Odlican je tekst. Samo mislim da neke "stavove" koje je profesor izrazavao u razgovorima ne treba shvatati bukvalno, i doslovno ih prenostiti, mada nije to ni ovde radjeno, u velikoj meri, ali mislim da vise treba imati u vidu dijalekticku metodu kojom se sagovorniku cesto, skoro uvek oponira, a Istina ne ostaje nikada "vlasnistvo" pojedinacnog stava, vec je u sintezi i prevazilazenju, dolazi se do nje uvek nekom vrstom nagovestaja, i uvrstavanjem onoga na drugim mestima izrecenog i napisanog, ili ne napisanog, ali u skladu sa njegovom dijalektickom teorijom znacenja i filozofijom jezika...On jezik nije shvatao kao ekvivalent mentalnim sadrzajima. Verovao je, za razliku od Ejera, da postoje mentalni sadrzaji i van jezika,i da cinjenice ne korespondiraju sa jezikom. Mislim da to treba imati u vidu, i pomalo iskosa citati i slusati iznete tvrdnje. Takodje, ne mislim da je profesorovo opredeljenje za mesovito drustvo bila njegova pozicija na "levici', vec "prelazna faza", stoga ove stavove ne treba posmatrati "staticki" vec "dinamicki". O revoluciji je govorio kao o istorijskoj cinjenici, Oktobarskoj revoluciji, Francuskoj revoluciji,NOB-u, a i romanticarski, u smislu "snova" " Jurisa na nebo" koji su se i te kako ostvarilvali u istoriji...i koji itekako prozimaju citavo njegovo delo, iako je kritikovao "dogmatski marksizam", tu je meta njegove kritike pre svega na temelju pojmova, kao i konkretnih istorijskih cinjenica, kao sto je bio staljinizam, titoizam. Bio je daleko od Socijal - Demokratije, (njegov deda je bio Socijal Demokrata, a otac komunista...On sam je bio clan SKOJ-a ilegalac od najranije mladosti, i njegov marksizam je bio nedvosmisleno i duboko ukorenjen...time je objasnjavao svoju politicku doslednost, za razliku od njegovih kolega iz Praksis-a, i svih ostalih koji su tokom zivota menjali svoja uverenja.)

Nažalost, ne mogu da čitam ovaj članak bez vrlo "nefilozofskog" komentara:

Marković je ZAKOVAN u srpskoj istoriji 20. veka kao "ideolog SPS-a", i nijedna pozitivna asocijacija, toplo sećanje i autorovi pokušaji da ga "rehabilituje" neće to promeniti. Sve i da je zaista unapredio modernu srpsku političku misao, ostaje mu taj ŽIG zanavek. Sa razlogom.

I posle smrti svog glavnog pulena (S.Miloševića) se Marković, vidimo iz teksta, bavio uglavnom "krštavanjem jarića", pranjem svojeg veša i, umesto da sebi i drugima objasni gde je ta ideja zapela i propala, vidimo... odricao se svojih novostečenih sledbenika (neokomunista i ostalih "drugosrbijanaca").

No, kao zakleti "jugosloven" i komunista, to nikada nije ni mogao da spozna. Tako je i otišao odavde.

Ostaće zapamćen, kakogod.

Mislim da je tekst odličan i da je Mihailo Marković zaslužio da o njemu piše baš Mario Kalik.

Slažem se u potpunosti sa "srce je na levoj strani". Tekst je izvanredan.

Isuviše malo znam o tome da bih ovaj tekst komentarisao sa filozofskog aspekta, ali znam da je pokojni drug Marković, bio glavni ideolog politike SPS-a, koja je mom narodu nanela mnogo zla, kao i da je bio zakleti Jugosloven i zagovornik ideje Jugoslavje koja je nas, Srbe, mnogo koštala, tako da se ne bi moglo reći da ga naročito poštujem. Mislim da smo, uprkos njegovoj inteligenciji, od njega i sličnih imali više štete nego koristi. I njemu i nama bilo bi mnogo bolje da je svoju pamet zadržao za sebe. Iskreno, kada vidim da čovek (pa uz to još i Srbin) podržava ideje komunista, SPs-a, Jugoslavije zaista počnem da sumnjam u njegovu inteligenciju ili dobre namere ili ne znam šta već... Nisam naročiti pristalica one narodne "o pokojniku sve najbolje".

@Velikani srpske filozofske misli

Meni se posebno dopao tekt Z. Kučinara; on je ubedljivo pokazao kako bi danas, da nije bilo onih sankcija koje nam je nametnuo zapad a koje su podjednako pogodile srpsku ekonomiju i srpsku kulturu, Mihailo Marković bio veoma poznat i cenjen autor u čitavom svetu. Ja sam sigurna da to ne važi samo za Markovića, već i za čitavu srpsku filozofiju! Da nije bilo sankcija, Kučinar, Kalik i Kozomara danas bi bili svetski poznati autori! Oni to svakako zaslužuju više nego na primer jedan Žižek!

Profesorova referenca je, po vašem mišljenju "dronjak".
A koje su vaše reference?

Kakva crna levica, kakva nesuđena svetska imena (namenjeno komentatoru koji poredi Kalika i još neke "filozofe" sa Žižekom). Pa taj Kalik nije ni doktorirao a predaje na Megatrendu.

I dajete, kakve sankcije kao uzrok njegovoj anonimnosti? Koje sankcije? Je l znate vi kad su ukinute sankcije? A da li je Kalik objavio neku knjigu? Da li piše nešto osim nekrologe?

A da ne pričamo o ostalim velikanima koje pominjete. Kučinara znam samo iz priča i znam da taj čovek ni jednu knjigu nije objavio u životu. A za Kozomaru prvi put čujem.

Toliko o megatrend-levici i o lepim željama. Nije da ikome želim išta loše ali ne volim kad ovako šta se nekom sni za to hoće da svakoga ubedi da je java.

Jedan veliki nemački filozof je rekao da mu je želja da natera filozofiju da progovori nemački. Mi, jadni Srbi, tako smo slabašni na tom polju! Dva naša najuticajnija filozofa u poslednjih sto godina nisu ništa učinili da filozofija progovori srpski. Jedan od njih (Branislav Petronijević) je patio što je zarobljenik malog jezika na kome tobože ne može da se izrazi, a drugi (Mihailo Marković)je bio opčinjen nekakvim projugoslovenskim pseudo-internacionalizmom. I to je prilog za tužnu priču.

Redovno pratim tekstove, a povremeno pratim i komentare na ovom sajtu. A slučajno znam ponešto -filozof sam po obrazovanju - i o "predmetu", tj temi ovog teksta i ove rasprave. Pre svega, gospodin Marković, ma koliko se ne slagao sasvim sa njegovim ni filozofskim ni političkim opusom, zaslužuje najdublje poštovanje, kako zbog svog snažnog intelekta, tako i svog moralnog lika i karaktera, i u tom pogledu bi mogao i morao biti uzor mnogim ovdašnjim "junacima" i sa leve i sa desne strane. Takođe, ako i mogu da razumem, mada ne opravdavam, to što su se na prfesora Markovića i autora tako ružno obrušili samozvani "desničari" i neupućeni čitaoci koji za njega znaju samo kao "ideologa SPS-a), nikada mi nije bilo jasno odakle isto tolika, ako ne i veća, sektaška mržnja i tolika pakost i na danas očigledno ugroženoj i marginalizovanoj levoj strani srpskog intelektualnog i ideološkog spektra. Takođe, s pravom pominjući Petronijevića i Markovića, mislim da je jedan komentator, namerno ili ne, prevideo sistematski zanemarivanog, a itekako (barem u našim okvirima) značajnog Mihaila Đurića. Možda i zato što se on ne uklapa u tezu o "ne srpskom karakteru" srpskih filozofa. Tužno je, ali istovremeno i toliko "srpski" (mada za to ima i mnogo svetskih primera), što se ta dva savremenika, gotovo imenjaka, i objektivno najznačajnija živa srpska filozofska pisca, uz to patriota, međusobno nisu podnosili. Ali to je već druga tema. Elem, Sve pohvale autoru. Čast i slava Mihajlu Markoviću.

Tekst je odličan. Valja znati, a ko ne veruje neka pročita Program SPS-a sa njegovog osnivanja, da je od svih stranaka najviše istinskih etičkih vrednosti u taj Program uneseno.
Nije Marković nikada bio ideolog SPS, iako je presudno učestvovao u pisanju tog programa. Ideologom su ga samo predstavljali u medijima. Kamo sreće da je ideološki usmeravao SPS, jer bi to značilo, ako primenimo MArkovićev obrazac, ne samo pričanje i pisanje o idealima, nego delanje, življenje i mišljenje u skladu s njima. Jasno je da svega toga u SPS-u nije bilo. Mangupi su samo prevarili jednog čoveka čista srca. I on se u to vrlo brzo uverio i od njih distancirao. Mihailo Marković je bio veoma veliki čovek i filozof. Prevelik da bi ga srpski narod takvog i pamtio.