Ух Танасићу и до сада си писао јако добре текстове, али овај пут си надмашио сам себе.
Не памтим када сам прочитао надахнутији текст који јасним језиком објашњава неке важне ствари тако да сви то лако могу разумијети.
Морм признати да ми је донекле и отворио очи, а и материјализовао неке подвсјесне магловит идеје које су ми се мотале по глави дужи низ година без да сам их могао претвориту у кохерентну причу.

Свака ти је ка у Његоша. Покушаћу да сачувам овај чланак и да га не заборавим, а вјеворватно да му се повремено поново вратим када ми зафали (захвали) надахнућа или када ме тјескоба опхрва.
А и приложени видо-снимци су одлично изабрани. Јежева кућица ме је баш огалила.

Ово би требало, без имало претијеривања, да се уведе у наставу српског језика да му се посвети бар један наставни час.

И за крај да је као што није ти би за ово требло да добијеш најцијењенију награду која се даје за критичку мисао у српском говорном подручју.
Ех да је у нас више таквих људи.

Браво!
Екавизација бедо-градског српског језика нас води томе да данашња дјеца у Србији на ијекавицу и српске дијалекте гледа као на нешто страно (otherisation)!
Можда нијесмо толико богати да штампамо књиге и штампу на толико дијалеката, али да ијекавицу морамо заштити ако ништа друго а оно од неминовног присвајања исте од тзв. Бошњака и Кроата као њиховог аутохтоног изговора!
Како су сви Срби католици нестали са наших простора, тако ће се и ијекавци утопити у некакве Монтенегрине, Босанце, црвене Кроате итд.!
У памет се Срби!

Сећам се када је Бошко Обрадовић пре пар година дизао галаму како држава мора нешто да предузме јер се у Идеа продавницама продају цртаћи синхронизовани на хрватски и како ће се деца тако похрватити. Да је то рекао неко ко нема децу и разумео бих. Данас је малој деци која расту уз Јутјуб и игрице свака друга реч енглеска. Полако се дешава креолизација језика. Али Бошко се брине да ће деца можда почети да говоре кајкавски или шта већ...

Добронамеран текст који указује на неке проблеме у јавном простору око дијалеката српског језика од којих неке заиста звуче логично. Наиме све су то варијанте српског језика. Е сад проблем је не само језички већ и културолошки и политички. Једно је бити отворен и толерантан према различитим дијалектима који звуче неки пут и симпатично, али у светлу отвореног ширења мржње и дан данас из неких центара ништа не чуди да постоји одређена резервисаност према дијалектима а сада прокламованим "језицима".
Чак и ако узмемо да је све то богатство српског, културне установе разумљиво користе књижевни језик онако како га говори већина. Ако би ишли у политичку коректност подједнаког коришћења свих дијалеката добили би политички коректну папазјанију. Нешто слично се већ догађа са натурањем "родно равноправних" израза као "вирусолошкиња","инжињерка", коју промовишу Данас Н1 а ево сада и министарка Михајловић (да постала је "стручна" и за то) у језичком прилогу у Политици а све супротно ставу САНУ.

Заиста немам ни једну примедбу реченом у целом тексту, све је као д

- моћно! Ће ми требе цел дан да овоi детаљно проучим, али морам да му честитам на младога аутора!

- nota bene: чини ми се да iе проблем гадљивости спрам српских диiалеката некако аналоган четничком Српству ("од Тополе па до Равне Горе") - ем су велико-Срби, ем им iе сумњив ("неправилан"? - "искварен?") говор Врања или Пирота.

- па несу Врањанци и Пироћанци "искварени Срби"?!

- поука: диiалекти су снага iезика Српског. Његова баштина. У следећем посту обiаснићу шта значи "баштина" (наслеђе по оцу, башта iе отац) нашим "правилним Србима" из Шумадиiе и Београда...

Немци синхронизују филмове на свој језик, али користе своје локалне дијалекте.

Тако да ”Прохујало са вихором” синхронизују са баварским дијалектом/акцентом, како би указали на немачки југ.

Одличан чланак. Дај боже да поприми корене код нас и да људи буду свесни овога на шта чланак указује.

"Много је најмлађима и два писма, но ћемо им сервирати као предјело све дијалекте српског језика."

... илити како мали Перица замишља образовање.
Ти ”најмлађи” имају 12 година обавезног образовања.

Друга ствар је да се знање не ”сервира” већ се кроз образовање преноси на дјецу. Што је бољи учитељ то су и дјеца мотивисанија односно више науче.
Има милион различитих начина да се нешто (на)учи.

У задњих десет дана је био текст о дисиденту са Бањалучког универзитета гдје су професори са најнижим просјеком пролаза студената добијали највише оцјене студената и били једногласно брањени од истих на монтираним процесима.

Живио сам у Норвешкој и тамо је (била) око трећина програма на Шведском и трећина на Данском језику.
Дански и Шведски се не преводе већ пуштају у оригиналу на ТВ итд.

У Шведској сви ученици у средњој школи уче нордијску културу, књижевност и језик (сви бар разумију нордијске језике).
Али сигурно су њихова дјеца паметнија ... или?

1. Ni Srbija ni srpski narod nisu dužni da vode brigu u vezi "изградње мостова и поспешивања разумевања на бившем југословенском простору". Jedino što Srbe treba da zanima je srpski prostor.

2. Nije naša briga kako će Hrvati zvati jezik kojim govore.

3. Srpski jezik jeste standardizovan, još u 19. veku, i na tom standardu treba graditi, a tkz srpskohrvatski jezik je otišao na otpad istorije, isto kao i država zbog koje je i proizveden.

4. Nema nikakve potrebe da Srbi koriste reči kao što su kruh, tisuća i sl, i na to treba stalno ukazivati. Taj proces se naziva edukacija. Ako npr neko sa znanjem britanskog engleskog ode da studira na bilo koji američki univerzitet, tamo će vam odmah objasniti koje reči se koriste u američkoj varijanti kao zamena za britanske, i insistiraće na tome. Isto je i sa razlikama između francuskog u Belgiji i Francuskoj itd. Dakle treba da se ponašamo kao sav normalan svet, da brinemo samo svoje nacionalne probleme a ne tuđe.

"Ни у једној скандинавској земљи се не уче дијалекти, те ако Норвежанин учи шведски, он учи шведски језик, а не дијалект."

Ето још мало Перице.
У школи се уче дијалкти и то кроз читање обавезне литературе рецимо Астрид Лингрен, уче се чак и руне.
Индриректно се уче дијалекти јер се ни стара литература нити филмови не ”преводе”.
Локални дијалекти су присутни у медијима што кроз културно-умјетнички програм тако и кроз свакодневне програме са укључивањима садржаја из регионалних студија гдје се најчешће користе локални дијалекти.

Примјер учења Норвешког, Данског и Исландског (донекле и језик Фарских острва) је илустрација да се уче и сродни језици где је разлика у неким случајевима већа, а некада мања од дијалеката.
Управо су се многи дијалекти и развили у граничним подручјима.
У Норвешкој се уче 2 писана језика: Bokmål (званичан) и Nynorska док је говорни језик обично дијалекталан и доста одступа од писаног.
Човјече држи се онога што занаш.

За коментатора “ прво темељ па кућа”:
Темељ српског језика је јак добар темељ за велику кућу и не треба тај темељ уништити да бисмо га заменили неким малим темељом за обор само зато што нам је неко запалио кућу.
Моја прабаба Личанка је говорила крух, која ме је српској традицији научила, колико и деда Бирчанин који је говорио хљеб, и колико и други деда Моравац који је говорио леба.
Ако је Николу Теслу отац свештеник учио “крув наш насушњи”, зар га је учио погрешно?!
Ако хоћемо да будемо прави Срби, достојни великих наших предака, треба увек и свуда да бидемо широкогруди, срца соколскога, а ако нећемо, ако ћемо с бившом браћом да се натежемо око сваког слога, срамотно ће бити име Србин, као што већ јесте Хрват или Бошњак.
Ако Србин не треба да значи Обилић, Свети Сава, Тесла, онај који свету даје, онај што се као Краљевић Марко никога до Бога не боји, него да се сведе на није-Хрват, вреди ли то предавати деци?

@И десети Стари Југ-Богдане

Da, treba stalno objašnjavati deci da su ona Srbi, a ne Jugosloveni, kosmopoliti, nekakvi regionalci i sl, i da Srbi nikad nisu imali braću u Hrvatima i bosanskim muslimanima. Treba to stalno naglašavati dok god se ne iskoreni pogubni virus jugoslovenstva, koji nam je doneo to da u toj Lici koju spominjete danas Hrvati u Kninu proslavljaju kao svoj najveći nacionalni praznik to što su proterali Srbe odande. A gubitak pojedinih arhaičnih, lokalnih reči kao npr kruv je zaista beznačajan u poređenju sa dobitkom, tj sa time da buduće generacije Srba ne ponavljaju iste pogubne greške. Uzgred, moja porodica potiče iz grada Srba, tako da i ja ponešto znam o Lici, i znam da se govorilo i hljeb, a ne samo kruh ili kruv. Isto kao i odmah preko Une, u Drvarskom kraju. Ne tražim ja da se izmišljaju nove reči, već samo to da se otarasimo balasta zabluda o nekakvom zajedništvu sa Hrvatima.

Одушевљен на који начин српски интелектуалац Никола Танасић пакује ''Српски језик између ''чистунства'' и сегрегације''

Српски интелектуалци у један строј ... амбијент у ком живимо тражи ваше ангажовање.

Хвала Никола!

Пре неку годину сам за један страни филм о нама преводио текст за српске глумце. Сваком лику сам давао говор подручја с којег потиче. Онда се у пројекат укључила српска страна, ушавши у копродукцију. Укључени су други, ваљда "стручнији" преводиоци и сва шароликост говора је ишчезла - свакако не заслугом иностраних партнера. А сценарио је упроштен до баналности, па је на крају изашао трећеразредни амерички блокбастер, који с нама има мало везе.Што се тиче језичког стандарда и дијалеката: проблем ће бити решен тек онда кад се у писмо врате "јат" и још пар слова, тако да писани језик буде потпуно уједначен. Ствари ће онда саме по себи доћи на своје место. Они који буду желели да се баве писаном речју мораће заиста да науче матерњи језик.