Americki nobelovac Galbrajt je rekao da postoje dve vrste ekonomista, oni koji znaju da ne znaju i oni koji misle da znaju, a ne znaju.
Nasi drzavni ekonomisti koji evo vec deset godina sprovode "uspesne"ekonomske reforme,(sa svojom medijskom podrskom)jedino sto znaju je da pricaju bajke.
I Anderson bi im pozavideo na takvom umecu.
Препоруке:
0
0
2
среда, 24 фебруар 2010 23:48
Misa
Veliki je problem i struktura deviznih rezervi bar 70% su stednja gradjana i depoziti banaka a one se mogu brzo povuci, tako da u slucaju bilo kakve panike slom moze nastupiti svakog trenutka.
Препоруке:
0
0
3
четвртак, 25 фебруар 2010 00:44
Troglavski
Kako rece Ludwig von Mises:
Pokusavati da zakljucite bilo sta uzimajuci u obzir BNP je kao da premjeravate piramide da biste izveli zakljucke o svemiru.
---
BNP [GDP] ukljucuje i dug koji si ostvario, to ne mjeri stvarni prihod ...
Ako je Srbija umjereno zaduzena zemlja, sta reci za Grcku koja ima 400 milijardi dolara duga, a Italija 2000, Irska 1800
UBRZO CE DA SE DESE TAKVE STVARI tako da ce svi profesori ekonomije (Keynes ekonomija) da izgledaju kao Alisa u zemlji cuda ...
Препоруке:
0
0
4
четвртак, 25 фебруар 2010 00:51
1973
Prvo se unisti sve, bas sve sto se pokrece sa strujom ili bez nje, pa onda ide bajka proizvodnja-izvoz, smanjenje duga. Licni interesi i materijalna i finasijska bezbednost na prvom mestu ....Imam osecaj da sam nesto propustila.
Препоруке:
0
0
5
четвртак, 25 фебруар 2010 10:55
Nikon Vlasov
Ranije, a jos manje u ovih zadnjih tridesetak godina, nazalost, pozitivna predvidjanja, ocekivanja i projekcije se ne ostvaruju, ili pak ostvaruju vrlo usporeno, o cemu se, uglavnom cuti.To sto precutkuje vlast i zaobilaze mediji u njenoj senci, mozda je i razumljivo, ali da to pod vidom struke i nauke cine eksperti, neoprostivo je.
Препоруке:
0
0
6
четвртак, 25 фебруар 2010 11:36
Jasna Simonović
Kako do sada nikome od ekonomista nije palo na pamet, ako ne na diplomu, da obradi globalni-mrežni, unutrašnji "spoljni dug" Srbije, odnosno kapital koji je iznet iz Srbije...Mene taj dug interesuje, posebno u mojoj farmaceutskoj branši...Milijarde duga u pojedinim društvenim srpskim entitetima npr. nisu samo "pojedene" u Srbiji, već iznete iz zemlje...
Krajnje je vreme da se taj dug, odnosno dugovi vrate...I svakako inkorporiraju u spoljni dug Srbije o kome autor priča..bez tog faktora istine ne postoji niti jedna kalkulacija, a kamoli visoki kalkulus...
Препоруке:
0
0
7
четвртак, 25 фебруар 2010 13:10
звездарац
Већ сам у једном коментару на овим страницама написао како је разлог због кога су "владу Србије састављали страни амбасадори и домаћи тајкуни" - задатак који је влади дат. А то је довођење земље у дужничко ропство. Али, оставимо Србију као тренутно бениган случај по страни..
Грчка, земља од десетак милиона становника, дужна 400 милијарди евра?! То значи да је просечан држављанин Грчке дужан 40 хиљада евра?! Како и кад је просечан Грк успео толико да се задужи, и најважније: код кога? Да ли тај зајмодавац очекуја да толики дуг може бити враћен? А колико су дужни Ирска, Шпанија, Британија, САД? И коме? И да ли ти дугови могу бити враћени? И како то да су сви дугови изражени у доларима и еврима, валутама без покрића?
Извините економисти, мој инжењерски мозак ове информације не може да обради. Претпостављам да нас очекује једна велика мултилатерална компензација на светском нивоу. Договорна или оружана, не знам.
Препоруке:
0
0
8
четвртак, 25 фебруар 2010 15:02
Vladimir Dž
@звездарац – Kolega po struci,
Kako nam je matematika osnova našeg rada, logički bi bilo da je suma dugova u zaduženim zemljama (minus) jednak ukupnoj sumi štednje koje imaju zemlje sa velikim izvozom (plus). U školama ekonomije uče tamo neke buduće generacije da je osnova izdavanja kredita depoziti koji ostavljaju štediše.
Po zvaničnim podatcima finansijskih institucija u svetu, algebarski zbir svih minusa i pluseva je daleko otišao u minus. Po mnogima preko 1500 biliona dolara.
Da li vam se čini da neko izdaje novac koji nema?
Препоруке:
0
0
9
четвртак, 25 фебруар 2010 20:57
Маринко Ивковић
Тачно. Негде прочитах да сваког дана Америка у просеку штампа три милијарде долара без покрића. Ето то вам је тај "модерни" капитализам, монструм који гута све пред собом.
Препоруке:
0
0
10
петак, 26 фебруар 2010 00:30
Petrushin
Ovi podaci su zastrasujuci!
Srpska privreda polako ali sigurno ulazi u zacarani krug:
1. Ukoliko rast BDP-a ne prati/pokriva otplate kredita (% BDP), drzava ce morati nekako da stimulise privredni rast -jos vecim zaduzivanjima - sto ce neminovno dovesti do jos vecih kamata, te jos veceg udjela kamata u BDP-u.
2. Sto je veci udio otplata na kredite u odnodu na BDP, to se privredni rast sve brze smanjuje: 1-2% kada predje 80% BDP-a (Reinhart&Rogoff*).
3. Smanjenje privrednog rasta povecava kreditni rejting i kamate na uzete kredite (CDS), dok s druge strane povecane kamate vode vecem oporezivanju; a vece oporezivanje neminovno smanjuju stranih investicija.
ZAKLJUCAK: Ispada da je ovdje jedino PRAVO rjesenje grcko-rimski (PIGS) stil: (pre)zaduzenost koja vodi difoltu ili dugogodisnjoj EU-MMF njezi jeftinim novcem, jer se klin klinom najbolje izbija!
Da li?
===================
*Banking Crises: An Equal Opportunity Menace
Carmen M. Reinhart & Kenneth S. Rogoff
/.../
If the stock of debt is indexed to equal 100 at the
time of the crisis (T), the average experience is one in which the real stock of debt rises to 186
three years after the crisis. That is to say, the real stock of debt nearly doubles.
The Future of Public Debt: Prospects and Implications - Stephen G Cecchetti, M S Mohanty and Fabrizio Zampolli
http://www.bis.org/publ/othp09.pdf
Препоруке:
0
0
11
петак, 26 фебруар 2010 06:54
Шицер
Производња=нула, пољопривреда=нула, продуктивност=нула. Србија живи на жицкање.
Препоруке:
0
0
12
недеља, 07 март 2010 13:09
komentar
tako ti je kad se "uvate" za "better than expected" i "fewer than expected" (crno proglasavaju belim) ekonomiju. radi se o propagandi i eufemizmu par exelence.
.jpg)
Nasi drzavni ekonomisti koji evo vec deset godina sprovode "uspesne"ekonomske reforme,(sa svojom medijskom podrskom)jedino sto znaju je da pricaju bajke.
I Anderson bi im pozavideo na takvom umecu.
Pokusavati da zakljucite bilo sta uzimajuci u obzir BNP je kao da premjeravate piramide da biste izveli zakljucke o svemiru.
---
BNP [GDP] ukljucuje i dug koji si ostvario, to ne mjeri stvarni prihod ...
Ako je Srbija umjereno zaduzena zemlja, sta reci za Grcku koja ima 400 milijardi dolara duga, a Italija 2000, Irska 1800
UBRZO CE DA SE DESE TAKVE STVARI tako da ce svi profesori ekonomije (Keynes ekonomija) da izgledaju kao Alisa u zemlji cuda ...
Krajnje je vreme da se taj dug, odnosno dugovi vrate...I svakako inkorporiraju u spoljni dug Srbije o kome autor priča..bez tog faktora istine ne postoji niti jedna kalkulacija, a kamoli visoki kalkulus...
Грчка, земља од десетак милиона становника, дужна 400 милијарди евра?! То значи да је просечан држављанин Грчке дужан 40 хиљада евра?! Како и кад је просечан Грк успео толико да се задужи, и најважније: код кога? Да ли тај зајмодавац очекуја да толики дуг може бити враћен? А колико су дужни Ирска, Шпанија, Британија, САД? И коме? И да ли ти дугови могу бити враћени? И како то да су сви дугови изражени у доларима и еврима, валутама без покрића?
Извините економисти, мој инжењерски мозак ове информације не може да обради. Претпостављам да нас очекује једна велика мултилатерална компензација на светском нивоу. Договорна или оружана, не знам.
Kako nam je matematika osnova našeg rada, logički bi bilo da je suma dugova u zaduženim zemljama (minus) jednak ukupnoj sumi štednje koje imaju zemlje sa velikim izvozom (plus). U školama ekonomije uče tamo neke buduće generacije da je osnova izdavanja kredita depoziti koji ostavljaju štediše.
Po zvaničnim podatcima finansijskih institucija u svetu, algebarski zbir svih minusa i pluseva je daleko otišao u minus. Po mnogima preko 1500 biliona dolara.
Da li vam se čini da neko izdaje novac koji nema?
Srpska privreda polako ali sigurno ulazi u zacarani krug:
1. Ukoliko rast BDP-a ne prati/pokriva otplate kredita (% BDP), drzava ce morati nekako da stimulise privredni rast -jos vecim zaduzivanjima - sto ce neminovno dovesti do jos vecih kamata, te jos veceg udjela kamata u BDP-u.
2. Sto je veci udio otplata na kredite u odnodu na BDP, to se privredni rast sve brze smanjuje: 1-2% kada predje 80% BDP-a (Reinhart&Rogoff*).
3. Smanjenje privrednog rasta povecava kreditni rejting i kamate na uzete kredite (CDS), dok s druge strane povecane kamate vode vecem oporezivanju; a vece oporezivanje neminovno smanjuju stranih investicija.
ZAKLJUCAK: Ispada da je ovdje jedino PRAVO rjesenje grcko-rimski (PIGS) stil: (pre)zaduzenost koja vodi difoltu ili dugogodisnjoj EU-MMF njezi jeftinim novcem, jer se klin klinom najbolje izbija!
Da li?
===================
*Banking Crises: An Equal Opportunity Menace
Carmen M. Reinhart & Kenneth S. Rogoff
/.../
If the stock of debt is indexed to equal 100 at the
time of the crisis (T), the average experience is one in which the real stock of debt rises to 186
three years after the crisis. That is to say, the real stock of debt nearly doubles.
www.aeaweb.org/annual_mtg_papers/2009/retrieve.php?pdfid...
====================
The Future of Public Debt: Prospects and Implications - Stephen G Cecchetti, M S Mohanty and Fabrizio Zampolli
http://www.bis.org/publ/othp09.pdf