Prijem Srbije u EU za 22 njene članice je NEPRIHVATLjIV. A u EU se može SAMO konsenzusom svih njenih članica. Dakle, NIKAD, možda ni tad (na sreću Srbije i srpskog naroda). Hvala gospodinu Šastelu na preciznosti i jasnoći. Očekujem da čujemo objašnjenje dežurnih šta je g.Šastel u stvari MISLIO, pošto je nesporno ono što je rekao.
Preporuke:
0
0
2
petak, 12 mart 2010 14:22
Danski Srbin
Informacija ,da Srbija nece moci postati clan EU, ako pre toga ne prizna kvazi drzavu Kosova, vec se uveliko jasno saopstava kao uslov ulaska.
Glavni koordinator Belgijanac Sestel kaze: "Dvadeset dve od 27 drzava clanica su priznale Kosova.Za njih ce prijem Srbije". . . Pa nastavlja: "Kristalno je jasno da Srbija ne moze postati clan EU pre nego sto resi pitanje Kosova".To sto on diplomatski naziva "resi" u prevodu na svakidasnji srpski znaci PRIZNA.
Ovde dileme nema. U ovoj situaciji mi nemamo sta da ocekujemo. Ona stara maksima: "Pusti vreme da resi problem" ,ovde je neupotrebljiva.Niti mi imamo vremena da cekamo neko spontano resenje, niti postoji teorija da ono moze uopste doci.Mi moramo donositi odluke sta hocemo, sada i odmah.Sutra moze da bude kasno.Uvek je bolje da mi donosimo odluke o nasoj sudbini, nego da nam ih neko avionski dostavlja.
Sve ove dileme su dileme ljudi na vlasti.Ima se utisak da oni cekaju pogodan politicki trenutak za priznavanje otcepljenog Kosova.Ja im taj "racun bez krcmara" ne bih preporucio.Taj trenutak nece nikada doci.Oni ce,ako budu imali te hrabrosti,to uciniti na svoju ruku.Kakve ce posledice slediti tesko je predpostaviti, ali je sigurno da ti isti ljudi vise nikad nece biti u prilici da donose odluke u ime Srpskog naroda.
Neznam koliko je to u opste relevantno, ali ja mislim, da Srbija nece nista dobiti uclanjenjem u EU. Ta lepa vremena EU su prosla.Kajmak su pojele stare clanice.Uclanjenjem novih zemalja je samo
prosireno trziste za plasiranje robe, proizvedene u fabrikama starih clanica, kao i investiranja u novonastalim prostorima jeftine radne snage.
Od ulaska Srbije u EU samo je gore ucllanjenje u Nato. Ta dva uclanjenja bi od nase zemlje napravila jednu pro-forma drzavu, nezavisnu samo zato sto od nje niko i nista ne zavisi.
Alternativa je na istoku gde lezi prosperitet.
POLITICKI I VOJNO-ODBRAMBENI SAVEZ SA RUSKOM FEDERACIJOM - to je pravo resenje za Srbiju.
Preporuke:
0
0
3
petak, 12 mart 2010 15:12
thinking maize
Hvala Belgiji što je iskrena!
Preporuke:
0
0
4
petak, 12 mart 2010 16:11
Baja Patak
Državni sekretar u vladi Belgije, zadužen za evropska pitanja –a Belgija je sledeći predsedavalući EU (druga polovina 2010g.), i to će biti baš u periodu kada se očekuje da bude razmatrana prijava Srbije za učlanjenje, ne ostavlja ni kamen na kamenu od naučne fantastike sadašnje srpske vlade koja glasi “i Kosovo i EU“. Kao retko ko od zvaničnika zapadnih zemalja on “kristalno jasno“ poručuje da partneri Srbije u pripremi za učlanjenje nisu administrativni aparatčici iz mašinerije EU, nego vlade svake od 27 zemalja članica koje moraju postići konsenzus po tom pitanju, i da EU više nikada neće ponoviti svoju “kiparsku grešku“ i primiti zemlju čiji je jedan deo odcepljen (što je još gore –u slučaju Kipra, njegov odcepljeni deo ne priznaje nijedna članica EU, dok u slučaju Srbije, njen odcepljeni deo kao nezavisnu državu priznaju vlade 22 od 27 članica EU!). Više nego jasno je poručeno: ne “i Kosovo i EU“, nego : “ILI KOSOVO, ILI EU“! Dakle, imajući na umu nedavne Jeremićeve izjave o tom pitanju, vreme je da Tadić i Komp. zaborave svoju parolu “EU nema alternative“ i potraže alternative, mora da ih ipak negde ima – možda su gurnute pod tepih? U tom slučaju bi jedno veliko spremanje pomoglo – ionako se približava proleće.
Preporuke:
0
0
5
petak, 12 mart 2010 21:13
Dejan
Za njih će prijem Srbije u EU sa teritorijom koju su te države priznale kao nezavisnu državu biti neprihvatljiv. Posledice naše popustljivosti smo videli u slučajevima Kipra i Turske, zatim u slučaju Grčke i Makedonije, a sasvim nedavno i u slučaju Slovenije i Hrvatske. Samo je pitanje vremena pre no što neke države potegnu pitanje dobrosusedskih odnosa.
Sad znamo šta dobrosusedski odnosi zapravo znače.
Najveća glupost naše spoljne politike je priča kako treba da "izolujemo" naše neslaganje oko statusa Kosova da bismo sarađivali po ostalim pitanjima.
Niko normalan ne "izoluje" ogromnu nepravdu koju mu neko nanosi.
Pogledajte kako se drugi narodi ophode. Da li bi i jedan srpski turista smeo da priviri u Hrvatsku da smo mi dobili rat?
Sreća naša pa je kriza ozbiljno uzdrmala tu prokletu srpsku fatamorganu o Evropi bez alternative.
Nisam zlurad, ali nadam se bankrotu par zemalja EU i neminovnoj svađi članica oko toga ko je kriv.
Tada će mudri i prepametni srpski birači da shvate da nisu dobili blagostanje izdajom svojih sunarodnika na Kosovu, samo su pokazali dubinu svoje beskarakternosti i samoživosti.
Ovo se ne odnosi na nas koji smo maja 2008. svojim glasom izabrali Kosovo nad Evropom.
Preporuke:
0
0
6
petak, 12 mart 2010 22:14
Vozi Miško
Ruku na srce, ovo je odavno jasno najvećem delu srpskih birača, a ipak su glasali za politiku "i jare i pare". Sadašnji srpski vlastodržci, u vreme kada su obećavali i Evropu i Kosovo, su bili svesni da Srbi samo žele da ih neko javno zavarava tobožnjim državnim dostojanstvom i kosovskim identitetom. Izbori su pokazali umor, apatiju i definitivnu predaju srpskog naroda i to je "europljanima" više nego jasno. Još malo propagandnog zamajavanja, tamo negde do odluke suda, i počeće javna priprema za referendum o "sudbonosnom" izboru između "jareta i pareta". Nažalost, ova vlast je u pravu kada loše misli o svojim biračima. I birači su u pravu što loše misle o ovoj vlasti, a ipak glasaju za nju. Jer, Srbija je već odavno grogi i samo se čeka da sama padne...
Preporuke:
0
0
7
subota, 13 mart 2010 05:21
Svetislav Kostić
Tadić i Jeremić - kojeg naivni Srbi u Srbiji neopravdano hvale - imaju DŽokera u rukavu u vidu očekivanog, po Zapad i njegovu beogradsku prozapadnu garnituru pozitivnog "mišljenja" Međunarodnog suda pravde o "nezavisnoj Kosovi". Ipak je u pitanju jedno više nego samo eklarativno uvjerenje suda koje će Tadićevom režimu da posluži kao zeleno svjetlo u realizovanju cilja svih ciljeva, i majke svih prioriteta - ulazak u centralističku Evropsku uniju, krače EU i u Neonacističku Antisrpsku Terorističku Organizaciju, nešto duže kratice - NATO. A za ulazak u jedno takvo društvo, dostojno nasilnog petooktobarskog državnog prevrata, izručenja u neprijateljski Haški "tribunal" kompletnog vojnog i političkog rukovodstva Srbije posle piromanskog i pljačkaškog divnjanja u narodnoj skupštini, svetinji svake nacije koja nešto drži do sebe. Da nije onog čestitog dijela srpskog naroda u Srbiji, najvećih žrtava domaćih izdajnika i kriminalnih palikuća narodne imovine - moglo bi se zajedništvo između srbijanskih bljutavih elitara na vlasti i briselsko vašingtonskih masovnih ubisa svesti na prostu definiciju - našla vreća zakrpu. Ili kako braća Rusi kažu "dva sapaga para".
Preporuke:
0
0
8
subota, 13 mart 2010 20:40
Cernisevski
Danski Srbin
Sve ove dileme su dileme ljudi na vlasti.Ima se utisak da oni cekaju pogodan politicki trenutak za priznavanje otcepljenog Kosova.Ja im taj "racun bez krcmara" ne bih preporucio.Taj trenutak nece nikada doci.
- po meni, taj projektovani pogodni trenutak (u idealnom scenariu po vlast) bi bio recimo za 10-15 godina, kada sve ostale prepreke eventualno budu uklonjene, i kada priznanjane ostane kao explicitan uslov.
Svo to vreme naravno naduvavace se bajka o EU kao novoj srpskoj obecanoj zemlji, Kosmet ce se sve manje i manje pominjati, medju narodom ce prirodno doci do zamora materijala da bi se krenulo bilo kojim drugim pravcem.
I onda, eventualna pro-evropska vlast ce konacno krenuti- pocece to sa pricama tipa : pa zar sad, posle svega da se odustane, kad smo na korak od cilja, sa Kosovom ionako vec dugo nemamo nista, ionako cemo jednog dana biti zajedno u Evropi itd...
A osiromasena, bezvoljna i svega gladna masa ce u glas povikati : Potpisuj ! I to ce biti to.
Da, mislim da ovo vlast zamislja kao idealan scenario...
Preporuke:
0
0
9
nedelja, 14 mart 2010 09:55
Cernisevski
Vozi Miško 6 petak, 12 mart 2010 22:14
- savrsen opis situacije.
Ostalo je jos malo entuzijasta sakupljenih oko tzv. partiotskih sajtova koji jos veruju u nesto, ostalo je mrka kapa...
Preporuke:
0
0
10
nedelja, 14 mart 2010 20:55
Vozi Miško za Cernisevski
Nažalost, svi znamo da se kraj srpskog otpora već odavno nazire...
Tih "patriotskih" sajtova je sve manje, a i njihov uticaj na našu javnost gotovo da i ne postoji. U skladu sa situacijom na političkoj i medijskoj sceni, svakodnevno opada ionako mali broj "entuzijasta".
Prelomni momenat je nastupio prilikom demonstracija, organizovanih povodom samoproglašenja nezavisnosti Kosova. Tada je silna narodna energija bačena u vetar i došlo je do velikog razočarenja i "naglog hlađenja" iskonske srpske motivacije, do "jezuitskog" odlaganja problema Kosova na "pravni i diplomatski teren", a što je poslužilo za markentiški dobro smišljeno opravdanje, zapravo parolu, "i EU i Kosovo". Da bude još gore, tada je pala i definitivna odluka da se najjača opoziciona partija pocepa i time, praktično, uništi i aktivan otpor cepanju Srbije.
Mislim da smo svi savršeno svesni da su tada "pale" i odluke o Statutu, nasilnom guranju u NATO pakt i "civilno društvo", kao i "modernizaciji SPC". I kao što vidimo, otpora gotovo i da nema. Pritom, ne treba zaboraviti da neko tamo, "na zapadnoj strani", lupa recke i čeka momenat kada će nam koji "račun" ispostaviti, sve do one krunske dileme - ili carstvo zemaljsko ili nebesko!
Samo veliki socijalni nemiri mogu pokrenuti neke pozitivne procese i eventualno ojačati snage koje su još uvek spremne da pružaju otpor Velikom Bratu. Naravno, pod uslovom da se neko doseti i uobliči te proteste u politički artikulisani pokret. A dobro znamo da je šansa za tako nešto minimalna...
.jpg)
Glavni koordinator Belgijanac Sestel kaze: "Dvadeset dve od 27 drzava clanica su priznale Kosova.Za njih ce prijem Srbije". . . Pa nastavlja: "Kristalno je jasno da Srbija ne moze postati clan EU pre nego sto resi pitanje Kosova".To sto on diplomatski naziva "resi" u prevodu na svakidasnji srpski znaci PRIZNA.
Ovde dileme nema. U ovoj situaciji mi nemamo sta da ocekujemo. Ona stara maksima: "Pusti vreme da resi problem" ,ovde je neupotrebljiva.Niti mi imamo vremena da cekamo neko spontano resenje, niti postoji teorija da ono moze uopste doci.Mi moramo donositi odluke sta hocemo, sada i odmah.Sutra moze da bude kasno.Uvek je bolje da mi donosimo odluke o nasoj sudbini, nego da nam ih neko avionski dostavlja.
Sve ove dileme su dileme ljudi na vlasti.Ima se utisak da oni cekaju pogodan politicki trenutak za priznavanje otcepljenog Kosova.Ja im taj "racun bez krcmara" ne bih preporucio.Taj trenutak nece nikada doci.Oni ce,ako budu imali te hrabrosti,to uciniti na svoju ruku.Kakve ce posledice slediti tesko je predpostaviti, ali je sigurno da ti isti ljudi vise nikad nece biti u prilici da donose odluke u ime Srpskog naroda.
Neznam koliko je to u opste relevantno, ali ja mislim, da Srbija nece nista dobiti uclanjenjem u EU. Ta lepa vremena EU su prosla.Kajmak su pojele stare clanice.Uclanjenjem novih zemalja je samo
prosireno trziste za plasiranje robe, proizvedene u fabrikama starih clanica, kao i investiranja u novonastalim prostorima jeftine radne snage.
Od ulaska Srbije u EU samo je gore ucllanjenje u Nato. Ta dva uclanjenja bi od nase zemlje napravila jednu pro-forma drzavu, nezavisnu samo zato sto od nje niko i nista ne zavisi.
Alternativa je na istoku gde lezi prosperitet.
POLITICKI I VOJNO-ODBRAMBENI SAVEZ SA RUSKOM FEDERACIJOM - to je pravo resenje za Srbiju.
Sad znamo šta dobrosusedski odnosi zapravo znače.
Najveća glupost naše spoljne politike je priča kako treba da "izolujemo" naše neslaganje oko statusa Kosova da bismo sarađivali po ostalim pitanjima.
Niko normalan ne "izoluje" ogromnu nepravdu koju mu neko nanosi.
Pogledajte kako se drugi narodi ophode. Da li bi i jedan srpski turista smeo da priviri u Hrvatsku da smo mi dobili rat?
Sreća naša pa je kriza ozbiljno uzdrmala tu prokletu srpsku fatamorganu o Evropi bez alternative.
Nisam zlurad, ali nadam se bankrotu par zemalja EU i neminovnoj svađi članica oko toga ko je kriv.
Tada će mudri i prepametni srpski birači da shvate da nisu dobili blagostanje izdajom svojih sunarodnika na Kosovu, samo su pokazali dubinu svoje beskarakternosti i samoživosti.
Ovo se ne odnosi na nas koji smo maja 2008. svojim glasom izabrali Kosovo nad Evropom.
Sve ove dileme su dileme ljudi na vlasti.Ima se utisak da oni cekaju pogodan politicki trenutak za priznavanje otcepljenog Kosova.Ja im taj "racun bez krcmara" ne bih preporucio.Taj trenutak nece nikada doci.
- po meni, taj projektovani pogodni trenutak (u idealnom scenariu po vlast) bi bio recimo za 10-15 godina, kada sve ostale prepreke eventualno budu uklonjene, i kada priznanjane ostane kao explicitan uslov.
Svo to vreme naravno naduvavace se bajka o EU kao novoj srpskoj obecanoj zemlji, Kosmet ce se sve manje i manje pominjati, medju narodom ce prirodno doci do zamora materijala da bi se krenulo bilo kojim drugim pravcem.
I onda, eventualna pro-evropska vlast ce konacno krenuti- pocece to sa pricama tipa : pa zar sad, posle svega da se odustane, kad smo na korak od cilja, sa Kosovom ionako vec dugo nemamo nista, ionako cemo jednog dana biti zajedno u Evropi itd...
A osiromasena, bezvoljna i svega gladna masa ce u glas povikati : Potpisuj ! I to ce biti to.
Da, mislim da ovo vlast zamislja kao idealan scenario...
- savrsen opis situacije.
Ostalo je jos malo entuzijasta sakupljenih oko tzv. partiotskih sajtova koji jos veruju u nesto, ostalo je mrka kapa...
Tih "patriotskih" sajtova je sve manje, a i njihov uticaj na našu javnost gotovo da i ne postoji. U skladu sa situacijom na političkoj i medijskoj sceni, svakodnevno opada ionako mali broj "entuzijasta".
Prelomni momenat je nastupio prilikom demonstracija, organizovanih povodom samoproglašenja nezavisnosti Kosova. Tada je silna narodna energija bačena u vetar i došlo je do velikog razočarenja i "naglog hlađenja" iskonske srpske motivacije, do "jezuitskog" odlaganja problema Kosova na "pravni i diplomatski teren", a što je poslužilo za markentiški dobro smišljeno opravdanje, zapravo parolu, "i EU i Kosovo". Da bude još gore, tada je pala i definitivna odluka da se najjača opoziciona partija pocepa i time, praktično, uništi i aktivan otpor cepanju Srbije.
Mislim da smo svi savršeno svesni da su tada "pale" i odluke o Statutu, nasilnom guranju u NATO pakt i "civilno društvo", kao i "modernizaciji SPC". I kao što vidimo, otpora gotovo i da nema. Pritom, ne treba zaboraviti da neko tamo, "na zapadnoj strani", lupa recke i čeka momenat kada će nam koji "račun" ispostaviti, sve do one krunske dileme - ili carstvo zemaljsko ili nebesko!
Samo veliki socijalni nemiri mogu pokrenuti neke pozitivne procese i eventualno ojačati snage koje su još uvek spremne da pružaju otpor Velikom Bratu. Naravno, pod uslovom da se neko doseti i uobliči te proteste u politički artikulisani pokret. A dobro znamo da je šansa za tako nešto minimalna...