Већ сам једном, поред других читалаца, писао о државничкој антисрпској празноглавости тадашњег срског руководства на челу са С. Милошевићем. Чим су СР Хрватска, потом и СР БиХ против њиховог и Устава СФРЈ Србима укинуле конститутивност на шта су тамошњи Срби по принципу акције и реакције организовале и по Повељи УН валидне референдуме о останку у преосталој СФРЈ тадашњи преостали савезни органи: Савезна Скупштина, Председништво, СИВ морали су донети посебан акт о прихватању воље Срба у РСК и РС да остају у заједничкој држави! Никада ми није јасно што то није урађено? Што није испуњена легитимна, историјска воља нашег народа преко Дрине да остају са матичним Србима из Србије? Изгледа, Милошевићев СПС, комунисти, су остали доследни преседанским Брозовим антисрпским авнојевским границама!? Овде се морају узети у обзир сви уговори о формирању Краљевине СХС. Они су правно темељни за легитимност истор. воље српског народа да живе у зајед. држави.

Из личног искуства могу рећи да је бољи део Срба остављен на цедилу. Онај гори део, мало или одрођених Срби преко Дрине али и из ЦГ, углавном су што силом прилика а што из идеолошких разлога, комунисти, били у партизанима под комунистичом командом. Они су чинили Брозову војску која је касније попуњена усташама и домобранима окупирала Београд и Србију. Већи део ових се стално настанио у Србији. Њихови потомци, све са Милошевићем и комп., су све и свја у данашњој Србији! У међувремену су ти необразовани, полуписмени малосрби, људи из шуме, учествовали као ткзв. делегати на провизоријима звани Авноји. Учествовали су у 'ликвидацији' своје домовине Краљевине Југославије. У њеној непринципијелној деоби на 6 република. Будућих држава-како је историја показала. Према директиви Коминтерне и одлукама Конгреса КПЈ из Дрездена 1928. г.. Тако је бољи део Срба пoстао жртва историје и дела горих сународника!