Uh Tanasiću i do sada si pisao jako dobre tekstove, ali ovaj put si nadmašio sam sebe.
Ne pamtim kada sam pročitao nadahnutiji tekst koji jasnim jezikom objašnjava neke važne stvari tako da svi to lako mogu razumijeti.
Morm priznati da mi je donekle i otvorio oči, a i materijalizovao neke podvsjesne maglovit ideje koje su mi se motale po glavi duži niz godina bez da sam ih mogao pretvoritu u koherentnu priču.
Svaka ti je ka u Njegoša. Pokušaću da sačuvam ovaj članak i da ga ne zaboravim, a vjevorvatno da mu se povremeno ponovo vratim kada mi zafali (zahvali) nadahnuća ili kada me tjeskoba ophrva.
A i priloženi vido-snimci su odlično izabrani. Ježeva kućica me je baš ogalila.
Ovo bi trebalo, bez imalo pretijerivanja, da se uvede u nastavu srpskog jezika da mu se posveti bar jedan nastavni čas.
I za kraj da je kao što nije ti bi za ovo treblo da dobiješ najcijenjeniju nagradu koja se daje za kritičku misao u srpskom govornom području.
Eh da je u nas više takvih ljudi.
Preporuke:
38
6
2
ponedeljak, 12 april 2021 00:29
Trifke
Dobar tekst.Različiti dijalekti,ukazuju na bogatstvo našeg govora,a to to treba prepusti svakom da odabere,koji će koristiti,iako će vreme učiniti svoje u korist ekavice,ali je to svakog građanina izbor.Tačno je da u umetnosti treba da bude više prisutno i lokalnih izraza sa raznim područija Srbije.Ovde treba staviti akcenat na zaštiti ćirilici,koja će ako se ovako nastavi otići u zaborav.Država još nije spremna da sprovede ustavnu odredbu o ćiriličnom pismu.Sa promenom ustava tu odredbu treba izbrisati jer se rugamo sami sebi.
Preporuke:
18
9
3
ponedeljak, 12 april 2021 00:45
Petrušin
Bravo!
Ekavizacija bedo-gradskog srpskog jezika nas vodi tome da današnja djeca u Srbiji na ijekavicu i srpske dijalekte gleda kao na nešto strano (otherisation)!
Možda nijesmo toliko bogati da štampamo knjige i štampu na toliko dijalekata, ali da ijekavicu moramo zaštiti ako ništa drugo a ono od neminovnog prisvajanja iste od tzv. Bošnjaka i Kroata kao njihovog autohtonog izgovora!
Kako su svi Srbi katolici nestali sa naših prostora, tako će se i ijekavci utopiti u nekakve Montenegrine, Bosance, crvene Kroate itd.!
U pamet se Srbi!
Preporuke:
31
7
4
ponedeljak, 12 april 2021 00:57
bravo
Izvanredan tekst. Pametno i patriotski u isti mah.
Preporuke:
26
5
5
ponedeljak, 12 april 2021 01:04
Branko
Sećam se kada je Boško Obradović pre par godina dizao galamu kako država mora nešto da preduzme jer se u Idea prodavnicama prodaju crtaći sinhronizovani na hrvatski i kako će se deca tako pohrvatiti. Da je to rekao neko ko nema decu i razumeo bih. Danas je maloj deci koja rastu uz Jutjub i igrice svaka druga reč engleska. Polako se dešava kreolizacija jezika. Ali Boško se brine da će deca možda početi da govore kajkavski ili šta već...
Preporuke:
10
23
6
ponedeljak, 12 april 2021 04:44
.
Meni je ovaj snimak sarajevskih "Nadrealista" postavljen u tekstu nekako "najgori" iz razloga što smo se u svoje vrijeme kada je emotivan na TV Sarajevo, istom smijali a danas bi najradije plakao u šta se sve pretvorilo u stvarnosti. Jednostavno, tada nismo znali da se smijemo "stvarnosti" koja će nas stići.Samo mi nije jasno odakle su "Nadrealisti" tada znali? Možda su bili informisani od "tajnih službi za razbijanje Jugoslavije"?
Preporuke:
7
9
7
ponedeljak, 12 april 2021 05:06
Ah
Dobronameran tekst koji ukazuje na neke probleme u javnom prostoru oko dijalekata srpskog jezika od kojih neke zaista zvuče logično. Naime sve su to varijante srpskog jezika. E sad problem je ne samo jezički već i kulturološki i politički. Jedno je biti otvoren i tolerantan prema različitim dijalektima koji zvuče neki put i simpatično, ali u svetlu otvorenog širenja mržnje i dan danas iz nekih centara ništa ne čudi da postoji određena rezervisanost prema dijalektima a sada proklamovanim "jezicima".
Čak i ako uzmemo da je sve to bogatstvo srpskog, kulturne ustanove razumljivo koriste književni jezik onako kako ga govori većina. Ako bi išli u političku korektnost podjednakog korišćenja svih dijalekata dobili bi politički korektnu papazjaniju. Nešto slično se već događa sa naturanjem "rodno ravnopravnih" izraza kao "virusološkinja","inžinjerka", koju promovišu Danas N1 a evo sada i ministarka Mihajlović (da postala je "stručna" i za to) u jezičkom prilogu u Politici a sve suprotno stavu SANU.
Preporuke:
15
3
8
ponedeljak, 12 april 2021 08:32
penzioner Cviko,
I ovaj tekst svedoči da je prosečnom Srbinu srpski jezik zadnja rupa na svirali. Gazimo svoje a u svoj srpski jezik unosimo tuđice. Čak se divimo tom činu pogotovo u oblasti računarstva, pardon kompjutera... . Zašto smo toliko nemarni prema svom jeziku kojeg jako slabo poznajemo? Koliko je tome doprinela politika o kojoj smo putem jezika definisali svoje političke protivnike i time povredili svoje jezično blago?
Preporuke:
25
4
9
ponedeljak, 12 april 2021 11:33
siniša br. 1.
Zaista nemam ni jednu primedbu rečenom u celom tekstu, sve je kao d
Preporuke:
12
6
10
ponedeljak, 12 april 2021 14:26
da ali
Svuda se u okvirima nacionalnog govornog područja raznoliko govori, ali, svuda se poštuje pisani, ili nepisani standard kao neka vrsta zvaničnog jezika, kao manje-više formalan način izražavanja. To je prosto tako, iako nigde nije normirano da bude tako.
U britanskom engleskom se zna šta je Bibisi engleski, ili tzv. usvojeni izgovor. U svakodnevnoj upotrebi i, na primer, u televizijskim serijama koristi se ceo dijapazon različitih govora i izgovora. Ali, obrazovani ljudi, ugledne novine i televizija za celo govorno područje nedvosmisleno koriste baš tu, nepisanu standardnu varijantu.
Tako bi i srpski trebalo da bude, i jeste, tolerantan prema svim svojim govorima i svakom izgovoru. Drugo su komentari na internetu gde su neki ljudi isključivi i vole da pametuju po svim mogućim osnovama, ne samo po osnovu jezika.
Glavna boljka srpskog jezika i kulture su dva pisma u upotrebi. To je mnogo ozbiljnija i osetljivija tema.
Preporuke:
21
2
11
ponedeljak, 12 april 2021 14:30
Rđosav
- moćno! Će mi trebe cel dan da ovoi detaljno proučim, ali moram da mu čestitam na mladoga autora!
- nota bene: čini mi se da ie problem gadljivosti spram srpskih diialekata nekako analogan četničkom Srpstvu ("od Topole pa do Ravne Gore") - em su veliko-Srbi, em im ie sumnjiv ("nepravilan"? - "iskvaren?") govor Vranja ili Pirota.
- pa nesu Vranjanci i Piroćanci "iskvareni Srbi"?!
- pouka: diialekti su snaga iezika Srpskog. Njegova baština. U sledećem postu obiasniću šta znači "baština" (nasleđe po ocu, bašta ie otac) našim "pravilnim Srbima" iz Šumadiie i Beograda...
Preporuke:
14
6
12
ponedeljak, 12 april 2021 15:30
Joviša Vidić od Rudina
Ostavite decu na miru. Mnogo je najmlađima i dva pisma, no ćemo im servirati kao predjelo sve dijalekte srpskog jezika. Decu treba naučitli: rod broj i padež, a arhaizmima neka se bave radoznali. Budućnost naraštaja ne sme doći u situaciju, da poput pojedinih srpskih ministara, ne umeju da sastave i ispravno izgovore prosto proširenu rečenicu. Slažićemo se, da se svi ne slažu sa svim “argumentima” iznetim u napisanom “traktatu”.
Preporuke:
17
16
13
ponedeljak, 12 april 2021 17:39
Sima
dok u Srbiji nikome nije ni palo na pamet da bi možda trebalo da govori kao Piroćanac.
Nemci sinhronizuju filmove na svoj jezik, ali koriste svoje lokalne dijalekte.
Tako da ”Prohujalo sa vihorom” sinhronizuju sa bavarskim dijalektom/akcentom, kako bi ukazali na nemački jug.
Odličan članak. Daj bože da poprimi korene kod nas i da ljudi budu svesni ovoga na šta članak ukazuje.
Preporuke:
12
5
14
ponedeljak, 12 april 2021 17:45
pačariz!
Nikola Tanasić bi trebalo da zna da u skoro svakoj (uređenoj) evropskoj državi samo postoji jedan standarni književni jezik i jedno standarno pismo. To ni u kom slučaju ne isključuje lokalnu ili za neku priliku oportunu upotrebu nekog narečja/dijalekta ili varijante tog jezika – ali u obrazovnom sistemu, u sredstvima masovne komunikacije važi samo: jedna standardna verzija jezika i pisma! To važi i za one evropske države (npr. Švajcarska, Belgija) koje su multietničke – ali i u njima je obavezna i ravnopravna upotreba standardnih verzija jezika raznih naroda koji žive u tim zemljama, i to uglavnom na teritorijama naseljenim tim stanovništvom.
Preporuke:
14
4
15
ponedeljak, 12 april 2021 18:12
Hau jes nou
"Mnogo je najmlađima i dva pisma, no ćemo im servirati kao predjelo sve dijalekte srpskog jezika."
... iliti kako mali Perica zamišlja obrazovanje.
Ti ”najmlađi” imaju 12 godina obaveznog obrazovanja.
Druga stvar je da se znanje ne ”servira” već se kroz obrazovanje prenosi na djecu. Što je bolji učitelj to su i djeca motivisanija odnosno više nauče.
Ima milion različitih načina da se nešto (na)uči.
U zadnjih deset dana je bio tekst o disidentu sa Banjalučkog univerziteta gdje su profesori sa najnižim prosjekom prolaza studenata dobijali najviše ocjene studenata i bili jednoglasno branjeni od istih na montiranim procesima.
Živio sam u Norveškoj i tamo je (bila) oko trećina programa na Švedskom i trećina na Danskom jeziku.
Danski i Švedski se ne prevode već puštaju u originalu na TV itd.
U Švedskoj svi učenici u srednjoj školi uče nordijsku kulturu, književnost i jezik (svi bar razumiju nordijske jezike).
Ali sigurno su njihova djeca pametnija ... ili?
Preporuke:
10
12
16
ponedeljak, 12 april 2021 20:38
Joviša Vidić od Rudina
Nisu dijalakti i jezici isto. Ni u jednoj skandinavskoj zemlji se ne uče dijalekti, te ako Norvežanin uči švedski, on uči švedski jezik, a ne dijalekt.
Kod Srba je jeres ako neko argumentovano kaže - da Vuk Karadžić nije dobro vladao ni jednim jezikom. U prvom Vukovom rjčniku 1/3 su turske reči i izrazi.
Da napomenem, dijalekt kojeg je Vuk St. Karadžić odabrao za srpski standardni jezik; u Srbiji se ne koristi.. Što se dece tiče, deca “konzumiraju” ono što im se servira: od jezika, vaspitanja, hrane i svega ostalog, tako da su naša deca naše ogledalo. Ovo od Srbina sa “dna kace”, koji - na žalost- u svakodnevnici najmanje koristi srpski jezik.
Preporuke:
9
7
17
ponedeljak, 12 april 2021 21:39
prvo se pravi temelj, pa se onda zida kuća
1. Ni Srbija ni srpski narod nisu dužni da vode brigu u vezi "izgradnje mostova i pospešivanja razumevanja na bivšem jugoslovenskom prostoru". Jedino što Srbe treba da zanima je srpski prostor.
2. Nije naša briga kako će Hrvati zvati jezik kojim govore.
3. Srpski jezik jeste standardizovan, još u 19. veku, i na tom standardu treba graditi, a tkz srpskohrvatski jezik je otišao na otpad istorije, isto kao i država zbog koje je i proizveden.
4. Nema nikakve potrebe da Srbi koriste reči kao što su kruh, tisuća i sl, i na to treba stalno ukazivati. Taj proces se naziva edukacija. Ako npr neko sa znanjem britanskog engleskog ode da studira na bilo koji američki univerzitet, tamo će vam odmah objasniti koje reči se koriste u američkoj varijanti kao zamena za britanske, i insistiraće na tome. Isto je i sa razlikama između francuskog u Belgiji i Francuskoj itd. Dakle treba da se ponašamo kao sav normalan svet, da brinemo samo svoje nacionalne probleme a ne tuđe.
Preporuke:
16
13
18
ponedeljak, 12 april 2021 21:44
Ima nas jezik tri pisma a sva su u sustini poreklom strana
U duhu teksta, zeleo bih da vam skrenem paznju da se u nasim krajevima na brdovitom Balkanu, cirilica razvila pod uticajem Vaseljenkog patrijarhata, latinica pod uticajem Svete Stolice, cak je jedno vreme i arebica igrala ulogu kod zivlja muslimanske veroispovesti, sto se malo zna danas. Potrazite na interentu, nasa braca hrvati na vikipediji kazu da je to oblik hrvatskog jezika na primer... Dobro, oni su prvo odbacivali sve, sad svojataju sve, pa treba i mi da svojatamo, i da na kraju svi porastemo i shvatimo da je to isti jezik. I ako Bog da mudrosti, a mi ljudi pameti, pa napravimo izgovor bez regionalnih karakteristika standardom, da se niko ne ljuti.
Elem, sta hocu da kazem, sva pisma koja koristimo nisu izvorno srpska, ni nase vere nisu izvorno srpske, pa zasto se onda tako bunimo oko pisma? Sve smo ih dobili od kolonizatora jednom u nasoj proslosti. Treba ih valjda sve ravnomerno koristiti, jer je to nase bogatstvo. Pa cak i ova zaboravljena arebica.
Pozdrav,
Stefan.
Preporuke:
10
17
19
utorak, 13 april 2021 00:37
Hau jes nou
"Ni u jednoj skandinavskoj zemlji se ne uče dijalekti, te ako Norvežanin uči švedski, on uči švedski jezik, a ne dijalekt."
Eto još malo Perice.
U školi se uče dijalkti i to kroz čitanje obavezne literature recimo Astrid Lingren, uče se čak i rune.
Indrirektno se uče dijalekti jer se ni stara literatura niti filmovi ne ”prevode”.
Lokalni dijalekti su prisutni u medijima što kroz kulturno-umjetnički program tako i kroz svakodnevne programe sa uključivanjima sadržaja iz regionalnih studija gdje se najčešće koriste lokalni dijalekti.
Primjer učenja Norveškog, Danskog i Islandskog (donekle i jezik Farskih ostrva) je ilustracija da se uče i srodni jezici gde je razlika u nekim slučajevima veća, a nekada manja od dijalekata.
Upravo su se mnogi dijalekti i razvili u graničnim područjima.
U Norveškoj se uče 2 pisana jezika: Bokmål (zvaničan) i Nynorska dok je govorni jezik obično dijalektalan i dosta odstupa od pisanog.
Čovječe drži se onoga što zanaš.
Preporuke:
5
2
20
utorak, 13 april 2021 01:56
I deseti Stari Jug-Bogdane
Nikola, ja se svaki put iznenadim koliko ste Vi svestran i pametan čovek. Sa velikim zadovoljstvom pročitam svaki Vaš tekst na NSPM.
Veliko Vam hvala!
Preporuke:
12
2
21
utorak, 13 april 2021 04:03
I deseti Stari Jug-Bogdane
Za komentatora “ prvo temelj pa kuća”:
Temelj srpskog jezika je jak dobar temelj za veliku kuću i ne treba taj temelj uništiti da bismo ga zamenili nekim malim temeljom za obor samo zato što nam je neko zapalio kuću.
Moja prababa Ličanka je govorila kruh, koja me je srpskoj tradiciji naučila, koliko i deda Birčanin koji je govorio hljeb, i koliko i drugi deda Moravac koji je govorio leba.
Ako je Nikolu Teslu otac sveštenik učio “kruv naš nasušnji”, zar ga je učio pogrešno?!
Ako hoćemo da budemo pravi Srbi, dostojni velikih naših predaka, treba uvek i svuda da bidemo širokogrudi, srca sokolskoga, a ako nećemo, ako ćemo s bivšom braćom da se natežemo oko svakog sloga, sramotno će biti ime Srbin, kao što već jeste Hrvat ili Bošnjak.
Ako Srbin ne treba da znači Obilić, Sveti Sava, Tesla, onaj koji svetu daje, onaj što se kao Kraljević Marko nikoga do Boga ne boji, nego da se svede na nije-Hrvat, vredi li to predavati deci?
Preporuke:
15
2
22
utorak, 13 april 2021 09:21
Joviša Vidić od Rudina
Ovaj primitivac što druge naziva mali Perica se stidi da pomane svoje
ime, a Mali Perica je Šveđanima predavao švedski jezik.
Preporuke:
3
3
23
utorak, 13 april 2021 12:13
prvo se pravi temelj, pa se onda zida kuća
@I deseti Stari Jug-Bogdane
Da, treba stalno objašnjavati deci da su ona Srbi, a ne Jugosloveni, kosmopoliti, nekakvi regionalci i sl, i da Srbi nikad nisu imali braću u Hrvatima i bosanskim muslimanima. Treba to stalno naglašavati dok god se ne iskoreni pogubni virus jugoslovenstva, koji nam je doneo to da u toj Lici koju spominjete danas Hrvati u Kninu proslavljaju kao svoj najveći nacionalni praznik to što su proterali Srbe odande. A gubitak pojedinih arhaičnih, lokalnih reči kao npr kruv je zaista beznačajan u poređenju sa dobitkom, tj sa time da buduće generacije Srba ne ponavljaju iste pogubne greške. Uzgred, moja porodica potiče iz grada Srba, tako da i ja ponešto znam o Lici, i znam da se govorilo i hljeb, a ne samo kruh ili kruv. Isto kao i odmah preko Une, u Drvarskom kraju. Ne tražim ja da se izmišljaju nove reči, već samo to da se otarasimo balasta zabluda o nekakvom zajedništvu sa Hrvatima.
Preporuke:
11
3
24
utorak, 13 april 2021 21:06
I deseti Stari Jug-Bogdane
Kažete: Srbi nisu nikada imali braću u muslimanima i Hrvatima, a to je prekrajanje istorije.
Mnogi su Hrvati i muslimani znali za srpsko poreklo, o kome jezik i arheologija do danas neupitno svedoče. Neke je to potaklo na plemenita dela, npr. Mehmed-pašu, a neke je samo guralo u dokazivanje među zločincima.
Reći za jugoslovenstvo da je bila loša ideja je pogrešno. Ono je bilo logična posledica naše slobodarske prirode.
Ne može junak da gleda da nekoga kinje i muče, pa i nepoznata čoveka, a kamoli brata. Ono što smo našoj nesrećnoj braći darivali1912. u Makedoniji 1918. u zapadnim i severnim krajevima, ne treba da žalimo. To je bila dužnost sokolska.
Njihovo izdajstvo 1941. i ponovo 1990. ne treba da nas brine. Slabi bili pa izdali.
A mi treba da se vratimo svojim vrednostima: viteštvu, srdačnosti, pravoslavlju, poštenju, gostoljubivosti, pravičnosti i onda nema brige.
I jezik naš lepi srpski samo nam pomoći može da se ponovo uzdignemo iz velikog posrnuća kojem svedočimo.
Preporuke:
10
5
25
sreda, 14 april 2021 08:52
Brane
Oduševljen na koji način srpski intelektualac Nikola Tanasić pakuje ''Srpski jezik između ''čistunstva'' i segregacije''
Srpski intelektualci u jedan stroj ... ambijent u kom živimo traži vaše angažovanje.
Hvala Nikola!
Preporuke:
11
1
26
sreda, 14 april 2021 10:24
prvo se pravi temelj, pa se onda zida kuća
@I deseti Stari Jug-Bogdane
Vama jugonostalgičarima ne vredi ništa objašnjavati, kao uostalom i bilo kojim drugim sektašima. Srećom, sam život vas je već bacio na đubrište istorije, i koliko god bili uporni i glasni u vašoj propagandi, ona više ne prolazi kod mladih generacija.
Preporuke:
8
2
27
sreda, 14 april 2021 16:29
Zagor
Pre neku godinu sam za jedan strani film o nama prevodio tekst za srpske glumce. Svakom liku sam davao govor područja s kojeg potiče. Onda se u projekat uključila srpska strana, ušavši u koprodukciju. Uključeni su drugi, valjda "stručniji" prevodioci i sva šarolikost govora je iščezla - svakako ne zaslugom inostranih partnera. A scenario je uprošten do banalnosti, pa je na kraju izašao trećerazredni američki blokbaster, koji s nama ima malo veze.Što se tiče jezičkog standarda i dijalekata: problem će biti rešen tek onda kad se u pismo vrate "jat" i još par slova, tako da pisani jezik bude potpuno ujednačen. Stvari će onda same po sebi doći na svoje mesto. Oni koji budu želeli da se bave pisanom rečju moraće zaista da nauče maternji jezik.
.jpg)
Ne pamtim kada sam pročitao nadahnutiji tekst koji jasnim jezikom objašnjava neke važne stvari tako da svi to lako mogu razumijeti.
Morm priznati da mi je donekle i otvorio oči, a i materijalizovao neke podvsjesne maglovit ideje koje su mi se motale po glavi duži niz godina bez da sam ih mogao pretvoritu u koherentnu priču.
Svaka ti je ka u Njegoša. Pokušaću da sačuvam ovaj članak i da ga ne zaboravim, a vjevorvatno da mu se povremeno ponovo vratim kada mi zafali (zahvali) nadahnuća ili kada me tjeskoba ophrva.
A i priloženi vido-snimci su odlično izabrani. Ježeva kućica me je baš ogalila.
Ovo bi trebalo, bez imalo pretijerivanja, da se uvede u nastavu srpskog jezika da mu se posveti bar jedan nastavni čas.
I za kraj da je kao što nije ti bi za ovo treblo da dobiješ najcijenjeniju nagradu koja se daje za kritičku misao u srpskom govornom području.
Eh da je u nas više takvih ljudi.
Ekavizacija bedo-gradskog srpskog jezika nas vodi tome da današnja djeca u Srbiji na ijekavicu i srpske dijalekte gleda kao na nešto strano (otherisation)!
Možda nijesmo toliko bogati da štampamo knjige i štampu na toliko dijalekata, ali da ijekavicu moramo zaštiti ako ništa drugo a ono od neminovnog prisvajanja iste od tzv. Bošnjaka i Kroata kao njihovog autohtonog izgovora!
Kako su svi Srbi katolici nestali sa naših prostora, tako će se i ijekavci utopiti u nekakve Montenegrine, Bosance, crvene Kroate itd.!
U pamet se Srbi!
Čak i ako uzmemo da je sve to bogatstvo srpskog, kulturne ustanove razumljivo koriste književni jezik onako kako ga govori većina. Ako bi išli u političku korektnost podjednakog korišćenja svih dijalekata dobili bi politički korektnu papazjaniju. Nešto slično se već događa sa naturanjem "rodno ravnopravnih" izraza kao "virusološkinja","inžinjerka", koju promovišu Danas N1 a evo sada i ministarka Mihajlović (da postala je "stručna" i za to) u jezičkom prilogu u Politici a sve suprotno stavu SANU.
U britanskom engleskom se zna šta je Bibisi engleski, ili tzv. usvojeni izgovor. U svakodnevnoj upotrebi i, na primer, u televizijskim serijama koristi se ceo dijapazon različitih govora i izgovora. Ali, obrazovani ljudi, ugledne novine i televizija za celo govorno područje nedvosmisleno koriste baš tu, nepisanu standardnu varijantu.
Tako bi i srpski trebalo da bude, i jeste, tolerantan prema svim svojim govorima i svakom izgovoru. Drugo su komentari na internetu gde su neki ljudi isključivi i vole da pametuju po svim mogućim osnovama, ne samo po osnovu jezika.
Glavna boljka srpskog jezika i kulture su dva pisma u upotrebi. To je mnogo ozbiljnija i osetljivija tema.
- nota bene: čini mi se da ie problem gadljivosti spram srpskih diialekata nekako analogan četničkom Srpstvu ("od Topole pa do Ravne Gore") - em su veliko-Srbi, em im ie sumnjiv ("nepravilan"? - "iskvaren?") govor Vranja ili Pirota.
- pa nesu Vranjanci i Piroćanci "iskvareni Srbi"?!
- pouka: diialekti su snaga iezika Srpskog. Njegova baština. U sledećem postu obiasniću šta znači "baština" (nasleđe po ocu, bašta ie otac) našim "pravilnim Srbima" iz Šumadiie i Beograda...
Nemci sinhronizuju filmove na svoj jezik, ali koriste svoje lokalne dijalekte.
Tako da ”Prohujalo sa vihorom” sinhronizuju sa bavarskim dijalektom/akcentom, kako bi ukazali na nemački jug.
Odličan članak. Daj bože da poprimi korene kod nas i da ljudi budu svesni ovoga na šta članak ukazuje.
... iliti kako mali Perica zamišlja obrazovanje.
Ti ”najmlađi” imaju 12 godina obaveznog obrazovanja.
Druga stvar je da se znanje ne ”servira” već se kroz obrazovanje prenosi na djecu. Što je bolji učitelj to su i djeca motivisanija odnosno više nauče.
Ima milion različitih načina da se nešto (na)uči.
U zadnjih deset dana je bio tekst o disidentu sa Banjalučkog univerziteta gdje su profesori sa najnižim prosjekom prolaza studenata dobijali najviše ocjene studenata i bili jednoglasno branjeni od istih na montiranim procesima.
Živio sam u Norveškoj i tamo je (bila) oko trećina programa na Švedskom i trećina na Danskom jeziku.
Danski i Švedski se ne prevode već puštaju u originalu na TV itd.
U Švedskoj svi učenici u srednjoj školi uče nordijsku kulturu, književnost i jezik (svi bar razumiju nordijske jezike).
Ali sigurno su njihova djeca pametnija ... ili?
Kod Srba je jeres ako neko argumentovano kaže - da Vuk Karadžić nije dobro vladao ni jednim jezikom. U prvom Vukovom rjčniku 1/3 su turske reči i izrazi.
Da napomenem, dijalekt kojeg je Vuk St. Karadžić odabrao za srpski standardni jezik; u Srbiji se ne koristi.. Što se dece tiče, deca “konzumiraju” ono što im se servira: od jezika, vaspitanja, hrane i svega ostalog, tako da su naša deca naše ogledalo. Ovo od Srbina sa “dna kace”, koji - na žalost- u svakodnevnici najmanje koristi srpski jezik.
2. Nije naša briga kako će Hrvati zvati jezik kojim govore.
3. Srpski jezik jeste standardizovan, još u 19. veku, i na tom standardu treba graditi, a tkz srpskohrvatski jezik je otišao na otpad istorije, isto kao i država zbog koje je i proizveden.
4. Nema nikakve potrebe da Srbi koriste reči kao što su kruh, tisuća i sl, i na to treba stalno ukazivati. Taj proces se naziva edukacija. Ako npr neko sa znanjem britanskog engleskog ode da studira na bilo koji američki univerzitet, tamo će vam odmah objasniti koje reči se koriste u američkoj varijanti kao zamena za britanske, i insistiraće na tome. Isto je i sa razlikama između francuskog u Belgiji i Francuskoj itd. Dakle treba da se ponašamo kao sav normalan svet, da brinemo samo svoje nacionalne probleme a ne tuđe.
Elem, sta hocu da kazem, sva pisma koja koristimo nisu izvorno srpska, ni nase vere nisu izvorno srpske, pa zasto se onda tako bunimo oko pisma? Sve smo ih dobili od kolonizatora jednom u nasoj proslosti. Treba ih valjda sve ravnomerno koristiti, jer je to nase bogatstvo. Pa cak i ova zaboravljena arebica.
Pozdrav,
Stefan.
Eto još malo Perice.
U školi se uče dijalkti i to kroz čitanje obavezne literature recimo Astrid Lingren, uče se čak i rune.
Indrirektno se uče dijalekti jer se ni stara literatura niti filmovi ne ”prevode”.
Lokalni dijalekti su prisutni u medijima što kroz kulturno-umjetnički program tako i kroz svakodnevne programe sa uključivanjima sadržaja iz regionalnih studija gdje se najčešće koriste lokalni dijalekti.
Primjer učenja Norveškog, Danskog i Islandskog (donekle i jezik Farskih ostrva) je ilustracija da se uče i srodni jezici gde je razlika u nekim slučajevima veća, a nekada manja od dijalekata.
Upravo su se mnogi dijalekti i razvili u graničnim područjima.
U Norveškoj se uče 2 pisana jezika: Bokmål (zvaničan) i Nynorska dok je govorni jezik obično dijalektalan i dosta odstupa od pisanog.
Čovječe drži se onoga što zanaš.
Veliko Vam hvala!
Temelj srpskog jezika je jak dobar temelj za veliku kuću i ne treba taj temelj uništiti da bismo ga zamenili nekim malim temeljom za obor samo zato što nam je neko zapalio kuću.
Moja prababa Ličanka je govorila kruh, koja me je srpskoj tradiciji naučila, koliko i deda Birčanin koji je govorio hljeb, i koliko i drugi deda Moravac koji je govorio leba.
Ako je Nikolu Teslu otac sveštenik učio “kruv naš nasušnji”, zar ga je učio pogrešno?!
Ako hoćemo da budemo pravi Srbi, dostojni velikih naših predaka, treba uvek i svuda da bidemo širokogrudi, srca sokolskoga, a ako nećemo, ako ćemo s bivšom braćom da se natežemo oko svakog sloga, sramotno će biti ime Srbin, kao što već jeste Hrvat ili Bošnjak.
Ako Srbin ne treba da znači Obilić, Sveti Sava, Tesla, onaj koji svetu daje, onaj što se kao Kraljević Marko nikoga do Boga ne boji, nego da se svede na nije-Hrvat, vredi li to predavati deci?
ime, a Mali Perica je Šveđanima predavao švedski jezik.
Da, treba stalno objašnjavati deci da su ona Srbi, a ne Jugosloveni, kosmopoliti, nekakvi regionalci i sl, i da Srbi nikad nisu imali braću u Hrvatima i bosanskim muslimanima. Treba to stalno naglašavati dok god se ne iskoreni pogubni virus jugoslovenstva, koji nam je doneo to da u toj Lici koju spominjete danas Hrvati u Kninu proslavljaju kao svoj najveći nacionalni praznik to što su proterali Srbe odande. A gubitak pojedinih arhaičnih, lokalnih reči kao npr kruv je zaista beznačajan u poređenju sa dobitkom, tj sa time da buduće generacije Srba ne ponavljaju iste pogubne greške. Uzgred, moja porodica potiče iz grada Srba, tako da i ja ponešto znam o Lici, i znam da se govorilo i hljeb, a ne samo kruh ili kruv. Isto kao i odmah preko Une, u Drvarskom kraju. Ne tražim ja da se izmišljaju nove reči, već samo to da se otarasimo balasta zabluda o nekakvom zajedništvu sa Hrvatima.
Mnogi su Hrvati i muslimani znali za srpsko poreklo, o kome jezik i arheologija do danas neupitno svedoče. Neke je to potaklo na plemenita dela, npr. Mehmed-pašu, a neke je samo guralo u dokazivanje među zločincima.
Reći za jugoslovenstvo da je bila loša ideja je pogrešno. Ono je bilo logična posledica naše slobodarske prirode.
Ne može junak da gleda da nekoga kinje i muče, pa i nepoznata čoveka, a kamoli brata. Ono što smo našoj nesrećnoj braći darivali1912. u Makedoniji 1918. u zapadnim i severnim krajevima, ne treba da žalimo. To je bila dužnost sokolska.
Njihovo izdajstvo 1941. i ponovo 1990. ne treba da nas brine. Slabi bili pa izdali.
A mi treba da se vratimo svojim vrednostima: viteštvu, srdačnosti, pravoslavlju, poštenju, gostoljubivosti, pravičnosti i onda nema brige.
I jezik naš lepi srpski samo nam pomoći može da se ponovo uzdignemo iz velikog posrnuća kojem svedočimo.
Srpski intelektualci u jedan stroj ... ambijent u kom živimo traži vaše angažovanje.
Hvala Nikola!
Vama jugonostalgičarima ne vredi ništa objašnjavati, kao uostalom i bilo kojim drugim sektašima. Srećom, sam život vas je već bacio na đubrište istorije, i koliko god bili uporni i glasni u vašoj propagandi, ona više ne prolazi kod mladih generacija.