Čemu to bugaranje i lelekanje nad "elitom" i njenim odustajanjem od onoga od čega je sav narod u Srbiji davnih dana odustao?
Preporuke:
0
0
4
utorak, 20 januar 2009 03:06
b.s.m.
Da, dogodine na Bozic u Pristini i Kninu. Ako ne dogodine, onda one tamo godine.
Preporuke:
0
0
5
utorak, 20 januar 2009 10:48
ja stevan
Vec duze vreme sam izlozen pritisku. Kada cemo malo putovati? kada cemo videti sveta? sto nebismo na vikend u budimpestu ili bec? kada cemo malo da osetimo evropu? E pa ja sam resio da odem na put, izabrao sam destinaciju. Pec i Pecka patrijarsija. sto je neko rekao vidimo se dogodine u peci
Preporuke:
0
0
6
utorak, 20 januar 2009 10:50
brm
vidimo se dogodine na dorćolu
Preporuke:
0
0
7
utorak, 20 januar 2009 11:58
Slobodan Stamenic
Dogodine na Gazimestanu!
Preporuke:
0
0
8
utorak, 20 januar 2009 21:10
Koštunica prokockao šansu
Nikada, u poslednjih dvadeset godina, ugled i uticaj SAD nije bio manji, nikada uticaj Rusije i drugih nama naklonjenih država nije bio veći. Postoji još jedan momenat koji ne smemeo da potcenimo: nikada (evro)entuzijazam u okviru EU nije bio na nižem nivou.
Nismo više u 2000. godini, i ako je ondašnje Koštunicino držanje moglo da se opravda nepovoljnim globalnim političkim okolnostima, danas je situacija sasvim drugačija i za Vojinu neodlučnost, uzmicanje, odlaganje i odsustvo borbenosti - ne postoji opravdanje.
Danas ne postoji neka globalna politika, ne postoji jedna globalna sila, ne postoji konsenzus kakav je postojao tokom devedesetih. To znači da je situacija potpuno neizvesna, a to opet znači da postoji prostor za manevrisanje.
Preporuke:
0
0
9
četvrtak, 22 januar 2009 00:36
Nikola
Šapat Jovana Damaskina
Oprosti, majko sveta, oprosti
Što skrušeno se obraćam u bdenju,
Što utuk sveukupnoj mojoj zlosti
U produženom tražim magnovenju
Te jedne noći koja svetlost zrači
Iz moje senke, iz najgušćeg mraka –
Jer sve što hoće mrak da obeznači
Postane svetlost u znaku tvog znaka;
Oprosti, majko, što prizemnu bedu
Dovodim grešno u prismutru tvoju;
Znam da sam ovde tek jedan u sledu
I da mi glas je zuj pčela u roju,
Al zato slutim da smisao roja
Zavisi i od zablude pčele –
Celine što se beskonačno dele
Da suštost čine nedeljivog broja.
Oprosti mi to šaptanje u tmini,
U sozercanju taštine, što ište
Našusno čudo koje svetlost čini
Kad usred mraka stvara utočište;
Oprosti, ali boli ova šaka
U zglobu prerezana, ovi prsti
Kojima drobim hleb, kojima se krstim;
Oprosti mi što krvarim iz mraka.
Oprosti mi, i učini da sraste
Sa svojom košću kost, sa stablom grana;
U srebro ću da skujem svoje kraste,
Da slava tvoja bude moja rana;
Oprosti prestup moje prolaznosti
Koja se čudu kao pravdi nada,
Oprosti mojoj kosti, mojoj zlosti,
Ali učini čudo. Ovde. Sada.
Ivan V. Lalić
Možda bi prvo trebalo reći: Dogodine u Beogradu.
Preporuke:
0
0
10
četvrtak, 29 januar 2009 07:33
Dogodine
Pa možda je tako malo ljudi spomenulo Kosovo zbog nečega što se zove 'denial', jer ljudi potiskuju ono što ih mnogo boli a sa čim ne mogu da se izbore, ali vremenom će se to vratiti na površinu i postati polako odrednica politike u Srbiji. Oni koji su ga grdili neće naći mira ni zaborava ma koliko se trudili, a oni koji su ga spominjali, pa i ako nisu mogli ništa uraditi, biće ponosni na to.
Preporuke:
0
0
11
petak, 30 januar 2009 14:44
zilot
Kosovo je u meni i prenosim ga na svog sina kojeg ću proletos krstiti na Svetoj Srpskoj Zemlji.
Naša Dražava je odavno izgubila nacionalni identitet. Generacije su odgajane na suprotnostima koje su se pokazale pogubnim. Jedini smo se odrekli Boga i prihvatili zvezdu, decenije bez smisla i morala formirale su duhovno nakazne ljude koji su rasli tako da neznaju ni svoje seme i pleme.
Intelektualna elita jedne zemlje ne mogu biti zabavljači, filmski kritičari, teniseri... Intelektualna elita se nalazi na drugom mestu, ona bi trebalo da kreira duh naroda, edukuje i postavlja vrednosti na osnovu kojih će se stvoriti snažna Država i biološki sačuvati narod.
Srbija je u očajnom stanju, država nam se raspala, narod propada moralno i matrijalno, decom našom jedinom budućnošću nikom se ne bavi. Jadna moja majka Srbija, kako ću ja bez nje u ovom bespuću, gde da krenem sa svojim detetom, u kom pravcu ići kad nigde na vidiku ljudi koji će se baviti politikom zarad opštih ciljeva, a ne ličnog interesa. Tragična je situacija i ne znam kako će se ponovo nešto normalno utemeljiti kad je toliko pomućenosti u glavama.
Unutrašnji faktor je najveća opasnost po ovu zemlju, raspolutili su nas, a ne valja kad udari brat na brata.
.jpg)
Nismo više u 2000. godini, i ako je ondašnje Koštunicino držanje moglo da se opravda nepovoljnim globalnim političkim okolnostima, danas je situacija sasvim drugačija i za Vojinu neodlučnost, uzmicanje, odlaganje i odsustvo borbenosti - ne postoji opravdanje.
Danas ne postoji neka globalna politika, ne postoji jedna globalna sila, ne postoji konsenzus kakav je postojao tokom devedesetih. To znači da je situacija potpuno neizvesna, a to opet znači da postoji prostor za manevrisanje.
Oprosti, majko sveta, oprosti
Što skrušeno se obraćam u bdenju,
Što utuk sveukupnoj mojoj zlosti
U produženom tražim magnovenju
Te jedne noći koja svetlost zrači
Iz moje senke, iz najgušćeg mraka –
Jer sve što hoće mrak da obeznači
Postane svetlost u znaku tvog znaka;
Oprosti, majko, što prizemnu bedu
Dovodim grešno u prismutru tvoju;
Znam da sam ovde tek jedan u sledu
I da mi glas je zuj pčela u roju,
Al zato slutim da smisao roja
Zavisi i od zablude pčele –
Celine što se beskonačno dele
Da suštost čine nedeljivog broja.
Oprosti mi to šaptanje u tmini,
U sozercanju taštine, što ište
Našusno čudo koje svetlost čini
Kad usred mraka stvara utočište;
Oprosti, ali boli ova šaka
U zglobu prerezana, ovi prsti
Kojima drobim hleb, kojima se krstim;
Oprosti mi što krvarim iz mraka.
Oprosti mi, i učini da sraste
Sa svojom košću kost, sa stablom grana;
U srebro ću da skujem svoje kraste,
Da slava tvoja bude moja rana;
Oprosti prestup moje prolaznosti
Koja se čudu kao pravdi nada,
Oprosti mojoj kosti, mojoj zlosti,
Ali učini čudo. Ovde. Sada.
Ivan V. Lalić
Možda bi prvo trebalo reći: Dogodine u Beogradu.
Naša Dražava je odavno izgubila nacionalni identitet. Generacije su odgajane na suprotnostima koje su se pokazale pogubnim. Jedini smo se odrekli Boga i prihvatili zvezdu, decenije bez smisla i morala formirale su duhovno nakazne ljude koji su rasli tako da neznaju ni svoje seme i pleme.
Intelektualna elita jedne zemlje ne mogu biti zabavljači, filmski kritičari, teniseri... Intelektualna elita se nalazi na drugom mestu, ona bi trebalo da kreira duh naroda, edukuje i postavlja vrednosti na osnovu kojih će se stvoriti snažna Država i biološki sačuvati narod.
Srbija je u očajnom stanju, država nam se raspala, narod propada moralno i matrijalno, decom našom jedinom budućnošću nikom se ne bavi. Jadna moja majka Srbija, kako ću ja bez nje u ovom bespuću, gde da krenem sa svojim detetom, u kom pravcu ići kad nigde na vidiku ljudi koji će se baviti politikom zarad opštih ciljeva, a ne ličnog interesa. Tragična je situacija i ne znam kako će se ponovo nešto normalno utemeljiti kad je toliko pomućenosti u glavama.
Unutrašnji faktor je najveća opasnost po ovu zemlju, raspolutili su nas, a ne valja kad udari brat na brata.