Важно је да ми причамо о Фијату,Шенгену,и осталим шареним лажама.То што нам оде Војводона,Космет,а врло брзо и рашка област,то нема везе.Само је важно задржати власт по сваку цену,и није битно што Србија постаје град-држава,све ћемо поднети само да коалиција живи.
Препоруке:
0
0
2
среда, 23 децембар 2009 21:06
Vladimir
Ne samo o Fiatu, koji se ispostavio kao los posao za Srbiju(a fantastican za Fiat), ne samo o sengenu belom, koji je ispao samo ukudanje redova pred ambasadama, i nastavak ponizavanje na nekim udaljenim granicnim prelazima, vec Predsednik, u svakoj drugoj recenici, kao postapalicu, izgovara "NOVA RADNA MESTA"
Ja se nadam da nece pokusati da izrekne tu floskulu 200000 puta, i opravda predizbornu lagariju, izgubice razum...
Препоруке:
0
0
3
среда, 23 децембар 2009 22:00
Milomir
Bravo Dragane!
Препоруке:
0
0
4
среда, 23 децембар 2009 22:11
The Tao of Groove
Tadic i DS su totalno izgubili kompas. Sta ceka Srbija?
Препоруке:
0
0
5
среда, 23 децембар 2009 22:16
miroslav
A Oto i moto?
Препоруке:
0
0
6
среда, 23 децембар 2009 22:31
Стева Надрљански
Могуће да су се спријатељили некако баш због тих бедних сто милиончића разлике...
Препоруке:
0
0
7
среда, 23 децембар 2009 22:47
Силвио
Оставите председника на миру. Пријатељство нема цену.
Препоруке:
0
0
8
среда, 23 децембар 2009 23:05
Пера Детлић
Фотка вам је ситна, па ми се испрва учинило да су на њој Квентин Тарантино и Џорџ Клуни. Да се не снима нови део филма "Од (српског) сумрака до (европског) свитања"?
Препоруке:
0
0
9
среда, 23 децембар 2009 23:41
Pravljenje prijatelja
Duhovit i tacan tekst, kojem se moze dodati i poneko objasnjenje. Naime, kad Tadic kaze da mu je neko tamo iz beloga sveta ni manje ni vise nego "prijatelj", onda ta rec nema mnogo zajednickog sa nasim poimanjem te reci! Kao i mnogo sta drugo, tako je kod Tadica upotreba ove reci - "americka". Dakle, cista "sminka". Mnogi Amerikanci isticu - u anketama - kako nemaju nijednog prijatelja! Ali zato u svakodnevnoj komunikaciji svakoga oslovljavaju "prijateljem"! Ta rec, kao i mnoge druge, totalno je "devalvirana", posebno kad se za nekog kaze da lako "pravi prijateljstva" (making friends)! Ne mogu zaboraviti kako je pokojni Djindjic (nemojte misliti da ga poredim sa Tadicem, sta god da je imao u "prtljagu", Djindjic je u svakom pogledu bio stotinu kopalja iznad Tadica!), kako je, dakle, rekao za Mihaela Stajnera da je to "njegov prijatelj"! Eh, taj Stajner je tad upravo bio naimenovan za "glavnog" na Kosovu, na mesto gde se prvi "proslavio" Kusner. I - sta je radio Djindjicev "prijatelj"? "Pravio malu decu" Srbima, a sta drugo! Uzeo sta je mogao, mislim da se cak (onako mator) ozenio lepom, mladom i pametnom Albankom - nema se sta coveku zameriti, barem sto se tice tog intimnog dela. Drugim recima: "to je moj prijatelj" ne znaci "mi se dobro znamo i posecujemo i druzimo", to znaci: "Video sam ga vec jednom, a nije iskljuceno da ga opet vidim!"
Препоруке:
0
0
10
среда, 23 децембар 2009 23:54
Један пажљиви читалац
И ја сам помислио да је реч о председнику Клунију, кад оно није. Нажалост!
Препоруке:
0
0
11
четвртак, 24 децембар 2009 01:31
Љубиша Спасојевић
Браво мајсторе!!!
Препоруке:
0
0
12
четвртак, 24 децембар 2009 08:13
луди скретничар
Народ који поверује у 200.000 радних места, 1000 евра за ништа и 100.000 Пунта, бољу власт и не заслужује.
Препоруке:
0
0
13
четвртак, 24 децембар 2009 10:04
ПЕТИ ЕЛЕМЕНТ
Пријатељ је увек ту када је - НАЈТЕЖЕ!!?
Замислите да га није уопште било. Не бисмо знали колико можемо бити ВЕЛИКИ, ВЕЛИКИ АЛТРУИСТИ. Све дадосмо за то пријатељство. СВЕ!
Препоруке:
0
0
14
четвртак, 24 децембар 2009 10:13
hiraeth
Pa sad treba potrcati u "Zastavu" i kupiti novog "Punta" sto pre, da se "prijatelju" sto pre vrate pare od investicije... Inace, bas me zanima, da li se Tadic vozi u drzavnom "Puntu" - to bi bio bas prijateljski cin, da mu prijatelj napravi blindiranog "Punta" pa da mu se "drugar" lepo voza Srbijom i reklamira njegovu investiciju...
Препоруке:
0
0
15
четвртак, 24 децембар 2009 10:55
Samo ih posmatram!
Svojevremeno je nestalo viceva i Mujo je objavio Hasi: "Haso, nema više viceva, sve je istina".
Kad nestane viceva nestane i države i počne rat.
Sada je nestalo cinizma, ironije i sarkazma. Nema ih više, sve je istina. Nema te satire koju će nam ili vam neko ispričati, a da se u stvarnom životu nije desilo ili isto ili još istije.
Za vreme socijalizma drugarstvo je bilo moralna obaveza, u vojsci, na poslu u školi. Jest da to drugarstvo nije bilo iskreno uvek, ali ponekad jeste. U kapitalizmu umesto drugarstva egzistencijalna obaveza je konkurencija, takmičenje i novac. To nije tako romantično niti puno slatkih iluzija kao drugarstvo koje će nas učiniti boljima i kojim ćemo prevazići sve teškoće, iako su blagodeti od drugarstva uvek bile pomalo nerealne. I tek čto sam se počeo navikavati na kapitalističke zakone "postoji samo eksploatacija, korist, novac i konkurencija", ja odrastao u socijalizmu samo što nisam plakao za "onim našim drugarstvom" poštovanjem moralnih i duhovnih vrednosti ljudskih bića kao takvih. Na kraju sam digao ruke i došao do zaključka, da ni kapitalizam nije loš ako se boriš oštro i ako imaš čime da se boriš. Kad tamo, a ono međutim, prijateljstvo i drugarstvo nam se vratilo, ali sad kao kapitalizam i profit na bazi prijateljatva. Šta bi od novca, profita, demokratije i blagostanja. Prijatelj, a nikad mu u kući nije bio, ne zna mu ženu i decu, nije pozvan ni na kafu, a ne na ručak ili slavu. Dobro Italijani nemaju slave. Ali mogao ga je pozvati na jahtu na krstarenje ili u vilu na Krfu. Ako jest, iako znam da nije, oni razlikuju privatnost od posla, da to nije sukob interesa. Prijateljstvo i posao. Ja DS žabe ne gutam, ali ima ih koji gutaju. Koja li je ovo po redu?
Препоруке:
0
0
16
четвртак, 24 децембар 2009 11:06
Jasna Simonović
Lepo bi bilo da gdin Ćosić - B92 "presliša" predsednika o vezi ovog prijateljstva i ugovornih obaveza...
Ko je direktor Zastave? Zar direktor nije u obavezi da prati ugovorne obaveze i reaguje s tim u vezi?
Препоруке:
0
0
17
четвртак, 24 децембар 2009 11:41
Mihael Šumaher
Nemojte tako, to prijateljstvo će nam omogućiti proizvodnju 200-300 hiljada automobila vrhunskog kvaliteta, vrhunskog dizajna, vrhunske sigurnosti...
Препоруке:
0
0
18
четвртак, 24 децембар 2009 12:37
Секула Тимотијевић
Не да ми није тог ''историјског'' 21. децембра 2009. године срце заиграло, него сам осетио и неко слатко блаженство изазвано памећу и мудрошћу нашег вољеног председника, нашег вође у светлу европску будућност. Председник има пријатеља а да ми то нисмо знали. Великодушно нам је открио да је то онај аутомобилски магнат Серђо, кога већ годину дана чекамо да нам се јави. Дао је пола, хвала му и за толико, јер могао је да не да ништа. А ми, ми смо њему дали све (и без анекса): и фабрику и име и земљиште и инфраструктуру и још ћемо му дати, само нека дође. Даћемо му и оне акције што нам је тако великодушно обећао Млађа, такође један од пријатеља нашег председника.
Препоруке:
0
0
19
четвртак, 24 децембар 2009 23:32
Crni bombarder
A kome ode ovih 100 miliona? Drzavi ili to Fijat uplati sam sebi?
Препоруке:
0
0
20
петак, 25 децембар 2009 14:16
Danski Srbin
Predsednik Tadic i njegov prijatelj nemaju sukob, oni imaju sinhronizaciju interesa.To je malo ,teoriski,nov pojam ,mada prakticno postoji.
Tako je i Milosevic za prijatelja imao Holbruka a znamo kako se njihovo prijateljstvo zavrsilo.
Препоруке:
0
0
21
субота, 26 децембар 2009 00:57
znamo se mi dobro
Moram da primetim da je moj prijatelj inace autor ovog teksta promenio fotografiju a sudeci po ovom i ranijem tekstu postao analitican i samim tim ubojitiji. Kad ovo pisem znam da u nasem prijateljstvu nema interesa i da isto preziveti i manje sukobe usled politickog neslaganja. Naime, tekst je samo logican nastavak predhodnog u kome se rasclanjuje anatomija politicke i ekonomske povrsnosti srpskog establismenta. Ne mogu da kazem da verujem da se iza prijateljevanja krije sukob interesa ali da nas predsednik nema promisljen prisup medijima to je jasno. Nebrojeno puta sam bio uplasen njegovim izbecenim ocima u objektiv ili namesteno stisnutih usana kojima poakzuje saosecanje ili razumevanje. Cini se da Saper ne radi punom parom.
Препоруке:
0
0
22
субота, 26 децембар 2009 14:08
Danski Srbin
Ako je neko do juce sudio(i smudio) pa se danas proglasava nedostojnim za taj posao ,onda se namece pitanje sta sa svim osudjenima od strane "NEDOSTOJNOG".Ako je isti,ovde ista,bila plus i predsednica drustva sudija Srbije, opet se namece pitanje: Kakvo je to drustvo i kakve su to sudije?Ici cemo logikom : Na mesto predsednika se bira najbolji,dakle ostali su "gori".Ako je predsednik nedostojan ostali su jos nedostojniji.Slika se kompletira kad predsednica Kasacionog suda i VSS , g-dja Mesarovic, kaze da bivsa predsednica drustva sudija, g-dja Boljevic :"Zna ona zasto" (nije izabrana).Ona to kaze, kao da je to njihovo privatno zezanje, a nas ostalih se to ne tice.Bilo bi to tako da one ,ovakve kakve su,pored privatnog zezanja odlucuju o nasim zivotima u odredjenim situacijama.Mozemo li mi verovati u kvalitet presuda ,izrecenih od osoba koje se ovako proglasavaju: DOSTOJNIM ili NEDOSTOJNNIM. Komentar neizabrane g-dje Boljevic je, da da je ona toliko od prve strucnija:"Da bi je mogla pojesti"
Ovde moram da ugradim deo licnog iskustva sa ovim DOSTOJNO-NEDOSTOJNIM sudijama .Jedan takav me je oslobodio svojine dela,od pokojne majke nasledjenog stana ,u Pozarevcu .Radilo se o jasnoj korupciji, ali bez mogucnosti zalbe ,ili sam mogao da se zalim pa da rizikujem ,da se zgrada od starosti urusi, dok presuda stigne.Ovo se desavalo u vreme Milosevica a sudija je bio sin jednog Milosevicevog visokog funkcionera.
Препоруке:
0
0
23
субота, 26 децембар 2009 23:39
Per
Tadicu, prijatelju, daj ti meni EPS da bi i dalje nastavili prijateljstvo.
Sergio Bez Posla
Препоруке:
0
0
24
уторак, 29 децембар 2009 13:54
Pedja
Autoru ovog teksta bih jedino zamerio to što nije kao velike i nerazdvojne prijatelje pomenuo Betmena i Robina.
A što se tiče prijateljstva u politici, biznisu i svemu ostalom što je van klasičnog pojma prijateljstva, pitam se da li će i kada naši političari prestati da vode čudnovatu vrstu politike - kao njihovi davni preci koji su je i izmislili. Njeno veličanstvo - Burazersku politiku.
.jpg)
Ja se nadam da nece pokusati da izrekne tu floskulu 200000 puta, i opravda predizbornu lagariju, izgubice razum...
Замислите да га није уопште било. Не бисмо знали колико можемо бити ВЕЛИКИ, ВЕЛИКИ АЛТРУИСТИ. Све дадосмо за то пријатељство. СВЕ!
Kad nestane viceva nestane i države i počne rat.
Sada je nestalo cinizma, ironije i sarkazma. Nema ih više, sve je istina. Nema te satire koju će nam ili vam neko ispričati, a da se u stvarnom životu nije desilo ili isto ili još istije.
Za vreme socijalizma drugarstvo je bilo moralna obaveza, u vojsci, na poslu u školi. Jest da to drugarstvo nije bilo iskreno uvek, ali ponekad jeste. U kapitalizmu umesto drugarstva egzistencijalna obaveza je konkurencija, takmičenje i novac. To nije tako romantično niti puno slatkih iluzija kao drugarstvo koje će nas učiniti boljima i kojim ćemo prevazići sve teškoće, iako su blagodeti od drugarstva uvek bile pomalo nerealne. I tek čto sam se počeo navikavati na kapitalističke zakone "postoji samo eksploatacija, korist, novac i konkurencija", ja odrastao u socijalizmu samo što nisam plakao za "onim našim drugarstvom" poštovanjem moralnih i duhovnih vrednosti ljudskih bića kao takvih. Na kraju sam digao ruke i došao do zaključka, da ni kapitalizam nije loš ako se boriš oštro i ako imaš čime da se boriš. Kad tamo, a ono međutim, prijateljstvo i drugarstvo nam se vratilo, ali sad kao kapitalizam i profit na bazi prijateljatva. Šta bi od novca, profita, demokratije i blagostanja. Prijatelj, a nikad mu u kući nije bio, ne zna mu ženu i decu, nije pozvan ni na kafu, a ne na ručak ili slavu. Dobro Italijani nemaju slave. Ali mogao ga je pozvati na jahtu na krstarenje ili u vilu na Krfu. Ako jest, iako znam da nije, oni razlikuju privatnost od posla, da to nije sukob interesa. Prijateljstvo i posao. Ja DS žabe ne gutam, ali ima ih koji gutaju. Koja li je ovo po redu?
Ko je direktor Zastave? Zar direktor nije u obavezi da prati ugovorne obaveze i reaguje s tim u vezi?
Tako je i Milosevic za prijatelja imao Holbruka a znamo kako se njihovo prijateljstvo zavrsilo.
Ovde moram da ugradim deo licnog iskustva sa ovim DOSTOJNO-NEDOSTOJNIM sudijama .Jedan takav me je oslobodio svojine dela,od pokojne majke nasledjenog stana ,u Pozarevcu .Radilo se o jasnoj korupciji, ali bez mogucnosti zalbe ,ili sam mogao da se zalim pa da rizikujem ,da se zgrada od starosti urusi, dok presuda stigne.Ovo se desavalo u vreme Milosevica a sudija je bio sin jednog Milosevicevog visokog funkcionera.
Sergio Bez Posla
A što se tiče prijateljstva u politici, biznisu i svemu ostalom što je van klasičnog pojma prijateljstva, pitam se da li će i kada naši političari prestati da vode čudnovatu vrstu politike - kao njihovi davni preci koji su je i izmislili. Njeno veličanstvo - Burazersku politiku.