Ne verujem da je ministar u jednoj samoproglasenoj SOCIJALNO ODGOVORNOJ vladi mogao da izjavi „да ће се видети да ли ће држава бити у ситуацији, и на који начин, да помогне вишку запослених“. Takva drzava, kakva Tadiceva tvrdi da jeste, vec je videla, jeste u situaciji (jer sistem funkcionise), i zna kako da pomogne podanicima (ne ceka MMF tutora da dobije packe).
Kresemo obrazovanje! Ukrupnjavamo odelenja, smanjujemo broj učitelja. Osakacujemo buducnost. Po savetu istih onih koji nam govore, Gledajte samo u buducnost.
Rasulo, gospodo, samo nas jos niko nije obavestio.

"Министарство за Фејсбук" - савршено, г.Ђорђевићу!

Подсетисте ме на Монти Пајтоновце и њихов бесмртни скеч о "министарству за смешно ходање"!

http://en.wikipedia.org/wiki/The_Ministry_of_Silly_Walks

Поздрав!

Просветни радници у Београду имају за нијансу веће плате од радника градске чистоће. Ову запањујућу информацију објавило је режимско гласило Политика. Ревизор је оптужио министарство просвете за ненаменско трошење средстава, за неке бесне ручкове са надуваним рачунима који се плаћају из буџета за школство (преведено на српски оду у кафану и једу и прикажу много веће цене од реалних па онда подигну паре из буџета).То је живи доказ бриге државе за образовни систем.

Учити од бољих и волети своје није срамота.Треба нам и фејсбук и сеоска школа, и мање растура новца. Али, оно што највише треба у школству - то је посвећеност. Просветна политика од завршетка процеса описмењавања (50-их - 70-их година прошлог века) је строго математичка и еклектичка. Све се збраја, неприродно наклапа, а за ефекте васпитања и образовања нико не сноси одговорност. Можда мало гриже савести - и, то је све. Рекосте, 65%становника нема никакво професионално образовање, а ипак највећи број младалачких деликвената долази из градских школа. Разлог - недостатак посвећености. Ми не знамо шта смо, теисти или атеисти, православци или сцијентисти, а уствари нисмо ништа од тога. Ја не заговарам ни једну религију или атеизам, него хеуристику васпитача и васпитаваних, истрајавање на проблемском приступу а не на разредима и часовима. Господа из ММФ-а могу давати своје предлоге, а ми можемо смањивањем плата или трошкова (мислим да су већи од 5%, можда чак и 35%; 5% су видљиви трошкови, док 30% представља невидљиве, а у њима има доста растура). Ако је то скупа цена за неке просветне раднике нека узму отпремнину и нека иду куда хоће. Ми имамо мало просветних радника посвећених деци. Немамо наставничке тимове нити интердисциплинарни приступ знању. Наша школа је бирократска, мртво озбиљна а уствари неозбиљна. Па, данас сваки случајни пролазник себе сматра професором и паметнијим од професора. Јер заиста није тешко лекцијашити и одкоативно оцењивати.
Куд ћемо ми без школа?
Овако, сиромашни, па још да будемо и неписмени. Бићемо топовска храна за ратишта широм света. Ми морамо школе видети као шансу да избегнемо живот на светској периферији. Борба за свако дете јесте посвећеност просвете. А, ту нам треба и фејсбук. Радно време професора и наставника мора бити онолико док дете не усвоји знања, не стекне навике да самостално решава проблем. Нема сувишних предмета, има сувишних лекција. Има лоше дидактике и методике. Има лоших људи у и око просвете.

Па шта се чудимо сад, Фејсбук смо одавно увели а логику избацили из употребе. Но изгледа да ипак понестаје инфузије па ћемо видети шта ће бити кад се пацијент мало опорави...