Vukadinovicu, reci molim te ko je tvoj favorit za vodjenje drzave? Ko je taj koji je mogao da uradi nesto bolje i pametnije? Mozda Tadic ili Nikolic? Vec posle nekoliko mjeseci vidimo gde nas Tadic vodi.Nikuda. On bi na sve strane, a nece nikud stici. Srbija na svim poljima slabi iz dana u dan. A Nikolic je tek pravi covjek. Principjelan, odlucan, odgovoran, lojalan, inteligentan, ma idealan. Ja ne razumem kako neko njega moze da svati ozbiljno. Trebao mu je cjeli zivotni vjek da svati da zeli biti demokrata i evropejac.
Vukadinovicu, sta je tvoja poenta sa ovim tekstom? Mislim da totalno pogresno procenujes Kostunicu koji je pravi drzavnik, za razliku od od ove dvojice, i koji je u teskim uslovima odradio najbolje sto se moglo. Iznesi svoje stavove malo jasnije.
Препоруке:
0
0
2
субота, 24 јануар 2009 21:11
Andzic Darko
Tekst je toliko tendenciozan da ga je tesko bilo i procitati.Vukadinovic ovim tekstom nije rekao ama bas nista.
Izgleda da je najveci problem Djordja Vukadinovica sto Kostunica nije pravio vladu sa radikalima bez izbora.E pa,to ne bi bilo normalno i ja sasvim razumem zasto to nije uradjeno, jer to jednostavno, niti je korektno,niti je demoktratski.
Kojim to sredstvima Djordje misli da se Kostunica trebao boriti za nasa prava na KosMet-u,vojnim?
Šta bi prognoza nasih analiticara predvidja ukoliko nasa vojska udje na Kosovo i Metohiju bez odluke Saveta Bezbednosti UN?Kakav ishod i kakve reperkusije po zemlju?Jedino sto nije trebalo da se radi je da se javno iskljucuje ta mogucnost sa nase strane.
Slazem se za marketing i medije,to je DSS kostalo vlasti.
Ne znam sto Vukadinovic na ovaj nacin nije analizirao Koštunicine poteze u vreme kada je bio na vlasti.
Препоруке:
0
0
3
субота, 24 јануар 2009 21:26
dsn
Moze se jos mnogo zamerki pripisati Kostunici.Ali i
pored toga, u godinama njegove vlade postignuti su
najbolji rezultati u ekonomiji pa i u izgradnji in-
stitucija{donosenje Ustava i sl.}.U godinama kada je vladu predvodila DS,ovi rezultati su bili znatno
losiji,a po svemu sudeci,ni od aktuelne Vlade se
ne moze ocekivati neki zadovoljavajuci rezultat.
Zbog toga,i pored svih slabosti(koje su ipak bezna-
cajne u odnosu na postignute rezultate)Kostunica je
i danas mozda jedini politicar koji poseduje neop-
hodne kvalitete i znanje za adekvatno i uspesno
suocavanje Srbije sa aktuelnom krizom i drugim iza-
zovima.Naravno, da je za lose izborne rezultate
najodgovorija njegova DSS zbog lose vodjene kampa-
nje,ali ne treba zanemariti ni delovanje stranog
faktora tokom poslednjih izbora,kao ni dugogodisnju
nekorektnu i pristrasnu kampanju vecine medija u
Srbiji.
Препоруке:
0
0
4
субота, 24 јануар 2009 21:36
MP
Ni radikalima niko neće priznati da su doveli "Fijat" i da su najzaslužniji za SSP,jer da ne bi pretnje od njihovog dolaska na vlast ,ne bi nista i od "uraganske" kampanje i rezultata ZES na poslednjim izborima.Voleo bi da ovaj tekst prokomentarišu Nedeljkoviceva,Mihajlov,Nikitovići.Koštunica ne ,jer je verovatno neobavešten o čemu se ovde zapravo radi.
Препоруке:
0
0
5
субота, 24 јануар 2009 22:09
Г. Венцловић
"Другим речима, можда је Војислав Коштуница, заправо, непрепознати јунак „Друге Србије“, која га је свe време критиковала и готово патолошки мрзела – и која му ту заслугу никада неће признати? А ни он се, сасвим сигурно, за то признање неће много отимати."
Добро описано...
Препоруке:
0
0
6
субота, 24 јануар 2009 22:23
Koštunica kao Vuk Branković
Činjenica je da se Koštunica, u samom klimaksu aktuelne (kosovske) bitke, povukao u sigurnu zaleđinu opozicionog delovanja. Nije li, onda - ako već pravimo paralele sa 1389. - Vojino držanje bliže ulozi Vuka Brankovića nego ulozi Lazara (u kosovskom mitu)?
Препоруке:
0
0
7
субота, 24 јануар 2009 22:40
Građanin u službi "građanske opcije"
G. Vukadinović je sasvim u pravu kada konstatuje kako je g. Koštunica - protiv svoje volje? - odigrao u korist "druge Srbije". Ali, zar smo mogli da očekujemo nešto drugo od lidera i partije koje su vazdan krasile standardne (malo)građanske vrline? Za razliku od g. Vukadinovića, koji držanje V. Koštunice poredi sa Dražinim, ja mislim da bi najbolja analogija - ako se držimo II sv. rata - bio Slobodan Jovanović. Slobodan Jovanović je, takođe, imao najbolje namere, ali se držao daleko od realne politike, nije konstrolisao situaciju na terenu i u vek bi bio zatečen, iznenađen, neobavešten. Zaista, zar Koštunica često nije zvučao kao da srpsku politiku prati sa ogromne distance, iz udobne fotelje nekog londonskog kluba lordova?
Препоруке:
0
0
8
субота, 24 јануар 2009 23:19
жељан читалац
Замислите Г.Војислава Коштуницу који кад прочита ово
(а знам да ће морати ...било где ) реши да одговори.
Пуста моја жеља ... мислим да би за земљу ,за коју каже да је толико воли , било од екстремне важности да једном "откоментарише" задњих осам година.И то онако "пупулистички полуларно"(сачувај Боже ове синтагме) да свако разуме нашу и његову немоћ ... било би нам лакше. После би дошла фаза у којој би нешто могло да се уради.
Има он ту обавезу ..али не да нам то пише кроз мемоаре.. тада је касно.
Да... и ја сам још увек ДСС... мада сам престао да одлазим код њих нисам се "исписао" ... смучили су ми се, верујете. Толико су исти ...како они од пре , све људе који су , морате признати , порадили на 5'ом октобру
су разјурили, довели СПО , ЈУЛ , SPS и разне друге стручњаке.
Боже... жена ( иначе комплетно аполитичан тип) , дванаестогодишњи клинац и ја ,цело лето у кампањи ,, септембар за памћење... он почео кампању од наше вароши ..октобар,сачувај Боже ..ушли смо у општинску скупштину у новембру... богами било је стресно.
На крају ... мук.Ником не објшњава ништа. Ни он ни фамозна "Централа". Како нисам видео да то личи на ону климу у ЈНА кад смо сви видели да се све распада а мудраци кажу "не разумеш ти то ... то је виша политика"
Шта ту има да се разуме , видите пар Тијанићевих(какогод о њему мислили) текстова у НИН-у
Да... мислим да је дужан објашњење ...па радио је врло јаван посао и мора јавно да се изјасни.
Ово је први текст у том правцу ... притискајте га и даље .. дужан нам је ... мада , површно га познавајући...мислим да му је унапред опроштено
Препоруке:
0
0
9
недеља, 25 јануар 2009 00:32
Душан Даниловић
Поштовани г.Вукадиновићу,
Као неко ко је редован посетилац Вашег странице од оног тренутка откада постоји у виртуелном свету, и коме је необично стало до максиме да ономе коме је стало до морала у политици тај нека иде у НСПМ, морам да признам да сам се пошто је овај Ваш чланак објављен на страници часописа за који је оригинално писан осетио као неко коме сте опалили озбиљну и врло врућу шамарчину. У тренутку сам помислио да је текст исписала гђиц-а Скроза или г.Тодоровић, а да су Вас грешком потписали. Појављивање чланка на страници НСПМ моју наду је учинило потпуно неоснованом. Није никако проблем у Вашој критици г.Коштунице и његове а самим тим и политике ДСС-а, где сте јако добро уочили пар момената ,а по мени један од најважнијих садо-мазо однос према ДС потпуно замемарили, о чему би могао чини ми се, један врло озбиљан чланак да се напише, већ у систему вредности који промовишете, а који бих како бих рекао потпуно у супротности са оним који је мото Ваше странице. Да вас а и посетиоце не бих гњавио пробаћу да то таксативно и образложим.
1. Потпуно је нетачна теза да Срби више воле губитнике. Пример Карађорће и Милош то прилично добро показује. Први макар и невољно владао уз Совјет, док је други сваким покушајем ограничавања своје власти најрадије сузбијао насиљем, поткупљивањем и уценама. Први оснива школу у Београду, и доводи најумнијег Србина свог доба, старца Доситеја да се о образовању стара, док за време овог другог гласно се чују идеје да све писмени треба да се за главу скрате. Први није од Србије направио приватно предузеће, други јесте. Први није имао десетине љубавница нити главу свога кума пуњену струготином послао у Стамбол. Први је модернизатор, а други је бизнисмен. Тајкун оног времена, тако није ни чудо да у свести Срба њих двојица имају различит третман.
Препоруке:
0
0
10
недеља, 25 јануар 2009 00:34
Душан Даниловић
наставак
2. Св. Кнез Лазар и Вук Бранковић никако не могу да буду супростављени. Обојица су пострадали борећи се са Османлијама, један на Косову, а други у тамници. Легенде о томе да је Вук издао још је раскринкао Иларион Руварац. Дихотомија победник-побеђени овде је потпуно чињенично незаснована.Обојици је до морала јако много стало.То што је један од њих био жртва оновременог спиновања друга је тема.
3. У чему се то огледа победа покојног г.Ђинђића над г.Коштуницом? У томе што се окружио Бебом, Чедом,Колесаром,Живковићем, што је озбиљно угрозио све институције тек успостављене младе демократије, и што је када је схватио где је и шта мора да уради остао сам?
4. У чему се то огледа победа вечитог премијера Црне Горе, осим у томе што је заједно са братом власник те државе, у којој стално мора да буде на власти, не би ли био на слободи? Друго мислите ли да би та 'победа'била икако могућа да и за ње не стоје неограничени ресурси најмоћније земље света? Г.Коштуница је у свему био 'равноправан' противник осталим побројанима, а највише у поимању морала. На једној страни Матнер, Тачи,Солана, а на другој г.Коштуница. Ја ни секунда не бих имао дилему на чијој страни бих био. Мислим ни Ви, тако да ми није јасно ова Ваше поређење.
5. Оно што је мени најважније је каква је то победа коју је над г.Коштуницом извојевао онај, који је у исто време шеф државе, и премијер, и глава скупштине и преговарач за гас, човек за све. То није никаква победа већ пораз свих нас, како г.Вучинић изнова својим чланцима показује. Србија је поново партијска држава, која се ни по чему битном не разликује од оне пре 5.октобра 2000, са тим да су се фракције СКС-а измириле. То је наша катастрофа. Довољно је само да види контрола медија за време влада г.Коштунице и сада. Чини ми се да ћемо нажалост, истог да се сећамо као Перикловог доба, и да ћемо млитавог и лењог г.Коштуницу од блата
Препоруке:
0
0
11
недеља, 25 јануар 2009 00:37
Душан Даниловић
крај коментара
Мени је ипак најзанимљивије зашто овако оштри нисте били поштовани г.Вукадиновићу, док је ДСС био на власти. Можда би нека од ствари тада прећутаних, а у овом тексту исписаних помогла да не будемо у блату у коме смо сада. Можда...
За крај поставили сте занимљиво питање какав смо ми народ, ако политика коју барем на речима заступа ДСС пролази како пролази? Заиста какав је то народ, коме је потпуно свеједно што стотине хиљада његових сународника не сме да се врати у места свог порекла, који назива пријатељима оне који у логору држе десетине хољада љихових сународника, који очекује да у Европу уђе јер се тамо добро живи а не зато што се много ради, који списка десетине милијарди долара које у земљу ућу за десетак година...Много добар, неискварен народ.
Препоруке:
0
0
12
недеља, 25 јануар 2009 01:24
"као Дража Михајловић који чека"
"»Još nije vreme« — čisto politička parola, jer, između ostalog, pobijena velikim uspesima n.o. vojske;
/.../
Preporučivati narodu da se ne bori »jer još nije vreme« mogu samo špekulanti, oni koji se sami ne bore, kojima od drugih primljeni teret omogućava da špekulišu i politiziraju, koji određuju sektore za koje je već vreme i sektore za koje još nije vreme — i to na osnovu procena prvenstveno klasnog karaktera.
/.../
Protivrečnost: »još nije vreme« — »Robin Hud«. Ili se Robin Hud bori i onda je vreme, ili čeka i onda nije Robin Hud.
/.../
Ova koncepcija samo potvrđuje da su pobude odlaganja čisto političke, kastinske. — Karađorđeve zvezde se dele za zasluge u borbi »protiv neprijatelja u okupiranoj otadžbini« — u borbi za koju se uporno i iz sveg glasa ponavlja da nije vreme."
KOČA POPOVIĆ: BELEŠKE UZ RATOVANJE
("Nekoliko prostih istina o četničkim lažima")
Препоруке:
0
0
13
недеља, 25 јануар 2009 02:07
au mile
"Ako smo pali, padu smo bili skloni".To se može reći za Koštunicu ali isto tako i za sam srpski narod koji je dao toliko glasova neizvesnim obećanjima i izvesnim gubicima. Tadić ni po čemu ne može da parira Koštunici u intelektualnom, moralnom,državničkom niti bilo kom drugom smislu. Zato je zaigrao na kartu lakovernosti i malograđanštine većine detorijentisane i sluđene nacije. Narod je glasao kako je glasao, linijom manjeg otpora, zaluđen obećanjima o boljem životu. Na kraju niko neće moći reći da ga je neko prevario. Pobeda Tadića je u stvari najbolji primer poraza Srbije, što sada postaje jasno na svim poljima - državnom, ekonomskom i političkom. Narod ima vlast kakvu zaslužuje. I ja mislim da smo Tadića itekako zaslužili ovakvi kakvi jesmo.
Препоруке:
0
0
14
недеља, 25 јануар 2009 03:27
Milan Damjanac
@Koštunica kao Vuk Branković
Ukoliko bar prelistate bilo koju ozbiljniju literaturu shvaticete da Vuk Brankovic nije izdao Lazara na Kosovu, vec da je nastavio da se bori, za razliku od Knjeginje Milice koja je priznala poraz. Kako i zasto je stvoren mit o njegovom izdajstvu za siru je polemiku.
@Andzic Darko
Nadovezao bih se na ovaj komentar. Smatram da tekst gospodina Vukadinovica jeste dobar, medjutim osnovni razlog poraza DSS-a bila je politika "u rukavicama", dobrim delom uslovljena ideoloskim pravcem te stranke i zeljom da se politika ne vodi na nacin na koji se vodila pre dolaska DSS-a na vlast. Da li je to bila greska? Mozda. Medjutim, ta greska se onda mora pripisati ideologiji pomenute stranke. Mediji jesu glavni uzrok poraza ove partije. Sto se tice navodne neopredeljenosti, mogao bih da se slozim sa dobrim delom ocena gospodina Vukadinovica ali treba imati u vidu da se tezilo nacionalnom pomirenju a ne stavljanju na celo "prve" ili "druge" Srbije.
Препоруке:
0
0
15
недеља, 25 јануар 2009 04:13
Михаило Павловић
Мали људи играјусе великих послова на штету државе и народа чисто српска посла.
Препоруке:
0
0
16
недеља, 25 јануар 2009 09:18
Šta mu sve to vredi
"Другим речима, можда је Војислав Коштуница, заправо, непрепознати јунак Друге Србије..."
Slaba uteha za njega. I autora.
Препоруке:
0
0
17
недеља, 25 јануар 2009 16:00
NT
Ocene dane u tekstu su u suštini tačne, ali nepotpune.
Od početka je bilo jasno da Koštunica, kao čovek
koji je svoj politički projekt stvarao na teoriji, izoliran od srpske stvarnosti, nema šansu na uspeh.
U svojoj fokusiranosti na Kosovski boj, omogucio
je ekspertima da upropaste srpsku privredu i načine
velike štete u drugim neprivrednim delatnostima.
Neprocenjiva je Koštunicina odgovornost i na srozavanju moralnih vrednosti srpskog društva jer je svojim primerom pokazao da je poštenje nespojivo sa uspehom u politici, a sledom toga
i u drugim aktivnostima i privatnom životu.
Neoprostiva je njegova greška što nije shvatio
da nema sposobnosti za vodica kroz srpsku džunglu i odstupio, u kojem slučaju bi ostao moralni autoritet u narodu.
Izreka da je put do pakla posut dobrima idejama je
još jednom potvrdjena u životu.
Piscima kolumne i komentara poručujem da je neutemeljena njihova "osuda" Koštunice zbog neuspeha i da proizlazi iz naših neostvarenih nada.
Препоруке:
0
0
18
недеља, 25 јануар 2009 16:51
Вања
Вукадиновић је ову анализу наменио читаоцима Времена који нису његови политички истомишљеници и разумљиво је зашто је морао да промени приступ али је у суштини рекао све шта мисли.
Суштина је међутим да је почетком 2008. Коштуница тј. ДСС имао само 33 посланика у парламенту. Само 33 од 250! Са таквом подршком у тренутку када су сви били против њега ништа није могао да учини. Имао је додуше подршку НС али питање је колику.
Зашто није добио изборе?
Зато што није лагао народ.
Није обећавао брза и лака решења: 250 хиљада радних места, 1000 евра од акција, безвизни режим, улазак у ЕУ итд.
Знало се и тада за светску економску кризу.
На западу су увелико причало о томе.
Дојче банка се повукла из концесије аутопута, знатно су отежани приступи кредитима.
Знало се и тада да нема ништа од кандидатуре у ЕУ ако не признамо Косово. Све се тада знало.
Према томе нема оправдања за коалицју ЗЕС. Свесно су обманули народ.
Коштуница није хтео да лаже. Зато је и изгубио изборе.
Са друге стране овде многи коментаришу зашто није са Радикалима и СПС-ом тада направио коалицију без избора?
Зар има тих који после свега што се десило постављају то питање?
После СПС-а који се отворено ставио на супротну страну?
После Николића који се после избора коначно и отоврено показао народу ко је и шта је.
Зар заиста мислите да то Коштуница тада није знао?
Зар мислите да страни фактор не би активирао Николића и спечио формирање "патриотске" коалицје. Још тада би имали владу ДС-Николић-СПС-Г17+.
Коштуница једноставно није имао карте са којима би могао да игра.
РТС и Тијанић су отворено били против њега.
У Влади је ДС имао већину министара.
Председник скупштине је био из ДС.
Председник државе је из ДС.
Да би се формирала Влада осим скупштинске већине било је потребно и да Тадић предложи мандатара. Да председник скупштине закаже седницу. Да нико не опструише рад.
Ма није било теоријске шансе за тако нешто.
Избори су били једино решење.
Препоруке:
0
0
19
недеља, 25 јануар 2009 20:14
ben
Da nije malo rano za svodjenje racuna
Kostunica ipak nije politicki mrtav iako bi mnogi
zeleli da ga nema na politickoj sceni Srbije.
Jedna normalna uravnotezena politicka opcija ne umire tako lako.Brojni su primjeri povratka istaknutih politicara na vrh scene (Miteran,Sirak,Berluskoni).
Slavlje nekih politicara sa zapada prilikom odlaska
Kostunice sa vlasti nam dovoljno govori da se dosledno borio za SRBIJU u datim okolnostima.
Препоруке:
0
0
20
понедељак, 26 јануар 2009 00:05
Dorcolac
Ovo je neka mesavine naucne fantastike, zbrke i surovosti. Nas komsija Kostunica nije iz te price, on je demokrata, patriota i drzavnik. Ko sve nije bacio kamen na njega, ko ga nije oklevetao, ko ga nije otpisao. Ali komsija mirno i dosledno brani svoju politiku i Srbiju. Onaj ko se usudi da se bori za srpski narod i Srbiju unapred je osudjen na surov progon. Ne daj se komsija, ne daj se, nisi ni prvi ni poslednji koga ce napadati jer je za Srbiju.
Препоруке:
0
0
21
понедељак, 26 јануар 2009 00:25
Neil Young
Svi koji poznaju, zakulisne odnose na srpskoj političkoj sceni, znaju koliko je naivna i opasna teza kako je Koštunica dospeo u sadašnju situaciju samo zato što je čestit i dobronameran, ali mu eto,okolnosti nisu išle na ruku i narodu nije dovoljno dobro objašnjeno koliki je on patriota i državnik! I gospodinu Vukadinoviću je dobro poznato, jer je bio blizu izvora informacija, da su Koštunica i njegovo najbliže okruženje još u decembru 2007. odlučili da demisioniraju sa vlasti. Namera im je bila da Tadiću i njegovima uvale sve probleme koji su dolazili pred Srbiju (očekivano priznavanje Kosova, hapšenje Karadzića, potposivanje novog sporazuma sa MMF i početak negativnih trendova u ekonomiji), očekujući da će se oni nedugo zatim srušiti pod teretom neuspeha. Tada bi se Koštunica i njegovi, ponovo vratili na vlast viđeni u očima naroda kao najmanje loše rešenje za zemlju.
Pored toga, neverovatno je kako se prećutkuju katastrofalni rezultati u ekonomiji dve vlade u kojima je učestvovao DSS. Pogledajte parametre koliki je državni dug, godišnji spoljnotrgovinski deficit, uvećanje javne potrošnje itd., u periodu 2004-2008,kada je Vojislav Koštunica bio na vlasti.
Posebno mračan deo njegove vladavine je onaj koji se odnosi na veze sa tajkunima i povećanjem njihovog uticaja i bogatstva u državi.
Za kraj, nezaboravite da je sam Koštunica dugo vremena bio miljenik zapadnih političara i njihovih diplomata. Možda su njihovi trenutni animoziteti u odnosima posledica Koštunicinog osećaja izneverenosti, što nisu nastavili da ga podržavaju i ako je on za njih gotovo sve obavio i prihvatio. Verovatno je i to razlog sto su ga u ruskim diplomatskim krugovima uvek gledali sa podozrenjem.
Препоруке:
0
0
22
понедељак, 26 јануар 2009 01:02
мож да бидне, ал не мора да значи...
У вечери после последњих избора, у студију РТС-а, између осталих, гостовао је и Ђ.Вукадиновић, и те вечери једини од свих аналитичара и "аналитичара" није успео да изнесе своје мишљење. После две-три реченице, а чим је наслутио да коментар Ђ.В. не би "дувао" у жуто-плава једра, водитељ (З.Станојевић), прекинуо га је са оправдањем о потреби директног укључења у штаб неке од странака. Али после кратког укључења, није више било Ђ.В. (ни помена о њему), а кроз студио су, у више наврата, сеирили Д.Павловић, Д.Жарковић и други (посебно наведена двојица, опширино и дегутантно навијачки).Како, зашто? По аналогији са овим његовим текстом, могли би да закључимо да је Ђ.В. уствари то и хтео (да не каже шта мисли)!?.... Али тај закључак није смислен, баш као ни закључак Ђ.В. о разлозима Коштуничиног изборног пораза. Ђорђе нас је навикао на много боље, дубље, свеобухватније, аналитичније, поштеније - уме он то! Овако поједностављење, можда можe бити примерено преовлађујућим циљевима једног времена (читај, једне политике и "Vremenа"), а никакако овом сајту. Готово да се запитате, да се није примио на (управо сковани, "пи-ар"), патриотизам министра Јеремића?
Препоруке:
0
0
23
понедељак, 26 јануар 2009 01:05
Ivan
Da su rezultati Kostunicinih vlada,koji su nesporni i veliki imali marketinsku pokrivenost na nacin na koji to radi DS njegova bi vlada ,vladala dugo.I da ne zaboravim, DSS i Kostunicu imaju onoliko glasova koliko ima mislicih ljudi u Srbiji.
Препоруке:
0
0
24
понедељак, 26 јануар 2009 02:59
mali_peca
cudan tekst. nadasve cudan. jos jedan dokaz kako se menja simpatija prema ljudima kada jesu, i nisu, na vlasti. autor teskta je glorifikovao V.K. kao premijera, a sada doticnog opozicionara podvrgava pompeznoj kritici. Vukadinovic je pravi suncokret. (naravno, ovaj komentar nece objaviti NSPM, ali sam morao ovo da ipak napisem, znajuci unapred moderatorovu odluku ''delete'')
Препоруке:
0
0
25
понедељак, 26 јануар 2009 07:14
Koštunica i Milošević
Druga Srbija, kao što je poznato, rado Vojinu politiku dovodi u vezu sa Slobinom. A ova veza se sastoji, navodno, u tome što je reč o podjednako nacionalističkim i antizapadnjačkim političarima, zatočenicima prošlosti, komunističke ili hladnoratovske i sl.
Nadovezujući se na poslednju tezu g. Vukadinovića (Koštunica-Druga Srbija), želeo bih da dodam da ono što g. Vukadinović s pravom prepoznaje kao zaslugu V. Koštunice za trijumf politike Druge Srbije, podjednako važi i za pok. Slobodana Miloševića. Nije li Milošević, taj "neprijatelj svega modernog, zapadnog, evropskog", prvi sproveo restauraciju višepartijskog sistema, liberalnog kapitalizma, stvorio novu buržoaziju, neformalno rehabilitovao snage poražene u II svetskom ratu, čak je i otvorio put evropskim integracijama (koji je zatim sama EU zatvorila), u jednom periodu igrao ulogu zapadnog "faktora mira i stabilnosti"...
Hoću da kažem da bi Druga Srbija imala podjednako dobre razloge da podigne monumentalan spomenik pok. Miloševiću, kao i da barem jednoj ulici da ime Vojislava Koštunice.
Препоруке:
0
0
26
понедељак, 26 јануар 2009 07:29
Od Ljotića dva putića
Teza g. Vukadinovića o strukturnom identitetu politike Vojislava Koštunice i politike "druge Srbije" predstavlja revolucionarni prelom u novioj srpskoj politici. G. Vukadinović je, koliko mi je poznato, prvi ukazao na činjenicu da je alternativa nacionalizam-"građanizam", lažna alternativa. (Mada je ovu tezu u teoriji već anticipirao S. Stojanović:) Zbog toga, očekujem da će g. Vukadinović uskoro ponuditi treću, autentičnu političku opciju, koja će predstavljati izlaz iz navedene lažne dileme.
Препоруке:
0
0
27
понедељак, 26 јануар 2009 10:37
Никола
Можда форма није, али суштина текста је више него позитивно критички усмерена ка ДСС-у (уколико се ДСС-у икада више укаже таква прилика као 2004.)
За оне који нису то препознали: Букадиновић сматра да је ДСС од 2004 до 2007 године могао да створи такву инфраструктуру (медији, НВО, црква, интелектуалци), која би пратила и подржавала рад странке у интересу државе и онемогућила оно што се тренутно дешава у политичком животу Србије... али је ту шансу пропустила...
Вукадиновић ДСС-у не замера на речима већ на томе што те речи нису пратила дела...
Ако се неки читалац "Времена" сложи са Вукадиновићем... или није текст разумео... или чита погрешне новине...
И Милошевића су заједно рушили они који су хтели у ЕУ и они који му замерају што није ЈНА ушла у Загреб кад је могла...
Вукадиновић није постао "европејац"... на срећу... само је разочаран... с разлогом...
Препоруке:
0
0
28
понедељак, 26 јануар 2009 10:53
дорћолчев комшија
истина је негде између вањиног и нил јанговог коментара..ипак морам да подржавам комшију (не оног партизановца, ватерполисти звезде), јер су остали још гори
Препоруке:
0
0
29
понедељак, 26 јануар 2009 13:16
Milos Nikolic
Ne bi bilo nepravedno da se autor teksta u obuhvatu osvrnuo i na svoju licnu evoluciju u odnosu prema pomenutom...Uostalom, nije moguce da su opservirane Kostunicine karakteristike vidljivije sad kad je u opoziciji nego dok je bio na vlasti...Samim tim, ako je vrednost analize u anticipaciji, koji je smisao ove koja samo zakasnelo konstatuje ocigledno? Mozda u davanju oduska resantimanu autora usled izneverenih nadanja...U tom slucaju glavnim "junakom" teksta, autor je trebalo da ucini ne Kostunicu vec svoju vlastitu naivnost, koja je uvek jedini pravi greh svakog ozbiljnog analiticara...Ovako - jos jedan u nizu clanaka gde je manjak svesti o vlastitoj odgovornosti nadoknadjen viskom brutalnosti prema drugome...
Препоруке:
0
0
30
понедељак, 26 јануар 2009 14:32
DSS ili smrt
Gospodine Vukadinoviću,zašto ovakve tekstove niste pisali dok smo mi bili na vlasti? Zašto o politici našeg Predsednika i naše stranke niste tako govorili u to doba, nego ste i njega lično i sve nas dovodili u zabludu svojim komentarima pošto je on mislio da ono što Vi pišete zaista misli i oseća čitava Srbija.
Препоруке:
0
0
31
понедељак, 26 јануар 2009 18:51
Вања
Не слажем се са Neil Young-ом.
Русија је на овдашњој политичкој сцени подржавала искључиво Коштуницу и никада га није гледала са подозрењем. Када је руски министар Сергеј Шојгу долазио у Београд пре неколико месеци прво се састао са Коштуницом а тек после са Тадићем и осталим представницима власти. То је знак великог поштовања јер није по дипломатском протоколу јер је прво требао да се састане са Тадићем или Цветковићем. У исто време је и неки Јапанац, председник Светске банке за Европу, долазио у Србију и он се састајао са Коштуницом који је тада био у опозицији што је јасан знак колико га странци поштују чак и када није на власти.
Апсолутно није тачно да Коштуница није хтео власт. Баш због страха да Коштуница не добије власт Демократска странка је СПС-у дала толико много министарстава, управних одбора итд.
Па СПС је друга по снази политичка групација на власти. Имају заменика председника и заменика премијера.
Друга Коштуничина влада је влада у којој је он био у апсолутној мањини. Већину министара је имала ДС. Економску политику су искључиво водили ДС и Г17+. Коштуница се борио и трпео много тога зарад борбе за Косово али када је ДС решила да потпише ССП (и тиме посредно призна независност Косова) затражио је нове изборе.
Прва Коштуничина влада је једина влада у којој је он имао преовлађујући утицај и на политку и на економију. То је било од почетка 2004. до краја 2006.
Тада је Србија просперирала у сваком смислу. Није нас уваљивао у дугове код ММФ. Највећи могући привредни раст смо имали тада. Оставио је 1 милијарду евра у државној каси (трезору), инвестирао 600 милиона евра у Републику Српску итд. Када се ДС вратила на власт пре две године (почетком 2007.) економски суноврат је започео, потрошили су сав новац који је Коштуница оставио и сада је државна каса празна и на прагу смо хиперинфлације.
За ову економску ситуацију крива је искључиво ДС која већ пуне две године управља економским токовима у земљи (заједно са Г17+).
Чињенице јасно зборе
Препоруке:
0
0
32
понедељак, 26 јануар 2009 19:13
građanska Srbija
Mislim da nije u redu to što napadate gospodina Koštunicu i DSS. Oni su pravi predstavnici one predratne građanske Srbije. Kada vidim gospodina Maršićanina ili gospodina dr Parivodića ili gospodina prof. dr Vladetu Jankovića, ja pomislim kako oni izgledaju kao prava gospoda. Takvi uglađeni džentlmeni šetali su Beogradom pre dolaska komunista na vlast. A ne smemo da zaboravimo da je krem DSS-a iz porodica žrtava komunizma, posebno prof. Vladeta Janković! Nedavno sam gledao seriju "Ranjeni orao" i pomislio kako je nešto od te lepote, gospodskih manira i uglađenosti ipak preživelo - u partiji Vojislava Koštunice!
Препоруке:
0
0
33
понедељак, 26 јануар 2009 20:24
Миленко С. Стојнић
НАЦИОНАЛИЗАМ ИЗМЕЂУ ПАТРИОТИЗМА И БЛЕФА. Патриотизам Др Војислава Коштунице није за потценити, али му је недостајала храброст да га валоризује. То су искористили ''мишеви'' у окружењу да своје ситне интересе сакрију иза патриотизма, а њему је остао Веља Илић најближи сарадник иако није био члан ДСС. Наравно, Алигрудић, Лончар, Самарџић и још неколицина српских интелектуалаца нису могли вући терет пун ситних интерешџија. Да је био храбрији Коштуница би придобио не само радикале него и ''десне'' социјалисте, комунисте и друге патриотске снаге. Али, једноставно са њима није делио идеолошке назоре. У име идеологије остао је губитник у белим рукавицама. Питам се, какав је интерес један патриота имао да руши Милошевића? То ме наводи повремно у сумњу да и Коштуници припишем жељу за влашћу, све док није схватио како је она мач са две оштрице. Нема чекања у судару са силом. Сво лукавство се састојало у ситним изненадним ударцима и стварањем климе неповерења. Не треба заборавити да је армија баш у време Коштунице почела да се распада (служење цивилног војног рока, пензионисање генерала Делића итд.). Али, америчка политика или политика новог светског поретка увек тражи неког свог ''Коштуницу'' да обаве такве послове за њих а после тога га уклањају. На страну моје симпатије за Др Коштуницу и његове идеје, његова политика је прошлост - ни револуционарна, ни екстремно националистичка, ни ослободилачка, ни довољно патриотска. У односу на ДС он је патриота без метода остварења циљева, у односу на комунисте ''ситнобуржуј'', у односу на радикале конзервативац...
Препоруке:
0
0
34
понедељак, 26 јануар 2009 21:35
БАЧКА ТОПОЛА
Морам сачекати да се прашина мало слегне , иза овога чучи нешто друго.ВОЈО САМО ОПУШТЕНО , ИМА НАС ДОВОЉНО УЗ ТЕБЕ.
Препоруке:
0
0
35
понедељак, 26 јануар 2009 22:35
prava gospoda
Ne razumem gospodina Vukadinovića: da li on očekuje da će gospoda iz DSS-a da se spuste na nivo radnika i seljaka? Ili da se druže sa izbeglicama iz predgrađa? Ne, gospoda ostaju gospoda! Meni se DSS dopada baš zbog toga što je gospodska partija, zbog njihovog prezira prema masama, znoju, sirotinji... DSS mi deluje kao neko udruženje aristokrata, klub lordova... I ne vidim nešto neobično u činjenici da aristokratija oseća prezir prema realnoj politici. Znam da ću mnoge iznenaditi, ali moram reći da verujem da DSS svog idealnog partnera treba da traži u LDP-u. DSS i LDP su jedine elitističke partije, a ja bih dodao - aristokratske!
Препоруке:
0
0
36
уторак, 27 јануар 2009 00:19
kritika nije privid
Politicki zivot, scena, odnosi,su bili u postpetooktobarskom periodu kompleksni, tako da nije moguca redukcionisticka analiza ni jednog lidera, ni jedne stranke itd. Djordje Vukadinovic, kao i Slobodan Antonic, su bili veoma blizu jednog dela politickog vrha nase zemlje, te njihove iskaze treba imati na umu.Eventualni otklon od V. Kostunice sa jedne strane deluje mozda degutantno, no sa druge strane, on se verovatno ne desava bez razloga. Komentator Stojnic je napisao nesto sto i sam mislim. Dakle deklarativno V. K je patriota, no oko njega je bilo mnogo ''miseva'' koji su se sakrivali iza patriotizma, a vodili racuna o svojim interesima koje su cesto ostvarivali kroz saradnju sa zutima. Dakle postojao je veoma specifican odnos DSS i zutih, odnos koji je ukljucivao i sukob, ali i saradnju. Ovakvi odnosi su onemogucili jasno definisanje V. K. dakle njegov profil, je nejasan. Dok kod zutih nismo imali nikakvih nedoumica do kraja 2007. Tokom 2008. zuti se delimicno menjaju te je sad Tadicev profil nejasan. Meni je bitno pitanje ko je razbio SRS i kakva je uloga bila u tome ne samo zutih nego i DSS? Ako je V. K> ucestvovao u tome, onda je poslednja recenica iz Djordjetovog teksta bitna. Onda je on neprepoznati junak Druge Srbije. Ipak, ne treba zuriti sa zakljuccima,Jednostavno nije fer.Ne treba zaboraviti ulogu DSS tokom stigmatizacije Srbije, Milosevica, Srba itd. Setimo se da su nas politicari iz DSS i analiticari branili od tih stigmatizacija na sve moguce nacine. Ucunili su sve sto su mogli na tom planu. Nisu ucestvovali u govoru mrznje NVO i LDP,DS. Sto se tice RTS, mislim da je potpuno jasno da od pocetka 2008 on staje na stranu umereno zutih. Posle izbora i onog mitinga bilo je veoma interesantno pratiti niti propagande usmerene na sofisticiran nacin protiv DSS i SRS. Oni su atmosferu pogodnu za pobedu SRS i DSS okrenuli protiv njih.I sta smo na kraju dobili. Dobili smo jedan nakaradan usklik Uber ales, dva miliona plavusa i razbijeno glasacko telo SRS.
Препоруке:
0
0
37
уторак, 27 јануар 2009 02:20
Neil Young
Vanja, hvala vam na podsticajnom sučeljavanju stavova i ako različito posmatramo stvari.
Što se odnosa Rusije prema Koštunici tiče moje informacije su zasnovane na kontaktima sa predstavnicima njihove ambasade kao i delimičnim uvidima u izveštaje koji su oni slali. Osnovna zamerka im je bila da su Vlade Vojislava Koštunice direktno opstruirale ulazak ruskog kapitala u Srbiju (Kulska banka, Bor, energetski sektor)u čemu je naročito apostrofirano njegovo okruženje i njemu bliski tajkuni. Po njima, Koštunica se okrenuo ka Rusima tek kada je bio potpuno ostavljen od strane zapada. Odnos prema njemu se vidi i po tome na kom nivou i od koga je bio primljen kada je bio na kongresu Jedinstvene Rusije. Naravno, oni u ovom trenutku sarađuju sa njim jer su im potrbni partneri na različitim pozicijama u cilju ostvarivanja njihovih interesa. U DSS čovek za vezu im je tajkun koji se u poslednje vreme često pojavljuje u javnosti ispred ove stranke.
Što se ekonomskih podataka tiče, oni su preuzeti iz republičkog zavoda za statistiku i može te ih proveriti. Obe njegove vlade su kupovale socijalni mir forsiranjem javne potrošnje i povećavanjem broja zaposlenih u javnom sektoru. Pogledajte samo kako su trošena sredstva od privatizacije. Vidite potom trend rasta spoljnotrgovinskog deficita u godinama njegovih vlada. Rast uvoza i smanjenje izvoza je direktna posledica bliskost njegovog kabineta sa tajkunima koji su predstavnici uvozničkog lobija. Naravno da bi bilo nepravedno zasluge za tako nešto pripisivati samo DSS, kada su u svemu tome učestvovali i G17 i DS, ali su oni tema za neku drugu priliku.
I za kraj, ako ste primetili do gubitka vlasti i početka globalne ekonomske krize, DSS nije iskazivao nikakvu primedbu na ekonomski deo SSP, i ako on čini više od 2/3 tog sporazuma,i po primedbama ljudi koji su ga analizirali upravo on predstavlja njegov najtragičniji deo po budućnost Srbije.
Препоруке:
0
0
38
уторак, 27 јануар 2009 02:43
Milan Damjanac
@Neil Young
Da je zaista tako kako ste rekli, Kostunica bi ostavio dovoljan broj medija pod svojom kontrolom. Kao sto vidite nije. Kada bismo sada izasli na izbore, vladajuca struktura bi pobedila jos ubedljivije iako nema nikakve rezultate. U Srbiji vlada medijski mrak.
Ukoliko je planirao da prepusti vruc krompir drugome, kako kazete, mogao je to da ucini na milion drugih nacina, a nijedan od njih ne bi morao da ukljuci srozavanje rejtinga stranke.
Takodje, vladajuca stranka u Rusiji, Putinova "Jedinstvena Rusija" zvanicno ga je podrzala na parlamentarnim izborima.
Za vreme Kostunicine vlade zemlja je imala visoku stopu privrednog rasta i zivelo se nesto bolje nego ranije.
@prava gospoda
Molim Vas, nemojte iznositi tako pausalne ocene. Ukoliko se DSS gnusa "seljaka", kako kazete, ne bi bila u koaliciji sa Novom Srbijom koja zastupa uglavnom obicne ljude, nikako intelektualce. Ovime ne zelim da ih uvredim, naprotiv.
"Ne, gospoda ostaju gospoda! Meni se DSS dopada baš zbog toga što je gospodska partija, zbog njihovog prezira prema masama, znoju, sirotinji..."
Nemojte, ne osecaju oni prezir prema masama, znoju, sirotinji, upravo obrnuto, oni se zalazu za uspostavljanje normi, za radnu etiku. Takav utisak ste stekli posto nikada nisu lagali narod da se moze brzo postici nesto sto se tako postici ne moze. Ovde uvek bolje prolaze lepa i velika obecanja.
Препоруке:
0
0
39
уторак, 27 јануар 2009 19:34
Slobodan
"И слепцу је било јасно да Тадићу та подршка, заправо, није ни била потребна – баш као ни Јовановићева – важно му је било само да Коштуница и Илић не подрже директно његовог противкандидата и, пре свега, да му не сруше владу на чијој је политичкој, економској и медијској логистици је била постављена његова кандидатура."
Zasto ste onda gospodine Vukadinovicu, odmah nakon prvog predsednickih izbora isticali kako je od presudnog znacaja da li ce Kostunica dati podrsku Tadicu (RTS1, emisija kod Zorana Stanojevica), a to se do drugog kruga jos para puta pomenuli u medijima. Btw, tad na RTS-u ste prognozirali i da ce Nikolic ipak dobiti i drugi krug, dok je Pavlovic, koji je bio sa Vama u emisiji, tvrdio suprotno.
Препоруке:
0
0
40
уторак, 27 јануар 2009 21:56
Вања
Neil Young,
Коштуница је окренут искључиво и једино Србији.
Не гура он ничије интересе осим српских, за разлику од других политичара.
Према томе Русија није изузетак. Сарадња на обострану корист са свим државама то је Коштуничин мото.
Иначе, непристојно је у дискусији као аргументе користи непроверљиве информације попут оних да сте их прочитали у службеним извештајима особља руске амбасаде. Што је морам признати јако занимљиво и необично и доводи у питање ваш статус. Јер су ти извештаји поверљиви и смеју их читати искључиво служебници руског МИП-а са одговарајућим сигурносним пропусницама.
Стога ја сумњам у истинитост ваших тврдњи и не видим да је могуће наставити полемику са вама.
Молим вас, не обраћате ми се више.
Хвала.
Препоруке:
0
0
41
среда, 28 јануар 2009 02:47
Dorcolac
Ovo jednog malog doprinosa raspravi da li Rusi podrzavaju naseg komsiju. U zavrsnici proslih izbora Putin je poslao javno pismo podrske Kostunici, a Kosacov je govorio na zavrsnom mitingu u Beogradu. Ovo su nepobitne cinjenice koje govore da su Rusi najdirektnije podrzali Kostunicu. Slazem se sa jednim komentarom da nas komsija radi iskljucivo u interesu Srbije.
Препоруке:
0
0
42
среда, 28 јануар 2009 02:57
Đorđe Vukadinović
Razume se da će ovakvi "personalizovani" tekstovi izazivati više pažnje i polemike od nekih drugih. Isto tako, za očekivati je da će i kritike zainteresovanih i pogođenih strana biti žučnije i površnije. Ipak, drago mi je što se povodom mog teksta začelo nekoliko sasvim kvalitetnih polemičkih rukavaca. S druge strane, malo sam začuđen time što neki kao da uopšte nisu čitali moje tekstove u NSPM, NIN-u i Politici, već polemišu sa mojim lažnim foto-robotom i stereotipom o "DSS-analitičarima" načinjenim na forumu B92, Peščaniku, e-novinama i sličnim bastionima objektivnog informisanja. Srećom, postoje barem dve knjige u kojima se jasno može videti šta sam sve i kad govorio i pisao o srpskim političkim akterima - uključujući i DSS i njihovog lidera. Pretpostavljam da one koji to do sada nisu uvideli neću ubediti ni sada - ali moja malenkost, kao i generalna linija nspm-a, uvek smo bili naklonjeni samo onome što smo videli kao istinu i stvarno stanje stvari, te bili prvenstveno privrženi načelima pravičnosti i elementarnog patriotizma, a ne ovoj ili onoj ličnosti ili stranci. DSS i VK tu nikada nisu bili povlašćeni ni maženi, ali su imali pošten tretman - što je već samo po sebi u očima naših evro-talibana bio veliki i neoprostiv greh. Elem, možda ja nisam u pravu, možda je čitava moja analiza pogrešna (mada je većina primedbi koje sam privatno i javno dobio uglavnom bila tipa: "Ma, uglavnom je to tako, ali zašto baš sada?"), možda... Ali svako ko pretenduje na to da bude iole objektivan posmatrač srpskih političkih (ne)prilika ne može da ne postavi pitanje gde je to danas srpska nacionalna "stvar" i u kakvom je stanju u odnosu na, recimo, stanje od pre godinu dana? I kako se to za manje od godinu dana skoro sve urušilo? To je pitanje koje se, imam utisak, uporno izbegava, a koje se mora postaviti, ne toliko radi utvrđivanja odgovornosti, koliko radi istorije i pouke. Jedino je to zbilja važno, čak i da su moji motivi loši - a nisu - ili moji zaključci sasvim pogrešni.
Препоруке:
0
0
43
среда, 28 јануар 2009 14:05
Nepodnošljiva lakoća postojanja
23.01.2009.
МИЛОШ АЛИГРУДИЋ
ВЕОМА ВАЖНА САРАДЊА ОПОЗИЦИЈЕ
„Ми, пре свега, желимо да сарађујемо са странкама опозиције. Свака партија која се легитимише као опозициона је добродошла за сарадњу, пре свега на техничком нивоу како би помогла да се смањи самовоља и злоупотреба владајуће коалиције", рекао је Алигрудић.
Препоруке:
0
0
44
среда, 28 јануар 2009 14:06
Šala
23.01.2009.
СЛОБОДАН САМАРЏИЋ
ВЕОМА ВАЖНО ПРИСУСТВО СРБИЈЕ НА КОСОВУ
"Без обзира што ће сви - од Еулекса, Приштине до Брисела, критиковати интензитет присуства и томе се супротстављати, сви ће поштовати вољу Србије да се бори за своја права и јасно изражену вољу Србије да то право практикује где може," рекао је Самарџић.
Препоруке:
0
0
45
среда, 28 јануар 2009 16:15
левичар
Нисам изненађен квалитетом анализе јер је Вукадиновић за мој појам најбољи политички аналитичар у земљи. Видим из коментара да има многобројних сумњи у намере, али не и у тачност изнетих оцена. Оно што се мени посебно допада је да Вукадиновић са времена на време објави неку стару анализу и тиме показује своју аналитичност, што код других политичких аналитичара није случај. Наравно, критичари прелазе преко тога. О тексту, све најбоље. О коментарима, једноставно нећу. Ја се са аутором у многим ФУНДАМЕНТАЛНИМ ставовима не слажем, али му одајем признање на аналитичности и поштењу. Такође, о сајту све најбоље. Где то можете читати тако дијаметрално супротстављене ставове? Свиђа ми се и то да аутор поштује читаоце и учествује у расправи, иако му можда понекад и није пријатно. Све у свему, текст је добар и поштен, а да ли је и право време да се оваква анализа пласира може само, парадоксално, време да потврди.
Препоруке:
0
0
46
среда, 28 јануар 2009 16:33
Ненад
Ако некога ценим од аналитичара онда је то господин Вукадиновић али не због сличног погледа на свет него што је она аналитичар у правом смислу те речи - анализира ствари, па тако овде и одлазак Коштунице са власти и његов даљи статус. Зашто су повучени баш ти потези, да ли је било стратегије, који је био циљ, да ли су плод неодлучности између две вијзије, може ли се говорити о пинципима ако се понаште час по једним моделима час по другим...Да ли је кључна гршка: час понашање као да сте у Швајцаском систему којег тек изграђујете, а час као да сте на Косову Пољу и да је сама егзистенција ваше државе и народа угрожена.
Прочитао сам коментаре што ово није написао раније док је ДСС био на власти.
Господин Вукадиновић је често износио своје критике и савете, скривене између редова, на рачун ДСС-а. Није могао да прича о њиховом силаску са власти у периоду док су били на власти то је апсурдно.
Ако нико од водећих људи укључујући и Коштуницу не прочита ово онда су стварно "необавештени", а ја се надам да хоће јер се не налазим у пинк култури и не треба ми председник-show man колико год жут(у неким заједницама се то тумачи као демократски)био већ озбиљан државник.
Додао бих да је Коштуница у горем положају од Тадића јер Тадић када сиђе једног дана са политичке сцене може да се оствари у области која му ипак највише лежи, да смо у некој нормалној држави а не у делта-пинк циркусу(powered by UDBA или UDBA inside), а то је да води неки TV show.
Препоруке:
0
0
47
среда, 28 јануар 2009 18:47
Milan Damjanac
@Djordje Vukadinovic
Shvatam sta ste zeleli da kazete ovim tekstom, kao sto shvatam kakvu je poziciju imala DSS i kakvu je priliku propustila. Medjutim, ona ipak jeste ucinila puno na pacifizovanju nase politicke scene i uvodjenju argumentovane rasprave kao jedinog modusa razmene politickih stavova. Uporedite samo medije pre i nakon 2004 i ponasaje politicara. Da li je bilo gresaka? Bilo ih je. Bilo ih je dosta, ali "onaj ko radi taj i gresi".
Opet ponavljam, odluka stranke, proistekla iz njene ideologije bila je da se stranka podredi interesima drzave. Da li bi bilo bolje da je Kostunica stavio medije pod svoju kontrolu i napravio pakt sa radikalima? nezavisno sta ja licno mislim o tome, takva stvar se nije uzimala u obzir. Zasto je to tako, za siru je analizu. Svakako da obrazlozenje ima veze sa samom licnoscu gospodina Kostunice i njegovim shvatanjem demokratije. Licno ne verujem u pricu da Kostunica nije hteo koaliciju sa radikalima nakon izbora, posto je stranka bila vecinski za tu opciju. Takodje, prica po kojoj je DSS zeleo da prepusti vodjenje drzave u trenucima svetske ekonomske krize kako ne bi srozala svoj rejting ne pije vodu. Ukoliko imate medije imate i podrslku naroda. Dakle, verujem da vlast nije namerno prepustena DS-u.
Neosporno je da ste Vi najbolji srpski analiticar i da treba da ukazete na sve, kako dobre, tako i lose tendencije srpske politicke elite. Medjutim, nacionalno pitanje koje spominjete bice reseno onda kada se pojavi vise "Jeremica" upravo u "drugoj Srbiji", a bar neku zaslugu za to ima i politika Vojislava Kostunice.
Препоруке:
0
0
48
среда, 28 јануар 2009 20:47
igor
Deo I
Mislim da nije problem u koštunici nego u narodu koja glasa. Živim u crnoj gori i nemam često priliku da odem u Srbiju ali kada odem tako se razočaram u prosečnog građanina srbije da mi pođu suze. Da to obrazložim da ne bih bio razapet od čitalaca NSPM. Pred ove zadnje parlamentarne izbore imao sam priliku da sretnem par ljudi koji imaju nekretnine na primorju i velika većina je bila vrlo zabrinuta da im eto pobeda koštunice ne uništi njihovu veliku spasonosnu šansu u vidu besplatnih viza. Jeli da bi omladina mogla da vidi sveta, to što kad bi ih pitali imaju li para da vide sve te "divote" ovog vaskolikog planeta uglavnom odgovaraju da nemaju nego eto jedva se skupe da dođu u crnu goru. Dakle ajd nije bitno što posla nema i što ekonomija ide u.... al eto bitno je da se imaju besplatne vize. Kad je letos mlađa (znate koji mlađa) izvalio da će bdp po građaninu biti 7000 dolara svi su obili oduševljeni iako je to izjavio usred krize. Gotovo da su ga proglašavali za boga i sveca. O krkobabiću i penzijama da ne pričam. Dakle koštunica se "stisnuo" i neće da veće penzije (iako je pokazao da nema odakle) a tadić je laf i on će da da iako se sad čini da je koštunica ipak mahao validnim grafikonima. Nekritičko sagledanje ugovora sa fijatom, je tek priča za sebe. Hvatanje za priču o mercedesu u srbiji i pored demanta mercedesa.... Ali narod voli da ih lažu jer ti ljudi nisu lažovi nego su dinamični, a Koštunica je mlohav. (ovaj sam odgovor dobio od društva moje rođake strašna mladost). Gospodin Vukadinović bi mogao da kaže u šta se trebao da pretvori Koštunica, u miloševića i koliko bi koalicija DSS+SPS+SRS bez izbora trajala? A da naše evro narikače ne privuku NATO kampanje protiv Srbije? Treba nažalost pogledati istini u oči i pročitati članak od g. Ivanovića Mladi slabi srpski čovek pa razumeti zašto smo ovde, pogledati realno karakter našeg naroda (zašto smo sve pametne ljude oterali iz zemlje i omogučili proseku da caruje).
Препоруке:
0
0
49
среда, 28 јануар 2009 20:57
igor
deo II
Zbog toga što se izgleda ceni otimačina, a ne pamet i sposobnost mi smo tu gde jesmo. Moja majka nešto eto ne gotivi koštunicu ali jedno je sigurno pošto joj je draži jer je jedini srpski političar koji se dobrovoljno odrekao vlasti. To da je bio miljenik zapada pa sad, oduvek je bilo srpski nacionalista i tvrdolinijaš Koštunica koči poštenog i jadnog evro reformatora Đinđića. Ne mali broj puta se to moglo čuti iz usta mnogih političara i novinara sa zapada.
I da završim sa ovom tiradom, pogledajte malo oko sebe i videćete da nažalost naš narod voli da mu obećavaju kule i gradove. A EU je ustvari postala nova SFRJ zemlja malo rada puno para, zato je DSS i pukao da je lagao obećavao kule i gradove možda bi dobio znatno više, al bojim se da to više ne bi bio DSS. Naravno sve ovo ne oslobađa Koštunicu nekih stvarno objektivnih propusta o kojima g. Vukadinović piše, ali ne posmatrati DSS bez pogleda na birače van simpatizera i članova stranke je malo u našim uslovima ne fer.
Препоруке:
0
0
50
среда, 28 јануар 2009 22:17
Александар Милошевић
Да не околишам ништа ја сам члан ДСС већ 16 година али већ 4 године радим ван земље тако да вести из унутарстраначког живота немам и све што знам је из медија.
Влада коју је водио у два наврата г. Коштуница је била много успешнија него сто се уопште сматра. Еконочски раст је био добар. Инсритуције се упристојиле а Устав донет. Да не заборавим и државне симболе.
Али да се вратим на тему. Са стране останка на власти Коштуница је направио једну велику грешку а то је што се 2004. није кандидовао за предеседника. Тада би лако победио а искуство показује да председничка странка код нас има десет посто гласова по дефиницији ако не и више. Да је урадио тако Тадић никада не би био председник.
То што 2008. није успео да формира владу није његов неуспех.
А лажи на којима је ДС добио изборе су се већ излизале. Чак и оне Милошевићеве су имале дужи рок трајања.
Да је са радикалима било лако формирати владу то би се и десило. Мислим да је ту спољашњи притисак пресудио.
Препоруке:
0
0
51
петак, 30 јануар 2009 16:06
Ljiljana
Замислите Г.Војислава Коштуницу који кад прочита ово
(а знам да ће морати ...било где ) реши да одговори.
Пуста моја жеља ... мислим да би за земљу ,за коју каже да је толико воли , било од екстремне важности да једном "откоментарише" задњих осам година.И то онако "пупулистички полуларно"(сачувај Боже ове синтагме) да свако разуме нашу и његову немоћ ... било би нам лакше.Управо тако мислим, али не да би се правдао, већ да би нама који му верујемо, који препознајемо државничке способности, мудрост, појаснио. Није страшно ни признати своју грешку, лошу процену, сплет околности за који предпоставлјамо да је постојао или није, управо тај лежернији и опуштенији начин комуникације са грађанима, по мени, као да му је увек недостајао.И то разумем у његову корист, да као одговоран човек политику и судбину своје земље не подводи под маркетинг
Препоруке:
0
0
52
петак, 30 јануар 2009 22:15
Marija
Kada na jedan tas stavite sve te krkobabice, palme, canke, dacice, dinkice, tadice, rasime i sulje, vuka i danice, vucice i tome, a na drugi tas stavite kostunicu, objektivna vaga ce sve pokazati. kostunica ima dostojanstvo i to ga odvaja. svaki novi napad na kostunicu je na neki cudan nacin i plus za njega. ne mogu slomiti njegovo dostojanstvo i zato su mnogo besni. a ameri svaki dan zovu i pitaju jel gotov. ne razumeju oni srbe.
Препоруке:
0
0
53
субота, 31 јануар 2009 00:20
SLIV56
Uvazeni g-ne Vukadinovicu!
Ono ste je vecini patriota u ovoj zemlji jasno je:
1.Niti se Vojislav Kostunica ,poslednji drzavnik u Srbiji, moze vratiti na vlast, niti ce Srbije kao drzave u dogledno vreme biti!
2.Sve sto se u ovoj zemlji dogadjalo nekoliko prethodnih (20)godina je osmisljena strategija uperena protiv jednog Naroda,koji na zalost to nije uspeo da prepozna!
3.Kidanje tkiva srpskog nacionalnog bica jos uvek traje,a kada,i da li ce se uskoro okoncati,to ni mi a ni Vi g-ne Vukadinovicu ne znamo!
4.Lako je pisati iz fotelje i tople sobe uz caj ili kafu,svejedno!Obidjite Srbiju,pravite tribine i upoznajte onaj narod koji je ovu drzavu stvarao,i kome je do drzave SRBIJE itekako stalo!
Oprostite,necu se vise javljati! Meni je poodavno SVE jasno!
Pozdrav!
Препоруке:
0
0
54
субота, 31 јануар 2009 00:22
Srbin
Moze li neko da javi Manteru da ni ovaj napad na VK nije dao nikakav rezultat.
Препоруке:
0
0
55
субота, 31 јануар 2009 01:45
Dimitrije
Ne,DSS nije elitisticka stranka.To je apsurdno reci.
Nemojte molim vas pricati price tipa-Vukadinovic je problematican jer je tek sada poceo da kritikuje Kostunicu(izdao ga maltene)...Prvo,veoma bi bilo korisno za VK da procita Vukadinoviceve tekstove,ali ne brinem ja za njega,samo nek drzi filosofe blizu sebe ako misli da ponovo odlucuje o sudbini ove zemlje(sto bi ja najvise voleo),bolje on nego Saper....
Drugo,dajte molim vas,pa veoma je ocigledno da Vukadinovic iskazuje razocaranost,jer i sam shvata da boljeg od Voje nemamo,niti cemo u blizoj buducnosti imati....Ne nisam neki vatreni fan DSS-a i VK-a samo pokusavam najobjektivnije da ocenim njega u odnosu na druge lidere partija u zemlji...
Препоруке:
0
0
56
субота, 31 јануар 2009 16:12
Evrosrbin
Svaki Srbin koji nije Evrounijata zna i vidi da Kostunica nece da laze svoj narod. To neko vidi kao manu a neko kao vrlinu. Posto je Kostunica jedini drzavnik u Srbiji svaki patriota to vidi kao vrlinu. Zamislite Kostunicu koji kaze ja vam obecavam ne hiljadu nego tri hiljade evra za besplatne akcije. To onda ne bi bio vise Kostunica, Srbin, patriota i drzavnik.
Препоруке:
0
0
57
субота, 31 јануар 2009 18:35
Srbijanac
Kostunica je pre svega postovao Srbiju i svoj narod i zahtevao da druge drzave postuju nasu zemlju. To je najnormalnija stvar koju jedan drzavnik mora da uradi za svoju drzavu. Onda su kako je to neko lepo nazvao evrounijate vrisnule kako mi treba pre svega da slusamo Brisel i svaku cinovnicku susu sa Zapada. Kada je nadvaladao princip evrounijata i da je glas Ferhagena zakon u Srbiji, nas drzavni brod je poceo da tone. Kostunica poziva da sledimo nacionalne interese Srbije, a narod ce odluciti da li je za Srbiju ili evrounijate.
Препоруке:
0
0
58
субота, 31 јануар 2009 19:29
Morava
Stvari se mogu i trebaju analizirati iz raznih uglova, ali ostaje sustina da je Kostunica uneo stabilnost i uspeo da postupno razvija Srbiju, jasno saopstavajuci celom svetu da cemo se boriti za nase legitimne drzavne i nacionalne interese. Odlicno je neko skovao termin evrounijate. Od kada su na vlasti evrounijate u Srbiji je zavladala nasigurnost i osecaj straha. Ljudi ponovo sapucu, vade baterije iz mobilnog kada pricaju, i sto je najgore pada moral i ljudi se prodaju za male privilegije. Kostunica je resenje za Srbiju i on mora ponovo da spasi Srbiju iz ludnice, pre nego sto evrounijate sve predaju u ruke tudjinima.
Препоруке:
0
0
59
субота, 31 јануар 2009 20:32
Za Srbiju brale
Budi Srbin, nikad evrounijata, to mora biti vrhovni princip u Srbiji. Pozdrav Kostunici, ne daj se Srbije.
Препоруке:
0
0
60
субота, 31 јануар 2009 21:07
Romanija
Ja te volim Srbiju. Ne daj se Kostunice.
Препоруке:
0
0
61
недеља, 01 фебруар 2009 01:55
srpska kraljica
Koštunica se nije snašao u ulozi premijera. Ali, ja ne mislim da je problem u Vojislavu: problem je u srpskom političkom i pravnom ustrojstvu! Svi znamo kakva je uloga Nj.K.V. Elizabete II u britanskoj politici - nije li V. Koštunica igrao gotovo istu ulogu na našoj političkoj sceni. Zbog toga, je ne mislim da olako treba da se odreknemo Voje Koštunice, bilo bi mnogo jednostavnije da promenimo ustav, uvedemo pralamentarnu monarhiju.
Препоруке:
0
0
62
недеља, 01 фебруар 2009 02:10
politicki orijentisan
Vidim ima nas dosta!
Odlican tekst g.Vukadinovica.
To sto smo u opoziciji ne znaci da nam nije potrebna kritika.Naprotiv. Nesto ne valja, a izgovor da DSS ima onoliko glasaca koliko je mislecih u Srbiji, jeste dobar, ali to Srbiju nece spasiti.
Zuti SK ( porazena struja sa VIII sednice), sa ostacima pobednicke struje (Miskovic, Drakulic, Dacic,..) ucenjuje ostatk Srbije. Npr:
- Miskovic: Radicete sa Deltom za bedne pare i placanjem kad mi se prohte, ali pod uslovom da duvate u "zutu tikvu"
- Drakulic: Spasicu Bor i kupicu ga, ali ne znam kad cu platiti. Mozda mi i uspe ova transakcija, ako jace dunem u "zutu tikvu"
Tako pare vrte medju sobom ( sad i 122 milijarde nasih para)
Resenje je u povezivanju malih i srednjih firmi koje vode srpski patrioti (medju njima i onih koji nisu srpskog porekla, ali im je Srbija na srcu)
Pozdrav svima, pa uskoro na izbore!!
Препоруке:
0
0
63
недеља, 01 фебруар 2009 09:30
Vojislav Jovanović ili Čedomir Koštunica
Na kraju se ispostavilo da su najveću uslugu Borisu Tadiću učinili njegovi najveći oponenti, Koštunica i Čeda. Između dva ekstrema, Boris se ispostavio kao najumerenija ili najmanje loša opcija. Na sličan način delovala je opozicija devedesetih: između Vuka i Šešelja, većina građana birala je Slobu.
Sada su Čeda i Voja u sličnoj poziciji, Voja je tobože sačuvao obraz ali izgubio političku težinu, Čeda je pacifikovan delimičnim učešćem u vlasti, tj. takođe je izgubio političku težinu ali i politički identitet.
Čini mi se da ne smemo da previdimo jednu činjenicu: Tadić je sve vreme nastupao kao neko ko nema jasan ideološki profil, dok su Koštunica i Čeda čvrsto insistirali na "principima". Onda se pokazalo da je prvo Koštunica a zatim i Čeda žrtvovali jedan po jedan princip da bi na kraju bili potpuno kompromitovani, dok se Tadić ispostavio kao najprincipijelniji upravo u odsustvu čvrstih političkih principa, velikih ideoloških priča. ( Pitanje je ko je ovde zaista ciničan a "ko drži reč"?)
U svakom slučaju, Koštunica je poražen ne zbog nedostatka pragmatizma već, naprotiv, zbog viška pragmatizma, kompromiserstva i žrtvovanja principa. Dosadno ponavljanje principa, načela (nacionalne politike) i sl. ima ulogu da prikrije bazično odsustvo principijelnosti, u krajnoj liniji odsustvo elementarnog političkog poštenja (i to po onoj staroj narodnoj koju ne smem da citiram da ne bih bio cenzurisan).
Препоруке:
0
0
64
недеља, 01 фебруар 2009 21:21
"porazena struja sa VIII sednice"
Ne mogu da se setim ko je prvi lansirao tezu o poraženoj struji sa 8. sednice, ali moram da kažem da je u pitanju komedija zabune. Na 8. sednici porazena je struja Ivana Stambolića, koji je prethodno, zajedno sa S. Miloševićem, porazio struju Draže Markovića. A Draža Marković, zajedno sa Titom&Co, 15 godina ranije porazio je struju "srpskih liberala" (Nikezić i Latinka). U vreme 8. sednice, današnja srpska politička elita bila je uglavnom okupljena u disidentskim utočištima: SANU, Udruženje književnika, Institut za filozofiju...
Препоруке:
0
0
65
понедељак, 02 фебруар 2009 00:48
Ипак гласам за Коштуницу...
Део 1
Морам признати да ме је аланлиза господина Вукадиновића подстакла на размишљање. Дали је слика о госпдину Коштуници, која је приказан у анлизи, тачна? Дали је господин Коштуница стварно решио да избегне историјску одговорност, решио да дигне руке од свега и иде у лагодан живот вечитог опозиционара? Дали он није успео да убеди народ у томе да су Косово и Метохија саставни део Србије за који треба пружати активини отпор намерама Запада да отргну тај део од Србије?
У неким од кометара може се прочитати да је Косштуница био непринципијелан па је због тога изгубио на политичкој тежини. По мом схватању господин Коштуница је у сучељавању са Косовско-Метохијском кризом имао један јасан циљ: постићи национали консензус по том питању. Да је такав консензус могућ показали су наши суседи Румуни, наиме: постигнут је договр свисх румунских парламентарних стрнака да Румунија не призна Косово и Метхоију. Једина парламантрана странка која је била за признаванје била је стрнак Мађарске мањине. Поставља се питање: како је могуће да Румуни могу наступати тако јединствено и принципијелно по једном питанњу које се на првом месту Срба тиче. Додуше, питање сецесије Косова и Метохије има посредан утицај на Румунију, али опет како је могуће да Румуни тако инстинктивно реагују на једно витално питањ везано за Србију? Подсећам, у нашем парламенту седеле су Српске сртанке које су ту сецесију отворено подржали. Мислим да инстинкт националног јединстав не постоји у Српској плитичкој касти. Коштуница је покушао да на све могуће (и немогће) начине постигне тај консенсус (на првом месту) са својим коалиционим партнером и за тај циљ је, мени се чини, подредио и прелажење преко превремених председничких избора. Али, управо у време тих избора Коштуници бива све јасније да је ДС све то време фингирало неко национално јединство. Рећићете: био је наиван. Можда. Али ипак мислим да је Кпштуница покушао да уради оно што је најприодније за било коју државу која је свесна свог идентитета.
Препоруке:
0
0
66
понедељак, 02 фебруар 2009 00:54
Ипак гласам за Коштуницу...
Део 2
Није ненромална и неостварива та Коштуницина тежња. Ненормално је то када председник државе збрише из земље у тренутку када му отимају део територије а сопствени народ излази на улице. Тиме је Тадић показао природу свог прдеседниковања: он је обичан гувернер колоније које се склонио на страну да не би био доведен у ситуацији да се (не дај Боже) замери онима у којима он улаже своје наде да оржи совју власт. Да је могуће да се постигне косенсу показује пример Румуна.
Када је пропала могћност да се на партијском нивоу постигне национални консензус Коштуница расписује нове изборе. Поставља се питање зашто није формирао власт са тадашњим Радикалима. Одговор на то питање, по менеи, не лежи у томе да Коштуница није смео да уђе у коалицији са њима, већ да је он тражио широку подршку народа за једну дугорочну позицију активног отпора према Западау, самим тим суштинском приближавању једином савезнику (од великих сила) који је Србији преостао, тј. Русији. Такво размишљање је сигурно било подстакнуто фебруарским демонстрацијама. Ту широку подршку Коштуница није добио.
Препоруке:
0
0
67
понедељак, 02 фебруар 2009 00:56
Ипак гласам за Коштуницу...
Део 3
Народ је избрао у нади да ће му бити боље, на његову несрећу његова очекивања је разбила тренутна светска економска криза. Понекад у животу треба се одлучити за оно што је исправно а не за оно што може да донесе највећу корист.
И да приведем крају ово моје излагање: мислим да је рано ставити тачку на политичку судбуину господина Коштунице. Он сигурно није губитник у целој овој причи. То је човек чврстих политичких уверења који је свестан да је Србији потребна аутохтона демократија са поштовањем принципа правне државе и поделе власти.
Поређенеје господина Вукадиновића да се Коштуница понашао као да је у Швајцарској а да је говорио као да је на Косову пољу је ицправно само ако сте политички опортуниста. Али ако вам је вокација да имате унутрашње држање демократе, ту противречности нема: ви сте демократа и у Швајцарскоји и на Косову Пољу, само су потешкоће различите природе. Питам се шта се десило са демократијом Запада после Другог Светског рата? У то доба корифеји демкратије били су: Рузвелт, Черчили, Де Гол. А данс, на Балкану, Западом октрисани «корифеји» су један Тачи, један Тадић и један Палам.
Ја ћу ипак да гласам за господина Коштуницу, све док будем уверен да сове поличко деловање одвија вођен унутрашњим држањем једног аутохтонг демкрате попут Рузвелта, Черчила и Де Гола.
Константин В.
Препоруке:
0
0
68
понедељак, 02 фебруар 2009 13:59
"pobednicka struja sa 8.sednice"
@"porazena struja sa VIII sednice": Ne radi se o komediji zabune. Generalno, medju srpskim komunistima je oduvek bilo dve struje koje su se smenjivale na vlasti, "drzavotvorci" i "internacionalci" (namerno upotrebljavam ove izraze zbog originalnosti, a ne da izazivam zabunu, jos manje komediju). Mnogi iz sadasnje politicke elite su bili clanovi SK i prema tome pod obavezno i opredeljeni za jednu od dve struje, a i oni retki koji nisu bili su takodje bili bliski establismentu i itekako opredeljeni, nego sta. Ne mora se i fizicki prisustvovati nekom sastanku, sednici, kongresu, a jos manje je obavezno biti clan nekog tela ili foruma, da bi se opredeljivao i delio. Ko voli da se pravi Tosa moze, neka izvoli, cak je i zabavno, ali zato pustite i one druge da kazu sta imaju. Dakle, podela medju srpskim komunistima nije pocela razilazenjem kumova na 8.sednici, nje je bilo stalno u socijalistickom rezimu, setite se Rankovica i Stambolica, Dobrice 68., liberala, amandmana iz 74. itd.
Препоруке:
0
0
69
понедељак, 02 фебруар 2009 20:28
@"porazena struja sa VIII sednice"
Vidite, nemam nameru da se "pravim Toša", u vreme 8. sednice pratio sam isključivo crtane filmove, a sve što o tom periodu znam naučio sam kasnije, iz knjiga i časopisa. Međutim, to što sam mlad ne znači da ne mogu da imam stav o tom periodu, kao što Vi imate stav o Rankoviću i o ukupnoj istoriji KPJ, mada sam siguran da niste vršnjak Josipa Broza.
Dakle, na osnovu onoga što znam, tvrdim da je potpuna istorijska i politička besmislica teza o večitom sukobu nekih iskonskih sila u okviru KPJ, SKJ ili SKS. Posebno je neodrživa teza o kontinuitetu dve struje koje treba da obuhvate tako raznorodne političke opcije kao što su Đilasova, Rankovićeva, Ćosićeva, Nikezić-Perovićkina, Stambolićeva (mlađeg i starijeg) ili Miloševićeva opcija. Na prvi pogled, to zvuči zavodljivo zato što je jednostavno, kao Jin i Jang, Dobro i Zlo, Svetlost i Tama itd. Međutim, kao što istorija, osim u mitovima i lošim filmovima, nije jednostavan sukob crnog i belog, tako je istorija KPJ izuzetno složena i upravo zbog svoje složenosti - barem meni - zanimljiva. (Svetlost i Tama sudaraju se, na primer, u očajnom Bajićevom filmu "Balkanska pravila" ili u još gorem "Profesionalcu" Dušana Kovačevića, a to je, priznaćete, ipak fikcija.)
Nemojte pogrešno da me razumete, nemam nameru da branim ni KPJ u celini niti neku posebnu frakciju, samo se protivim takvom pojednostavljivanju (isto bih tvrdio i za Pašićeve radikale). Međutim, moram da dodam da Vaša teza nije najradikalnija: često možemo da naiđemo i na formalno priznate teoretičare i analitičare koji, na primer, tvrde kako je Srbima od pamtiveka svojstvena naklonost prema gubitnicima; takvu tezu zastupao je pokojni Đinđić, a u ovom tekstu je ponavlja g. Vukadinović - mada je u drugom slučaju, nadam se, u pitanju samo ironija...
Препоруке:
0
0
70
уторак, 03 фебруар 2009 02:04
Crosby,Stills,Nash&Goran
Za vrlo informisanog Neila Younga.
Neka pokusa da sazna s kim se sreo ruski ministar inostranih dela Igor Ivanov u oktobru 2000, nasamo.
Za gospodina Vukadinovica.
Ako ocekujete od malobrojne gradjanske partije koja traje devedesetih tek neku godinu i na poslednjim izborima pre 2000 ima tek 7-8% glasova da temeljito izmeni 50-godisnje anacionalno drustvo u nekoliko godina, onda su vasa ocekivanja nerealna, a to se verovatno moze uraditi samo revolucionarnim metodama( KP Jugoslavije imala 7000 clanova 1941 pa uz pomoc rata i jos puno toga osvaja vlast, Kastro na Kubi sa svojim odredom, Gadafi u Libiji i mozda jos neko ). A pogotovu sto je ta partija, odnosno njen lider,Kostunica, u jednom pokretu, prikazanom kao opstenarodni-DOS,imala ulogu izvodjaca radova. DSS u DOS-u bez znacajne ideoloske i organizacione uloge a Kostunici je od strane u narodu tada neomiljenih i vise puta od Milosevica porazenih Draskovica i Djindica i stranog faktora, namenjena uloga front runnera za jednokratnu upotrebu. Ali kao sto su se i oni preracunali u njegovu sposobnost opstanka na politickoj sceni, jer su se trudili da ga politicki uniste, tako mozda i vi gresite jer tesko sada mozete da se setite svih onih od pre deset godina a Kostunica je i dalje ziv i aktivan a i cuje se za neko ime iz DSS-a, sto je pre deset godina bilo retkost. Opstankom Kostunice na demokratskoj politickoj sceni Srbije, prvi put posle II svetskog rata ozivela je ideja srpskog drzavotvorstva tj. nacionalne stvari, sto je na regionalnom nivou mnoge zabrinulo pa je na unutrasnjem planu dovelo do formiranja vlada ne da bi nama bilo bolje vec da Kostunica ne bi bio premijer. A u zemlji gde je jace socijalno od nacionalnog, koja ima koristi od svetske ekonomske krize pa glasaci jace opcije zauzvrat voze Mercedes i Fiat, uzivaju u visokim penzijama i dobijaju godisnje po 1000 evra da malo bezvizno putuju po svetu tesko je nesto promeniti.Treba i mi malo da se potrudimo, zar ne?
Препоруке:
0
0
71
уторак, 03 фебруар 2009 12:56
pobednici 8.sednice...
@"porazena struja sa VIII sednice": Stvar je vrlo prosta i ko zeli da sazna, moze. Nije tesko. Postavite ljude koji su zivi u istorijske dogadjaje o kojima je rec i kasce vam se samo. Draza Markovic, Petar i Ivan Stambolic pripadaju istoj struji, "internacionalcima" iliti danasnjim "evrounijatima", a Dobrica, Rankovic i Milosevic onoj drugoj struji. Moze se ici i mnogo dalje, pre drugog svetskog rata. Mnoge su afere, cak mracne likvidacije, vezane za srpske komuniste i sukob dve struje, o kome se moze pricati kao o vecnom, jer traje od prapocetka komunizma u Srbiji. Ne govorim o Titu, on nije Srbin (koristio je te sukobe uspesno), govorim iskljucivo o SRPSKIM komunistima. Iz vase reakcije se vidi da ste mladi i slabo upoznati sa istorijom SRPSKOG komunizma, koji veoma uspesno brkate sa jugoslovenskim.
Препоруке:
0
0
72
уторак, 03 фебруар 2009 16:36
@"porazena struja sa VIII sednice":
Kako se u Vas model uklapaju sledece cinjenice: Ivan Stambolic (evrounijata)i Milosevic (nacionalista) su zajedno pobedili struju Draze Markovica (a tek je potom doslo do sukoba izmedju Milosevica i Ivana Stambolica). A odnos izmedju Petra Stambolica i Draze Markovovića bio je veoma komplikovan: prvo je Petar odigrao protiv Draže, a na kraju je sam ostao izigran (zahvaljujući Ljubičiću - uzgred, šta je bio Ljubičić, istovremeno Titov potrčko i srpski nacionalista?). A tek navodna veza izmedju Rankovica, Cosica i Slobe...
U svakom slucaju, elementarne cinjenice ne odgovaraju Vasoj manihejskoj koncepciji novije srpske istorije.
Препоруке:
0
0
73
уторак, 03 фебруар 2009 17:33
za Djordja Vukadinovića
Ne pitajte šta Rim može da uradi za Vas nego šta Vi možete da uradite za Rim.
Препоруке:
0
0
74
уторак, 03 фебруар 2009 21:31
Жељко Пауновић
Поштовани коментатори, обратите пажњу да је текст Ђорђа Вукадиновића објављен још 24. јануара, а да још увек постоје читаоци који остављају своје коментаре. Штавише, сваки дан донесе неки нови коментар, што довољно говори са једне стране о квалитету Вукадиновићевог текста, а са друге стране о значају Коштунице на нашој политичкој сцени. Џаба стручњааци за политички маркетинг, џаба бесомучна кампања по евро-медијима, џаба „спиновање“ (одвратне ли језичке конструкције!) и џаба хајка коју воде лажне невладине организације, Војислав Коштуница је и даље важна фигура у нашој јавности и политичар кога се актуелна власт највише плаши.
Препоруке:
0
0
75
уторак, 03 фебруар 2009 21:46
Da te pitam, da te pitam
Izvinjavam se što iskačem iz teme.Ali....Da te pitam da te pitam, ko je uništio Srpsku Radikalnu Stranku?
Препоруке:
0
0
76
среда, 04 фебруар 2009 09:01
MP
@Да те питам...
Онај ко је створио, и све време господарио на крају је одлучио кад и како ће је сачувати опет само за себе.
Препоруке:
0
0
77
среда, 04 фебруар 2009 12:54
pobednici 8.sednice
@"porazena struja sa VIII sednice": Bez ikakve zelje da nastavim ovu diskusiju, nabacujem par komentara. Zar nikada niste culi za oceubistvo u politici? Vi zamisljate pomenute grupe kao u crtacima, vecna i neprekidna borba dva sukobljena tabora! Naprotiv, ulazi se u koalicije, neprincipijelne i one druge, bez obzira na pripadnost odredjenom taboru. Komunisti su vodili politiku kao i ovi danas, nema tu nikakve razlike, ma koliko se vi tome cudili. Namestalo se i smestalo jos kako! Da ja vas pitam, npr., kako vi objasnjavate da je Tito sasekao Latinku, za koju valjda ne mozete reci da nije iz “evrounijatskog” tabora i da mu nije vise odgovarala od Rankovica, Krcuna ili Dobrice? Nego, vi kao mlad covek treba da vise saznate o sadasnjoj politickoj eliti (onoj koju u svojoj naivnosti smatrate za demokratsku), kojoj su struji srpskih komunista pripadali i sta su zastupali kao “mladi i zeleni”, jer iz toga proizilazi i njihovo danasnje opredelenje. Na kraju krajeva, o tome se radi. I govori. Koga vise zanimaju Rankovic i Dobrica? Zar vama nije zanimljivije da saznate politicko poreklo onih koji su sada na vlasti? I da iz tog svetla sagledavate njihovo danasnje politicko “vjeruju”? Recimo, ko vodi politicki savet najjace stranke u nas ili koji mentor stoji iza opozicione stranke koja deli vlast(sic!) sa tom istom strankom? Jer, ponavljam, o tome se radi. Mladost ne moze biti izgovor za neznanje, naprotiv, to je otezavajuca okolnost!
Препоруке:
0
0
78
среда, 04 фебруар 2009 20:25
@"porazena struja sa VIII sednice" 1.
Gospodine, nastaviću da Vam se obraćam pristojnim tonom i to uprkos Vašem, najblaže rečeno, neobičnom odnosu prema sagovorniku. Prvo, ne mislim da je Latinka ideološki bila bliža Brozu nego oni drugi funkcioneri koje ste nabrojali. Drugo, ne znam koliko imate godina i kakvog ste obrazovanja, ali moram da priznam da ne odajete utisak osobe kojoj je novija istorija struka ili barem hobi. Vi se isključivo pozivate na najopštija mesta u mitu o Brozovoj zaveri protiv Srba (i srpskih komunista), na priče u stilu kolumni Brane Crnčevića s kraja osamdesetih. Ako su Vam to jedine reference, bojim se da ste onda u pravu kada predlažete da se ova rasprava okonča. Takođe, ne razumem zbog čega polazite od predubeđenja da je Vaš sagovornik, moja malenkost, neupućen u aktuelnu politiku. (Kada bih bio zajedljiv, a ja to svakako nisam, mogao bih da odgovorim da je Vaše tumačenje prošlosti podjednako sofisticirano koliko i Vaše razumevanje sadašnjosti. Ali ja, to naravno, neću da kažem.) Mislim da je bolje da napustimo sitna, zajedljiva prepucavanja i da se vratimo temi. Tema koju ste pokrenuli veoma je važna zbog toga što veliki deo naše trenutne političke inercije, čini mi se, jeste rezultat našeg olakog baratanja vulgarnim stereotipima o istoriji i ideologiji (svejedno da li je reč o komunizmu ili o liberalizmu). Nadovezao bih se na tekst Đ. Vukadinovića, tj. na kritiku politike DSS-a (partije za koju sam, inače, uvek glasao, od svoje 18. godine do poslednjih izbora - ako već hoćete da otvorim karte!) Čini mi se da partija g. Koštunice pati od neke vrste antitioizma po inerciji, mada je u mnogim ključnim tačkama veoma bliska nekim aspektima titoizma (nesvrstanost, socijalna pravda, očuvanje kulturnog identiteta ali bez izolacionizma itd.)
Препоруке:
0
0
79
среда, 04 фебруар 2009 20:29
@"porazena struja sa VIII sednice" 2.
Naravno, ne očekujem da će DSS to priznati, ali se bojim da dok god g. Koštunica ne izađe iz uloge britanskog lorda i malo fleksibilnije sagleda kako savremenost tako i onaj period u kome je proveo najveći deo života - umesto ozbiljne, realne politike nacionalnog preporoda, gledaćemo reprizu političkog kiča i patetike, političke sapunice u stilu tv serije "Ranjeni orao".
Препоруке:
0
0
80
четвртак, 05 фебруар 2009 12:52
pobednici 8.sednice...
@"porazena struja sa VIII sednice": Izvinjavam se ako sam vas uvredio, nije mi bila namera, mada sam procitavajuci ponovo nase komentare dosao do zakljucka da ste vi preosetljivo primili neke moje primedbe (mislim da bi "cenzorska sluzba" reagovala u slucaju nekog mog veceg prekoracenja propisanih pravila). Prvo, temu ste vi pokrenuli a ne ja, jer sam se samo nadovezao na vas, stajuci u odbranu autora na vase primedbe o stereotipu, koji po meni to nije. Ako vec pisete komentare, morate biti spremni da se neko i ne slozi sa vama. Drugo, vi ste sami izjavili da ste mlad i stavili do znanja koliko godina otprilike imate. I trece, ne ocekujem izvinjenje od vas zbog namernih insunuacija...A sada, ako smo se razumeli kako treba, dodacu da se slazem sa vasim ocenama o DSS i Kostunici, mada smatram da ste vi preblagi u tome, verovatno zbog glasa koji ste im poklanjali tako dugo. O bliskoj nam istoriji, ako se bavite njome, preporucio bih vam da proucavate bezbrojne memoare ucesnika, poucni su iako veoma dosadni. Ja nisam istoricar. Moje godine ne uzimam kao prednost nad vama u ovoj diskusiji, jer godine to nisu i ne mogu biti. Na doticnoj sednici sam bio ucesnik, poznajem sve sadasnje aktere tekuce politike i znam sta govorim, kao sto to zna i Vukadinovic i mnogi drugi analiticari. Niste u pravu, meni se cini iz nadobudnosti. Zato, da ponovim, ako se zaista bavite istorijom, zaceprkajte po biografijama neposrednih ucesnika, povezite ih u dogadjajima, postavite ih u vremenu i prostoru na mesto koje im pripada, to vam je kao da redjate pucle, i videcete kako ce vam se oci odjedanput otvoriti. Da dodam o Kostunici, najveci njegov kvalitet je upravo distanciranje od komunizma i titoizma, kao i svega vezanog za sistem koji je unistio Srbiju. On je jedan od retkih dosovaca koji nije bio povezan sa prethodnim establismentima i koji zaista pripada demokratskom miljeu. Mozda zato i nije uspeo. Pozdrav
Препоруке:
0
0
81
петак, 06 фебруар 2009 12:38
@"porazena struja sa VIII sednice"
Gospodine, čitao sam I. Stambolića, D. Pavlovića, D. Markovića i B. Jovića. Čitao sam, takođe, V. Kadijevića, S. Šuvara i sl. autore, zbog toga što me taj period interesuje. Tačno je da sam u vreme 8. sednice bio u obdaništu, ali se nadam da me to potpuno ne diskvalifikuje kao sagovornika. Moram da Vam priznam da mi se čini da je u tom periodu, mislim na kraj osamdesetih, najprincipijelnija bila Šuvarova pozicija i nikada mi neće biti jasno zbog čega je Šuvar bio tako grubo diskavlifikovan u Srbiji, kada on ničim, za razliku od I. Račana, nije doprineo onom što će uslediti u Hrvatskoj. (Uzgred, Šuvar je u Hrvatskoj prošao gore nego u Srbiji, ovde ga barem nisu tukli!) Ja nisam titoista, komunista, jugonostalgičar i sl, mada sam svestan da biste iz dosadašnje rasprave mogli zaključite nešto slično, a nisam ni iz mešovitog braka, srpske sam nacionalnosti, NE studiram istoriju i tek ću (uskoro) da diplomiram na svom fakultetu , ali se nadam da nećete zaključiti da sam baš potpuno nekompetentan. Mene samo strašno nervira kada se o novijoj istoriji donose paušalne ocene, kada se o na pr. politici titoizma govori kao o nekoj antisrpskoj zaveri, kada se poistovećuju politika (neo)ustaštva i partizana isl. Mislim da to, jednostavno, nikuda ne vodi. Takav pristup nije obiljan a politički je štetan. Ne osećam nikakvu nostalgiju prema peridou SFRJ koga se i ne sećam i ne zameram Koštunici zbog toga što se distancirao od onih loših aspekata titoizma, ali ne mogu da shvatim kako neko nije u stanju da prepozna one dobre (nesvrstanost, soc. pravda, relativna nacionalna, socijalna i kulturna ravnopravnost, koncept opštenarodne odbrane itd.) Bez obzira na to što, za razliku od Vas, nisam bio član CK SKS, ponavljam, mislim da imam pravo da mislim o tom periodu. (Kao što Vi niste bili rame uz rame sa K. Popovičem u Prvoj proleterskoj, ali možete s punim pravom da sudite o politici KPJ tog perioda.)
Препоруке:
0
0
82
петак, 06 фебруар 2009 16:38
pobednici 8.sednice
@"porazena struja sa VIII sednice": Ja vam zelim svaku srecu i uspeh u vasim razmisljanjima, ali mi dozvolite da primetim da ste na pogresnom putu. Titoizam je smisljeno razbio Srbiju, a u tome su ucestvovali dusom i srcem i mmnogi srpski komunisti. Neki su poput vas koliko do juce posprdno govorili o zaveri zapada protiv Srbije i srpskog naroda, pa je, eto, danas ona poprilicno rasvetljena. Zna se ko je i kada odlucio da bude bombardovanja Srbije po svaku cenu i da je godinu dana sve radjeno da se dodje do izgovora za to bombardovanje. Isto tako se zna da je Kosovo u centru geopoliticke borbe NATO pakta sa Rusijom i da nema te demokratije i demokratske vlade u Srbiji koja moze da odgovara okupatorima, sto znaci da je Milosevic bio samo izgovor i nista vise. Isto bi se desilo i sa Vukom Draskovicem kao predsednikom. Ako je ta zavera rasvetljena i obnarodovana i od mnogih intelektualaca na zapadu, zasto bi sada sumnjali u zaveru titoizma protiv Srbije? Pa zar vi ne vidite da je vojvodjanski Statut vracanje na izvorni titoizam iz 74!? Koji vam jos to dokazi trebaju? Zato vam i kazem, postavite osobe na svoje mesto i kasce vam se samo. Naravno, ako to iskreno zelite. Evo, dacu vam jedan predlog. Zasto ne bi poceli od gospodina Canka? Mozda, kada zaceprkate odakle se doticni pojavio u srpskoj politici, shvatite bar jedan delic pogubnosti titoizma po Srbiju. To sto vi spominjete kao dostignica titoizma, mogu da spominju svi bivsi jugosloveni iz SFRJ i ona stvarno jesu velika, osim za Srba i Srbiju. Za nas je on bio poguban! Mislim da diskusiji nikad kraja, ali smo verovatno vec debelo dosadili i citaocima i moderatoru. Ako bar malo razmislite o stavovima koje sam nabacao bez mnogo reda, imalo je rasta pisati. Pozdrav
Препоруке:
0
0
83
субота, 07 фебруар 2009 11:49
@"porazena struja sa VIII sednice"
Na kraju, moram da priznam da ste na izvestan način u pravu: sudeći po našim imenima, Vi ste se sve vreme identifikovali sa pobednicima 8. sednica, a ja sa poraženom strujom, a to znači da su podele u SK ostavile duboke posledice - kao što ste Vi tvrdili - koje dopiru čak i do marginalnih, benignih blogovskih polemika. Ali, niste uspeli da me ubedite da je Vaša pobednička, nacionalistička i antikomunistička struja, Srbiji donela više sreće nego na pr. Draža Marković. Da li se sećate kakom je Koča Popović opisao situaciju posle Vaše pobede na 8. sednici? Citiram:
"...ustali da obnove Dušanovo carstvo. Srbi su samo protiv onoga ko bi hteo da ih makar malo opameti, a oduševljeno kliču svakome ko ih još više zaglupljuje, unazađuje i unesrećuje. Žalosno je što su Srbi, u civilizacijskom i kulturnom pogledu, ostali na nivou na kome su bili pre sto godina. Oni nisu u sukobu sa svetom, već sa samima sobom, vraćajući se na šajkaču i opanak, iz kojih su jedva izašli. Bio sam i ostao Srbin, ali nisam bolesna zadribanda i Srbenda. Takvi su izdali i osramotili srpski narod i narugali se njegovoj slavnoj istoriji."
Препоруке:
0
0
84
субота, 07 фебруар 2009 22:41
@"porazena struja sa VIII sednice"
Hvala vam za citat jer njime, zapravo, iskazujete svoje prave stavove. Kako ste sa takvim pogledima uspevali da glasate za DSS? Preporucujem vam Dobricin intervju, mozda vam titoizam i zlo koje je doneo Srbiji budu bar malo jasniji. I bolje recite vi meni, a sta je to dobrog doneo Srbiji Draza Markovic? Jos bolje, sta je to dobro po Srbiju stiglo iz kruga dvojke, druge Srbije i vladajuce koalicije? Pisemo se kod "Dobricinog teksta", pozdrav.
Препоруке:
0
0
85
субота, 07 фебруар 2009 23:51
@"porazena struja sa VIII sednice"
Dragi gospodine, moraću da Vas razočaram, daleko sam od ideologije kruga dvojke. Ali, ne mogu da vidim, opet, neku razliku između ideologije D. Ćosića i ideologije pomenutog kruga dvojke. Pošto Vi dobro poznajete noviju istoriju, siguran sam da se sećate da odnos između Latinke Perović (jednog od glavnih ideologa kruga dvojke) i Dobrice Ćosića nije tako jednostavan. (Nedavno je o tome Ćirjaković pisao upravo u NIN-u.)
.jpg)
Vukadinovicu, sta je tvoja poenta sa ovim tekstom? Mislim da totalno pogresno procenujes Kostunicu koji je pravi drzavnik, za razliku od od ove dvojice, i koji je u teskim uslovima odradio najbolje sto se moglo. Iznesi svoje stavove malo jasnije.
Izgleda da je najveci problem Djordja Vukadinovica sto Kostunica nije pravio vladu sa radikalima bez izbora.E pa,to ne bi bilo normalno i ja sasvim razumem zasto to nije uradjeno, jer to jednostavno, niti je korektno,niti je demoktratski.
Kojim to sredstvima Djordje misli da se Kostunica trebao boriti za nasa prava na KosMet-u,vojnim?
Šta bi prognoza nasih analiticara predvidja ukoliko nasa vojska udje na Kosovo i Metohiju bez odluke Saveta Bezbednosti UN?Kakav ishod i kakve reperkusije po zemlju?Jedino sto nije trebalo da se radi je da se javno iskljucuje ta mogucnost sa nase strane.
Slazem se za marketing i medije,to je DSS kostalo vlasti.
Ne znam sto Vukadinovic na ovaj nacin nije analizirao Koštunicine poteze u vreme kada je bio na vlasti.
pored toga, u godinama njegove vlade postignuti su
najbolji rezultati u ekonomiji pa i u izgradnji in-
stitucija{donosenje Ustava i sl.}.U godinama kada je vladu predvodila DS,ovi rezultati su bili znatno
losiji,a po svemu sudeci,ni od aktuelne Vlade se
ne moze ocekivati neki zadovoljavajuci rezultat.
Zbog toga,i pored svih slabosti(koje su ipak bezna-
cajne u odnosu na postignute rezultate)Kostunica je
i danas mozda jedini politicar koji poseduje neop-
hodne kvalitete i znanje za adekvatno i uspesno
suocavanje Srbije sa aktuelnom krizom i drugim iza-
zovima.Naravno, da je za lose izborne rezultate
najodgovorija njegova DSS zbog lose vodjene kampa-
nje,ali ne treba zanemariti ni delovanje stranog
faktora tokom poslednjih izbora,kao ni dugogodisnju
nekorektnu i pristrasnu kampanju vecine medija u
Srbiji.
Добро описано...
(а знам да ће морати ...било где ) реши да одговори.
Пуста моја жеља ... мислим да би за земљу ,за коју каже да је толико воли , било од екстремне важности да једном "откоментарише" задњих осам година.И то онако "пупулистички полуларно"(сачувај Боже ове синтагме) да свако разуме нашу и његову немоћ ... било би нам лакше. После би дошла фаза у којој би нешто могло да се уради.
Има он ту обавезу ..али не да нам то пише кроз мемоаре.. тада је касно.
Да... и ја сам још увек ДСС... мада сам престао да одлазим код њих нисам се "исписао" ... смучили су ми се, верујете. Толико су исти ...како они од пре , све људе који су , морате признати , порадили на 5'ом октобру
су разјурили, довели СПО , ЈУЛ , SPS и разне друге стручњаке.
Боже... жена ( иначе комплетно аполитичан тип) , дванаестогодишњи клинац и ја ,цело лето у кампањи ,, септембар за памћење... он почео кампању од наше вароши ..октобар,сачувај Боже ..ушли смо у општинску скупштину у новембру... богами било је стресно.
На крају ... мук.Ником не објшњава ништа. Ни он ни фамозна "Централа". Како нисам видео да то личи на ону климу у ЈНА кад смо сви видели да се све распада а мудраци кажу "не разумеш ти то ... то је виша политика"
Шта ту има да се разуме , видите пар Тијанићевих(какогод о њему мислили) текстова у НИН-у
Да... мислим да је дужан објашњење ...па радио је врло јаван посао и мора јавно да се изјасни.
Ово је први текст у том правцу ... притискајте га и даље .. дужан нам је ... мада , површно га познавајући...мислим да му је унапред опроштено
Као неко ко је редован посетилац Вашег странице од оног тренутка откада постоји у виртуелном свету, и коме је необично стало до максиме да ономе коме је стало до морала у политици тај нека иде у НСПМ, морам да признам да сам се пошто је овај Ваш чланак објављен на страници часописа за који је оригинално писан осетио као неко коме сте опалили озбиљну и врло врућу шамарчину. У тренутку сам помислио да је текст исписала гђиц-а Скроза или г.Тодоровић, а да су Вас грешком потписали. Појављивање чланка на страници НСПМ моју наду је учинило потпуно неоснованом. Није никако проблем у Вашој критици г.Коштунице и његове а самим тим и политике ДСС-а, где сте јако добро уочили пар момената ,а по мени један од најважнијих садо-мазо однос према ДС потпуно замемарили, о чему би могао чини ми се, један врло озбиљан чланак да се напише, већ у систему вредности који промовишете, а који бих како бих рекао потпуно у супротности са оним који је мото Ваше странице. Да вас а и посетиоце не бих гњавио пробаћу да то таксативно и образложим.
1. Потпуно је нетачна теза да Срби више воле губитнике. Пример Карађорће и Милош то прилично добро показује. Први макар и невољно владао уз Совјет, док је други сваким покушајем ограничавања своје власти најрадије сузбијао насиљем, поткупљивањем и уценама. Први оснива школу у Београду, и доводи најумнијег Србина свог доба, старца Доситеја да се о образовању стара, док за време овог другог гласно се чују идеје да све писмени треба да се за главу скрате. Први није од Србије направио приватно предузеће, други јесте. Први није имао десетине љубавница нити главу свога кума пуњену струготином послао у Стамбол. Први је модернизатор, а други је бизнисмен. Тајкун оног времена, тако није ни чудо да у свести Срба њих двојица имају различит третман.
2. Св. Кнез Лазар и Вук Бранковић никако не могу да буду супростављени. Обојица су пострадали борећи се са Османлијама, један на Косову, а други у тамници. Легенде о томе да је Вук издао још је раскринкао Иларион Руварац. Дихотомија победник-побеђени овде је потпуно чињенично незаснована.Обојици је до морала јако много стало.То што је један од њих био жртва оновременог спиновања друга је тема.
3. У чему се то огледа победа покојног г.Ђинђића над г.Коштуницом? У томе што се окружио Бебом, Чедом,Колесаром,Живковићем, што је озбиљно угрозио све институције тек успостављене младе демократије, и што је када је схватио где је и шта мора да уради остао сам?
4. У чему се то огледа победа вечитог премијера Црне Горе, осим у томе што је заједно са братом власник те државе, у којој стално мора да буде на власти, не би ли био на слободи? Друго мислите ли да би та 'победа'била икако могућа да и за ње не стоје неограничени ресурси најмоћније земље света? Г.Коштуница је у свему био 'равноправан' противник осталим побројанима, а највише у поимању морала. На једној страни Матнер, Тачи,Солана, а на другој г.Коштуница. Ја ни секунда не бих имао дилему на чијој страни бих био. Мислим ни Ви, тако да ми није јасно ова Ваше поређење.
5. Оно што је мени најважније је каква је то победа коју је над г.Коштуницом извојевао онај, који је у исто време шеф државе, и премијер, и глава скупштине и преговарач за гас, човек за све. То није никаква победа већ пораз свих нас, како г.Вучинић изнова својим чланцима показује. Србија је поново партијска држава, која се ни по чему битном не разликује од оне пре 5.октобра 2000, са тим да су се фракције СКС-а измириле. То је наша катастрофа. Довољно је само да види контрола медија за време влада г.Коштунице и сада. Чини ми се да ћемо нажалост, истог да се сећамо као Перикловог доба, и да ћемо млитавог и лењог г.Коштуницу од блата
Мени је ипак најзанимљивије зашто овако оштри нисте били поштовани г.Вукадиновићу, док је ДСС био на власти. Можда би нека од ствари тада прећутаних, а у овом тексту исписаних помогла да не будемо у блату у коме смо сада. Можда...
За крај поставили сте занимљиво питање какав смо ми народ, ако политика коју барем на речима заступа ДСС пролази како пролази? Заиста какав је то народ, коме је потпуно свеједно што стотине хиљада његових сународника не сме да се врати у места свог порекла, који назива пријатељима оне који у логору држе десетине хољада љихових сународника, који очекује да у Европу уђе јер се тамо добро живи а не зато што се много ради, који списка десетине милијарди долара које у земљу ућу за десетак година...Много добар, неискварен народ.
/.../
Preporučivati narodu da se ne bori »jer još nije vreme« mogu samo špekulanti, oni koji se sami ne bore, kojima od drugih primljeni teret omogućava da špekulišu i politiziraju, koji određuju sektore za koje je već vreme i sektore za koje još nije vreme — i to na osnovu procena prvenstveno klasnog karaktera.
/.../
Protivrečnost: »još nije vreme« — »Robin Hud«. Ili se Robin Hud bori i onda je vreme, ili čeka i onda nije Robin Hud.
/.../
Ova koncepcija samo potvrđuje da su pobude odlaganja čisto političke, kastinske. — Karađorđeve zvezde se dele za zasluge u borbi »protiv neprijatelja u okupiranoj otadžbini« — u borbi za koju se uporno i iz sveg glasa ponavlja da nije vreme."
KOČA POPOVIĆ: BELEŠKE UZ RATOVANJE
("Nekoliko prostih istina o četničkim lažima")
Ukoliko bar prelistate bilo koju ozbiljniju literaturu shvaticete da Vuk Brankovic nije izdao Lazara na Kosovu, vec da je nastavio da se bori, za razliku od Knjeginje Milice koja je priznala poraz. Kako i zasto je stvoren mit o njegovom izdajstvu za siru je polemiku.
@Andzic Darko
Nadovezao bih se na ovaj komentar. Smatram da tekst gospodina Vukadinovica jeste dobar, medjutim osnovni razlog poraza DSS-a bila je politika "u rukavicama", dobrim delom uslovljena ideoloskim pravcem te stranke i zeljom da se politika ne vodi na nacin na koji se vodila pre dolaska DSS-a na vlast. Da li je to bila greska? Mozda. Medjutim, ta greska se onda mora pripisati ideologiji pomenute stranke. Mediji jesu glavni uzrok poraza ove partije. Sto se tice navodne neopredeljenosti, mogao bih da se slozim sa dobrim delom ocena gospodina Vukadinovica ali treba imati u vidu da se tezilo nacionalnom pomirenju a ne stavljanju na celo "prve" ili "druge" Srbije.
Slaba uteha za njega. I autora.
Od početka je bilo jasno da Koštunica, kao čovek
koji je svoj politički projekt stvarao na teoriji, izoliran od srpske stvarnosti, nema šansu na uspeh.
U svojoj fokusiranosti na Kosovski boj, omogucio
je ekspertima da upropaste srpsku privredu i načine
velike štete u drugim neprivrednim delatnostima.
Neprocenjiva je Koštunicina odgovornost i na srozavanju moralnih vrednosti srpskog društva jer je svojim primerom pokazao da je poštenje nespojivo sa uspehom u politici, a sledom toga
i u drugim aktivnostima i privatnom životu.
Neoprostiva je njegova greška što nije shvatio
da nema sposobnosti za vodica kroz srpsku džunglu i odstupio, u kojem slučaju bi ostao moralni autoritet u narodu.
Izreka da je put do pakla posut dobrima idejama je
još jednom potvrdjena u životu.
Piscima kolumne i komentara poručujem da je neutemeljena njihova "osuda" Koštunice zbog neuspeha i da proizlazi iz naših neostvarenih nada.
Суштина је међутим да је почетком 2008. Коштуница тј. ДСС имао само 33 посланика у парламенту. Само 33 од 250! Са таквом подршком у тренутку када су сви били против њега ништа није могао да учини. Имао је додуше подршку НС али питање је колику.
Зашто није добио изборе?
Зато што није лагао народ.
Није обећавао брза и лака решења: 250 хиљада радних места, 1000 евра од акција, безвизни режим, улазак у ЕУ итд.
Знало се и тада за светску економску кризу.
На западу су увелико причало о томе.
Дојче банка се повукла из концесије аутопута, знатно су отежани приступи кредитима.
Знало се и тада да нема ништа од кандидатуре у ЕУ ако не признамо Косово. Све се тада знало.
Према томе нема оправдања за коалицју ЗЕС. Свесно су обманули народ.
Коштуница није хтео да лаже. Зато је и изгубио изборе.
Са друге стране овде многи коментаришу зашто није са Радикалима и СПС-ом тада направио коалицију без избора?
Зар има тих који после свега што се десило постављају то питање?
После СПС-а који се отворено ставио на супротну страну?
После Николића који се после избора коначно и отоврено показао народу ко је и шта је.
Зар заиста мислите да то Коштуница тада није знао?
Зар мислите да страни фактор не би активирао Николића и спечио формирање "патриотске" коалицје. Још тада би имали владу ДС-Николић-СПС-Г17+.
Коштуница једноставно није имао карте са којима би могао да игра.
РТС и Тијанић су отворено били против њега.
У Влади је ДС имао већину министара.
Председник скупштине је био из ДС.
Председник државе је из ДС.
Да би се формирала Влада осим скупштинске већине било је потребно и да Тадић предложи мандатара. Да председник скупштине закаже седницу. Да нико не опструише рад.
Ма није било теоријске шансе за тако нешто.
Избори су били једино решење.
Kostunica ipak nije politicki mrtav iako bi mnogi
zeleli da ga nema na politickoj sceni Srbije.
Jedna normalna uravnotezena politicka opcija ne umire tako lako.Brojni su primjeri povratka istaknutih politicara na vrh scene (Miteran,Sirak,Berluskoni).
Slavlje nekih politicara sa zapada prilikom odlaska
Kostunice sa vlasti nam dovoljno govori da se dosledno borio za SRBIJU u datim okolnostima.
Pored toga, neverovatno je kako se prećutkuju katastrofalni rezultati u ekonomiji dve vlade u kojima je učestvovao DSS. Pogledajte parametre koliki je državni dug, godišnji spoljnotrgovinski deficit, uvećanje javne potrošnje itd., u periodu 2004-2008,kada je Vojislav Koštunica bio na vlasti.
Posebno mračan deo njegove vladavine je onaj koji se odnosi na veze sa tajkunima i povećanjem njihovog uticaja i bogatstva u državi.
Za kraj, nezaboravite da je sam Koštunica dugo vremena bio miljenik zapadnih političara i njihovih diplomata. Možda su njihovi trenutni animoziteti u odnosima posledica Koštunicinog osećaja izneverenosti, što nisu nastavili da ga podržavaju i ako je on za njih gotovo sve obavio i prihvatio. Verovatno je i to razlog sto su ga u ruskim diplomatskim krugovima uvek gledali sa podozrenjem.
Nadovezujući se na poslednju tezu g. Vukadinovića (Koštunica-Druga Srbija), želeo bih da dodam da ono što g. Vukadinović s pravom prepoznaje kao zaslugu V. Koštunice za trijumf politike Druge Srbije, podjednako važi i za pok. Slobodana Miloševića. Nije li Milošević, taj "neprijatelj svega modernog, zapadnog, evropskog", prvi sproveo restauraciju višepartijskog sistema, liberalnog kapitalizma, stvorio novu buržoaziju, neformalno rehabilitovao snage poražene u II svetskom ratu, čak je i otvorio put evropskim integracijama (koji je zatim sama EU zatvorila), u jednom periodu igrao ulogu zapadnog "faktora mira i stabilnosti"...
Hoću da kažem da bi Druga Srbija imala podjednako dobre razloge da podigne monumentalan spomenik pok. Miloševiću, kao i da barem jednoj ulici da ime Vojislava Koštunice.
За оне који нису то препознали: Букадиновић сматра да је ДСС од 2004 до 2007 године могао да створи такву инфраструктуру (медији, НВО, црква, интелектуалци), која би пратила и подржавала рад странке у интересу државе и онемогућила оно што се тренутно дешава у политичком животу Србије... али је ту шансу пропустила...
Вукадиновић ДСС-у не замера на речима већ на томе што те речи нису пратила дела...
Ако се неки читалац "Времена" сложи са Вукадиновићем... или није текст разумео... или чита погрешне новине...
И Милошевића су заједно рушили они који су хтели у ЕУ и они који му замерају што није ЈНА ушла у Загреб кад је могла...
Вукадиновић није постао "европејац"... на срећу... само је разочаран... с разлогом...
Русија је на овдашњој политичкој сцени подржавала искључиво Коштуницу и никада га није гледала са подозрењем. Када је руски министар Сергеј Шојгу долазио у Београд пре неколико месеци прво се састао са Коштуницом а тек после са Тадићем и осталим представницима власти. То је знак великог поштовања јер није по дипломатском протоколу јер је прво требао да се састане са Тадићем или Цветковићем. У исто време је и неки Јапанац, председник Светске банке за Европу, долазио у Србију и он се састајао са Коштуницом који је тада био у опозицији што је јасан знак колико га странци поштују чак и када није на власти.
Апсолутно није тачно да Коштуница није хтео власт. Баш због страха да Коштуница не добије власт Демократска странка је СПС-у дала толико много министарстава, управних одбора итд.
Па СПС је друга по снази политичка групација на власти. Имају заменика председника и заменика премијера.
Друга Коштуничина влада је влада у којој је он био у апсолутној мањини. Већину министара је имала ДС. Економску политику су искључиво водили ДС и Г17+. Коштуница се борио и трпео много тога зарад борбе за Косово али када је ДС решила да потпише ССП (и тиме посредно призна независност Косова) затражио је нове изборе.
Прва Коштуничина влада је једина влада у којој је он имао преовлађујући утицај и на политку и на економију. То је било од почетка 2004. до краја 2006.
Тада је Србија просперирала у сваком смислу. Није нас уваљивао у дугове код ММФ. Највећи могући привредни раст смо имали тада. Оставио је 1 милијарду евра у државној каси (трезору), инвестирао 600 милиона евра у Републику Српску итд. Када се ДС вратила на власт пре две године (почетком 2007.) економски суноврат је започео, потрошили су сав новац који је Коштуница оставио и сада је државна каса празна и на прагу смо хиперинфлације.
За ову економску ситуацију крива је искључиво ДС која већ пуне две године управља економским токовима у земљи (заједно са Г17+).
Чињенице јасно зборе
Što se odnosa Rusije prema Koštunici tiče moje informacije su zasnovane na kontaktima sa predstavnicima njihove ambasade kao i delimičnim uvidima u izveštaje koji su oni slali. Osnovna zamerka im je bila da su Vlade Vojislava Koštunice direktno opstruirale ulazak ruskog kapitala u Srbiju (Kulska banka, Bor, energetski sektor)u čemu je naročito apostrofirano njegovo okruženje i njemu bliski tajkuni. Po njima, Koštunica se okrenuo ka Rusima tek kada je bio potpuno ostavljen od strane zapada. Odnos prema njemu se vidi i po tome na kom nivou i od koga je bio primljen kada je bio na kongresu Jedinstvene Rusije. Naravno, oni u ovom trenutku sarađuju sa njim jer su im potrbni partneri na različitim pozicijama u cilju ostvarivanja njihovih interesa. U DSS čovek za vezu im je tajkun koji se u poslednje vreme često pojavljuje u javnosti ispred ove stranke.
Što se ekonomskih podataka tiče, oni su preuzeti iz republičkog zavoda za statistiku i može te ih proveriti. Obe njegove vlade su kupovale socijalni mir forsiranjem javne potrošnje i povećavanjem broja zaposlenih u javnom sektoru. Pogledajte samo kako su trošena sredstva od privatizacije. Vidite potom trend rasta spoljnotrgovinskog deficita u godinama njegovih vlada. Rast uvoza i smanjenje izvoza je direktna posledica bliskost njegovog kabineta sa tajkunima koji su predstavnici uvozničkog lobija. Naravno da bi bilo nepravedno zasluge za tako nešto pripisivati samo DSS, kada su u svemu tome učestvovali i G17 i DS, ali su oni tema za neku drugu priliku.
I za kraj, ako ste primetili do gubitka vlasti i početka globalne ekonomske krize, DSS nije iskazivao nikakvu primedbu na ekonomski deo SSP, i ako on čini više od 2/3 tog sporazuma,i po primedbama ljudi koji su ga analizirali upravo on predstavlja njegov najtragičniji deo po budućnost Srbije.
Da je zaista tako kako ste rekli, Kostunica bi ostavio dovoljan broj medija pod svojom kontrolom. Kao sto vidite nije. Kada bismo sada izasli na izbore, vladajuca struktura bi pobedila jos ubedljivije iako nema nikakve rezultate. U Srbiji vlada medijski mrak.
Ukoliko je planirao da prepusti vruc krompir drugome, kako kazete, mogao je to da ucini na milion drugih nacina, a nijedan od njih ne bi morao da ukljuci srozavanje rejtinga stranke.
Takodje, vladajuca stranka u Rusiji, Putinova "Jedinstvena Rusija" zvanicno ga je podrzala na parlamentarnim izborima.
Za vreme Kostunicine vlade zemlja je imala visoku stopu privrednog rasta i zivelo se nesto bolje nego ranije.
@prava gospoda
Molim Vas, nemojte iznositi tako pausalne ocene. Ukoliko se DSS gnusa "seljaka", kako kazete, ne bi bila u koaliciji sa Novom Srbijom koja zastupa uglavnom obicne ljude, nikako intelektualce. Ovime ne zelim da ih uvredim, naprotiv.
"Ne, gospoda ostaju gospoda! Meni se DSS dopada baš zbog toga što je gospodska partija, zbog njihovog prezira prema masama, znoju, sirotinji..."
Nemojte, ne osecaju oni prezir prema masama, znoju, sirotinji, upravo obrnuto, oni se zalazu za uspostavljanje normi, za radnu etiku. Takav utisak ste stekli posto nikada nisu lagali narod da se moze brzo postici nesto sto se tako postici ne moze. Ovde uvek bolje prolaze lepa i velika obecanja.
Zasto ste onda gospodine Vukadinovicu, odmah nakon prvog predsednickih izbora isticali kako je od presudnog znacaja da li ce Kostunica dati podrsku Tadicu (RTS1, emisija kod Zorana Stanojevica), a to se do drugog kruga jos para puta pomenuli u medijima. Btw, tad na RTS-u ste prognozirali i da ce Nikolic ipak dobiti i drugi krug, dok je Pavlovic, koji je bio sa Vama u emisiji, tvrdio suprotno.
Коштуница је окренут искључиво и једино Србији.
Не гура он ничије интересе осим српских, за разлику од других политичара.
Према томе Русија није изузетак. Сарадња на обострану корист са свим државама то је Коштуничин мото.
Иначе, непристојно је у дискусији као аргументе користи непроверљиве информације попут оних да сте их прочитали у службеним извештајима особља руске амбасаде. Што је морам признати јако занимљиво и необично и доводи у питање ваш статус. Јер су ти извештаји поверљиви и смеју их читати искључиво служебници руског МИП-а са одговарајућим сигурносним пропусницама.
Стога ја сумњам у истинитост ваших тврдњи и не видим да је могуће наставити полемику са вама.
Молим вас, не обраћате ми се више.
Хвала.
МИЛОШ АЛИГРУДИЋ
ВЕОМА ВАЖНА САРАДЊА ОПОЗИЦИЈЕ
„Ми, пре свега, желимо да сарађујемо са странкама опозиције. Свака партија која се легитимише као опозициона је добродошла за сарадњу, пре свега на техничком нивоу како би помогла да се смањи самовоља и злоупотреба владајуће коалиције", рекао је Алигрудић.
СЛОБОДАН САМАРЏИЋ
ВЕОМА ВАЖНО ПРИСУСТВО СРБИЈЕ НА КОСОВУ
"Без обзира што ће сви - од Еулекса, Приштине до Брисела, критиковати интензитет присуства и томе се супротстављати, сви ће поштовати вољу Србије да се бори за своја права и јасно изражену вољу Србије да то право практикује где може," рекао је Самарџић.
Прочитао сам коментаре што ово није написао раније док је ДСС био на власти.
Господин Вукадиновић је често износио своје критике и савете, скривене између редова, на рачун ДСС-а. Није могао да прича о њиховом силаску са власти у периоду док су били на власти то је апсурдно.
Ако нико од водећих људи укључујући и Коштуницу не прочита ово онда су стварно "необавештени", а ја се надам да хоће јер се не налазим у пинк култури и не треба ми председник-show man колико год жут(у неким заједницама се то тумачи као демократски)био већ озбиљан државник.
Додао бих да је Коштуница у горем положају од Тадића јер Тадић када сиђе једног дана са политичке сцене може да се оствари у области која му ипак највише лежи, да смо у некој нормалној држави а не у делта-пинк циркусу(powered by UDBA или UDBA inside), а то је да води неки TV show.
Shvatam sta ste zeleli da kazete ovim tekstom, kao sto shvatam kakvu je poziciju imala DSS i kakvu je priliku propustila. Medjutim, ona ipak jeste ucinila puno na pacifizovanju nase politicke scene i uvodjenju argumentovane rasprave kao jedinog modusa razmene politickih stavova. Uporedite samo medije pre i nakon 2004 i ponasaje politicara. Da li je bilo gresaka? Bilo ih je. Bilo ih je dosta, ali "onaj ko radi taj i gresi".
Opet ponavljam, odluka stranke, proistekla iz njene ideologije bila je da se stranka podredi interesima drzave. Da li bi bilo bolje da je Kostunica stavio medije pod svoju kontrolu i napravio pakt sa radikalima? nezavisno sta ja licno mislim o tome, takva stvar se nije uzimala u obzir. Zasto je to tako, za siru je analizu. Svakako da obrazlozenje ima veze sa samom licnoscu gospodina Kostunice i njegovim shvatanjem demokratije. Licno ne verujem u pricu da Kostunica nije hteo koaliciju sa radikalima nakon izbora, posto je stranka bila vecinski za tu opciju. Takodje, prica po kojoj je DSS zeleo da prepusti vodjenje drzave u trenucima svetske ekonomske krize kako ne bi srozala svoj rejting ne pije vodu. Ukoliko imate medije imate i podrslku naroda. Dakle, verujem da vlast nije namerno prepustena DS-u.
Neosporno je da ste Vi najbolji srpski analiticar i da treba da ukazete na sve, kako dobre, tako i lose tendencije srpske politicke elite. Medjutim, nacionalno pitanje koje spominjete bice reseno onda kada se pojavi vise "Jeremica" upravo u "drugoj Srbiji", a bar neku zaslugu za to ima i politika Vojislava Kostunice.
Mislim da nije problem u koštunici nego u narodu koja glasa. Živim u crnoj gori i nemam često priliku da odem u Srbiju ali kada odem tako se razočaram u prosečnog građanina srbije da mi pođu suze. Da to obrazložim da ne bih bio razapet od čitalaca NSPM. Pred ove zadnje parlamentarne izbore imao sam priliku da sretnem par ljudi koji imaju nekretnine na primorju i velika većina je bila vrlo zabrinuta da im eto pobeda koštunice ne uništi njihovu veliku spasonosnu šansu u vidu besplatnih viza. Jeli da bi omladina mogla da vidi sveta, to što kad bi ih pitali imaju li para da vide sve te "divote" ovog vaskolikog planeta uglavnom odgovaraju da nemaju nego eto jedva se skupe da dođu u crnu goru. Dakle ajd nije bitno što posla nema i što ekonomija ide u.... al eto bitno je da se imaju besplatne vize. Kad je letos mlađa (znate koji mlađa) izvalio da će bdp po građaninu biti 7000 dolara svi su obili oduševljeni iako je to izjavio usred krize. Gotovo da su ga proglašavali za boga i sveca. O krkobabiću i penzijama da ne pričam. Dakle koštunica se "stisnuo" i neće da veće penzije (iako je pokazao da nema odakle) a tadić je laf i on će da da iako se sad čini da je koštunica ipak mahao validnim grafikonima. Nekritičko sagledanje ugovora sa fijatom, je tek priča za sebe. Hvatanje za priču o mercedesu u srbiji i pored demanta mercedesa.... Ali narod voli da ih lažu jer ti ljudi nisu lažovi nego su dinamični, a Koštunica je mlohav. (ovaj sam odgovor dobio od društva moje rođake strašna mladost). Gospodin Vukadinović bi mogao da kaže u šta se trebao da pretvori Koštunica, u miloševića i koliko bi koalicija DSS+SPS+SRS bez izbora trajala? A da naše evro narikače ne privuku NATO kampanje protiv Srbije? Treba nažalost pogledati istini u oči i pročitati članak od g. Ivanovića Mladi slabi srpski čovek pa razumeti zašto smo ovde, pogledati realno karakter našeg naroda (zašto smo sve pametne ljude oterali iz zemlje i omogučili proseku da caruje).
Zbog toga što se izgleda ceni otimačina, a ne pamet i sposobnost mi smo tu gde jesmo. Moja majka nešto eto ne gotivi koštunicu ali jedno je sigurno pošto joj je draži jer je jedini srpski političar koji se dobrovoljno odrekao vlasti. To da je bio miljenik zapada pa sad, oduvek je bilo srpski nacionalista i tvrdolinijaš Koštunica koči poštenog i jadnog evro reformatora Đinđića. Ne mali broj puta se to moglo čuti iz usta mnogih političara i novinara sa zapada.
I da završim sa ovom tiradom, pogledajte malo oko sebe i videćete da nažalost naš narod voli da mu obećavaju kule i gradove. A EU je ustvari postala nova SFRJ zemlja malo rada puno para, zato je DSS i pukao da je lagao obećavao kule i gradove možda bi dobio znatno više, al bojim se da to više ne bi bio DSS. Naravno sve ovo ne oslobađa Koštunicu nekih stvarno objektivnih propusta o kojima g. Vukadinović piše, ali ne posmatrati DSS bez pogleda na birače van simpatizera i članova stranke je malo u našim uslovima ne fer.
Влада коју је водио у два наврата г. Коштуница је била много успешнија него сто се уопште сматра. Еконочски раст је био добар. Инсритуције се упристојиле а Устав донет. Да не заборавим и државне симболе.
Али да се вратим на тему. Са стране останка на власти Коштуница је направио једну велику грешку а то је што се 2004. није кандидовао за предеседника. Тада би лако победио а искуство показује да председничка странка код нас има десет посто гласова по дефиницији ако не и више. Да је урадио тако Тадић никада не би био председник.
То што 2008. није успео да формира владу није његов неуспех.
А лажи на којима је ДС добио изборе су се већ излизале. Чак и оне Милошевићеве су имале дужи рок трајања.
Да је са радикалима било лако формирати владу то би се и десило. Мислим да је ту спољашњи притисак пресудио.
(а знам да ће морати ...било где ) реши да одговори.
Пуста моја жеља ... мислим да би за земљу ,за коју каже да је толико воли , било од екстремне важности да једном "откоментарише" задњих осам година.И то онако "пупулистички полуларно"(сачувај Боже ове синтагме) да свако разуме нашу и његову немоћ ... било би нам лакше.Управо тако мислим, али не да би се правдао, већ да би нама који му верујемо, који препознајемо државничке способности, мудрост, појаснио. Није страшно ни признати своју грешку, лошу процену, сплет околности за који предпоставлјамо да је постојао или није, управо тај лежернији и опуштенији начин комуникације са грађанима, по мени, као да му је увек недостајао.И то разумем у његову корист, да као одговоран човек политику и судбину своје земље не подводи под маркетинг
Ono ste je vecini patriota u ovoj zemlji jasno je:
1.Niti se Vojislav Kostunica ,poslednji drzavnik u Srbiji, moze vratiti na vlast, niti ce Srbije kao drzave u dogledno vreme biti!
2.Sve sto se u ovoj zemlji dogadjalo nekoliko prethodnih (20)godina je osmisljena strategija uperena protiv jednog Naroda,koji na zalost to nije uspeo da prepozna!
3.Kidanje tkiva srpskog nacionalnog bica jos uvek traje,a kada,i da li ce se uskoro okoncati,to ni mi a ni Vi g-ne Vukadinovicu ne znamo!
4.Lako je pisati iz fotelje i tople sobe uz caj ili kafu,svejedno!Obidjite Srbiju,pravite tribine i upoznajte onaj narod koji je ovu drzavu stvarao,i kome je do drzave SRBIJE itekako stalo!
Oprostite,necu se vise javljati! Meni je poodavno SVE jasno!
Pozdrav!
Nemojte molim vas pricati price tipa-Vukadinovic je problematican jer je tek sada poceo da kritikuje Kostunicu(izdao ga maltene)...Prvo,veoma bi bilo korisno za VK da procita Vukadinoviceve tekstove,ali ne brinem ja za njega,samo nek drzi filosofe blizu sebe ako misli da ponovo odlucuje o sudbini ove zemlje(sto bi ja najvise voleo),bolje on nego Saper....
Drugo,dajte molim vas,pa veoma je ocigledno da Vukadinovic iskazuje razocaranost,jer i sam shvata da boljeg od Voje nemamo,niti cemo u blizoj buducnosti imati....Ne nisam neki vatreni fan DSS-a i VK-a samo pokusavam najobjektivnije da ocenim njega u odnosu na druge lidere partija u zemlji...
Odlican tekst g.Vukadinovica.
To sto smo u opoziciji ne znaci da nam nije potrebna kritika.Naprotiv. Nesto ne valja, a izgovor da DSS ima onoliko glasaca koliko je mislecih u Srbiji, jeste dobar, ali to Srbiju nece spasiti.
Zuti SK ( porazena struja sa VIII sednice), sa ostacima pobednicke struje (Miskovic, Drakulic, Dacic,..) ucenjuje ostatk Srbije. Npr:
- Miskovic: Radicete sa Deltom za bedne pare i placanjem kad mi se prohte, ali pod uslovom da duvate u "zutu tikvu"
- Drakulic: Spasicu Bor i kupicu ga, ali ne znam kad cu platiti. Mozda mi i uspe ova transakcija, ako jace dunem u "zutu tikvu"
Tako pare vrte medju sobom ( sad i 122 milijarde nasih para)
Resenje je u povezivanju malih i srednjih firmi koje vode srpski patrioti (medju njima i onih koji nisu srpskog porekla, ali im je Srbija na srcu)
Pozdrav svima, pa uskoro na izbore!!
Sada su Čeda i Voja u sličnoj poziciji, Voja je tobože sačuvao obraz ali izgubio političku težinu, Čeda je pacifikovan delimičnim učešćem u vlasti, tj. takođe je izgubio političku težinu ali i politički identitet.
Čini mi se da ne smemo da previdimo jednu činjenicu: Tadić je sve vreme nastupao kao neko ko nema jasan ideološki profil, dok su Koštunica i Čeda čvrsto insistirali na "principima". Onda se pokazalo da je prvo Koštunica a zatim i Čeda žrtvovali jedan po jedan princip da bi na kraju bili potpuno kompromitovani, dok se Tadić ispostavio kao najprincipijelniji upravo u odsustvu čvrstih političkih principa, velikih ideoloških priča. ( Pitanje je ko je ovde zaista ciničan a "ko drži reč"?)
U svakom slučaju, Koštunica je poražen ne zbog nedostatka pragmatizma već, naprotiv, zbog viška pragmatizma, kompromiserstva i žrtvovanja principa. Dosadno ponavljanje principa, načela (nacionalne politike) i sl. ima ulogu da prikrije bazično odsustvo principijelnosti, u krajnoj liniji odsustvo elementarnog političkog poštenja (i to po onoj staroj narodnoj koju ne smem da citiram da ne bih bio cenzurisan).
Морам признати да ме је аланлиза господина Вукадиновића подстакла на размишљање. Дали је слика о госпдину Коштуници, која је приказан у анлизи, тачна? Дали је господин Коштуница стварно решио да избегне историјску одговорност, решио да дигне руке од свега и иде у лагодан живот вечитог опозиционара? Дали он није успео да убеди народ у томе да су Косово и Метохија саставни део Србије за који треба пружати активини отпор намерама Запада да отргну тај део од Србије?
У неким од кометара може се прочитати да је Косштуница био непринципијелан па је због тога изгубио на политичкој тежини. По мом схватању господин Коштуница је у сучељавању са Косовско-Метохијском кризом имао један јасан циљ: постићи национали консензус по том питању. Да је такав консензус могућ показали су наши суседи Румуни, наиме: постигнут је договр свисх румунских парламентарних стрнака да Румунија не призна Косово и Метхоију. Једина парламантрана странка која је била за признаванје била је стрнак Мађарске мањине. Поставља се питање: како је могуће да Румуни могу наступати тако јединствено и принципијелно по једном питанњу које се на првом месту Срба тиче. Додуше, питање сецесије Косова и Метохије има посредан утицај на Румунију, али опет како је могуће да Румуни тако инстинктивно реагују на једно витално питањ везано за Србију? Подсећам, у нашем парламенту седеле су Српске сртанке које су ту сецесију отворено подржали. Мислим да инстинкт националног јединстав не постоји у Српској плитичкој касти. Коштуница је покушао да на све могуће (и немогће) начине постигне тај консенсус (на првом месту) са својим коалиционим партнером и за тај циљ је, мени се чини, подредио и прелажење преко превремених председничких избора. Али, управо у време тих избора Коштуници бива све јасније да је ДС све то време фингирало неко национално јединство. Рећићете: био је наиван. Можда. Али ипак мислим да је Кпштуница покушао да уради оно што је најприодније за било коју државу која је свесна свог идентитета.
Није ненромална и неостварива та Коштуницина тежња. Ненормално је то када председник државе збрише из земље у тренутку када му отимају део територије а сопствени народ излази на улице. Тиме је Тадић показао природу свог прдеседниковања: он је обичан гувернер колоније које се склонио на страну да не би био доведен у ситуацији да се (не дај Боже) замери онима у којима он улаже своје наде да оржи совју власт. Да је могуће да се постигне косенсу показује пример Румуна.
Када је пропала могћност да се на партијском нивоу постигне национални консензус Коштуница расписује нове изборе. Поставља се питање зашто није формирао власт са тадашњим Радикалима. Одговор на то питање, по менеи, не лежи у томе да Коштуница није смео да уђе у коалицији са њима, већ да је он тражио широку подршку народа за једну дугорочну позицију активног отпора према Западау, самим тим суштинском приближавању једином савезнику (од великих сила) који је Србији преостао, тј. Русији. Такво размишљање је сигурно било подстакнуто фебруарским демонстрацијама. Ту широку подршку Коштуница није добио.
Народ је избрао у нади да ће му бити боље, на његову несрећу његова очекивања је разбила тренутна светска економска криза. Понекад у животу треба се одлучити за оно што је исправно а не за оно што може да донесе највећу корист.
И да приведем крају ово моје излагање: мислим да је рано ставити тачку на политичку судбуину господина Коштунице. Он сигурно није губитник у целој овој причи. То је човек чврстих политичких уверења који је свестан да је Србији потребна аутохтона демократија са поштовањем принципа правне државе и поделе власти.
Поређенеје господина Вукадиновића да се Коштуница понашао као да је у Швајцарској а да је говорио као да је на Косову пољу је ицправно само ако сте политички опортуниста. Али ако вам је вокација да имате унутрашње држање демократе, ту противречности нема: ви сте демократа и у Швајцарскоји и на Косову Пољу, само су потешкоће различите природе. Питам се шта се десило са демократијом Запада после Другог Светског рата? У то доба корифеји демкратије били су: Рузвелт, Черчили, Де Гол. А данс, на Балкану, Западом октрисани «корифеји» су један Тачи, један Тадић и један Палам.
Ја ћу ипак да гласам за господина Коштуницу, све док будем уверен да сове поличко деловање одвија вођен унутрашњим држањем једног аутохтонг демкрате попут Рузвелта, Черчила и Де Гола.
Константин В.
Dakle, na osnovu onoga što znam, tvrdim da je potpuna istorijska i politička besmislica teza o večitom sukobu nekih iskonskih sila u okviru KPJ, SKJ ili SKS. Posebno je neodrživa teza o kontinuitetu dve struje koje treba da obuhvate tako raznorodne političke opcije kao što su Đilasova, Rankovićeva, Ćosićeva, Nikezić-Perovićkina, Stambolićeva (mlađeg i starijeg) ili Miloševićeva opcija. Na prvi pogled, to zvuči zavodljivo zato što je jednostavno, kao Jin i Jang, Dobro i Zlo, Svetlost i Tama itd. Međutim, kao što istorija, osim u mitovima i lošim filmovima, nije jednostavan sukob crnog i belog, tako je istorija KPJ izuzetno složena i upravo zbog svoje složenosti - barem meni - zanimljiva. (Svetlost i Tama sudaraju se, na primer, u očajnom Bajićevom filmu "Balkanska pravila" ili u još gorem "Profesionalcu" Dušana Kovačevića, a to je, priznaćete, ipak fikcija.)
Nemojte pogrešno da me razumete, nemam nameru da branim ni KPJ u celini niti neku posebnu frakciju, samo se protivim takvom pojednostavljivanju (isto bih tvrdio i za Pašićeve radikale). Međutim, moram da dodam da Vaša teza nije najradikalnija: često možemo da naiđemo i na formalno priznate teoretičare i analitičare koji, na primer, tvrde kako je Srbima od pamtiveka svojstvena naklonost prema gubitnicima; takvu tezu zastupao je pokojni Đinđić, a u ovom tekstu je ponavlja g. Vukadinović - mada je u drugom slučaju, nadam se, u pitanju samo ironija...
Neka pokusa da sazna s kim se sreo ruski ministar inostranih dela Igor Ivanov u oktobru 2000, nasamo.
Za gospodina Vukadinovica.
Ako ocekujete od malobrojne gradjanske partije koja traje devedesetih tek neku godinu i na poslednjim izborima pre 2000 ima tek 7-8% glasova da temeljito izmeni 50-godisnje anacionalno drustvo u nekoliko godina, onda su vasa ocekivanja nerealna, a to se verovatno moze uraditi samo revolucionarnim metodama( KP Jugoslavije imala 7000 clanova 1941 pa uz pomoc rata i jos puno toga osvaja vlast, Kastro na Kubi sa svojim odredom, Gadafi u Libiji i mozda jos neko ). A pogotovu sto je ta partija, odnosno njen lider,Kostunica, u jednom pokretu, prikazanom kao opstenarodni-DOS,imala ulogu izvodjaca radova. DSS u DOS-u bez znacajne ideoloske i organizacione uloge a Kostunici je od strane u narodu tada neomiljenih i vise puta od Milosevica porazenih Draskovica i Djindica i stranog faktora, namenjena uloga front runnera za jednokratnu upotrebu. Ali kao sto su se i oni preracunali u njegovu sposobnost opstanka na politickoj sceni, jer su se trudili da ga politicki uniste, tako mozda i vi gresite jer tesko sada mozete da se setite svih onih od pre deset godina a Kostunica je i dalje ziv i aktivan a i cuje se za neko ime iz DSS-a, sto je pre deset godina bilo retkost. Opstankom Kostunice na demokratskoj politickoj sceni Srbije, prvi put posle II svetskog rata ozivela je ideja srpskog drzavotvorstva tj. nacionalne stvari, sto je na regionalnom nivou mnoge zabrinulo pa je na unutrasnjem planu dovelo do formiranja vlada ne da bi nama bilo bolje vec da Kostunica ne bi bio premijer. A u zemlji gde je jace socijalno od nacionalnog, koja ima koristi od svetske ekonomske krize pa glasaci jace opcije zauzvrat voze Mercedes i Fiat, uzivaju u visokim penzijama i dobijaju godisnje po 1000 evra da malo bezvizno putuju po svetu tesko je nesto promeniti.Treba i mi malo da se potrudimo, zar ne?
U svakom slucaju, elementarne cinjenice ne odgovaraju Vasoj manihejskoj koncepciji novije srpske istorije.
Онај ко је створио, и све време господарио на крају је одлучио кад и како ће је сачувати опет само за себе.
"...ustali da obnove Dušanovo carstvo. Srbi su samo protiv onoga ko bi hteo da ih makar malo opameti, a oduševljeno kliču svakome ko ih još više zaglupljuje, unazađuje i unesrećuje. Žalosno je što su Srbi, u civilizacijskom i kulturnom pogledu, ostali na nivou na kome su bili pre sto godina. Oni nisu u sukobu sa svetom, već sa samima sobom, vraćajući se na šajkaču i opanak, iz kojih su jedva izašli. Bio sam i ostao Srbin, ali nisam bolesna zadribanda i Srbenda. Takvi su izdali i osramotili srpski narod i narugali se njegovoj slavnoj istoriji."