скидам капу за овај текст, прозрели сте игру "свих" Срба а најбоље оних са севера севера Косова, односно из Београда, јер овде људима морате све написати да се после не бих замарала одговорима а и супер модератор је изгледа био на курс прве помоћи на ПЕШЧАНИКУ....

хахаха, доба ова за ПЕШЧАНИК! Свако је био помало на таквом некаквом курсу, то је тренди ;-)

Да не прекинем традицију, морам да дам коментар на ово, кхм, шта год оно било. Обзиром на маказе модератора, мораћу да употребим еуфемизам и назовем ово јефтиним памфлетом који као да је настао из пера (хемијске, тастатуре, чега ли већ) некога ко је похађао неку радионицу организовану под покровитељством Пешчаника.
Да се разумемо, има овде и истинитих ствари, попут оних да је власт у Београду пустила те људе низ воду, да има Срба доле којима је стало до личне користи и слично. Има и неких нетачних ствари као што је тврдња да и опозиција у Србији мисли исто што и Тадићева олигархија, помиње се ту и Тома, који је опозиција Тадићу онолико колико је ЈУЛ био опозиција СПС-у 90-тих, чак су ЈУЛ и СПС имали веће разлике у програмима. Но, то су све чињенице око којих можемо да разговарамо и чак да се делимично и сложимо.
Оно што мене увек изиритира је дефетистички став ауторке, оно типа, само да се интегришу Срби и да Београд призна ''реалност'' и све ће бити ок, као на крају неког јефтиног америчког филма са хепиендом. За ову генерацију Срба можда то и буде неко решење, за остале генерације неће, просто јер их неће бити. Ако смо спали на то да се лојалност Србији гледа само кроз личну корист, да је ЕУ важнија од Косова, онда ми је жао што као народ и постојимо, нисмо морали да каљамо сећање на оне храбре људе који су због своје земље са корицом хлеба препешачили Албанију.

Sjajno Ana, ponovo odličan tekst. Odlični su i komentari, inteligentni, a super je što ste Gospodina 77, koji se prošli put predstavio kao Petar Petrović, toliko iziritirali da je odmah odustao i od svog naroda, uz hrabrost i patriotizam.

Ovog teksta nema na b92 blogu ?

Srbija već odavno igra na podelu i to je jasno. A ako se izuzmu sve one ljudske sudbine južno od Ibra (što je naravno nemerljiva veličina), to je, bar što se tiče pragmatičnosti, jedina racionalna opcija.

Prvo - sjajan clanak i vrlo objektivno vidjenje stvari. Kao Srpkinja iz Bosne (kategorija koju su u Beogradu i ostatku matice "od milja" zvali "glupi Bosanceros" i smatrali nizom rasom) koja nije "pobjegla s fronta" kako su mnoge moje rodjake i prijatelje optuzivali po Srbiji oni koji su taj rat gledali na TV, nego jednostavno spasavala porodicu od pokolja, imam itekako pravo da komentarisem ovu temu, za razliku od mnogih koji nemaju blage veze sta je rat, pokolj, zivot u strahu i, sto je najgore od svega u tom paklu, manipulacije i podvale od strane sopstvenih sunarodnika (a sto tim mudracima uopste ne smeta da daju misljenja i imaju formirane stavove). Vecini ljudi dolje je dosta svega. Gledaju sminkere koji dodju na dva sata, teatralno puste suzu nad nekom spaljenom kucom, posjete jednu od one tri i po porodice u Peci, svrate u Decane i izjave kako Srbija nece dati Kosovo, pa nazad u svoj Beograd. Lijepo je prizivati kosti predaka, braniti lozu Nemanjica, ali Srbi su odavno zaboravili rijeci Sv. Save i Sv. Simeona. A zastavama i sloganima za siroke narodne mase i kvazi-realnoscu koja je svjetlosnim godinama daleko od one prave ne rjesava se bas nista. I onda neko ko nema nikakvu predstavu o tome sta znaci zivjeti na Kosovu dodje i urla na veleizdaju sto neko ko, kao Ana Radmilovic, dolje zivi i gleda sta se desava. I tako dan za danom, pred kockastim ekranom...ali mozda ubrzo dolje vise nece imati ko da kaze "tatatatira". I dok vecina "brani" Kosovo sa bezbijedne udaljenosti i to uljepsanim produktima za siroke narodne mase i bira klasicno prodavanje magle umjesto cinjenica ("narod je dobar, mase su glupe", rece jedan mudrac), Srbija i Srbi tako came u intelektualnom vakuumu, u noci u kojoj su sve krave crne, zabijajuci glavu u pijesak kao noj (koji zapravo to nikad ne radi) da ne bi vidjeli, napadajuci svakog ko se trudi da kaze da nije vrijeme za pijesak. Srecom, ima ljudi koji ne trpe laz i zamlacivanje. Pa, ko razumije - shvatice.

"Ако вас неко нападне, нећете га пријавити српским општинским властима, него ћете звати косовску полицију, ако вас на северном „административном прелазу“ ухвате са мало више артикала за које немате папире, вама ће се бавити суд у Вучитрну... и тако даље и тако даље..."..

Avaj! Ana, ne ljudi sa "Kosova - KiM", ljudi iz Beograda obratise se preko advokata i sudskog postupka za svoja prava Vrhovmom Pristinskom i ne dobiše ništa! (izvinjavam se sudu u Vučitrnu možda su bolji!)...

Baš bih volela da nam podarite tekst iz "mog" Prizrena...Please....Odavno nisam bila....

Ала су се наши ''реалисти'' разбеснели, седећи такође за тастатуром и дајући савете како је интеграција нешто једино реално. Само има један проблем, а то су ти непослушни Срби на Косову који никако да прихвате ту интеграцију, ма колико ми куцали и Ана нас уверавала да је то свршена ствар. Овако је супер, седети за тастатуром, уз пивце, како рече један наш ''виртуелни другар'' и тупити о интеграцији, о реалности. Када сте већ толико храбри и желите да интегришете те људе у балканску Колумбију, можете да мало мрднете са тастатуре па да објасните тим људима доле зашто је то добро, или се и код вас све своди на куцање и наду да ће интеграцију Срба одрадити неко без вас.

ПС: Шаргарепа нам никада није била ближа немојте сад да одустајете.

Bravo Ana!

Odlican tekst, samo se nadam da ces ubuduce udariti malo zesce po cinjenicama, poimenice ih isprozivaj... i najsladje je ko je sta i koliko pokrao.. U stvari kad bolje razmislim, tako ces samo sebe dovesti u opasnost, ipak je sever KiM the wild west...
a ako ipak odlucis da to uradis, pisi pod pseudonimom (predlazem cuveni Alkabijad Nusha) tako da ako ti ne poveruju a ti uvek draga mozes to da predstavis kao satiru i komediju, i za koje stolece ce te postovati kao pomenutog Alkabijada tj. Branislava..

У дуку изреке: „Баби се снило шта јој је мило“, запитам се да ли ауторка текста пише о ономе што јој се чини да види, или о ономе што неки желе да се деси, а то изражавају преко најамничких пера. Пре него што је уследила хрватска геноцидна операција „Олуја“, овдашњи и тамошњи Туђманови и НАТО српски новинари и аналитичари су се упињали да докажу да је пад Српска Крајна неминован, а да ће за све што се буде десило, кривицу искључиво сносити тамошњи Срби и Београд. Док нису донети закони о сузбијању антисемитизма, јавно је заступано и немало сличних теорија о одговорности Јеврема за Аушвиц.

Што се ауторке текста тиче, надам се да се речено на њу не односи. Међутим, сигуран сам да систематски шири дефетизам у вези са судбином Косова и Метохије. Како рече француски маршал Фердинанд Фош: „Прихватити мисао о поразу, значи бити поражен“. Ана Радмиловић, хтео бих да верујем из нехата, ради у прилог српског пораза. Додуше, допуштам то, можда лакомислено верује да нешто посматра, анализира и закључује.

Текст у себи садржи сам једну истину. Посредно говори о небризи актуелних власти у Београду за Косово и судбину тамошњих Срба. Да они Косово не злоупотребљвају у циљу одржавања партијског рејтинга, већ да га искрено бране, над главама косовских Срба, чак и оних на северу, не би висио Демоклов мач. Далеко од тога да би њихов положај био сјајан, али не би био такав да и у српским медијима отпочне НАТО медијска кампања у циљу припреме Олује бр. 2.

Уредништво НСПМ-а је показало изузетну демократичност објављивањем оваквог текста, иако се у њему чују и тонови који су испод границе пристојности. Но, ипак се убудуће надам да ће Ана Радмиловић потражити простор за писање на Пешчанику или неком сличном месту. Уосталом, вероватно је њена читалачка публика углавном тамо. Не памтим да сам на сајту НСПМ видео толико коментара написаних латиницом. Како је Плутарх говорио: „О томе шта јесте, а шта није, често више говоре мале ствари од оних великих“.

Зоране Бошковићу, знаш о овој материји тачно онолико колико и АНА.Зато ти је текст сјајан. Господин 77, како га ти назва (Неофит)је у праву 300%.Ана дете, лати се мало лакших тема. Ово је претешко за тебе.