Odlican je tekst. Samo mislim da neke "stavove" koje je profesor izrazavao u razgovorima ne treba shvatati bukvalno, i doslovno ih prenostiti, mada nije to ni ovde radjeno, u velikoj meri, ali mislim da vise treba imati u vidu dijalekticku metodu kojom se sagovorniku cesto, skoro uvek oponira, a Istina ne ostaje nikada "vlasnistvo" pojedinacnog stava, vec je u sintezi i prevazilazenju, dolazi se do nje uvek nekom vrstom nagovestaja, i uvrstavanjem onoga na drugim mestima izrecenog i napisanog, ili ne napisanog, ali u skladu sa njegovom dijalektickom teorijom znacenja i filozofijom jezika...On jezik nije shvatao kao ekvivalent mentalnim sadrzajima. Verovao je, za razliku od Ejera, da postoje mentalni sadrzaji i van jezika,i da cinjenice ne korespondiraju sa jezikom. Mislim da to treba imati u vidu, i pomalo iskosa citati i slusati iznete tvrdnje. Takodje, ne mislim da je profesorovo opredeljenje za mesovito drustvo bila njegova pozicija na "levici', vec "prelazna faza", stoga ove stavove ne treba posmatrati "staticki" vec "dinamicki". O revoluciji je govorio kao o istorijskoj cinjenici, Oktobarskoj revoluciji, Francuskoj revoluciji,NOB-u, a i romanticarski, u smislu "snova" " Jurisa na nebo" koji su se i te kako ostvarilvali u istoriji...i koji itekako prozimaju citavo njegovo delo, iako je kritikovao "dogmatski marksizam", tu je meta njegove kritike pre svega na temelju pojmova, kao i konkretnih istorijskih cinjenica, kao sto je bio staljinizam, titoizam. Bio je daleko od Socijal - Demokratije, (njegov deda je bio Socijal Demokrata, a otac komunista...On sam je bio clan SKOJ-a ilegalac od najranije mladosti, i njegov marksizam je bio nedvosmisleno i duboko ukorenjen...time je objasnjavao svoju politicku doslednost, za razliku od njegovih kolega iz Praksis-a, i svih ostalih koji su tokom zivota menjali svoja uverenja.)
Препоруке:
0
0
2
понедељак, 05 април 2010 16:28
Јовиша Видић
О филозофији почившег г. Марковића нека разглабају салонски филозофи и политичари. Ја знам, да г. Марковић није бранио народ, већ политички систем.
"Југославије ће бити, па макар са Београдом и околином"; биле су речи почившег филозофа, а пред телевизијским камерама. Ето шта је г. филозоф бранио. Један предратни професор са београдског универзитета - чије сам име заборавио - иначе био је члан Гролове странке, а његове "високоумне" мисли ми је пренео почивши г. Десимир Тошић. Дакле, професор је на питање г. Тошића а у вези комунизма и Срба одговорио: Није важно ко ће живети у Србији, важно је да ми у Србији имамо комунизам. Е то је то. Идеолог Социјалистичке партије Србије, се задовољава са Београдом и околином, само да имамо социјалистички систем.
Јовиша Видић од Рудина.
Препоруке:
0
0
3
понедељак, 05 април 2010 22:57
Дарко Станојевић
Његова личност и моралност су за мене беспрекорни, али у питањима филозофске или политичке природе било је разилажења.
Нажалост, не могу да читам овај чланак без врло "нефилозофског" коментара:
Марковић је ЗАКОВАН у српској историји 20. века као "идеолог СПС-а", и ниједна позитивна асоцијација, топло сећање и ауторови покушаји да га "рехабилитује" неће то променити. Све и да је заиста унапредио модерну српску политичку мисао, остаје му тај ЖИГ занавек. Са разлогом.
И после смрти свог главног пулена (С.Милошевића) се Марковић, видимо из текста, бавио углавном "крштавањем јарића", прањем својег веша и, уместо да себи и другима објасни где је та идеја запела и пропала, видимо... одрицао се својих новостечених следбеника (неокомуниста и осталих "другосрбијанаца").
Но, као заклети "југословен" и комуниста, то никада није ни могао да спозна. Тако је и отишао одавде.
Остаће запамћен, какогод.
Препоруке:
0
0
4
уторак, 06 април 2010 01:07
за Дарка Станојевића
Слажем се с вама, Вук Драшковић је био бољи.
Препоруке:
0
0
5
уторак, 06 април 2010 02:08
srce je na levoj strani!
Mislim da je tekst odličan i da je Mihailo Marković zaslužio da o njemu piše baš Mario Kalik.
Препоруке:
0
0
6
уторак, 06 април 2010 03:24
Сидарта
Велики Човек који је у невреме краја прошлог века деловао против свих. Морална величина.
Препоруке:
0
0
7
уторак, 06 април 2010 03:25
Hej Sloveni
Slažem se u potpunosti sa "srce je na levoj strani". Tekst je izvanredan.
Препоруке:
0
0
8
уторак, 06 април 2010 07:19
Velikani srpske filozofske misli
Povodom smrti Mihaila Markovića, već smo imali priliku da na NSPM-u pročitamo izuzetan tekst Mladena Kozomare, zatim smo u Politici mogli da čitamo podjednako vanserijski tekst Zdravka
Kučinara, a sada na istu temu piše i Mario Kalik.
Kozomara, Kučinar i Kalik nesumnjivo predstavljaju priznate i poznate autoritete, ne samo kada je reč o delu Mihaila Markovića, već uopšte kada je u pitanju srpska - i ne samo srpska - filozofija.
Pravo je zadovoljstvo čitati navedene autore jer su oni u stanju da čak i u formi nekrologa saopšte misli koje transcendiraju zadati okvir i prelaze u sferu čiste i to one najviše, spekulativne filozofije.
Mogu samo da izrazim žaljenje što ovakvi tekstovi u našim medijima predstavljaju pravu retkost, tj. što navedeni autori nisu zastupljeni u onoj meri u kojoj to nesumnjivo zaslužuju...
Препоруке:
0
0
9
уторак, 06 април 2010 11:11
Вид
Исувише мало знам о томе да бих овај текст коментарисао са филозофског аспекта, али знам да је покојни друг Марковић, био главни идеолог политике СПС-а, која је мом народу нанела много зла, као и да је био заклети Југословен и заговорник идеје Југославје која је нас, Србе, много коштала, тако да се не би могло рећи да га нарочито поштујем. Мислим да смо, упркос његовој интелигенцији, од њега и сличних имали више штете него користи. И њему и нама било би много боље да је своју памет задржао за себе. Искрено, када видим да човек (па уз то још и Србин) подржава идеје комуниста, СПс-а, Југославије заиста почнем да сумњам у његову интелигенцију или добре намере или не знам шта већ... Нисам нарочити присталица оне народне "о покојнику све најбоље".
Препоруке:
0
0
10
уторак, 06 април 2010 15:52
Дарко Станојевић
Слажем се с вама, Вук Драшковић је био бољи.
Није Вам ово чак ни смешно, искрено... "за мене".
Та два "друга" су супростављене лучоноше једне исте почетне идеје.
Ипак, први је седео у тихом кабинету све време и писао књиге, а други је на бучној улици пујдао народ на првог и тражио подршку за своје писање књига.
На крају, обојица су постали пуки "дроњци" својих почетних, револуционарних, "светлих и племенитих" идеја.
Препоруке:
0
0
11
уторак, 06 април 2010 17:45
Anabela
@Velikani srpske filozofske misli
Meni se posebno dopao tekt Z. Kučinara; on je ubedljivo pokazao kako bi danas, da nije bilo onih sankcija koje nam je nametnuo zapad a koje su podjednako pogodile srpsku ekonomiju i srpsku kulturu, Mihailo Marković bio veoma poznat i cenjen autor u čitavom svetu. Ja sam sigurna da to ne važi samo za Markovića, već i za čitavu srpsku filozofiju! Da nije bilo sankcija, Kučinar, Kalik i Kozomara danas bi bili svetski poznati autori! Oni to svakako zaslužuju više nego na primer jedan Žižek!
Препоруке:
0
0
12
уторак, 06 април 2010 18:04
Lino
Natuknuo bih samo riječ-dvije o izvanredno bitnome pitanju kojega je kolega Kalik dao tek nagovijestiti: je li uopće moguće nakon propasti filozofije - što ju osvjedočava postmodernistički filozofski bastard pod imenom dekonstrukcije - razumjeti svu dubinu misli jednoga Mihaila Markovića ili pak jednoga Gaja Petrovića? Koliko danas prosječnomu studentu filozofije mogu značiti knjige što su u naše vrijeme predstavljale prava remek-djela: knjige poput Markovićevih, Petrovićevih ili Kučinarovih?
Препоруке:
0
0
13
среда, 07 април 2010 01:21
@Дарко Станојевић
Професорова референца је, по вашем мишљењу "дроњак".
А које су ваше референце?
Препоруке:
0
0
14
среда, 07 април 2010 23:54
Karićeva levica
Tekst je izvrstan mada mu nedostaje jedna dimenzija: ekonomska! Kada je u pitanju levica koja je vladala Srbijom u poslednjoj deceniji 20. veka, ne treba zaboraviti koliko su toj levoj ideologiji i politici doprineli autentični levičari poput Bogoljuba Karića, Jezde i Dafine. Naravno, pomenuti levičari mnogo duguju svom velikom ideologu Markoviću, ali ni Marković ne bi mogao da realizuje svoje političke vizije bez pomoći iskrenih saradnika - u prvom redu Bogoljuba, Jezde i Dafine!
Препоруке:
0
0
15
субота, 10 април 2010 19:45
O Megatrend-levičarenju
Kakva crna levica, kakva nesuđena svetska imena (namenjeno komentatoru koji poredi Kalika i još neke "filozofe" sa Žižekom). Pa taj Kalik nije ni doktorirao a predaje na Megatrendu.
I dajete, kakve sankcije kao uzrok njegovoj anonimnosti? Koje sankcije? Je l znate vi kad su ukinute sankcije? A da li je Kalik objavio neku knjigu? Da li piše nešto osim nekrologe?
A da ne pričamo o ostalim velikanima koje pominjete. Kučinara znam samo iz priča i znam da taj čovek ni jednu knjigu nije objavio u životu. A za Kozomaru prvi put čujem.
Toliko o megatrend-levici i o lepim željama. Nije da ikome želim išta loše ali ne volim kad ovako šta se nekom sni za to hoće da svakoga ubedi da je java.
Препоруке:
0
0
16
понедељак, 12 април 2010 19:28
za neupucene
Komentari obicno sluze da se komentarise tekst, a ne drugi komentari, ipak, redakcija nije dosledna u objavljinju i neobjavljivanju takvih komentara . moj odgovor vidu nije objavljen. budite dosledni malo. dovoljno je sto su desnicari u vecini na vasem sajtu, imajte malo postovanja i nemojte objavljivati neargumentovane i maliciozne komentare, ako vec pravite neku selekciju/cenzuru.Time se kvalitet i ozbiljnost vaseg vrlo postovanog sajta zaista srozava. Mario samo nastavi da pises! A i ostalima je bolje da pisu tekstove ili knjige nego da se bave time sta je ko drugi objavio, napisao, sanjao, jeo. Umesto hajke, fokusirajte se na neki predmet, temu, bilo sta. Izgleda je najteze voditi postenu i argumentovanu raspravu, i ljudki razgovor. Ali mnogima je izgleda doktorat ili neko "elitno mesto"( definicija takvog mesta: mesto koje nije Megatrend) pokrice za bilo sta. Dokle cemo vise slusati o "milosevicevskoj" ili "nemilosevicevskoj" levici, Megatrend-levici, i slicno.
Препоруке:
0
0
17
уторак, 13 април 2010 23:24
Авакум Ристић
Један велики немачки филозоф је рекао да му је жеља да натера филозофију да проговори немачки. Ми, јадни Срби, тако смо слабашни на том пољу! Два наша најутицајнија филозофа у последњих сто година нису ништа учинили да филозофија проговори српски. Један од њих (Бранислав Петронијевић) је патио што је заробљеник малог језика на коме тобоже не може да се изрази, а други (Михаило Марковић)је био опчињен некаквим пројугословенским псеудо-интернационализмом. И то је прилог за тужну причу.
Препоруке:
0
0
18
среда, 14 април 2010 13:17
...a sada nešto malo i za upućene
Komentator koji je naslovio svoj prilog sa "Za neupućene" piše:
"Dokle cemo vise slusati o "milosevicevskoj" ili "nemilosevicevskoj" levici, Megatrend-levici, i slicno."
Sudeći po ovome, on ili ona se stvarno obraća neupućenima - neupućenima u politiku. Jer samo neupućenima može da se prodaje priča o tome kako je nebitno da li je levica levica ili je "levica". A jeste "levica" ako je "megatrend-levica" ili "Milošević-levica".
Препоруке:
0
0
19
среда, 14 април 2010 23:35
поглед (не баш) са стране
Редовно пратим текстове, а повремено пратим и коментаре на овом сајту. А случајно знам понешто -филозоф сам по образовању - и о "предмету", тј теми овог текста и ове расправе. Пре свега, господин Марковић, ма колико се не слагао сасвим са његовим ни филозофским ни политичким опусом, заслужује најдубље поштовање, како због свог снажног интелекта, тако и свог моралног лика и карактера, и у том погледу би могао и морао бити узор многим овдашњим "јунацима" и са леве и са десне стране. Такође, ако и могу да разумем, мада не оправдавам, то што су се на прфесора Марковића и аутора тако ружно обрушили самозвани "десничари" и неупућени читаоци који за њега знају само као "идеолога СПС-а), никада ми није било јасно одакле исто толика, ако не и већа, секташка мржња и толика пакост и на данас очигледно угроженој и маргинализованој левој страни српског интелектуалног и идеолошког спектра. Такође, с правом помињући Петронијевића и Марковића, мислим да је један коментатор, намерно или не, превидео систематски занемариваног, а итекако (барем у нашим оквирима) значајног Михаила Ђурића. Можда и зато што се он не уклапа у тезу о "не српском карактеру" српских филозофа. Тужно је, али истовремено и толико "српски" (мада за то има и много светских примера), што се та два савременика, готово имењака, и објективно најзначајнија жива српска филозофска писца, уз то патриота, међусобно нису подносили. Али то је већ друга тема. Елем, Све похвале аутору. Част и слава Михајлу Марковићу.
Препоруке:
0
0
20
четвртак, 15 април 2010 19:58
Filozofiranje i filozofiranje
U tekstu se, u fusnoti na kraju, kaže:
"Професоров Praxis укључивао је, како видимо, и одважност на физичку борбу у одбрани властитих уверења"
Imam par komentara u obliku pitanja u vezi sa tim:
1. Ima li išta lakše od toga da se stisnu zubi kad se nađeš priteran u ćošak?
2. Ima li čak išta poželjnije od toga da budeš uvučen u fizički konflikt kad nemaš argumente?
3. Na kraju, ima li ičeg infantilnijeg od veličanja nečije spremnosti da se potuče? Tako se, na tom nivou na kom se ovo uzima kao išta bitno, filozofira u kafani, ne u filozofiji (što znači da se tako NE filozofira, jer ima vremena i mesta za sve, ali se ne može kafanski nivou podmetnuti filozofskom). A onda, to kako nečiji "filozofski tata" filozofira na kafanskom nivou stvarno nije za javnost. Nek se onda njegov "filozofski sin" oduševljavaju "tatinom" spremnošću da uđe u "fajt" negde gde ih niko ne vidi, u svojim ličnim dnevnicima, a ne ovako, gde ih svi vide. Ovako je neprijatno svima - i njemu što ga vidimo, i nama što ovako bez i malo ukusa prosipa takve stari pred nas.
Препоруке:
0
0
21
петак, 16 април 2010 10:38
Милутин
Текст је одличан. Ваља знати, а ко не верује нека прочита Програм СПС-а са његовог оснивања, да је од свих странака највише истинских етичких вредности у тај Програм унесено.
Није Марковић никада био идеолог СПС, иако је пресудно учествовао у писању тог програма. Идеологом су га само представљали у медијима. Камо среће да је идеолошки усмеравао СПС, јер би то значило, ако применимо МАрковићев образац, не само причање и писање о идеалима, него делање, живљење и мишљење у складу с њима. Јасно је да свега тога у СПС-у није било. Мангупи су само преварили једног човека чиста срца. И он се у то врло брзо уверио и од њих дистанцирао. Михаило Марковић је био веома велики човек и филозоф. Превелик да би га српски народ таквог и памтио.
.jpg)
"Југославије ће бити, па макар са Београдом и околином"; биле су речи почившег филозофа, а пред телевизијским камерама. Ето шта је г. филозоф бранио. Један предратни професор са београдског универзитета - чије сам име заборавио - иначе био је члан Гролове странке, а његове "високоумне" мисли ми је пренео почивши г. Десимир Тошић. Дакле, професор је на питање г. Тошића а у вези комунизма и Срба одговорио: Није важно ко ће живети у Србији, важно је да ми у Србији имамо комунизам. Е то је то. Идеолог Социјалистичке партије Србије, се задовољава са Београдом и околином, само да имамо социјалистички систем.
Јовиша Видић од Рудина.
Нажалост, не могу да читам овај чланак без врло "нефилозофског" коментара:
Марковић је ЗАКОВАН у српској историји 20. века као "идеолог СПС-а", и ниједна позитивна асоцијација, топло сећање и ауторови покушаји да га "рехабилитује" неће то променити. Све и да је заиста унапредио модерну српску политичку мисао, остаје му тај ЖИГ занавек. Са разлогом.
И после смрти свог главног пулена (С.Милошевића) се Марковић, видимо из текста, бавио углавном "крштавањем јарића", прањем својег веша и, уместо да себи и другима објасни где је та идеја запела и пропала, видимо... одрицао се својих новостечених следбеника (неокомуниста и осталих "другосрбијанаца").
Но, као заклети "југословен" и комуниста, то никада није ни могао да спозна. Тако је и отишао одавде.
Остаће запамћен, какогод.
Kučinara, a sada na istu temu piše i Mario Kalik.
Kozomara, Kučinar i Kalik nesumnjivo predstavljaju priznate i poznate autoritete, ne samo kada je reč o delu Mihaila Markovića, već uopšte kada je u pitanju srpska - i ne samo srpska - filozofija.
Pravo je zadovoljstvo čitati navedene autore jer su oni u stanju da čak i u formi nekrologa saopšte misli koje transcendiraju zadati okvir i prelaze u sferu čiste i to one najviše, spekulativne filozofije.
Mogu samo da izrazim žaljenje što ovakvi tekstovi u našim medijima predstavljaju pravu retkost, tj. što navedeni autori nisu zastupljeni u onoj meri u kojoj to nesumnjivo zaslužuju...
Није Вам ово чак ни смешно, искрено... "за мене".
Та два "друга" су супростављене лучоноше једне исте почетне идеје.
Ипак, први је седео у тихом кабинету све време и писао књиге, а други је на бучној улици пујдао народ на првог и тражио подршку за своје писање књига.
На крају, обојица су постали пуки "дроњци" својих почетних, револуционарних, "светлих и племенитих" идеја.
Meni se posebno dopao tekt Z. Kučinara; on je ubedljivo pokazao kako bi danas, da nije bilo onih sankcija koje nam je nametnuo zapad a koje su podjednako pogodile srpsku ekonomiju i srpsku kulturu, Mihailo Marković bio veoma poznat i cenjen autor u čitavom svetu. Ja sam sigurna da to ne važi samo za Markovića, već i za čitavu srpsku filozofiju! Da nije bilo sankcija, Kučinar, Kalik i Kozomara danas bi bili svetski poznati autori! Oni to svakako zaslužuju više nego na primer jedan Žižek!
А које су ваше референце?
I dajete, kakve sankcije kao uzrok njegovoj anonimnosti? Koje sankcije? Je l znate vi kad su ukinute sankcije? A da li je Kalik objavio neku knjigu? Da li piše nešto osim nekrologe?
A da ne pričamo o ostalim velikanima koje pominjete. Kučinara znam samo iz priča i znam da taj čovek ni jednu knjigu nije objavio u životu. A za Kozomaru prvi put čujem.
Toliko o megatrend-levici i o lepim željama. Nije da ikome želim išta loše ali ne volim kad ovako šta se nekom sni za to hoće da svakoga ubedi da je java.
"Dokle cemo vise slusati o "milosevicevskoj" ili "nemilosevicevskoj" levici, Megatrend-levici, i slicno."
Sudeći po ovome, on ili ona se stvarno obraća neupućenima - neupućenima u politiku. Jer samo neupućenima može da se prodaje priča o tome kako je nebitno da li je levica levica ili je "levica". A jeste "levica" ako je "megatrend-levica" ili "Milošević-levica".
"Професоров Praxis укључивао је, како видимо, и одважност на физичку борбу у одбрани властитих уверења"
Imam par komentara u obliku pitanja u vezi sa tim:
1. Ima li išta lakše od toga da se stisnu zubi kad se nađeš priteran u ćošak?
2. Ima li čak išta poželjnije od toga da budeš uvučen u fizički konflikt kad nemaš argumente?
3. Na kraju, ima li ičeg infantilnijeg od veličanja nečije spremnosti da se potuče? Tako se, na tom nivou na kom se ovo uzima kao išta bitno, filozofira u kafani, ne u filozofiji (što znači da se tako NE filozofira, jer ima vremena i mesta za sve, ali se ne može kafanski nivou podmetnuti filozofskom). A onda, to kako nečiji "filozofski tata" filozofira na kafanskom nivou stvarno nije za javnost. Nek se onda njegov "filozofski sin" oduševljavaju "tatinom" spremnošću da uđe u "fajt" negde gde ih niko ne vidi, u svojim ličnim dnevnicima, a ne ovako, gde ih svi vide. Ovako je neprijatno svima - i njemu što ga vidimo, i nama što ovako bez i malo ukusa prosipa takve stari pred nas.
Није Марковић никада био идеолог СПС, иако је пресудно учествовао у писању тог програма. Идеологом су га само представљали у медијима. Камо среће да је идеолошки усмеравао СПС, јер би то значило, ако применимо МАрковићев образац, не само причање и писање о идеалима, него делање, живљење и мишљење у складу с њима. Јасно је да свега тога у СПС-у није било. Мангупи су само преварили једног човека чиста срца. И он се у то врло брзо уверио и од њих дистанцирао. Михаило Марковић је био веома велики човек и филозоф. Превелик да би га српски народ таквог и памтио.