Tranziciju je u Srbiji započeo Sloba, u njegovo vreme nastala je nova ekonomska elita, nova buržoazija. Glavni ideolog Slobine partije bio je akademik Mihajlo Marković. Čudno je kako se Marković promenio: pre samo petnaest godina podržavao je režim koji je sproveo brutalnu prvobitnu akumulaciju kapitala, ekstremno socijalno raslojavanje i pauperizaciju širokih slojeva društva.
Препоруке:
0
0
2
недеља, 25 јануар 2009 06:58
Neophodna poreska preraspodela
Kao jedini lek za krizu, razvijene drzave se enormno zaduzuju ne bi li spasili finansijski sistem i povecali likvidnost privrede. Budžetski deficiti eksplodiraju kao i javni dug. Medjutim, treba razlikovati "dobre" od "loših" dugova jer ovi deficiti će se vraćati sledećih decenija.
Moramo znati šta će buduće generacije plaćati. Javne infrastrukture kojima će se koristiti? Cenu lošeg upravljanja? Obe opcije? Svi ekonomski ucesnici platiće porez, ali ne u istom stepenu. Izbor zadnjih godina u poreskom sistemu pokazuje da je to na štetu većine ljudi a u korist manjina.Uostalom, to je kapitalizima. Poreski pritisak je jedan od uzroka nesolventnosti velikog broja dužnika sa daljim kaskadnim efektima. Međutim, sa postojećim fiskalnim modelom, manjina poreskh "pobednika" će će svoje prihode usmeriti na državne obveznice kojima se finansira javni dug jer su neuporedivo sigurnije od akcija i ostalih derivata i jos su stimulativno oporezivane. Tako će postati potencijalni poverioci prezaduženih država, uz verovatnoću dodatne socijalno negativne redistribucije dohodka. Zbog toga su poreske reforme radi optimalnije preraspodele poreza i doprinosa neophodne. Ali o tome se za sada ne prica.
Препоруке:
0
0
3
уторак, 27 јануар 2009 01:56
Stanko Kovacevic
Za gospodina "tranziciju",
koliko se secam gospodin Markovic se razisao sa Milosevicevim rezimom, a ono u sta sam siguran je da su najveci broj preduzeca i sve banke docekali demokrate jos uvek u drzavnom vlasnistvu. Problemi Milosevicevog vremena su najvecim delom uzrokovani ratom i ekonomskom blokadom.
Препоруке:
0
0
4
уторак, 27 јануар 2009 23:58
Gospodine Kovačeviću,
Posao tranzicije ravnomerno je raspoređen: pola je obavio Sloba, a drugu polovinu njegovi naslednici. Kada je reč o stvaranju nove buržoazije, tu je Sloba obavio ubedljivo najveći deo posla, tako da nove vlasti nisu bile prinuđene da se iscrpljuju u uspostavljanju diskontinuiteta sa Slobinim vremenom: tajkuni se nisu promenili.
Karići su, toga se svi dobro sećamo, dobili državne pare još pre početka rata, a ne verujem da ćete ikoga ubediti da nam je NATO-pakt nametnuo Dafinu. U krajnjoj liniji, rat može da bude prilika za politiku egalitarizma, kao što je to bio slučaj sa NOB-om. Za razliku od partizana, Sloba se, rekao bih, vodio onom narodnom: nekom rat a nekom brat.
Na kraju, tačno je da se Marković razišao sa Miloševićem, ali na nacionalnom pitanju. U onim najtežim godinama bede, hiperinflacije i bezočne pljačke društvene i državne imovine, Marković se, najblaže rečeno, nije služio antikapitalističkom retorikom. Onda je, 1994. zaključio, valjda, kako Sloba i Mira nisu pravi Srbi - ne sećam se da mu je smetalo to što nisu pravi levičari.
.jpg)
Moramo znati šta će buduće generacije plaćati. Javne infrastrukture kojima će se koristiti? Cenu lošeg upravljanja? Obe opcije? Svi ekonomski ucesnici platiće porez, ali ne u istom stepenu. Izbor zadnjih godina u poreskom sistemu pokazuje da je to na štetu većine ljudi a u korist manjina.Uostalom, to je kapitalizima. Poreski pritisak je jedan od uzroka nesolventnosti velikog broja dužnika sa daljim kaskadnim efektima. Međutim, sa postojećim fiskalnim modelom, manjina poreskh "pobednika" će će svoje prihode usmeriti na državne obveznice kojima se finansira javni dug jer su neuporedivo sigurnije od akcija i ostalih derivata i jos su stimulativno oporezivane. Tako će postati potencijalni poverioci prezaduženih država, uz verovatnoću dodatne socijalno negativne redistribucije dohodka. Zbog toga su poreske reforme radi optimalnije preraspodele poreza i doprinosa neophodne. Ali o tome se za sada ne prica.
koliko se secam gospodin Markovic se razisao sa Milosevicevim rezimom, a ono u sta sam siguran je da su najveci broj preduzeca i sve banke docekali demokrate jos uvek u drzavnom vlasnistvu. Problemi Milosevicevog vremena su najvecim delom uzrokovani ratom i ekonomskom blokadom.
Karići su, toga se svi dobro sećamo, dobili državne pare još pre početka rata, a ne verujem da ćete ikoga ubediti da nam je NATO-pakt nametnuo Dafinu. U krajnjoj liniji, rat može da bude prilika za politiku egalitarizma, kao što je to bio slučaj sa NOB-om. Za razliku od partizana, Sloba se, rekao bih, vodio onom narodnom: nekom rat a nekom brat.
Na kraju, tačno je da se Marković razišao sa Miloševićem, ali na nacionalnom pitanju. U onim najtežim godinama bede, hiperinflacije i bezočne pljačke društvene i državne imovine, Marković se, najblaže rečeno, nije služio antikapitalističkom retorikom. Onda je, 1994. zaključio, valjda, kako Sloba i Mira nisu pravi Srbi - ne sećam se da mu je smetalo to što nisu pravi levičari.