као и увек! Емотивно, поучно и људски снажно, утемељено. Задовољство га је читати.

I tako ti i đed ostadošte tamo gde nikog više nema jedino da vam opanak ostavimo kao večitu uspomenu.

Dragi Mihailo, kao da se znamo mnogo godina unazad, hvala Vam na snažnim rečima koja vraćaju u detinjstvo sa velikim olujama kroz koje smo prolazili i opstajali. Oluje posle koga pšenica u ravnici bude polegnuta, uništena, voće nezrelo leži ispod omlaćenog drveća bez lišća. Takve godine su bile česte, beznadežne, gladne. I moj Đedo, koji je peške prešao Albanija, gledao je u nebo, daleko ali čisto posle oluje, obasjano Suncem, moleći se Bogu za decu, za život i zdravlje. I hvala mom Đedu čija dela i reči i danas vode kroz oluje. Hvala svim našim Đedovima i Dragom Bogu, što još uvek postojimo i idemo pravim putem.