“...Данас, када се размишља у стварним категоријама, чини се да су два , или чак више разреда, једина могућност за опстанак ЕУ…”. Оно о “више разреда“ нарочито важи за садашње аспиранте за пријем у ЕУ, посебно за оне чија влада сматра да ЕУ нема алтернативе. На тему разреда, сетио сам се једног свог ранијег коментара. Не знам тачно где је објављен, али није згорег да један део уз мању адаптацију, с вашим допуштењем, поновим: “... После скоро 40-то годишњег живота у ЕУ, желим да вам изнесем једну параболу: ЕУ вам је као „Оријент Експрес“. Ту има и салон вагона, вагона за спавање и за ручавање. У салонском и колима за спавање се вози искључиво висока бриселска бирократија, а у вагон за ручавање залазе и путници I класе када имају да плате (између осталих: Немачка, Француска, Холандија, Аустрија, Италија, Скандинавци). Понекад залазе и Британци, онда када се не возају авионом у САД на реферисање. У II класи путују Ирска, Шпанија, Португалија, Грчка – они су на време ушли у воз и највише профитирали од разних субсидија и попуста док је за то било времена. У III класи: ситна боранија – балтичке земље, Малта, Пољска, Чешка, Словачка, Мађарска, Словенија (ова последња се стално трси да упадне у II класу, али је немилосрдни кондуктери стално враћају у III.) У вагону за багаж, стешњени између сандука и кофера, возају се Румунија и Бугарска, стално се надајући да ће их можда некада пустити и у III класу. На крају воза тандрчу сточни вагони. Само у њима има места, уколико они из салон-вагона и кола за спавање благоизволе да дозволе. Е, сад: да ли је боље возити се, па макар и у сточним вагонима, или стојати на перону и безалтернативно гледати како возови пролазе? Или, можда – отићи са перона и гледати своја посла? “ Ово је писано прошле године. Како време одмиче, она последња алтернатива - јер алтернатива ИМА( гледати своја посла) постаје све реалнија и привлачнија.

40:15 за Дарка !