Само у Београду су такви усташоиди и могли да егзистирају у било ком тренутку...

таман и да је у праву за ово што је написао, моје питање је да ли је имао права да издвоји један народ (српски) између свих других и да сву кривицу свали на њега.

Напросто није и НЕ МОЖЕ ДА БУДЕ иста жртва када освајаш и када браниш, као ни што срби у туђини нису бранили туђе јер су 'тели 'леба преко погаче већ су ишли да би преживели и сачували православље.

али може ли све сво наше страдање разумети без разумевања православља???
Мислим да не може и да је то главна "квака" која фали "грађанистима" данашње Србијице.

Нахрани КЕРА - да те УЈЕДЕ.

„За душе убијених молило се у цркви Светог Марка у Београду, а уњкави је патријарх Павле одкмечао литургију и у својој проповједи између осталог рекао: „Жалост је наша превелика, али би она била непреболна да су они изгинули идући да освајају туђе. Они су протерани из својих крајева, где су живели стотинама година.“ Ако сам добро разумијо ово црквено уњкање и појање, онда би то морало значити како би туга била голема и непреболна да су они гинули освајајући туђе, а ваљда је бол мањи кад се умире за своје.”
Није добро разумијо. Јер, иако је живео у номинално српској средини, није се потрудио да Србе разуме. Патријарх је гласноговорник Косовског завета, његове етичке суштине: „Боље ти је изгубити главу него своју огрешити душу“, „чојство је кад браниш другога од себе“. Оне етичке суштине коју је Зоран Мишић назвао главним током, наше традиције. Дакле, непреболно је изгубити своју душу а душу бисмо изгубили када би туђе освајали. Тај прости силогизам МК није разумео.

ima neke koristi od ovih bisera mirka kovaca...ko ima opstipaciju

Kada je šešelj pobedio Pekića u Rakovici svako normalan je znao da je u Srbiji sve otišlo u tri LPM!
Radikali već trideset godina haraju po Srbiji, a to se vidi i po većini komentara na ovaj tekst!
Ovi komentatori verujem da nisu pročitali ni jednu jedinu knjigu velikog pisca M.Kovača.

Nisam čitao ništa od Mirka Kovača, i ne verujem da sam propustio bilo šta bitno. Takvih "veličina" koji budu zaboravljeni čim im istekne politička upotreba ima napretek, npr beogradski nadrealisti titoistički komesari.

И још мало о МК логицирању..
Каже МК: „Чини ми се да је Његова Светост морала рећи да би се лакше преболело и заборавило страдање земљака да су освајали туђе, а како нијесу, онда је непреболно што су прогнани са својега.“
Морала би рећи, када не би била Хришћанин. Али зар нису они, Хришћани, „на подсмех Грцима и на саблазан Јеврејима“.. Па тако и МК-у.
Узгред, Голда Меир је својевремено рекла да би Палестинцима могла да опрости што су убијали Јевреје али да не може да им опрости што су Јевреје натерали да Палестинце мрзе... О души је увек реч код „дубоких“ људи..
Новокомпоновани Монтенегински списатељ није ништа разумео, не о Србима, исправљам се, него о људима.

Da, na neki način ih Srbi "ujedu za srce", ponizne ih do srži bića ili barem oni to tako osjete i onda iz dubine duše zamrzne Srbe. Dobro ste primjetili, svaka čast na komentaru.

Ровињ је миленијумима романски град на западној обали Истарског полуострва, шта физички припада Апенинском полуострву.
Године 1945. у Ровињу је 8.871 становник, у чему 85,17 одсто или 7.555 Италијана.
Године 1991. у Ровињу је 12.910 становника, у чему 13,64 одсто или 1.761 Италијан.
Године 1991. у Ровињу је требало да буде најмање 85,17 одсто или 10.995 Италијана.
Година 1945-1991. у Ровињу титоисти су опљачкали и истребили (убили, протерали, однародили) више од четири петине или 83,91 одсто или 9.234 Италијана, шта је просечни пример великохрватског тоталног геноцида над италијанским народом на источној обали Јадранског мора у 20. веку.
Година 1991-2013. у Ровињу монтенегрински титоиста Мирко Ковач као званични великохрватски пропагандиста је 22 године наградно пребивао у опљачканој кући истребљених староставних Италијана.
Данас 2021. у Јозефштату (бивши Београд) једино србомрсци подсећају на уљезлог србождера Мирка Ковача, којег србско робље је издржавало 34 године 1957-1991.

Srbijicu oko dvije Morave”,kako joj tepa Koštunica – Srbijicu i u njoj pogašena svjetla.Ali te uvjeravam, prijatelju,da je ovaj rat pokazao da su srpski vojnici kukavice,a generali i oficiri hulje koje teškom artiljerijom i sa sigurne distance gađaju gradove.Ta je oficirska bagra i ta vojska lice i naličje nadirućeg državnog barbarizma, slika duhovnog stanja jednog naroda,to ti ja kažem kao filozof.Iza njih ostaje pustoš kao što je pustoš u dušama stratega te krvave orgije.To je samodestrukcija srpske ratničke tradicije,ovako,jer moja je filozofija ponajprije sumnja. Filozof i nije ništa drugo doli zabrinut čovjek.Sada mogu zamisliti kako to sve pogađa autora Deoba, srećom i Bogu milom hvala moga prijatelja,koji je u toj knjizi,bogme davno, ali tako moćnim esejističkim sredstvima u spoju s poetikom pripovijedanja,duboko proniknuo u srž ideologije noža.Sada su,Dobrice, svi srpski vojnici četnici, oni gibaničari,one jajare iz tvojih Deoba, samo sada zajedno s komuni
nastavlja se

tugaljivo
"Čitati kritike nadobudnih literarnoj gromadi..."
Au bogati! Ni manje ni više, nego gromada...Gledajući s pozicije umetnosti, g. Kovač je ispod osrednjeg pisca. Spin je čudo, toliko je ništarija, literarnih naročito, uspelo da ubedi neuke da im dela vrede! Pa i ovo g. Kovačevo baljezganje o politici samo služi da zavara trag koliko je on ustvari literarno smešan. Nažalost, nije jedini, i to nema veze sa političkim stavovima.

nije kovac prvi ni zadnji koji je pljuvao u vodu koju je pio,mnogo ih je Beograd video,nije ih zvao,sami su dolazili i to trkom,kao matos,ujevic pa miljenko jergovic,boris dezulovic i mnogi drugi,stizali su iz svojih kasaba i varosi u Beograd jedinu metropolu na ovim prostorima,ajde de sta su pre dolazili nisu imali svoju drzavu,ali sto danas stizu,uspeh iz provincije treba potvrditi u metropoli,ali kada shvate da je Beograd mnogo dublja voda od njihovih plitkih potocica,odlaze razocarani i pljuvanje moze da krene,to je kompleks manje vrednosti koji je i kovac imao,dok je bilo para vesto ga je skrivao,kad je para nestalo pravac rovinj i onda je najzad dobio sansu,mnogo pljuvacke i jos dobro placeno,gde ces veceg zadovoljstva,dajes oduska svome kompleksu i mrznji,a pare stizu,kako da se Beograd oduzi kovacu,prosto;u svaku knjizaru i biblioteku urami ovaj tekst g.Vucinica kako bi nadolazece generacije znale sa kojim ....... posla imadu,ako bas zele da ga citaju

Ponavljam pitanje:-kome je palo na pamet da ovog pisca nazove književnom gromadom?To mi u poredju dodje, kaouporediti ovog analiticara sa Srdjom Tripkovićem?Smesno,zar ne?

Мирко Ковач је до зла бога досадан писац..... Тако сам почео коментар пре неких осам до десет година на један текст о Мирку Ковачу. Осталог се не сећам.

Najprimitivniji nacionalizam se odrazava u mrznji prema drugim nacijama bez razloga. No, moze li se onaj hrvatski ili na kraju krajeva slovenacki necim opravdati? Uvek raznovrsna, nikad homogena, uglavnom zrtvovana srpska nacija, postala je na neki nacin i grubo receno, deformisana agresijom okupatora, ili prispele brace na celu s neprikosnovenim diktatorom, kojoj se zbog zlocina nikad nije lustriralo, kamoli sudilo. Istorija posle odlaska Turaka se odvijala uglavnom hekticki i tragicno. Lomljenje kicme jednom narodu u kratkom istorijskom periodu nije moglo zavrsiti drugacije, nego snaznom reakcijom na dobro upamcen preteci fasizam drugih. Zloupotreba tih bojazni je vec maestralno delo politickih iluzionista. Mirko Kovac je bio u Beogradu kao kod kuce. Mogao je to biti u Zagrebu tokom maspoka ili nekih njemu slicnih pokreta?

Хендикепиран писац који поред једног Пекића је могао бити само обичан во!

Типичан усташа!!!

Мени се чини, или мене умирује помисао да је и лепота и ружноћа у оку посматрача.

Шта може један посматрач Ковача да каже о објекту посматрања? Да је ружан човек и да је изразито ружно говорио о својим бившим пријатељима. Моје око упорно покушава да пронађе ту неку лепоту, али је нажалост нема. Човекова унутрашњост се често осликава на лицу, а Ковач је очигледан пример.

"Црногорци државу желе само зато да би судјеловали у изградњи модерне Еуропе и да би се отргнули од протуеуропске Србије. Јер без Црногораца Еуропа не може опстати." (Мирко Ковач - "Ферал трибјун" 1999)