Ја себе такође сматрам конзервативцем, традиционалистом,само сам (отприлике)дупло старија од младог писца и сигурно је да господин Дамјанац има више енергије и идеја од мене. Тако и треба да буде, на младима свет остаје. Овакви текстови су преко потребни да би се почело са стварањем окоснице ставова око којих ће се скупити млади српски модерни и здрави десничари.
У најбољој намери, не због својих година (ближа сам пензији него младости), већ управо из традиционалног и патријархалног васпитања које ми је усађено, морам опоменути младог аутора да се права старих и немоћних лица (пензионера), мора раздвојити од пензионера (из разноразних разлога)50тих, тј.средњих година који су способни за било какав додатни рад. Незаобилазна обавеза хуманог друштва је да немоћне не отписује ( уз разумевање за њихову ситуацију), већ да им помогне.
У Србији има услова да се друштво подигне а да нико не буде заборављен и остављен. СВЕ НАМ ТРЕБА А НЕ ПРОИЗВОДИМО НИШТА, само чекамо да нам "неко" нешто поклони, позајми уз камату или плати јефтино продато, и кад би то променили, нико никога не би угрожавао и не би било утиска да једни добијају оно што је отето од других, који исто тако немају довољно.
Уз ову критику, иде и велика подршка за храброст и ангажованост у покретању најважнијих питања која данас муче НАШУ СРБИЈУ. Само напред!

Ja se sa ovim ne slazem. Mislim da je veliko bogatstvo naseg jezika izmedju ostalog i u tome sto koristi dva pisma-cirilicu i latinicu. Odricanje od bilo kojeg od dva pisma kojima se sluzimo samo bi osiromasilo nas jezik,nasu knjizevnost i nasu kulturu. Ja licno volim i jedno i drugo pismo i aktivno koristim oba. U prvim razredima osnovne skole naucili su me i cirilici i latinici,i azbuci i abecedi. Drago mi je da sam imala tu privilegiju. To mi je izmedju ostalog pomoglo i da lakse savladam kako jezike zapadno-evropskih,tako i jezike istocno-evropskih zemalja. "Mi smo istok na zapadu i zapad na istoku"-deo je rečenice kojom je Sveti Sava pre osam vekova definisao položaj Srba i njihovu „kuću na promaji“. Zato je sasvim logican sadrzaj naseg kulturnog nasledja koje ukljucuje dva pisma,i cirilicu i latinicu! I cuvajmo ih oba!

videli smo kako na vozdovcu nesto novo, mlado, nekorumpirano nema prodju, mislim na nopo.
mediji su ono sto koci srbiju. nazalost mi nemamo vremena da prodju i cetiri tomine godine. svi su oni isti i ds i sns i ldo i dss i srs i lsv i sps, samo se nadajte da nisu.
nijedan od ponudjenih odgovora je pravi odgovor za politicko stanje u srbiji.

Подржавам ставове које је изнео госп. Дамјанац. Посебно су значајне позиције у погледу демографског опстанка и очувања ћирилице. То што имамо два писма није никакво богатство - да је супротно онда би и други народи уводили алтернативна писма. Постоји закон економије у језику - на крају процеса једно писмо се повлачи и нестаје пред другим (а то је управо наша ћирилица која доминира на само једном месту - на гробљима).
Проблем код оваквих идеја јесте њихово уобличавање у политичку делатност, осмишљавање политичке тактике и налажење материјалних ресурса. Дакле, треба да сви ставимо прст на чело и осмислимо наступ, пароле и начин деловања и организовања.

Кад овакав текст од младог човека читам иду ми сузе од среће.

Пошто сматрам да у свему човек мора имати меру и свест о себи и другима, па самим тим и о својим могућностима, "десничарске" идеје приказаног типа ми уопште нису привлачне. Ништа боље мишљење немам ни о "левичарима" који пљују по свему српском. Свет се стално мења, па и Срби и Србија треба да се мењају. То не значи ако се промене у односу на замишљене идеале формиране у XIX веку, или још раније, да ће Срби нестати. Нестаће пре ако се не промене и не прихвате стварност онакву каква је. А стварнос је , да смо ми један мали европски народ, који још није успео да себи обезбеди сигурне позиције. Не треба да се гордимо и јуначимо без потребе и потцењујемо друге, али треба да држимо до себе. А то можемо само мукотрпним радом и што већом културом. У овом програму ја не видим ништа што ће помоћи Србима да се прилагоде свету у ком су.

Нема ЛИДЕРА....ВОЖДА...
Про националне партије ...под хитно уједињени Конгрес.
Нови програм...може и твој..
Нови ВОЖД..све српског народа..
Критична маса народа је потребна за демократске изборе.
За победу већине.
Овде није ЗАПАД ИСТОК у питању...
ДОСТОЈАНСТВО ЈЕДНОГ НАРОДА.. је.

@ Vrlina ne lezi u krajnosti

Било би веома занимљиво да покушате да објасните једном Британцу, Французу или Шпанцу да су њихови језици, књижевност и култура сиромашни зато што користе само једно писмо. Баш ме занима шта би вам одговорили. Та пропагандна парола о „богатству нашег језика који има два писма“ је толико изанђала, да је постала контрапродуктивна по оног ко је износи.

Друго, волео бих да ми објасните како вам је то познавање слова „š“, „č“, „ć“, „đ“, „ž“, „nj“ i „lj“ помогло да савладате језике западноевропских земаља? Рецимо, енглески или немачки, ако их говорите. Исто важи и за слова „џ“, „ђ“, „њ“ и „љ“ – како су вам она помогла да савладате неке источно европске језике, рецимо руски, или бугарски?

Ћирилица је не само једино званично писмо у српском језику, него и једино изворно. Латиница, тачније хрватска гајевица, је наметнута почетком 20. века, а почетком овог века прети да угуши ћирилицу.

@ Vrlina ne lezi u krajnosti: У једном језику постоји ЈЕДНО писмо. Тачка! Тај језик можете транскрибовати и другим писмом: српски текст латиницом. Например: “чичак“ – као “chichak”, али никако: “čičak“ – јер то би био превод на хрватски језик (уосталом, не знам и не занима ме: имају ли ту реч?). Ако сматрате привилегијом то што владате и гајевицом и томе захваљујете лакше учење страних језика, па како онда пате јадни Руси, Бугари, Грци... они нису имали ту привилегију, јер имају само једно писмо. Јадници! Видите, ја сам као петогодишњак почео да учим француски (а као шестогодишњак енглески) без сазнања да такво нешто као гајевица постоји, и - за дивно чудо, научио сам нормалну латиницу (познајући већ и руску и српску верзију ћирилице). Када сам кренуо у основну школу – мислим да је то било у 2. разреду (?) учили су нас “српској латиници“ (гајевици) и ја чудом нисам могао да се начудим какве су им то сада кваке, куке и мотике које унаказују нормална француска (и енглеска) слова “c, z, s…”. Признајем, био сам принуђен да користим гајевицу у школи када је то морало (на сваком другом писменом задатку) – али никада изван тога. Када сам, средином шездесетих година, почео да зарађујем кору хлеба (у научно-истраживачким установама у Београду), био сам принуђен да користим писаће машине на гајевици (српских - ћириличних уопште није било!). Та принуда ми је још више учврстила гађење и одбојност према њој. Већ скоро 40 година не живим у земљи и нисам чак ни „чистокрвни“ Србин , али са жаљењем морам да закључим да је послератна индоктринација успела до те мере, да сада – када су (макар теоретски) слободни, многи Срби сматрају привилегијом то што пишу на хрватском (или - бар хрватским писмом). Ако то није добровољно самоподвргавање (духовној) окупацији – не знам шта је!

После спроведене приватизације држава Србија више не располаже материјалним средствима да би имала било какву економску стратегију и спроводила било какву социјалну и културну политику. Ми сада зависимо од тзв. страних инвеститора, тачније странаца којима смо продали своје економске ресурсе. Те стране компаније воде политику развоја, запошљавања, инвестирања... која је у складу са њиховим интересима а не у складу са потребама Србије. Зато, независно од тога какву етикету носила нека програмска оријентација – левице, деснице или центра – она ће у пракси бити онаква какву наметну интереси приватног капитала и то претежно страног. Повлачење државе из економије, тачније смањивањем обима државног власништва, неминовно има за последицу повлачење државе из свих друштвених токова. Зато у свим западноевропским државама равноправно егзистирају сва три облика својине – државна, приватна и мешовита. Ниједна озбиљна земља се не лишава у потпуности власништва над привредом, јер јој оно омогућује да има контролу над свим областима националне политике.

Sve je to već rečeno i napisano ćirilicom i latinicom u programima većine stranaka, obećano, prema nekima na putu da bude i ostvareno i tome nema šta ni da se doda ni oduzme. Jedino što zahteva objašnjenje jeste ono da su "uz to, prava nacionalnih manjina daleko veća nego prava većinskog naroda".To ne stoji, prava i obaveze nacionalnih manjina kao državljana jednaka su pravima većinskog naroda.Jedino zbog specifičnih istorijskih i drugih razloga mogu biti i jesu posebno nabrojana pri čemu država iz istih razloga preuzima ulogu garanta i zaštitnika, na što je obavezna prema Povelji OUN i medj. konvencijama o ljudskim i manjinskim pravima. Utisak o eksluzivnosti zasniva se na činjenici da se danas prava nac. manjina izjednačavaju sa ljudskikm pravima i slobodama, a to područje više nije isključivo unutrašnje pitanje zemlje domaćina.Utisak, ako ne i potvrda da nacionalne manjine koje deluju ne samo posredstvom kulturnih, obrazovnih i sl.institucija, već i političkih stranaka imaju veća prava od većinskog naroda zasnovan je kod nas na specifičnoj političkoj koaliciji u kojoj je većinska stranka praktično talac pol. stranke nacionalne manjine /ali dešava se i može biti i talac neke male stranke većinskog naroda, što nam ne bode oči!/. Imaju dakle veći uticaj ali ne i prava.Problem je utoliko veći ukoliko se manjinama popušta u zahtevima koja nisu u "trezoru" ili ne stoje u prvom planu današnjih obaveza zemlje domaćina, počev od onoga da se finansira ono što se ne može finansirati većinskom narodu, do onoga da se tolerišu zahtevi za kolektivnu kulturnu ako ne i teritorijalnu autonomiju, što asocira na
mogućnost secesije, bez obzira na suprotna uveravanja.U sporazumima potpisivanim izmedju susednih zemalja o dobrosusedskim odnosima i zaštiti manjina strane ugovornice su izbegavale svako pominjanje ovih "prava", što je slučaj i sa spor. koje je potpisivala SRJ napr. sa Madjarskom, pojedine su tražile i garancije /izjave lojalnosti, poštovanja ter.interiteta i granica/.

Јулијус (вероватно Евола)мисли да се МИ не разумемо у тзв. (њихов)традиционализам, А који је то његов ''традиционализам''?Онај са моноклом, ушушкан у свилу и кадифу? Онај који је потврду своје мушкости,тражио не на фронту (како су то,ваљда,чинили његови преци пре него што су стекли племићку титулу),већ у креветима,сваке,нове (и бивше) девице! Или у онај,јалови,традиционализам који,који је у бекству од модерног света,спас нашао у исламу!? Ислам,Јевропа и Традиција...???
Господо пре него што су постали тзв. традиционалисти Д'Анунцио,Кодреану,Ривера и остали су били војници.И тек са ореолом ратника стекли право да о другима суде,али и да њима суди! На исти начин своју славу се стекли и Сократ и Платон и Толстој и Достојевски,а шта тек рећи за Црњанског,Винавера,Чајкановића,Милоша С.Милојевића, Ракића...па до онајвећих Св.Саве,Св.Петра Цетињског и Владике Рада!Још једна заблуда,да постоји ''лево'' родољубље! Постоје леваци и зна се колико су они нама зла нанели! И нема никаквог калемљења, Бошка Бухе на Војводу Мирка,ни Саве Ковачевића на мајора Гавриловића...јер Срба нема,у вишку,да гледају како бивши падобранац и Брозов генерал Мирковић позива са зеленим береткама у клање ћетника,ни како у предвечерје геноцида из '95. предлаже предају(имплементацију)Крајине у руке Туђмановог Загреба
Србски национални План,постоји! То је Србско усмено предање(наш Талмуд),то је Владика Раде,то је Војвода Марко,Душанов законик,потекао из закона дребних Арија,то је Св.Отац Јустин Ћелијиски (чија нас ''чеда''вуку Србе у замку ''свејереса'')и то је Св.Николај Србски који нам је прорекао :''врлином,не вештином''...Место губљења времена и тражења рупе на сакцији или пријема у ЕУ,треба,ако смо добре воље,да стварно погледамо себи у очи,да погледамо у све наше победе(и ''победе'') и поразе,да раскинемо са нашим вођама,са Пашићевом мудрости(која нас је коштала,цирка,неколико милиона,и то само погинулих),са разним Скерлићима,Б.-Поповићевима,Белићима,Ивићима,Милошима(Великим)и Шћепанима Малим!