Чланак је врло добар. Као уосталом уопште текстови г. Милованчева.

Али, истине ради, мало је вероватно да би Србија могла по својој вољи да омеђа границе оног што би се могло називати `Велика Србија`.

Тада је једноставно изгурано највише што је било могуће, на обострану добробит.

И заиста, што се Словеније тиче, највећи кривци за одбацивање заједничке државе нису били тзв клерикалци, него управо комунисти. Они су неговали ту тенденцију од међуратног периода све време.

Али, заједничка држава је подразмевала међусобна уважавања и договарања, и како се видело, сви смо имали користи од тога.

А онда су се, у другој половини осамдесетих усијане главе дочепале власти у републичким комунистчким партијама. И уништили су све.

А у Вашингтону, Москви, Берлину, и другде, су одушевљено прихватили прилику да искористе будале, и сахране заједничку државу Јужних Словена...

И сви локални национализми су били савезници деструкције и самоуништења.

"Уза све то, српски политичари су већ 1918, узимањем под окриље словеначких и хрватских крајева, произвели непријатељство Италије и Немачке – уместо да се са њима договоре и имају их за савезнике."
Ово се најчешће заборавља када се калкулише да смо могли избећи страдање у другом светском рату. Да смо Хрвата и Словенце препустили Италијанима, Немцима и Мађарима, дочекали би други светски рат са много мање заинтересованих за распарчавање наше земље. Уместо тога дочекали смо почетак светског рата са Немцима, Италијанима, Мађарима, Румунима и традиционално Бугарима, као заинтересованим за наше територије. Поред проблема у окружењу, ту су били радикални хрватски и албански сепаратизми као потенцијални савезници страним агресорима. Жалосно је ипак што и данашња српско-београдска елита није у стању да се ослободи снова о јужнословенској утопији.

Ако бисмо се користили спортском терминологијом, Срби су приликом формирања заједничке државе имали "меч лопту". Зашто је нису искористили, кривица је пре свега на династији Карађорђевић. Кажу да је најопасније за мали народ онда када му се остваре велике амбиције. Нико нас није терао на уједињење с нашим непријатељима. Многи Срби не желе да погледају истини у очи и да признају како је заједничка држава пре свега била резултат болесних амбиција једног владара. Како је тај владар реаговао на неки проблем у Словенији нпр.? Тако што је послао жандаре. Југославија је од Срба направила народ жандара, полицајаца, заставника и безбедњака нижег чина. Створена је једна безмислећа класа којој су дате велике привилегије. За разлику од предузетника, научника и уметника, пендрекашко-официрско-жбировска класа није у стању да једно друштво поведе напред. И данас се прави слична грешка. Граде се јефтини станови за "безбедњаке" док нам млади и школовани људи беже из земље.

O "oduševljenju" Slovenaca i Hrvata "ujedinjenjem" koje i danas plaćamo :
-Korošec 1918 : "Uzjahali smo dobrog konja,a vratićemo im ragu".
-Krleža, ("Republika"br.4-april 1954 zapisi- "Godina 1919") :
"Beč gladuje, Austrije nema, rulja zavladala svetom, rat su dobili ovi
balkanski cigani, kakova li sramota!"
"A tko je nas pobjedio? Ovi ušljivi balkanski cigani, koji čitave dane žvaću
luk i pljuckaju po apsanama, ova nepismena bagra za vješala,toj danas
Evropa vjeruje i dala joj je u ruke nekakve barjake. No Alzo sjavus. Gut šaun mraus".

Одавно је казано да је Историја учитељица живота али ми никако да чујемо праву лекцију и да се приберемо и кренемо својим путем. Ја бих пре свега укинуо појам или назив "Велика Србија" који је измислила Аустроугарска да би имала разлог да уништава Србију. Наравно, придружили су јој се и други и на сва звона Србију су прогласили кривом јер је, по њима, хтела да буде велика. Србији не треба назив "велика" већ само да јој се врате њене природне границе које су се формирале током времена. Садашња "ЕУ-таназија" има проблем на Балкану јер нема једну јаку земљу са којом би одржавала добре односе а то би по свим пројекцијама требало да буде Србија. Но они то не желе. Шта урадити? Треба им преспојити жице. Али како то урадити кад ми на власти увек имамо "комплетне идиоте" са свим формалним карактеристикама позитивног које су у суштини празне, лоповске и поданичке? То није добро ни за Србију ни за "ЕУ-таназију".

nicega od ovog ne bi bilo.Iz ovog slizavanja sa katolicima, a koje je trajalo mnogo duze i koje je porodilo "ilirstvo" i "jugoslovenstvo", moze se zakljuciti kako nas Rusi vide i zasto su rusili sve Jugoslavije!

Несхватљиво је бандоглаво истрајавање на "кривици" српске Круне због Југославије.

Да Југославија није формирана, остала би Аусторугарска као смртни непријатељ Србије.

1928. Краљ Александар је предложио "АМУТАЦИЈУ СЛОВЕНАЧКЕ И ХРВАТСКЕ", чиме би коначно био заокружена српска држава.
Ова чињеница изува из опанака све мрзитеље Карађорђевића и обара теорију да је Југославија формирана због алавости Карађорђевића.

Што није тако урађено питајте Прибићевића и остале Србе са те стране који нису хтели да се раздвајају од Хрвата.

Бесмислено је расправљати о томе шта би било да је било. Интересантно само као фантастична литература типа шта би било да је Хитлер победио.
Као што су неки приметили краљ Александар није имао много избора у датим околностима. Алтернатива је била стварање хрватске марионетске државе која би као и данас још онда постала непријатељска под утицајем Немаца. Стара мудрост каже да пријатеље треба држати близу а непријатеље још ближе. Требало је међутим третирати дотичне као што Руси држе Чеченију - препустити их локалним шерифима да одржавају мир.
ПС
Данас је алтернатива идиотлуку званом ЕУ културно економска сарадња са свим просторима где живе Срби. То наравно не укључује хрватску и словенију које су оствариле свој сан и нестају потпуно самостално.
На нама је да нађемо начин да преживимо па ће за 100 година природна српска државна заједница бити итекако могућа.

@Ах

Ако се сваке године број Срба смањи за педесет хиљада, колико ће нас онда преживети да за 100 година правимо некакву државу?

Једини сте исправно уочили пресудну улогу аустрофила међу којима су ткзв. српски политичари из прека одиграли пресудну улогу по Србију. За разлику од државотворних Срба ван Србије браће Грђића, Васа Глушца и сл. који су били у АУ казаматима, политичке вође Срба, аустрофили, републиканци су биле цели рат на платном списку Беча. То су били малосрби на челу са С. Прибићевићем из Хрватске, Н. Стојановићем из БиХ. Они су пресудно подржали несрпске политичаре А. Корошеца, С. Радића, М. Спаха а који су тражили уједињење преко Загреба. Са непризнатом, никада је не би ни признали победници-савезници због Италији обећаних територија, државом Словенаца, Хрвата и Срба. Пашић и регент Александар су хтели направити Србију са припајањем делова према Лондон. споразуму 1915. г.. Н. Стојановић намерно није известио Пашића да се преко 80 % БиХ изјаснило за припојање Србији и тиме га натерао да иде на лошу варијанту - уједињење преко Загреба а не на проширење Србије! АУ-фили су кривци за стварање Југ.

Да се не лажемо, ове границе Србији нису 1918. биле понуђене ни у ”нонпејперу”.
Исто тако је наивно да би било које границе гарантовале пријатељство Италије и Немачке. Па ни граница на Дунаву, Сави и Дрини није дала пријатељство, а како би граница око Сплита?!
Идеје о одштети од Словеније и Хрватске, исто су тако бесмислене. Нпр. Чехословачка и Пољска нису плаћале никакву одштету, а и да су хтеле, питање колико би могле.
Лако је накнадно бити паметан. Александар је морао да води рачуна да измучену Србију не нападне нека коалиција Италије и Румуније, а онда не бисмо добили ни Панчево. Зато је прихватио понуду Американаца и њихово покровитељство, оженио се Маријом од Румуније и поделио Банат.
Мржња Хрвата на Србе до светске економске кризе. није била страшна. Најнестабилнија је била граница са Бугарском која је стално убацивала терористе на југ Србије (Македонија и Косово).
Размере Хрватског издајства од1941. и Словеначког од 1988. те 1918. никако се нису дале наслутити.