Пријем Србије у ЕУ за 22 њене чланице је НЕПРИХВАТЉИВ. А у ЕУ се може САМО консензусом свих њених чланица. Дакле, НИКАД, можда ни тад (на срећу Србије и српског народа). Хвала господину Шастелу на прецизности и јасноћи. Очекујем да чујемо објашњење дежурних шта је г.Шастел у ствари МИСЛИО, пошто је неспорно оно што је рекао.
Препоруке:
0
0
2
петак, 12 март 2010 15:22
Danski Srbin
Informacija ,da Srbija nece moci postati clan EU, ako pre toga ne prizna kvazi drzavu Kosova, vec se uveliko jasno saopstava kao uslov ulaska.
Glavni koordinator Belgijanac Sestel kaze: "Dvadeset dve od 27 drzava clanica su priznale Kosova.Za njih ce prijem Srbije". . . Pa nastavlja: "Kristalno je jasno da Srbija ne moze postati clan EU pre nego sto resi pitanje Kosova".To sto on diplomatski naziva "resi" u prevodu na svakidasnji srpski znaci PRIZNA.
Ovde dileme nema. U ovoj situaciji mi nemamo sta da ocekujemo. Ona stara maksima: "Pusti vreme da resi problem" ,ovde je neupotrebljiva.Niti mi imamo vremena da cekamo neko spontano resenje, niti postoji teorija da ono moze uopste doci.Mi moramo donositi odluke sta hocemo, sada i odmah.Sutra moze da bude kasno.Uvek je bolje da mi donosimo odluke o nasoj sudbini, nego da nam ih neko avionski dostavlja.
Sve ove dileme su dileme ljudi na vlasti.Ima se utisak da oni cekaju pogodan politicki trenutak za priznavanje otcepljenog Kosova.Ja im taj "racun bez krcmara" ne bih preporucio.Taj trenutak nece nikada doci.Oni ce,ako budu imali te hrabrosti,to uciniti na svoju ruku.Kakve ce posledice slediti tesko je predpostaviti, ali je sigurno da ti isti ljudi vise nikad nece biti u prilici da donose odluke u ime Srpskog naroda.
Neznam koliko je to u opste relevantno, ali ja mislim, da Srbija nece nista dobiti uclanjenjem u EU. Ta lepa vremena EU su prosla.Kajmak su pojele stare clanice.Uclanjenjem novih zemalja je samo
prosireno trziste za plasiranje robe, proizvedene u fabrikama starih clanica, kao i investiranja u novonastalim prostorima jeftine radne snage.
Od ulaska Srbije u EU samo je gore ucllanjenje u Nato. Ta dva uclanjenja bi od nase zemlje napravila jednu pro-forma drzavu, nezavisnu samo zato sto od nje niko i nista ne zavisi.
Alternativa je na istoku gde lezi prosperitet.
POLITICKI I VOJNO-ODBRAMBENI SAVEZ SA RUSKOM FEDERACIJOM - to je pravo resenje za Srbiju.
Препоруке:
0
0
3
петак, 12 март 2010 16:12
thinking maize
Хвала Белгији што је искрена!
Препоруке:
0
0
4
петак, 12 март 2010 17:11
Баја Патак
Државни секретар у влади Белгије, задужен за европска питања –а Белгија је следећи председавалући ЕУ (друга половина 2010г.), и то ће бити баш у периоду када се очекује да буде разматрана пријава Србије за учлањење, не оставља ни камен на камену од научне фантастике садашње српске владе која гласи “и Косово и ЕУ“. Као ретко ко од званичника западних земаља он “кристално јасно“ поручује да партнери Србије у припреми за учлањење нису административни апаратчици из машинерије ЕУ, него владе сваке од 27 земаља чланица које морају постићи консензус по том питању, и да ЕУ више никада неће поновити своју “кипарску грешку“ и примити земљу чији је један део одцепљен (што је још горе –у случају Кипра, његов одцепљени део не признаје ниједна чланица ЕУ, док у случају Србије, њен одцепљени део као независну државу признају владе 22 од 27 чланица ЕУ!). Више него јасно је поручено: не “и Косово и ЕУ“, него : “ИЛИ КОСОВО, ИЛИ ЕУ“! Дакле, имајући на уму недавне Јеремићеве изјаве о том питању, време је да Тадић и Комп. забораве своју паролу “ЕУ нема алтернативе“ и потраже алтернативе, мора да их ипак негде има – можда су гурнуте под тепих? У том случају би једно велико спремање помогло – ионако се приближава пролеће.
Препоруке:
0
0
5
петак, 12 март 2010 22:13
Дејан
За њих ће пријем Србије у ЕУ са територијом коју су те државе признале као независну државу бити неприхватљив. Последице наше попустљивости смо видели у случајевима Кипра и Турске, затим у случају Грчке и Македоније, а сасвим недавно и у случају Словеније и Хрватске. Само је питање времена пре но што неке државе потегну питање добросуседских односа.
Сад знамо шта добросуседски односи заправо значе.
Највећа глупост наше спољне политике је прича како треба да "изолујемо" наше неслагање око статуса Косова да бисмо сарађивали по осталим питањима.
Нико нормалан не "изолује" огромну неправду коју му неко наноси.
Погледајте како се други народи опходе. Да ли би и један српски туриста смео да привири у Хрватску да смо ми добили рат?
Срећа наша па је криза озбиљно уздрмала ту проклету српску фатаморгану о Европи без алтернативе.
Нисам злурад, али надам се банкроту пар земаља ЕУ и неминовној свађи чланица око тога ко је крив.
Тада ће мудри и препаметни српски бирачи да схвате да нису добили благостање издајом својих сународника на Косову, само су показали дубину своје бескарактерности и саможивости.
Ово се не односи на нас који смо маја 2008. својим гласом изабрали Косово над Европом.
Препоруке:
0
0
6
петак, 12 март 2010 23:14
Вози Мишко
Руку на срце, ово је одавно јасно највећем делу српских бирача, а ипак су гласали за политику "и јаре и паре". Садашњи српски властодржци, у време када су обећавали и Европу и Косово, су били свесни да Срби само желе да их неко јавно заварава тобожњим државним достојанством и косовским идентитетом. Избори су показали умор, апатију и дефинитивну предају српског народа и то је "еуропљанима" више него јасно. Још мало пропагандног замајавања, тамо негде до одлуке суда, и почеће јавна припрема за референдум о "судбоносном" избору између "јарета и парета". Нажалост, ова власт је у праву када лоше мисли о својим бирачима. И бирачи су у праву што лоше мисле о овој власти, а ипак гласају за њу. Јер, Србија је већ одавно гроги и само се чека да сама падне...
Препоруке:
0
0
7
субота, 13 март 2010 06:21
Светислав Костић
Тадић и Јеремић - којег наивни Срби у Србији неоправдано хвале - имају Џокера у рукаву у виду очекиваног, по Запад и његову београдску прозападну гарнитуру позитивног "мишљења" Међународног суда правде о "независној Косови". Ипак је у питању једно више него само екларативно увјерење суда које ће Тадићевом режиму да послужи као зелено свјетло у реализовању циља свих циљева, и мајке свих приоритета - улазак у централистичку Европску унију, краче ЕУ и у Неонацистичку Антисрпску Терористичку Организацију, нешто дуже кратице - НАТО. А за улазак у једно такво друштво, достојно насилног петооктобарског државног преврата, изручења у непријатељски Хашки "трибунал" комплетног војног и политичког руководства Србије после пироманског и пљачкашког дивњања у народној скупштини, светињи сваке нације која нешто држи до себе. Да није оног честитог дијела српског народа у Србији, највећих жртава домаћих издајника и криминалних паликућа народне имовине - могло би се заједништво између србијанских бљутавих елитара на власти и бриселско вашингтонских масовних убиса свести на просту дефиницију - нашла врећа закрпу. Или како браћа Руси кажу "два сапага пара".
Препоруке:
0
0
8
субота, 13 март 2010 21:40
Cernisevski
Danski Srbin
Sve ove dileme su dileme ljudi na vlasti.Ima se utisak da oni cekaju pogodan politicki trenutak za priznavanje otcepljenog Kosova.Ja im taj "racun bez krcmara" ne bih preporucio.Taj trenutak nece nikada doci.
- po meni, taj projektovani pogodni trenutak (u idealnom scenariu po vlast) bi bio recimo za 10-15 godina, kada sve ostale prepreke eventualno budu uklonjene, i kada priznanjane ostane kao explicitan uslov.
Svo to vreme naravno naduvavace se bajka o EU kao novoj srpskoj obecanoj zemlji, Kosmet ce se sve manje i manje pominjati, medju narodom ce prirodno doci do zamora materijala da bi se krenulo bilo kojim drugim pravcem.
I onda, eventualna pro-evropska vlast ce konacno krenuti- pocece to sa pricama tipa : pa zar sad, posle svega da se odustane, kad smo na korak od cilja, sa Kosovom ionako vec dugo nemamo nista, ionako cemo jednog dana biti zajedno u Evropi itd...
A osiromasena, bezvoljna i svega gladna masa ce u glas povikati : Potpisuj ! I to ce biti to.
Da, mislim da ovo vlast zamislja kao idealan scenario...
Препоруке:
0
0
9
недеља, 14 март 2010 10:55
Cernisevski
Вози Мишко 6 петак, 12 март 2010 22:14
- savrsen opis situacije.
Ostalo je jos malo entuzijasta sakupljenih oko tzv. partiotskih sajtova koji jos veruju u nesto, ostalo je mrka kapa...
Препоруке:
0
0
10
недеља, 14 март 2010 21:55
Вози Мишко за Cernisevski
Нажалост, сви знамо да се крај српског отпора већ одавно назире...
Тих "патриотских" сајтова је све мање, а и њихов утицај на нашу јавност готово да и не постоји. У складу са ситуацијом на политичкој и медијској сцени, свакодневно опада ионако мали број "ентузијаста".
Преломни моменат је наступио приликом демонстрација, организованих поводом самопроглашења независности Косова. Тада је силна народна енергија бачена у ветар и дошло је до великог разочарења и "наглог хлађења" исконске српске мотивације, до "језуитског" одлагања проблема Косова на "правни и дипломатски терен", а што је послужило за маркентишки добро смишљено оправдање, заправо паролу, "и ЕУ и Косово". Да буде још горе, тада је пала и дефинитивна одлука да се најјача опозициона партија поцепа и тиме, практично, уништи и активан отпор цепању Србије.
Мислим да смо сви савршено свесни да су тада "пале" и одлуке о Статуту, насилном гурању у НАТО пакт и "цивилно друштво", као и "модернизацији СПЦ". И као што видимо, отпора готово и да нема. Притом, не треба заборавити да неко тамо, "на западној страни", лупа рецке и чека моменат када ће нам који "рачун" испоставити, све до оне крунске дилеме - или царство земаљско или небеско!
Само велики социјални немири могу покренути неке позитивне процесе и евентуално ојачати снаге које су још увек спремне да пружају отпор Великом Брату. Наравно, под условом да се неко досети и уобличи те протесте у политички артикулисани покрет. А добро знамо да је шанса за тако нешто минимална...
.jpg)
Glavni koordinator Belgijanac Sestel kaze: "Dvadeset dve od 27 drzava clanica su priznale Kosova.Za njih ce prijem Srbije". . . Pa nastavlja: "Kristalno je jasno da Srbija ne moze postati clan EU pre nego sto resi pitanje Kosova".To sto on diplomatski naziva "resi" u prevodu na svakidasnji srpski znaci PRIZNA.
Ovde dileme nema. U ovoj situaciji mi nemamo sta da ocekujemo. Ona stara maksima: "Pusti vreme da resi problem" ,ovde je neupotrebljiva.Niti mi imamo vremena da cekamo neko spontano resenje, niti postoji teorija da ono moze uopste doci.Mi moramo donositi odluke sta hocemo, sada i odmah.Sutra moze da bude kasno.Uvek je bolje da mi donosimo odluke o nasoj sudbini, nego da nam ih neko avionski dostavlja.
Sve ove dileme su dileme ljudi na vlasti.Ima se utisak da oni cekaju pogodan politicki trenutak za priznavanje otcepljenog Kosova.Ja im taj "racun bez krcmara" ne bih preporucio.Taj trenutak nece nikada doci.Oni ce,ako budu imali te hrabrosti,to uciniti na svoju ruku.Kakve ce posledice slediti tesko je predpostaviti, ali je sigurno da ti isti ljudi vise nikad nece biti u prilici da donose odluke u ime Srpskog naroda.
Neznam koliko je to u opste relevantno, ali ja mislim, da Srbija nece nista dobiti uclanjenjem u EU. Ta lepa vremena EU su prosla.Kajmak su pojele stare clanice.Uclanjenjem novih zemalja je samo
prosireno trziste za plasiranje robe, proizvedene u fabrikama starih clanica, kao i investiranja u novonastalim prostorima jeftine radne snage.
Od ulaska Srbije u EU samo je gore ucllanjenje u Nato. Ta dva uclanjenja bi od nase zemlje napravila jednu pro-forma drzavu, nezavisnu samo zato sto od nje niko i nista ne zavisi.
Alternativa je na istoku gde lezi prosperitet.
POLITICKI I VOJNO-ODBRAMBENI SAVEZ SA RUSKOM FEDERACIJOM - to je pravo resenje za Srbiju.
Сад знамо шта добросуседски односи заправо значе.
Највећа глупост наше спољне политике је прича како треба да "изолујемо" наше неслагање око статуса Косова да бисмо сарађивали по осталим питањима.
Нико нормалан не "изолује" огромну неправду коју му неко наноси.
Погледајте како се други народи опходе. Да ли би и један српски туриста смео да привири у Хрватску да смо ми добили рат?
Срећа наша па је криза озбиљно уздрмала ту проклету српску фатаморгану о Европи без алтернативе.
Нисам злурад, али надам се банкроту пар земаља ЕУ и неминовној свађи чланица око тога ко је крив.
Тада ће мудри и препаметни српски бирачи да схвате да нису добили благостање издајом својих сународника на Косову, само су показали дубину своје бескарактерности и саможивости.
Ово се не односи на нас који смо маја 2008. својим гласом изабрали Косово над Европом.
Sve ove dileme su dileme ljudi na vlasti.Ima se utisak da oni cekaju pogodan politicki trenutak za priznavanje otcepljenog Kosova.Ja im taj "racun bez krcmara" ne bih preporucio.Taj trenutak nece nikada doci.
- po meni, taj projektovani pogodni trenutak (u idealnom scenariu po vlast) bi bio recimo za 10-15 godina, kada sve ostale prepreke eventualno budu uklonjene, i kada priznanjane ostane kao explicitan uslov.
Svo to vreme naravno naduvavace se bajka o EU kao novoj srpskoj obecanoj zemlji, Kosmet ce se sve manje i manje pominjati, medju narodom ce prirodno doci do zamora materijala da bi se krenulo bilo kojim drugim pravcem.
I onda, eventualna pro-evropska vlast ce konacno krenuti- pocece to sa pricama tipa : pa zar sad, posle svega da se odustane, kad smo na korak od cilja, sa Kosovom ionako vec dugo nemamo nista, ionako cemo jednog dana biti zajedno u Evropi itd...
A osiromasena, bezvoljna i svega gladna masa ce u glas povikati : Potpisuj ! I to ce biti to.
Da, mislim da ovo vlast zamislja kao idealan scenario...
- savrsen opis situacije.
Ostalo je jos malo entuzijasta sakupljenih oko tzv. partiotskih sajtova koji jos veruju u nesto, ostalo je mrka kapa...
Тих "патриотских" сајтова је све мање, а и њихов утицај на нашу јавност готово да и не постоји. У складу са ситуацијом на политичкој и медијској сцени, свакодневно опада ионако мали број "ентузијаста".
Преломни моменат је наступио приликом демонстрација, организованих поводом самопроглашења независности Косова. Тада је силна народна енергија бачена у ветар и дошло је до великог разочарења и "наглог хлађења" исконске српске мотивације, до "језуитског" одлагања проблема Косова на "правни и дипломатски терен", а што је послужило за маркентишки добро смишљено оправдање, заправо паролу, "и ЕУ и Косово". Да буде још горе, тада је пала и дефинитивна одлука да се најјача опозициона партија поцепа и тиме, практично, уништи и активан отпор цепању Србије.
Мислим да смо сви савршено свесни да су тада "пале" и одлуке о Статуту, насилном гурању у НАТО пакт и "цивилно друштво", као и "модернизацији СПЦ". И као што видимо, отпора готово и да нема. Притом, не треба заборавити да неко тамо, "на западној страни", лупа рецке и чека моменат када ће нам који "рачун" испоставити, све до оне крунске дилеме - или царство земаљско или небеско!
Само велики социјални немири могу покренути неке позитивне процесе и евентуално ојачати снаге које су још увек спремне да пружају отпор Великом Брату. Наравно, под условом да се неко досети и уобличи те протесте у политички артикулисани покрет. А добро знамо да је шанса за тако нешто минимална...