Već je naslov nesrećno formulisan, kada glasi da "Turska ne može u EU dok ne prizna Kipar, isto važi za Srbiju". Naime, Turska i ne pomišlja da se priključuje EU. A i Vašington je već odavna odustao da Tursku gura na silu u EU, a Brisel ucjenjuje da se Turska dočeka raširenih ruku. Jedna bitna razlika je u okolnosti, da je turski dio Kipra Turskoj važniji nego cijela Evropska Unija i SAD skupa. Za Razliku od Srbije odnosno aktuelne graniture na valsti - kojoj opet Evropska Unija daleko važnija nego srpske pokrajine - po abecednom redu: Kosovo, Metohija, Raška Oblast, Vojvodina i tako dalje! Za sada. Sve zavisi od toga, šta će Brisel i Vašington da poruće, a Tadić i company izruće na poslužavniku. Sa dubokim naklonom, kao pred japanskim Carem, ko se sjeća kako se Obama duboko sageo pred monarhom. To Obama može, bez da mu ispadne i jedan kamenčić iz predsjedničke krune. Dok Tadić u ime Srbije ima jedva još šta da pokloni. Rezime: Turska neće ionako u EU, a polovina Kipra ostaje njoj. A to što je je u Natou, ne igra nikakvu ulogu. Jer nije ni malo isključeno da će u perspektivi i grčka polovina Kipra da pripadne Turskoj. Te ako neko misli da bi NATO zaratio zbog Grčke bilo s kim, onda nije upućen da je Grčka Briselu poslednja rupa na svirali od kada nema Sovjetskog saveza i njegovih trupa u Istočnoj Evropi. Briselu ne pada ni na pamet da Grčku pomaže s parama da izađe iz ionako bezizlazne finansijsko ekonomske krize. Naprotiv, Brisel šalje u Atinu svoga komesara koji treba diktatorskim metodama da upravlja sa grčkom praznom kasom. A jer se ne može da upravlja s nečim čega nema, onda se prepolovljuju plate, ukidaju socijalna davanja i dostignuća, godišnji odmori, popusti buntovnim studentima i učenicima u javnim saobraćajnim sredstvima itd. A Srbija u EU još bi gore prošla. Grci imaju lobi na svim stranama. A demonizovana Srbija samo u Moskvi, od koje srbijanska elita bježi kao od crnog đavola. I tu se krug zatvara. Nazdarovie druzi!

Gotovo je braćo i sestre, Srbija će ipak na kraju morati da prizna Kipar!

Uzurpatorska družina na vlasti koja je spremna da proda i rođenu majku a kamoli neko Kosovo, koje je "ionako Milošević izgubio" ,nikada neće odustati od evropskog puta koji nema alternative. Na tom putu, njima ništa ne znači gubitak Kosova, republike Srpske, Vojvodine, Sandžaka... I ova jadna vlast će proći, i EU će se raspasti. A gospodi iz Evrope treba poručiti da za Srbiju, Evropska unija naspram Kosova ne vredi pišljiva boba. Treba im poručiti da će Srbija čekati, sve dotle dok interes Zapada za očuvanje kriminalne, monstrum države Kosova ne prestane. U ovom trenutku Srbimma je najjače oružje strpljenje. A u tome imamo 500 godišnje iskustvo. Živi bili pa videli.

Sta mi da radimo s njima? Da ih ostavimo da nas dokrajce zbog Hrista? Vidimo koliko ONI drze do Hrista!

@ Ultravisitor



Naravno da se slažemo. Iako je hrišćanski, u duhu pravoslavlja, moliti se i za ovakve likove koji nas jednostavno "ubiše" kao niko nikada u istoriji, priznajem da to pišem provokativno.
Zato jeste naglasak na onome "dobro znaju šta rade".
Uostalom, Hrist je izjavio suprotno "...oprosti im jer neznaju šta čine".
Ovi stručnjaci ne da znaju, nego to rade za velike, velike pare. Jadno i bedno.
Ali, budite sigurni, mnogo brže nego što možemo i da sanjamo, doći će pravda Božija.

Izvadite sada iz arhive onu vest, negde iz oktobra prošle godine, u kojoj se kaže da je Jeremić pred studentima (valjda FPNa) rekao da ako nas ucenjuju ili Kosovo ili eU, da biramo Kosovo. I dobio je ogromni aplauz. Da li bi to opet rekao?

našim vladarima je jedino važno da beogradski pašaluk uđe u EU.

Sjajan intervju! Iz prve ruke smo mogli da vidimo sa kakvim okorelim birokratama imamo posla. Gomila praznih floskula bez ikakvog smisla. Izaberite bilo kakav tekst, dodajte standardne „evropske“ poštapalice kao što su „integracija“, „perspektiva“, „budućnost“, itd i dobićete tekst kakav uobičajeno nastaje u evropskoj kuhinji.

Francuzi imaju sjajan izraz za ovakav jezik kojim se puno toga izgovori, a bez ikakvog smisla. Taj birokratski žargon oni zovu „drveni jezik“. Tipičan primer je ovaj razgovor i odgovor na pitanje zbog čega bi Srbiji bio postavljen uslov da prizna Kosovo, kada ga ne priznaje jedna Španija, na primer. Odgovor – jedno veliko ništa, pun ispraznih fraza.

Šta tek reći za tvrdnju da Rumuni i Bugari nisu dozvolili ruskim avionima da prelete njihov vazdušni prostor? Kakva besmislica. Nema ništa netačnije od toga, a pravi odgovor na ovo ima samo dve reči – Boris Jeljcin.

Ta priča o preletanju se inače forsira u našoj javnosti ne bi li se time podvukla besperspektivnost položaja Srbije, okružene NATO zemljama. Da su hteli, ruski avioni su mogli preko teritorije Crne Gore (koja je 1999. još uvek bila u SRJ) da uđu na Kosovo, ali to briselski birokrata zaboravlja.

Šta mislite, sada kada su u Kremlju Putin i Medvedev, da li bi se ta priča o dozvoljavanju i zabranjivanju uopšte postavljala?

Narode, ne znam koliko je osnovano da se pozivamo na pravoslavlje kada su mnogi od tih naroda (ne vlada država, već naroda) koji su formalno katolici mnogo bolji ljudi i hrišćani od nas. Pogledajte malo oko sebe, okrenite se i vidjećete zašto nam se svo ovo zlo događa.

Rumunija i Bugarska su primljene u EU da bi NATO izašao na zapadnu obalu Crnog mora. Plan je bio da učlanjenjem Ukrajine NATO okupira i severnu obalu Crnog mora. Sad, kad je taj plan definitivno propao, NATO brže-bolje pravi raketna postrojenja u Rumuniji.

Što se tiče šaljivih komentara da će Srbija da prizna Kipar, upozorio bih da to i nije tako smešno. Naime, srpski ministar spoljnih poslova svakog meseca drži sastanke sa turskim i kolegom iz Sarajeva. Rezultati se već uveliko vide: Srbija Turskoj obećava dozvolu za investicije u novopazarskom i pirotskom kraju, muslimanski obrazovni centar u Beogradu, a poslednji biser je agreman za ambasadora koga šalju iz Sarajeva, a kome je isti godinama uskraćivan (zbog vrlo dobrih razloga).