субота, 18. мај 2024.
 Ћирилица | Latinica

Нови број

Тема: Светска економска криза и Србија (II)
Банер

Претходни бројеви

Банер

Пронађите НСПМ на

&

Нове књиге

Банер

Едиција "Политички живот"

Ђорђе Вукадиновић: Од немила до недрага

Банер
Банер
Банер

Часопис НСПМ или појединачне текстове можете купити и у електронској форми na Central and Eastern European Online Library

Банер
Банер
Коме је до морала у политици, нека иде у НСПМ

Михаило Ђурић – тридесет година до правде

Kоментари (17) COMMENTS_ARE_CLOSED
1 субота, 23 јануар 2010 17:11
Ala
Duboko postovanje za delo,hrabrost i covecnost prof.Djurica.
Hoce li se bar postideti oni koji su ga osudili(ako su zivi)?
Katarzu nisu doziveli ni oni koji su slali rodjenu bracu na Goli otok.Njih,nas prezir ne dotice ni malo,dok mirno ispijaju kafu u kaficima u centru Beograda.
Препоруке:
0
0
2 субота, 23 јануар 2010 17:49
Шарло Акробата
Баш бих волео да знам шта уважени професор данас мисли. Рехабилитују га они који настављају да цепају Србију.Све више постајемо Апсурдистан.
Препоруке:
0
0
3 субота, 23 јануар 2010 18:49
Ultravisitor
To sto je rekao bolje da ne govori. Sedamdesete i devedesete su nase dvehiljadite. Jezik za zube i put pod noge u EUropu, majku svih njenih naroda i narodnosti.
Препоруке:
0
0
4 субота, 23 јануар 2010 19:58
Нимбус
Не `рехабилитују` они професора Ђурића, него себе.
Граде алиби.
Најрадије би да нимбуса нахере сами себи на(д) главу, па ко им каже да нису свеци, могу да га мрцваре до миле воље.
Велика је грешка прихватати опрост од БоТиног режима. Тако се само савременим дисидентима отежава живот.
Препоруке:
0
0
5 субота, 23 јануар 2010 23:22
Filozof
U samom društvu već postojikritična masa za novi koncept politike. Na političkoj sceni, međutim, još ne postoji.Zbog toga se demokratske promene neće desiti prostim stranačkim savezima i koalicijama,nego mobilisanjem pozitivne društvene energije.
Препоруке:
0
0
6 недеља, 24 јануар 2010 04:24
ББ један
Реченица „Наставно-научно веће Правног факултета у Београду одлуком од 16.10.1989. вратило је (М. Ђурића) у наставу заједно са још неколико наставника одстрањених са Факултета почетком седамдесетих година (Коста Чавошки, Војислав Коштуница, Данило Баста) - је двосмислена. Из тако формулисане реченице није јасно да ли су ови наставници заједно са Ђурићем одстрањени или су заједно са Ђурићем враћени у наставу. Истина је следећа. Заједно са Ђурићем је одстрањено седам наставника. То су: Андрија Гамс, Војислав Коштуница, Коста Чавошки, Ружица Гузина, Бранислава Јојић, Данило Баста и Стеван Врачар. Војислав Коштуница 1989. није желео да се врати у наставу на тај факултет управо зато што није желео да прихвати опрост од оних који су га одстранили са факултета. Дакле, Коштуница је заједно са М. Ђурићем одстрањен али се није заједно са М. Ђурићем вратио на факултет.
Препоруке:
0
0
7 недеља, 24 јануар 2010 07:01
Jasna Simonovic
"Očekujući da će se u ime dobitnika ovog priznanja zahvaliti na nagradi, Đurić je pripremio tekst koji, međutim, nije pročitao. Naime, iz nepoznatih razloga, poznatom filozofu ovo je pravo uskraćeno."...

Mozemo li negde pročitati negde šta je prof Đurić napisao i KO mu je uskratio pravo...

Da li su sudije koje su sramno učestvovale u "progonu" prof Đurića osuđene ili opomenute odstrane nadležnih i strukovnih organizacija?

Da li je prof Đurić dobio materijalnu nadoknadu za pretrpljenu nepravdu?
Препоруке:
0
0
8 недеља, 24 јануар 2010 07:58
Aleksandar
Andjelka, molim vas, kako bre Djuric medju nasim najznacajnijim filozofima? Covek predavao na pravnom fakultetu sociologiju i istoriju polticke teorije. Nije ni studirao samo filozofiju vec i istoriju i pravo i politiku. Doktorirao na jednoj pricici o "prirodnom pravu" kod sofista. Znate sofisti su vrlo bitni za filozofiju. Najgore od svega, najveci deo zivota posvetio je Niceu i Hajdegeru; prvi preteca a drugi pravi, kompletni i do kraja zivota odani Nacista. Hajdeger je opskurantista najgore vrste cija je kobajagi filozofija u svojoj potpunosti stavljena u funkciju legitimizovanja nacisticke ideologije. Za to sada iomamo i potpuno ciste arhivske dokaze na osnovu dokumentacije o kursevima koje je Hajdeger drzao, jasno obradjene u knjizi Emanuela Faje (l'introduction du nazisme dans la philosophie, Albin Michel, 2005.) koji za Hajdegera opravdano kaze da je "strano telo u filozofiji" i zalaze se da se u bibliotekama Hajdegerove knjige presele iz odeljka za filozofiju u deo gde su knjige iz istorije nacizma. Djuricevo baktanje Hajdegerom, nazalost, je izgubljen zivot, a ne dokaz filozofske velicine.
Препоруке:
0
0
9 недеља, 24 јануар 2010 11:25
Dijasporac
I pre ovog teksta razmišljao sam o profesoru Djuriću i ostalim profesorima koji su se kritički postavili i prezentirali istinu o tom Ustavu iz 1974 godine.Za većinu ljudi prof. Djurić je antologijska priča o umu,kompetencijama i časnosti naučnika ali za mene je bolno da aktuelna vlast dezavuiše naučni opus ovog profesora,statut Vojvodine je dokaz.Opet je sofizam na srpskoj političkoj sceni ispred hegelovskog promišljanja i dokaza,da budem sarkastičan prof. Djurić treba da drži sliku Pajtić docenta Bojana u svojoj radnoj sobi...!!!
Препоруке:
0
0
10 недеља, 24 јануар 2010 12:19
Јовиша Видић
Ко су и где су данашњи михаили ђурићи? Ко о њима данас и на који начин суди и просуђује? Срећом, осуде за сада, не долазе од државних инстируција, већ од фрагмената бивших институција, расподељених на разне НВО. Дали ћемо опет чекати деценије, како би се поново опаметили и рехабитовали мишљење неког данашњег Михајила Ђурића? Јовиша Видић од Рудина.
Препоруке:
0
0
11 недеља, 24 јануар 2010 13:56
паја патак
Требало је оружано се дићи против Устава ФНРЈ из јануара 1946.г. Пошто је то пропуштено, све остало је узалуд.
Препоруке:
0
0
12 недеља, 24 јануар 2010 15:15
@Aleksandar
Nije jasno na komentar koje Andjelke se osvrcete?!Nema ga.
Препоруке:
0
0
13 недеља, 24 јануар 2010 15:19
Petar
Da pravda, a sada statut Vojvodine kao da se nista nije naucilo.
Препоруке:
0
0
14 недеља, 24 јануар 2010 19:30
Mićko
Obradovala me je ova vest. Mihailo Đurić - čovek za primer.
Препоруке:
0
0
15 понедељак, 25 јануар 2010 00:21
Да смо били јаки у ћирилици, не би нас смели напасти
Свака част Анђелки Цвијић на чланку о професору Ђурићу.Писање Александра је типично српско, када наводи шта је професор предавао да би умањио значај његовог чина.Он је српски јунак са пером у руци и приличило би му да предаје етику, а као такав ће остати као светао пример и узор новим генерацијама Срба.Професор је све прозрео у прави час и тада изнео свој став, иако је од тога било лакше знати да се због реченог може страдати.А 9 од укупно 14 коментатора ни данас не разуме значај ћирилице за Србе, па се оглашаавју хрватском латиницом.
Да смо били јаки у ћирилици не би нас смели напасти,био је одговор медицинског техничара у пензији на питање какв је његов став о ћирилици.Он је то рекао пре него што је садашњим Уставом Републике Србије ћирилица означена као једино службено писмо српског језика, а није могао знати ни то да ће у овогодишњој Божићној посланици СПЦ бити препоручено неговање њене употребе.Однекуд је ипак знао не само то да је ћирилица српска, него и да је она темељни српски симбол.
Изгледа да школовани Срби не могу без неког тутора. Ту улогу заслужују пре свих Хрвати,јер су током заједничког живота са Србима поразили њихов национални филолошки програм у толикој мери да Срби ни данас не знају да је њихово писмо ћирилица.
Препоруке:
0
0
16 понедељак, 25 јануар 2010 06:26
Aleksandar
@Aleksandar

Ajde pogledajte ima autora teksta, kad vec pitate kome je moj komentar upucen.
Препоруке:
0
0
17 петак, 29 јануар 2010 12:40
tehnicki problem
@Да смо били јаки у ћирилици, не би нас смели напасти

Ogroman broj nas koji zivi u inostranstvu deli vase misljenje pa nam ne zamerajte sto komentare pisemo na latinicnim tastaturama.
Препоруке:
0
0

Анкета

Да ли ће, по вашем мишљењу, „Заједница српских општина“ на КиМ бити формирана до краја 2023. године?
 

Република Српска: Стање и перспективе

Банер
Банер
Банер
Банер
Банер
Банер