Е, сад. Да ли је лепши од Врњачке Бање - то је друга ствар.
Препоруке:
60
1
2
субота, 25 јул 2020 20:30
Gospodar Zarin
Ha ha, da li je najlepši ne znam, ali je među najstarijim srpskim prestonicama u primorju, kao najvažnije naselje kneževine Travunije.
Inače, kneževina Travunija bila je pre postanka deo druge srpske države na Balkanu, kneževine Srbije, pod dinastijom Vlastimirovića.
A prva srpska država na Balkanu formirana je tek nekih stotinak godina ranije pod Oštroilom, malo istočnije, od Duklje preko Kosmeta do Drača.
Ako se tome doda da Trebinje doživotno dolazi u posed dinastije Nemanjića, jasna je važnost ove oblasti za srpsku državotvornost koja sa raznim prekidima ipak konstantno traje osam vekova.
Retko koji grad je ukorenjen u srpsku državotvornu ideju kao Dučićevo Trebinje.
Препоруке:
76
1
3
субота, 25 јул 2020 20:31
Srpski grad
Na putokazu a manastir Tvrdoš izvan Trebinja iz 1510. godine piše da je nastao u 4.vijeku
Na Arslanagića mostu piše Perovića most.
Na ulazu u muslimansku kuću u starom gradu piše Anđelkina kapija.
U muzeju Hercegovine u Trebinju ne postoji ništa što bi ukazivalo da to da su u tom gradu ikada živjeli neki muslimani iako su oni do 1878. godine činili 100% stanovništva samog grada, kojeg je 1706. godine sagradio Osman paša Resulbegović .
Препоруке:
8
82
4
субота, 25 јул 2020 20:34
Војислав
Одавно се зна: потурица гори од турчина. Комплекси конвертита су највећи од свих комплекса. Срамота их је и зато не знају шта раде.
Препоруке:
76
1
5
субота, 25 јул 2020 20:46
@"Српски град"
И православни Срби су још до 1981. чинили већину у Општини Илиџа и Општини Ново Сарајево, као и у општини Илијаш. Данас их на том простору нема ни 2%, а у том граду у којем су чинили већину до 1971 стоји табла где стоји "српски агресор", улице носе називе по фашистима и усташама из Другог светског рата.
Препоруке:
91
2
6
субота, 25 јул 2020 20:48
Gospodar Zarin
Htedoh reći osam vekova srpske državotvorne tradicije Trebinja do Osmanlijske okupacije, u kontekstu sadašnjeg poturičkog svojatanja srpskog Trebinja.
Препоруке:
66
0
7
субота, 25 јул 2020 21:26
ој Требиње,Требиње..
Јесте најлепши,после Херцег Новог.
Препоруке:
42
2
8
субота, 25 јул 2020 22:02
александар
За Srpski grad.
Јелте, а ти муслимани, који су до 1878. "чинили" 100 посто становништва Требиња како кажете, турчењем ког народа су постали по вери муслимани? Шта су били пре него посташе муслимани?
Само питам.
Препоруке:
61
1
9
субота, 25 јул 2020 22:42
Анђелић
Моје село Драчево љеше је од Требиња. Драчево се преселило у Требиње. И у Бијоград.
Препоруке:
4
3
10
недеља, 26 јул 2020 00:51
Милешева
Требиње и Пријепоље, два кључна града српске традиције,државности и духовности кроз векове.
Почетак и крај Херцеговине, кичма српства.
Дубровачки (солунски, цариградски) друм, Милешева и требињски манастири, и све између.
Милешева поздравља Требиње, Бухе и Чуквасе.
Препоруке:
19
1
11
недеља, 26 јул 2020 08:11
синиша @ у Требињу нема Турака
Град и архитектура града се увек мење, чак и кад нам се чини да неки делови, неке зграде или грађевине стопје вековима и не мењају се, ипак се донекле мењају.
Оно што је главна карактеристика једног града то је природни амбијент и клима.
На пример, ако ћемо да гледамо споменике културе у Паризу, сигурно је да нема равног на свету, или барем међу неколико таквих места на свету. Ја бих додао и клину и природни амбијент.
Међутим, ако бисмо испред архизектуре ставили природни амбијент, мислим на ушће Саве у Дунав, такав амбијент је јединствен у свету и то је добар разлог да се о лепоти Београљда говори и знатно изван и изнад националних оквира.
Плус изванредна клима.
Већ кад је архитектуира у питању дао бих предност Будимпешти иако је мађарска.
Требиње јесте једна колевка, један расадник српства, и ти Требињци нису лоши људи, а да је баш најлепши, можда је ипак мало претеривање.
Ево да не истичем само Београд. Случајно сам се затекао у Зајечару. Прелеп градић.
Препоруке:
4
1
12
недеља, 26 јул 2020 09:31
@Srpski grad
Vi ste najbolji primjer kako muslimani kradu i izvrcu srpsku istoriju jer SVI dobro znate imena vasih srpskih predaka.Dakle: Kako je neko mogao biti osnivac/uremeljivac necega sto je vec postojalo?Osman-pasa Resulbegovic je dosao iz Herceg Novog krajem 17. vijeka i to u Staro Slano u okolini TREBINJA (koje znaci VEC postoji).Trebinjska tvrdjava je izradjena 1705 do 1708, a Resulbegovic je kasnije OBNOVIO!Prva dzamija je u Trebinju izgradjena od poturcenih Srba u drugoj polovini 17. vijeka, prije dolaska Resulbegovica (utemeljivaca?).
Препоруке:
16
0
13
недеља, 26 јул 2020 11:05
Pretci
Mi jako dobro znamo imena svojih predaka. Oni su osnivali gradove po Bosni I Hercegovini I branili tu zemlju od Austrije, Madjarske, Mlecana, Srbije, Hrvatske,Crne Gore. Znamo I imena vasih predaka Ja na primer znam prezimena familija kmetova mojih pradjeda, kada su tu doselili iz starog Vlaha, kako su se nekad zvali I kada su sebe poceti zvati Srbima
Препоруке:
1
20
14
недеља, 26 јул 2020 11:27
Trebinje grad
1664. na mjestu danasnjeg Trebinja sagrađena je tvrđava Ič-hisar (turk. unutrašnja tvrđava) kao sjedište trebinjske kapetanije koja je prije dolaska Resulbegovića u Trebinje, tu bila jedini značajniji objekt. Na drugoj strani Trebisnjice bila je dzamija koju je 169 studio Stojan Jankovic.Nakon ovih provala od 1705 do 1711 kapetan Osman beg Resulbegović se odlučuje na gradnju grada u koji smješta muslimanske izbjeglice iz Herceg Novog, kog su okupirali Mlečani. Osman beg podiže trebinjsku čaršiju, stotinjak kuća, dvije džamije, mekteb, medresu, sahat-kulu, musafirhanu i sve opsuje debelim zidom a oko zida pravi dva metra dubok hendek. Najstarija upotreba naziva “Trebinje” za sam grad je iz 1711. godine kada Peter Mihajila Miloradović, imenuje kuće i dućane u doba Osman-paše Resulbegovića.
Препоруке:
0
16
15
недеља, 26 јул 2020 12:08
I Ljubinje
Osman paša je pored Trebinja sagradio kulu i dvore u Starom Slanom i po nalogu Porte, 1725. godine sazidao novu palanku Ljubinje gdje je podigao svoju džamiju i saraj. U svom saraju u Ljubinju provodio je Osman često odmor tamo se povukao posve 1728. g kada je prestao biti paša.
Unuk Osman pašin, hadži Omer Resulbegović sagradio je čuvenu Begovu kuću u Bregovima.Pored njega i mnoge druge ugledne porodice je svoje kuće su pravili u Bregovima, koji su bili izvan zidina grada. Zato se govorilo »Bregovi, gdje stanuju begovi«.
Begova kuca simbol Trebinja je srusena u posljednjem ratu
Препоруке:
0
14
16
недеља, 26 јул 2020 12:37
Žika
I Beč je srpski grad ne znam kako Vulina i tamo ne zovu ?
Препоруке:
0
7
17
недеља, 26 јул 2020 17:13
Srpsko Trebinje
Iznad vrata trebinjske tvrđave Ban-Vir, koja je opkoljavala cijeli grad, bio je napis na arapskom jeziku: “U ime Boga ovaj grad izgradi 1134 hidžretske godine miri-miran trebinjski Hazreti Osman paša". Na bosanskim jeziku još je pisalo "Obradujte se pravovjerni, jer će doći pomoć od Boga i skora pobjeda". Tu tablu sa grada je skinuo austriski oficir general Stjepan Jovanović. Austrougari su za prvog vojnog upravnika Trebinja postavili svoga vjernog oficira Srbina Đuru baruna Babića, a za kotorskog predstojnika Georga Bjelića. Na mjestu izvan zidina gdje se nalazio veliko muslimansko groblje niče novo austrougarsko Trebinje u koje se naseljavaju Srbi. Cijelo austrougarsko Trebinje nalazi se na muslimanskim grobovima (današnja ulica kralja Petra oslobodioca, Platani, pijaca itd...) Prvu crkvu u Trebinju (Saborna crkva Preobraženja Gospodnjeg) pravoslavci su napravili 1909 godine.
Препоруке:
0
6
18
недеља, 26 јул 2020 17:31
manastiri
Što se tiće pravoslavnih manastira izvan grada. Manastir Tvrdoš pored Trebinja s crkvom Uspenja Bogorodice zavjetšen je 1510. godine u doba Turaka. Manastir je kasnije postao središte hercegovačkog mitropolita kojem je sultan Ahmed II 1693. godine izdao berat. I Manastir u selu Duži, sedam kilometara od Trebinja, nastao je u 18. vijeku u doba Turaka. I manastir Zavala je izgrađen početkom 16. vijeka u doba kada su Turci već zavladali Hercegovinom. Osmanski sumarni popis iz 1468-1469. godine selo Zavala spominje kao timar Ilijasa, posadnika tvrđave Počitelj i navodi imena ljudi koji su tada živjeli u Zavali ali ne spominje nikakav manastir u njoj. Manastir se prvi put spominje 1514. godine. Pored pravoslavnog manastira na istoj lokaciji samo nekoliko metara pored, bila je i katolička crkva Sv. Petra, koja se prvi put pominje 1525. g. Na temeljima crkve sv. Petra, napravljena je pravoslavna crkva svete Petke.Sve do tada na groblju kraj crkve su ukopavani i rimokatolici.
Препоруке:
0
5
19
недеља, 26 јул 2020 23:07
александар
Све рекосте, само не одговористе ко су Вам били преци пре турчења, ком народу су припадали? Коју су вјеру исповедали?
И још нешто, напоменусте против кога су се Ваши преци "борили", све набројасте (па и Србију), ама не рекосте јесу ли се борили против Турака као освајача? Сматрате ли Турке окупаторима и освајачима или не?
Колико ми се чини, Турци су за Вас "позитивна прича", што је мнооого чудно с обзиром да су били окупатори Ваших "аутохтоних предака".
И у томе лежи сав Ваш проблем, и проблем са том "идентитетском причом",са једне стране, ваљате неку бесмислену бајку о "аутохтоном "богумилском" пореклу" а са друге, вуче вас то "пусто турско" идентитетски.
Папазјанија драговићу мој, папазјанија.
Препоруке:
2
0
20
понедељак, 27 јул 2020 11:17
Татјана Вулетић
Da se vratimo i koju stotinu godina ranije pre turskih osvajača.
Stefan Tvrtko I Kotromanić (ćir. Tvrьtkѡ, Tvrьtko, lat. Tvrthco, Tuercho, Tarcto, Tvrtco, Tvertco, Tvartco; 1338. — 1391) je bio srpski ban i kralj srednjovekovne Bosne.
Tvrtko je smatrao sebe jedinim legitimnim nastavljačem Nemanjićkih državnih tradicija , što u poznatoj Povelji potvrđuje. Videvši, kako sam kaže u Povelji, zemlju svojih predaka Nemanjića „po njih ostavljšu i ne imuštu svojego pastira“, odlazi „v srbskuju zemlju“, želeći „ukrepiti prestol roditelj mojih“ koji „v zemljnem carstve carstvovaše, i na nebesnoje carstvo preselili se“.
A što se tiče muslimanskog ponašanja i reakcija na otimanje Aja Sofije, koja je je izgradjena pre rodjenja Muhamedovog, vidimo da nismo čuli ni jedan glas negodovanja. Uskoro, kad Erdogen postavi natpis da je on Aja Sofiju "izgradio", biće to druga i duga priča.
Препоруке:
0
0
21
понедељак, 27 јул 2020 11:18
Татјана Вулетић
Da se vratimo i koju stotinu godina ranije pre turskih osvajača.
Stefan Tvrtko I Kotromanić (ćir. Tvrьtkѡ, Tvrьtko, lat. Tvrthco, Tuercho, Tarcto, Tvrtco, Tvertco, Tvartco; 1338. — 1391) je bio srpski ban i kralj srednjovekovne Bosne.
Tvrtko je smatrao sebe jedinim legitimnim nastavljačem Nemanjićkih državnih tradicija , što u poznatoj Povelji potvrđuje. Videvši, kako sam kaže u Povelji, zemlju svojih predaka Nemanjića „po njih ostavljšu i ne imuštu svojego pastira“, odlazi „v srbskuju zemlju“, želeći „ukrepiti prestol roditelj mojih“ koji „v zemljnem carstve carstvovaše, i na nebesnoje carstvo preselili se“.
A što se tiče muslimanskog ponašanja i reakcija na otimanje Aja Sofije, koja je je izgradjena pre rodjenja Muhamedovog, vidimo da nismo čuli ni jedan glas negodovanja. Uskoro, kad Erdogen postavi natpis da je on Aja Sofiju "izgradio", biće to druga i duga priča.
Препоруке:
1
0
22
понедељак, 27 јул 2020 13:24
Татјана Вулетић
Da se vratimo i koju stotinu godina ranije pre turskih osvajača.
Stefan Tvrtko I Kotromanić (ćir. Tvrьtkѡ, Tvrьtko, lat. Tvrthco, Tuercho, Tarcto, Tvrtco, Tvertco, Tvartco; 1338. — 1391) je bio srpski ban i kralj srednjovekovne Bosne.
Tvrtko je smatrao sebe jedinim legitimnim nastavljačem Nemanjićkih državnih tradicija , što u poznatoj Povelji potvrđuje. Videvši, kako sam kaže u Povelji, zemlju svojih predaka Nemanjića „po njih ostavljšu i ne imuštu svojego pastira“, odlazi „v srbskuju zemlju“, želeći „ukrepiti prestol roditelj mojih“ koji „v zemljnem carstve carstvovaše, i na nebesnoje carstvo preselili se“.
A što se tiče muslimanskog ponašanja i reakcija na otimanje Aja Sofije, koja je je izgradjena pre rodjenja Muhamedovog, vidimo da nismo čuli ni jedan glas negodovanja. Uskoro, kad Erdogen postavi natpis da je on Aja Sofiju "izgradio", biće to druga i duga priča.
.jpg)
Е, сад. Да ли је лепши од Врњачке Бање - то је друга ствар.
Inače, kneževina Travunija bila je pre postanka deo druge srpske države na Balkanu, kneževine Srbije, pod dinastijom Vlastimirovića.
A prva srpska država na Balkanu formirana je tek nekih stotinak godina ranije pod Oštroilom, malo istočnije, od Duklje preko Kosmeta do Drača.
Ako se tome doda da Trebinje doživotno dolazi u posed dinastije Nemanjića, jasna je važnost ove oblasti za srpsku državotvornost koja sa raznim prekidima ipak konstantno traje osam vekova.
Retko koji grad je ukorenjen u srpsku državotvornu ideju kao Dučićevo Trebinje.
Na Arslanagića mostu piše Perovića most.
Na ulazu u muslimansku kuću u starom gradu piše Anđelkina kapija.
U muzeju Hercegovine u Trebinju ne postoji ništa što bi ukazivalo da to da su u tom gradu ikada živjeli neki muslimani iako su oni do 1878. godine činili 100% stanovništva samog grada, kojeg je 1706. godine sagradio Osman paša Resulbegović .
Јелте, а ти муслимани, који су до 1878. "чинили" 100 посто становништва Требиња како кажете, турчењем ког народа су постали по вери муслимани? Шта су били пре него посташе муслимани?
Само питам.
Почетак и крај Херцеговине, кичма српства.
Дубровачки (солунски, цариградски) друм, Милешева и требињски манастири, и све између.
Милешева поздравља Требиње, Бухе и Чуквасе.
Оно што је главна карактеристика једног града то је природни амбијент и клима.
На пример, ако ћемо да гледамо споменике културе у Паризу, сигурно је да нема равног на свету, или барем међу неколико таквих места на свету. Ја бих додао и клину и природни амбијент.
Међутим, ако бисмо испред архизектуре ставили природни амбијент, мислим на ушће Саве у Дунав, такав амбијент је јединствен у свету и то је добар разлог да се о лепоти Београљда говори и знатно изван и изнад националних оквира.
Плус изванредна клима.
Већ кад је архитектуира у питању дао бих предност Будимпешти иако је мађарска.
Требиње јесте једна колевка, један расадник српства, и ти Требињци нису лоши људи, а да је баш најлепши, можда је ипак мало претеривање.
Ево да не истичем само Београд. Случајно сам се затекао у Зајечару. Прелеп градић.
Unuk Osman pašin, hadži Omer Resulbegović sagradio je čuvenu Begovu kuću u Bregovima.Pored njega i mnoge druge ugledne porodice je svoje kuće su pravili u Bregovima, koji su bili izvan zidina grada. Zato se govorilo »Bregovi, gdje stanuju begovi«.
Begova kuca simbol Trebinja je srusena u posljednjem ratu
И још нешто, напоменусте против кога су се Ваши преци "борили", све набројасте (па и Србију), ама не рекосте јесу ли се борили против Турака као освајача? Сматрате ли Турке окупаторима и освајачима или не?
Колико ми се чини, Турци су за Вас "позитивна прича", што је мнооого чудно с обзиром да су били окупатори Ваших "аутохтоних предака".
И у томе лежи сав Ваш проблем, и проблем са том "идентитетском причом",са једне стране, ваљате неку бесмислену бајку о "аутохтоном "богумилском" пореклу" а са друге, вуче вас то "пусто турско" идентитетски.
Папазјанија драговићу мој, папазјанија.
Stefan Tvrtko I Kotromanić (ćir. Tvrьtkѡ, Tvrьtko, lat. Tvrthco, Tuercho, Tarcto, Tvrtco, Tvertco, Tvartco; 1338. — 1391) je bio srpski ban i kralj srednjovekovne Bosne.
Tvrtko je smatrao sebe jedinim legitimnim nastavljačem Nemanjićkih državnih tradicija , što u poznatoj Povelji potvrđuje. Videvši, kako sam kaže u Povelji, zemlju svojih predaka Nemanjića „po njih ostavljšu i ne imuštu svojego pastira“, odlazi „v srbskuju zemlju“, želeći „ukrepiti prestol roditelj mojih“ koji „v zemljnem carstve carstvovaše, i na nebesnoje carstvo preselili se“.
A što se tiče muslimanskog ponašanja i reakcija na otimanje Aja Sofije, koja je je izgradjena pre rodjenja Muhamedovog, vidimo da nismo čuli ni jedan glas negodovanja. Uskoro, kad Erdogen postavi natpis da je on Aja Sofiju "izgradio", biće to druga i duga priča.
Stefan Tvrtko I Kotromanić (ćir. Tvrьtkѡ, Tvrьtko, lat. Tvrthco, Tuercho, Tarcto, Tvrtco, Tvertco, Tvartco; 1338. — 1391) je bio srpski ban i kralj srednjovekovne Bosne.
Tvrtko je smatrao sebe jedinim legitimnim nastavljačem Nemanjićkih državnih tradicija , što u poznatoj Povelji potvrđuje. Videvši, kako sam kaže u Povelji, zemlju svojih predaka Nemanjića „po njih ostavljšu i ne imuštu svojego pastira“, odlazi „v srbskuju zemlju“, želeći „ukrepiti prestol roditelj mojih“ koji „v zemljnem carstve carstvovaše, i na nebesnoje carstvo preselili se“.
A što se tiče muslimanskog ponašanja i reakcija na otimanje Aja Sofije, koja je je izgradjena pre rodjenja Muhamedovog, vidimo da nismo čuli ni jedan glas negodovanja. Uskoro, kad Erdogen postavi natpis da je on Aja Sofiju "izgradio", biće to druga i duga priča.
Stefan Tvrtko I Kotromanić (ćir. Tvrьtkѡ, Tvrьtko, lat. Tvrthco, Tuercho, Tarcto, Tvrtco, Tvertco, Tvartco; 1338. — 1391) je bio srpski ban i kralj srednjovekovne Bosne.
Tvrtko je smatrao sebe jedinim legitimnim nastavljačem Nemanjićkih državnih tradicija , što u poznatoj Povelji potvrđuje. Videvši, kako sam kaže u Povelji, zemlju svojih predaka Nemanjića „po njih ostavljšu i ne imuštu svojego pastira“, odlazi „v srbskuju zemlju“, želeći „ukrepiti prestol roditelj mojih“ koji „v zemljnem carstve carstvovaše, i na nebesnoje carstvo preselili se“.
A što se tiče muslimanskog ponašanja i reakcija na otimanje Aja Sofije, koja je je izgradjena pre rodjenja Muhamedovog, vidimo da nismo čuli ni jedan glas negodovanja. Uskoro, kad Erdogen postavi natpis da je on Aja Sofiju "izgradio", biće to druga i duga priča.