Glavni akteri zapadnog,pre svega Americkog,kapitalizma, na skupu u Davosu ,konstatuju da model kapitalizma 20-og veka nije za upotrebu u novom 21-om veku.To prakticno znaci, da tzv.slobodno trziste prestaje da bude alfa i omega ekonomije zapadne hemisfere. Bez velikih ekonomskih teorisanja, Kina i Rusija su pokazale da se u nase vreme uspeh nacionalne ekonomije moze ocekivati samo ako drzava kontrolise kretanja kapitala i ponasanja nosioca istog.Sto bi Dzozef Stiglic rekao: Vlada kao podsticaj a ne prepreka EKONOMSKOM RAZVOJU. U vezi toga ,pazi cuda ,zrec slobodnog kapitalizma Dzefri Saks sada odjednom govori o ANAHRONOSTI KAPITALISTICKOG SISTEMA. Sta cemo sad sa Nobelovom nagradom dobijenoj na suprotnim teorijama.
KRCAG IDE NA VODU DOK SE NE RAZBIJE.Ovaj je ,ocigleedno,pukao.
Krcag o kome simbolicno govorimo je napukao odavno, ali mu je produzavan zivot krpljenjem u vidu :stampanja novca(dolara),ratova,zajmova siromasnim zemljama sa obavezom kupovine nasih proizvoda a za pozajmljeni novac,berzanskim transakcijama (prodavanje vazduha)i jos drugih kreativnim kvazi resenjima.Tako je ovo sto se sada jasno vidi maskirano i odlagano.Stiglo je vreme da se poloze racuni ,da pop bude pop a bob bude bob.
Ovo je samo zvanicna konstatacija na najvisem nivou.Posledice ´su pocele da se pokazuju ranije.Pad akcija ,ustvari vracanje na njihovu pravu vrednost, je pokazao da je to kula od karata.
Rapidni pad vrednosti dolara,koji se jos nije zavrsio,pokazace da su Arapi prodavali naftu za skoro bezvredne papire.
Promena zvanicne valute medjunarodnih obracunavanja je neminovna.
Glasine o MEDJUNARODNOJ ZAVERI :Kina,Rusija Indija itd.je samo ruzno ime dato dolazecim nosiocima regulacije odnosa snaga i raspodela moci u savremenom svetu.
I uvek se na kraju potvrdi maksima da :NICIJA NIJE GORELA DO ZORE.
Steta sto tako kratko zivimo.
Препоруке:
0
0
2
недеља, 31 јануар 2010 16:03
CirrusMinor
Samo, u Srbiji se i dalje nesmanjenom zestinom uzgaja divlji liberalni kapitalizam. Ocito je da u srpskoj ekonomskoj misli nema stvaralaca, vec samo prepisivaca. Ponasamo se nekriticno, sve sto dolazi sa Zapada je po definiciji dobro i napredno. Ovakav stav ljudi koji odlucuju o nasim zivotima me neminovno vodi u letargiju...
Препоруке:
0
0
3
недеља, 31 јануар 2010 22:46
Jasna Simonovic
Tomas Man je bio u pravu...Ali! Ima neke sličnosti između Davosa i Beograda, u (samo)izolaciji...U tom smislu mi zaista možemo pomoći, ne samo ako se pridodamo raznim statistikama ili pojedinačno se odvažimo da pošaljemo neki ekonomski mejl (ta sam!), već ako lekciju iz "slobodnog tršišta" iznesemo na reviziju revizorima svetskih revizora...
Препоруке:
0
0
4
понедељак, 01 фебруар 2010 10:35
Милорад Станојловић
Капитализам о коме пише аутор има врло једноставан проблем. Развијене земље имају привреду у којој је присутан (са 70-так процената) војноиндустријски комплекс. Како онда ускладити демократију и практичну индустријску кампању за ратне потребе?
Никако. Решење још није нађено, што није проблем, већ то да наука нема ни најбизарнију идеју о томе.
То је узрок појаве најновије кризе економске теорије, која не може људима да одговори ни на најпростија питања од њиховог интереса. Ништа ново, пракса ће по себи поново постати теорија.
Наука остаје за боља времена.
Препоруке:
0
0
5
понедељак, 01 фебруар 2010 12:41
Милорад Станојловић
@Јасна Симоновић и овога пута пише и духовито и - филозофски.
Наиме, како да чаробни брег не постане зачарани брег са кога више није могуће - у равницу. Можда је већ и постао то, тиме што нас је најпре све зачарао својим медијским спиновањем, али и путем наших текућих рачуна. У тој дилеми Томас Ман нам више не може помоћи, али он више ни себи не може помоћи и поред свог обимног дела.
У сваком случају, вреди данас размислити о тој драматичној/трагичној дилеми: чаробни брег или зачарани брег?
Препоруке:
0
0
6
понедељак, 01 фебруар 2010 13:36
stojan nenadović
Osnovni uzrok postojeće krize je shvatanje novca kao kredita, odnosno duga. Pravi novac je poklon, a ne dug. Kako raste ekonomska racionalnost, tako se razvija čovečanstvo. Kolika je stopa progresa čovečanstva, tolika mora da bude stopa po kojoj raste količna novca u opticaju, koji u opticaj ulazi kao pojkon. Novac mora biti nekreditni novac. Danas sav novac ulazi u opticaj kao kredit, tj. trošak, koji u startu diže troškove iznad njihovog realnog nivoa. Zato novca koji se daje kao kredit, nikad nema dovoljno, pa je potreban novi kredit, koji ponovo podiže cene i tako u beskraj. Sa kreditnim novcem nužno ide inflacija i nestašica novca. Sa novcem koji se daje kao poklon, nema inflacije i njega uvek ima dovoljno, za sve. Novac se dodaje u optica kao poklon, prema stopi koja odgvara stopi po kojoj se odvija porast ekonomske racionalnsti. Porast racionalnosti ne predstavlja direktne troškove proizvodnje, pa ne sme da se predstavlja novcem koji prestavlja trošak, a takav novac je kredit. Novi novac mora biti poklon i onda nema ekonomske krize. Novac kao poklon je novac budućnosti.
Препоруке:
0
0
7
понедељак, 01 фебруар 2010 15:49
Jasna Simonovic
Милорад Станојловић,
Najlepše hvala što ste prepoznali i filozofsku notu u mom komentaru, to mi do sada baš niko nije rekao (duhovitost jeste)... A da jeste, možda bih na vreme shvatila filozofiju pokojnog premijera koji nas je uveo u amneziju „čarobnog i začaranog“ spoljnotrgovinskog poslovanja i postavio u ravnicu slobodnog (čitaj nelegalnog) tržišta...Sad ja, neskromno pokušavajući da održim tek dostignut filozofski pragić, pokušavam da „vam“ sa njega doviknem da ravnica uvek postoji...Obratite pažnju na neku scenu u filmovima kada se EKG utapa u liniju horizonta...A to se u životu dešava non-stop...
Pa tako, uopšte nije potrebno brinuti što će „čarobni breg“ da pređe na „začarani breg“, jer on ne bi ni bio čaroban da ne zna da se izdigne na svakoj „začaranoj“ stazi...
(A nije potrebno niti brinuti za “vojnu industriju”, šta se s time može činiti, eno na našem Kalemegdanu...”Slikaj se, pa kući”...)
Da, praksa uvek postaje neka teorija, i obrnuto, to su dva vecita “odrpanca”...Sve dok ne stigne Božji blagoslov, zračak sunca, “vaša” lepa reč ili “moj” NTY ili NSPM članak o top biznisu....
Onda je čarobni breg još čarobniji...
Prosto da se Man ponovo rodi! I otvori racun u "pokajanoj" Deutsche banci!...Sve najbolje...
.jpg)
KRCAG IDE NA VODU DOK SE NE RAZBIJE.Ovaj je ,ocigleedno,pukao.
Krcag o kome simbolicno govorimo je napukao odavno, ali mu je produzavan zivot krpljenjem u vidu :stampanja novca(dolara),ratova,zajmova siromasnim zemljama sa obavezom kupovine nasih proizvoda a za pozajmljeni novac,berzanskim transakcijama (prodavanje vazduha)i jos drugih kreativnim kvazi resenjima.Tako je ovo sto se sada jasno vidi maskirano i odlagano.Stiglo je vreme da se poloze racuni ,da pop bude pop a bob bude bob.
Ovo je samo zvanicna konstatacija na najvisem nivou.Posledice ´su pocele da se pokazuju ranije.Pad akcija ,ustvari vracanje na njihovu pravu vrednost, je pokazao da je to kula od karata.
Rapidni pad vrednosti dolara,koji se jos nije zavrsio,pokazace da su Arapi prodavali naftu za skoro bezvredne papire.
Promena zvanicne valute medjunarodnih obracunavanja je neminovna.
Glasine o MEDJUNARODNOJ ZAVERI :Kina,Rusija Indija itd.je samo ruzno ime dato dolazecim nosiocima regulacije odnosa snaga i raspodela moci u savremenom svetu.
I uvek se na kraju potvrdi maksima da :NICIJA NIJE GORELA DO ZORE.
Steta sto tako kratko zivimo.
Никако. Решење још није нађено, што није проблем, већ то да наука нема ни најбизарнију идеју о томе.
То је узрок појаве најновије кризе економске теорије, која не може људима да одговори ни на најпростија питања од њиховог интереса. Ништа ново, пракса ће по себи поново постати теорија.
Наука остаје за боља времена.
Наиме, како да чаробни брег не постане зачарани брег са кога више није могуће - у равницу. Можда је већ и постао то, тиме што нас је најпре све зачарао својим медијским спиновањем, али и путем наших текућих рачуна. У тој дилеми Томас Ман нам више не може помоћи, али он више ни себи не може помоћи и поред свог обимног дела.
У сваком случају, вреди данас размислити о тој драматичној/трагичној дилеми: чаробни брег или зачарани брег?
Najlepše hvala što ste prepoznali i filozofsku notu u mom komentaru, to mi do sada baš niko nije rekao (duhovitost jeste)... A da jeste, možda bih na vreme shvatila filozofiju pokojnog premijera koji nas je uveo u amneziju „čarobnog i začaranog“ spoljnotrgovinskog poslovanja i postavio u ravnicu slobodnog (čitaj nelegalnog) tržišta...Sad ja, neskromno pokušavajući da održim tek dostignut filozofski pragić, pokušavam da „vam“ sa njega doviknem da ravnica uvek postoji...Obratite pažnju na neku scenu u filmovima kada se EKG utapa u liniju horizonta...A to se u životu dešava non-stop...
Pa tako, uopšte nije potrebno brinuti što će „čarobni breg“ da pređe na „začarani breg“, jer on ne bi ni bio čaroban da ne zna da se izdigne na svakoj „začaranoj“ stazi...
(A nije potrebno niti brinuti za “vojnu industriju”, šta se s time može činiti, eno na našem Kalemegdanu...”Slikaj se, pa kući”...)
Da, praksa uvek postaje neka teorija, i obrnuto, to su dva vecita “odrpanca”...Sve dok ne stigne Božji blagoslov, zračak sunca, “vaša” lepa reč ili “moj” NTY ili NSPM članak o top biznisu....
Onda je čarobni breg još čarobniji...
Prosto da se Man ponovo rodi! I otvori racun u "pokajanoj" Deutsche banci!...Sve najbolje...