успели сте да напишете одличан чланак/анализу, а да уопште, ниједном речју, не споменете ни српског ТАТУ (Императора), а Богме... ни МАМУ (Деду), тј. Председника и Премијера ове Власти.
Искрено, нисте споменули НИКОГА живог конкретно, плус, дали сте нека врло занимљива РЕШЕЊА за постојеће проблеме, а то је већ далеко изнад онога што је икада понудила постојећа Власт Србије!
Имате моје најдубље поштовање за то.
Христос Воскресе!
Препоруке:
0
0
2
понедељак, 05 април 2010 15:19
Nenad
Mislim da je ključ povećanja srpskog izvoza u razvijanju poljopoprivrede. Ali ne preko izvoza osnovnih poljoprirednih kultura(kako je sada slučaj što i autor navodi govoreci o nepovoljnoj strukturi izvoza)nego preko prehrabrene industrije koja će se na tu poljoprivredu osloniti. Priče o FIAT i slične investicije(bajke) mogu da smanje prekomerni uvoz, ali nikako da povećaju izvoz.
Препоруке:
0
0
3
понедељак, 05 април 2010 21:41
Дејан
Нема вајде од ових увијених анализа, док ми пишемо, они хоће да продају и Телеком!Питање за све, хоћемо ли им и то дозволити?
Препоруке:
0
0
4
уторак, 06 април 2010 01:46
lakon
Sve navedeno "oni" znaju.Ali "oni" nisu tu gde jesu da bi resavali,nego su tu da izvrsavaju.Neodgovorno bi bilo dozvoliti "im" da sa 40% akcija TELEKOMA plate sebi jos jedan baj-pas.
Препоруке:
0
0
5
уторак, 06 април 2010 16:49
thinking maize
A Nenade, сећате ли се како је Влаховић, као тадашњи министар за привреду и приватизацију, 2001 објашњавао зашто српску фирму "Фриком" купује хрватски "Agrocor", а не нпр. Мишковићева "Делта", као, ајде да кажем, српска фирма?! На крају се све сведе, да је "Agrocor" добио гаранцију хрватске државе, па је могао да подигне европски кредит, док ту исту гаранцију српска држава није дала
"Делти", због (цитат!) "лошег књиговодства"!? А таквих је случајева било још! Тако, фонд "Салфорд" купи цвет српских млекара, "Agrocor" пазари
"Дијамант" и још пар ПИК-ова у граничном подручју Шида (sic!), Грци купише шећерану у Црвенки, Коле
продаде "своје" шећеране Немцима, већ под Слобом продате хладњаче за малине и друге лако кварљиве пољопривредне производе итд., итсл. Да не говоримо о латифундијама Мишковића, браће Ницовић и Матијевића! Толико о "српској прехранбеној индустрији" и српској "развојној шанси"! И да не говорим о делом бомбардовањем, а делом изнуђеним банкротима уништеном домаћом индустријом вештачког ђубрива и пестицида, а о мрежи приватизованих земљорадничких задруга да не говоримо! Све то
"благословено" од оног Трнавчевића и моје БИВШЕ "веселе" колегинице Иване Дулић! као што видите, "браћа" БАШ ТЕМЕЉНО РАДЕ СВОЈ "ПОСАО"!
Жап ми што то морам да кажем у ове дане Васкрса и васкршњег помирења, али та "ГОСПОДА" разумеју само један језик: Како су дошли, ТАКО И ТРЕБА ДА ОДУ!
Препоруке:
0
0
6
уторак, 06 април 2010 21:48
Petrushin
Srbija mora da napravi desetogodisnji plan: u koje grane ce da ulaze, jer drzava od 7 miliona i sve starijim stanovnistvom ne moze da razvija sve grane...
Po meni treba posvetiti posebnu paznju sledecim:
1. Energetika
2. Informatika
3. Organska poljoprivreda i stocarstvo
4. Mala i srednja manufakturna preduzeca
5. Auto industrija na eliektricni pogon (srbija jedna od SVEGA 5-6 zemalja u svijetu koja ima sirovine za proizvodnju elektricnih baterija. Napomene radi, Kina je uslovila sve proizvodjace koji zele njihovu rudu za baterije, da moraju proizvodnju elektricnih automobila da premeste u Kinu.
Jos nesto, sto treba imati u vidu: ove niske interesne stope ce neminovno uskoro da pocnu da rastu, a sa njima i dug Srbije prema inostranstvu.
Uzmite sami, pa izracunajte: koliki ce biti udio kamata na otplatu glavnice duga, ako one porastu za 1% ili 2% u narednih par godina - ako ne i ranije, jer ce stimulativne mjere (quantitative easing) ove godine biti sve zamrznute.*
Koliki onda Srbija treba da ima pribredni rast ako kamate probiju 10% BDP-a?
Manja kolicina novca na trzistu, nemonovno izaziva vece kamate, narocito kod zemalja, ciji je kreditni rejting ispod investicionog (BBB).
Zato CB Srbije mora pod hitno da stimullise stednju domaceg stanovnistva i da se oslanja sto vise na takav kapital, umjesto sve skupljeg inostranog.
Ukoliko Srbija bude imala jasan i detaljan razvojni desetogodisnji plan, kojeg bi se pridrzavala i svesrdno podrzavala - uz vec nisku cijenu rada - kapital nemonovno mora da dodje u Srbiju, uzmemo li u obzir da smo nadomak jednog velikog trzista (EU) i najbolji most sa Rusijom, Kinom i donekle malom Azijom.
Naravno, bez podizanja obrazovanosti stanovnistva nema ozbiljnijeg privrednog rasta.
SRBIJO, PROBUDI SE!
----------------
*Global Imbalances and the Collapse of Globalised Finance - Anton Brender and Florence Pisani, CEPS, 2010
.jpg)
успели сте да напишете одличан чланак/анализу, а да уопште, ниједном речју, не споменете ни српског ТАТУ (Императора), а Богме... ни МАМУ (Деду), тј. Председника и Премијера ове Власти.
Искрено, нисте споменули НИКОГА живог конкретно, плус, дали сте нека врло занимљива РЕШЕЊА за постојеће проблеме, а то је већ далеко изнад онога што је икада понудила постојећа Власт Србије!
Имате моје најдубље поштовање за то.
Христос Воскресе!
"Делти", због (цитат!) "лошег књиговодства"!? А таквих је случајева било још! Тако, фонд "Салфорд" купи цвет српских млекара, "Agrocor" пазари
"Дијамант" и још пар ПИК-ова у граничном подручју Шида (sic!), Грци купише шећерану у Црвенки, Коле
продаде "своје" шећеране Немцима, већ под Слобом продате хладњаче за малине и друге лако кварљиве пољопривредне производе итд., итсл. Да не говоримо о латифундијама Мишковића, браће Ницовић и Матијевића! Толико о "српској прехранбеној индустрији" и српској "развојној шанси"! И да не говорим о делом бомбардовањем, а делом изнуђеним банкротима уништеном домаћом индустријом вештачког ђубрива и пестицида, а о мрежи приватизованих земљорадничких задруга да не говоримо! Све то
"благословено" од оног Трнавчевића и моје БИВШЕ "веселе" колегинице Иване Дулић! као што видите, "браћа" БАШ ТЕМЕЉНО РАДЕ СВОЈ "ПОСАО"!
Жап ми што то морам да кажем у ове дане Васкрса и васкршњег помирења, али та "ГОСПОДА" разумеју само један језик: Како су дошли, ТАКО И ТРЕБА ДА ОДУ!
Po meni treba posvetiti posebnu paznju sledecim:
1. Energetika
2. Informatika
3. Organska poljoprivreda i stocarstvo
4. Mala i srednja manufakturna preduzeca
5. Auto industrija na eliektricni pogon (srbija jedna od SVEGA 5-6 zemalja u svijetu koja ima sirovine za proizvodnju elektricnih baterija. Napomene radi, Kina je uslovila sve proizvodjace koji zele njihovu rudu za baterije, da moraju proizvodnju elektricnih automobila da premeste u Kinu.
6. Seoski i niche turizam (planinarenje, biciklizam, golf, kajakin, splavarenje, zdrava hrana...)
7. Gradjevinarstvo
Srbija, da bi bila na "nultoj stopi rasta", mora da se razvija uporedo kao i njena otplata spoljnih dugova: 8-10% godisnje:
дуга према БДП 6,60 (2008) 6,72 (2009)*
Zastrasujuce, dokle su vas doveli 'srpski' tajkuni i "uvozni lobi"...
DRAGI LJUDI, NE MOZE SE NATRAG!
--------
*Спољни дуг и степен спољне задужености Србије
Млађен Ковачевић
http://www.nspm.rs/ekonomska-politika/spoljni-dug-i-stepen-spoljne-zaduzenosti-srbije.html
Uzmite sami, pa izracunajte: koliki ce biti udio kamata na otplatu glavnice duga, ako one porastu za 1% ili 2% u narednih par godina - ako ne i ranije, jer ce stimulativne mjere (quantitative easing) ove godine biti sve zamrznute.*
Koliki onda Srbija treba da ima pribredni rast ako kamate probiju 10% BDP-a?
Manja kolicina novca na trzistu, nemonovno izaziva vece kamate, narocito kod zemalja, ciji je kreditni rejting ispod investicionog (BBB).
Zato CB Srbije mora pod hitno da stimullise stednju domaceg stanovnistva i da se oslanja sto vise na takav kapital, umjesto sve skupljeg inostranog.
Ukoliko Srbija bude imala jasan i detaljan razvojni desetogodisnji plan, kojeg bi se pridrzavala i svesrdno podrzavala - uz vec nisku cijenu rada - kapital nemonovno mora da dodje u Srbiju, uzmemo li u obzir da smo nadomak jednog velikog trzista (EU) i najbolji most sa Rusijom, Kinom i donekle malom Azijom.
Naravno, bez podizanja obrazovanosti stanovnistva nema ozbiljnijeg privrednog rasta.
SRBIJO, PROBUDI SE!
----------------
*Global Imbalances and the Collapse of Globalised Finance - Anton Brender and Florence Pisani, CEPS, 2010
www.ceps.eu/ceps/download/2923