Kratko, tacno, konkretno i jasno. Srbijo, pamet u glavu i biraj svoje saveznike racionalno! Nijedna normalna zemlja ne bi zelela, niti bi trebala da zeli lose odnose sa Saveznom Republikom Nemackom. Radi svoje sopstvene perspektive i prosperiteta...

....."Vreme je pokazalo štetnost ovakvog prejudiciranja, međutim, uglavnom strana koja ne protumači kontekst i interese velikih sila plati najskuplju cenu."

drugim rijecima;
... strana koja ne "prihvati dobrovolnu predaju" velikih sila plati najskuplju cenu.
A tu nema sta se protumaciti!
ali ono najbitnije je autor "zaboravio" a to jest- da nemacka jos dan danas je okupirana drzava!
zvuci malo nezamisljivo ali to ti je tako.
.... a da se toga nijemci sete ili nezaborave "moraju pogledati" ntv- programa, i to jedno do dva puta nedeljo (gdje se spustaju naci-emisije).
...ovako izgledaju nemacki odnosi!
zeli li srbija ovakve odnose,ili pa ne treba prejudicirati?

Пре неких 20-30 година, када је Кина започела свој економски развој око 80-90 процената инвестиција долазило је од прекоморских кинеза. Сматрало се да је најлакше задобити поверење својих људи. Остали су дошли када су ови први почели да праве лепе паре. Економска пропаст Србије је успорена новцем Срба ван Србије, који помажу своје породице и фамилију у Србији (неке да не би умрли од глади) или га троше када дођу да обиђу оно што је од Србије остало. Уместо да се понижавају (за политичаре ме није много брига, али ме је брига за Србију) садашњи српски режим би требао да ради на моделима привлачења новца Срба ван Србије (наравно не мислим на моделе Милошевића и његове клике). Има доста успешних модела, на пример, канадске пољске кредитне уније (Polish Credit Union), то је банка малих улагача. Уместо да држе новац код других банака, пољаци штеде новац у овој унији (наравно да постоји и материјални подстицај и мотиви). Тако скупљен новац (мала сума помножена са мало већим бројем даје врло велики број) може да се користи за економски развој Србије (опет, наравно, не поклањањем новца, него на стриктном пословном интересу). Овако довођењем Фијата, па Немаца, сутра ко зна кога, купује се време да се дуже остане на власти. Србија тоне све дубље и дубље док народу не почне да улази вода у уста. А онда ће сигурно доћи до полагања рачуна. Свет је постао сувише мали да би се негде побегло, где вас нико не познаје или не препознаје. Ово не треба да звучи као магловита претња, него пре као врло извесна скора будућност.

Da je tvorac ovog teksta citao Nenadoviceva Pisma iz Nemacke on se ovde nebi projektovao.

А мени све падају на памет некадашњи постери који причају о реду, раду и поретку, упућују Срби да узму ”памет у главу” и приступе ”европској породици народа” и да ”Немачка има посла за све”...

Ovaj tekst predstavlja najbolji dokaz da se politika NIN-a radikalno promenila. Stari NIN bio je uglavnom skeptičan prema nemačko-evropskoj opciji i uglavnom naklonjen tradicionalnim srpskim saveznicima - Rusima i Francuzima (Le Monde diplomatique), pa i nekim engleskim, američkim i izraelskim prijateljima.

Zvanicni stav Nemacke je da je KiM vekovna albanska teritorija i da su je Srbi 1912 oteli od Albanaca i prisvojili(ne prisajedinili-povratili)sebi.Njemacki interesi na Balkanu se razlikuju od americkih.Njihov glavni cilj(uvek bio) je povezivanje sa najvecim prijateljem-Turskom i dalje na bliski istok.Ne treba ga vezivati za interese Vatikana,jer se i njegov interes razlikuje od nemackog i americkog.
Jedan od najvecih nemackih investitora u Srbiji je korporacija Waz(kako navodi autor),ali ne zeli da kaze sta je to.Waz je novinarska kuca koja izdaje najvise novina u Nemackoj i puno investira u Srbiji. Pogodite gde?Ja znam za Politiku a verovatno su tu jos mnogi drugi(autor se ne izjasnjava za NIN).Nemacka je zajedno sa SAD,Francuskom ,V.Britanijom i Italijom uputila Jeremicu zvanicnu notu-Da malo o´ladi sa KiM.U mnogo cemu se ne slazem sa autorom.Ciljevi nemacke politike su i od ranije dobro nam poznati.Saradnja da-ali prste dalje od Srbije.

Jasno je da stari NIN bio prava oaza "bratstva i jedinstva". Gotovo u svakom broju pojavio bi se neki tekst hrvatskih autora - Igora Mandića ili Denisa Kuljiša, zatim Slovenca Žižeka i drugih. Poznato je, međutim, da Druga Srbija već godinama vodi pravi krstaški rat upravo protiv "balkanskog Karla Krausa" (Kuljiša), kao i renesansnog Mandića, dok Žižeka donekle toleriše mada ne može da mu oprosti neke levičarske stavove.

Po svemu sudeći, sa starim NIN-om definitivno je umrla Jugoslavija - kao jedinstven kulturni i jezički prostor. Willkommen in Deutschland!

Из текста треба извући тачне и поучне чињенице како је Србија држава у процесу деиндустријализације (а нема никакве друге сем производне перспективе), као и како се Немачка улагањима окружила стабилним државама. Што се ове друге чињенице тиче, довољно је утврдити где су данас привреде и колики су дугови балканских и прибалтичких земаља (не граниче се са Немачком и Аустријом), а где су Пољска, Чешка, Словенија, Словачка, па и Мађарска.

Ево још неколико чињеница о теми немачко-српских односа, које се не могу наћи у тексту.

Све немачке државе су кроз историју биле непријатељи српског народа и државе. Њима је јако тешко да историјски прихвате победе српске војске у Првом светском рату. Немачка је најзласужнија од западних земаља за трагичне југословенске ратове 90-тих година. Својим раним признавањем Словеније и Хрватске, Немачка је директно утицала на избијање озбиљних сукоба, мудро перципирајући чињеницу да САД и Британија у временима еуфорије пада Берлинског зида убрзо морају заузети исти став. У току рата, немачке и аустријске банке се појављују са великим бројем филијала по градовима Словеније, Хрватске и Федерације БиХ, финансирајући шта?

Немачке и аустријске банке су највише умешане у процес кредитирања предузећа на читавом Балкану. Комплетна привреда свих земаља региона је тренутно дужна тим банкама. На овај начин, Немачка директно спроводи деиндустријализацију на Балкану.

Што се улагања у Србију тиче, Немачка је првенствено заинтересована за преузимање Телекома. Сваку могућност уласка у енергетски сектор ће такође искористити. Тешко је очекивати озбиљна улагања у индустрију (мале, државно безначајне инвестиције као што је она у Прокупљу ће се због невероватно ниске цене рада вероватно наставити).

Немачка није заинтересована за НАТО. Због чланства у НАТО-у, Немачка трпи америчке атомске бомбе на својој територији.