„Петог октобра 2000. гласао сам за промене, и погрешио. Погрешио бих и да сам гласао за другу страну.“ Српски усуд!
Препоруке:
0
0
2
петак, 09 април 2010 21:20
Мирко Грбић, Бањалука
Ја вам све заблуде опраштам г. Данојлићу!
Зато је сада шеф НОМЕНКЛАТУРЕ клинички психолог а Вама горак окус у устима!Волио бих да сте макар сада схватили која врста знања је нужна у политици, поготово у Србији !Књижевно умјеће видите да није !
Подсјетитие се мудрости , народне, колико соли с неким треба појести да га упознаш!
Свако Вам добор желим, памет у главу и не замјерите ми !
Препоруке:
0
0
3
петак, 09 април 2010 23:48
jova
Velika zelja za promenama, a nimalo saznanja sta stoji iza njih, je mnoge naterala na taj samoubilacki korak.To je izgledalo kao izbor jedine mogucnosti.
I moja malenkost je to uvidela, vrlo brzo, ali nisam se stideo da to svojoj okolini i priznam. Mozda je to i, jednostavno, pranje savesti. Mada se, i sa ove distance, cini da nije bilo drugog izbora.
Dakle, nije problem u izboru, vec u nepostojanju elementarne politicke svesti, i savesti, kod tzv.idiota, za donosenjem suda o svom izboru.
Na kasno paljenje se uvek racuna kada se Vlasi prevode zedni preko vode-a da se ne sete.
Ali, ako tada nismo imali izbora, imali smo ga posle. A mi smo onoga koji je vratio mandat narodu, po elementarnom demokratskom principu, na proveru, jednostavno odbacili. Tada smo se odrekli, nesvesni , i odrekli demokratije.
Da zakljucim, mislim da i nije problem u narodu, problem je u njegovoj intelektualnoj eliti koja cuti o svom izboru.
Pohvale g.Danojlicu
P.S.Nisam clan nijedne stranke.
Препоруке:
0
0
4
субота, 10 април 2010 00:08
Široko nebo Banata
Duboka je i dirljiva ispovest velikog pisca. odavno me najličnije dotiče etika njegovih ispovesti. Ako je neko propustio, najtoplije preporučujem da pročita sjajnu ispovest M. Danojlića "Lične stvari" koju smatram primerom čiste primenjene etike. Želim mu reću i zdravlje, da nas još mnogo puta snaži u nastojanjima da budemo uspravni i istinoljubivi. Uzgred, delim piščevo iskustvo spram 5. oktobra. Silno sam prigrlio slatku nadu koju je otvorio ali sad pijem gorku čašu... Srpski usud?
Препоруке:
0
0
5
субота, 10 април 2010 06:27
Симић Манојло
Ово је доказ да ни паметни људи нису имуни на
грешке .
Изгледа да је Србија лакома на промјене : од горег
на горе .
Ово што ова садашња гарнитура на Власти ради ,
могао би и сваки пети пролазник којег сретнете
на улици : распродаје туђе , и узима дугове које
неће он враћати .
А онда нам у својим медијима, у којима им новинари
постављају питања ко роду рођеном ,објашњавају да
нам никад боље није било .
То више није ни демагогија .
То је терор безобразлука .
Препоруке:
0
0
6
субота, 10 април 2010 08:01
Никола
Тобожња кратковидост господина Кетмана,па његово својеврсно
покајање[/quote. Служи за украс на фасади, дебеовској.
Препоруке:
0
0
7
субота, 10 април 2010 08:33
Јовиша Видић
Уважени господине Данојлићу, хвала Вам на људској искрености. Дуго се снедбивам, да изнесем моје виђење, како о "Савезу ослобођење" тако и о уреднику "Наше речи" г. Десимиру Тошићу.
Дуги низ година, моја маленкост је помагала "Савез Ослобођење", као и "Нашу Реч", коју је уређивао г. Десимир Тошић. Одмах после Ерена, када су се створили услови за слободно политишко деловање у почившој држави, пракса је још једном показала да политика квари људе, где је г. Тошић типичан пример. Неки пут није довољан ни џак соли, појести са неким, да би га добро упознали. Као што је и Вас г. Данојлићу позвао на ручан у скупштински ресторан, тако је понудио и мене, да би ме касније одвео у посланички клуб итд. Како је само озарено и тријумфално изгледао г. Тошић у улози посланика Савезне Скупштине, па сам стекао утисак да му је то био и једини циљ. На моје примедбе, да су сада прави услови, да у пракси покажемо своје залагање за добробит и да личним примером покажемо приврженост своме народу, г. Тошић упери у мене кажипрст и рече: "Ви сте Срби непоправљиви". "Па ваљда сте и Ви Десимире Србин" рече му моја супруга. "Не, ја сам Југословен", узврати г. Тошић. О томе, како и пензијица може да се заради и сл. небих на овом месту. Без обзира, не жалим ни једну круну нити фунту, моје помоћи тада јединим озбиљним новинама у раселању, на против.
Јовиша Видић од Рудина.
Препоруке:
0
0
8
субота, 10 април 2010 10:56
hroničar
I ja sam imao jedno iskustvo u stranačkom radu. Kasnije mi je jedan sociolog, i stranački lider objasnio da u formiranju stranaka i narodnih pokreta postoji više faza. Najvažnija je tzv. faza animacije. Ako je nešto zaista uzbudljivo i nešto što budi nadu i razigrava damare, to je ta faza "animacije". Gospodin Danojlić je očito potrošio svoje političko vreme na tu fazu, kao i ja. Za razliku od njega ja nisam afirmisani i uvaženi književnik, nisam književnik uopšte, ali jesam neko kome su se ideje SDS-a učinile divne, slobodrske, pravedne, bilo je uživanje i čast raditi na "animaciji" ljudi za te ideje.
A onda su se javila trojica mojih najboljih prijatelja za čitav moj život, jedan od njih je bio moj otac, koji su mi rekli svaki na svoj način, da je lepo što sam pomogao, ali da je to i dovoljno. Najstariji od njih mi je rekao: "Politika i istina nikada nisu pod istim krovom". Oni koji vole istinu, a ti si taj ( on je verovao da sma ja istinoljubiv ) nema šta da traže u politici. Istina je u nauci, umetnosti i malom običnom svakodnevnom životu, sa svetom i ljudima baš takvim kakvi jesu. Buduće vlasnike benziskih pumpi, ambasadore, narodne poslanike, direktore javnih preduzeća, univerzitetske profesore i ministre koje sam upoznao u fazi "animacije" stranke, a koji su ostali da se i dalje bore, kad sam ja otišao da gledam svoja posla, dugo ne viđam, jave mi se kad ih surgunišu, ili kad ih neko sudski potera zbog nečega.
Ja sam mali i običan čovek, Mića Danojlić je sigurno legenda i kao čovek i kao pisac, ali ako mogu da prokomentrišem, za njegovu i utehu svih nas koji smo se u njegovom tekstu pomalo prepoznali, je to da onih koji su ostali u tim strankama u mom SDS-u i Danojlićevom DS-u, dakle, "njih" ili ih on, kao animator Demokratske stranke, ovome kako se sada " demokrate" ponašaju nije učio.
Препоруке:
0
0
9
субота, 10 април 2010 11:17
октобар
Чини ми се да је преко 90% српске интелигенције било против Милошевића у јесен 2000. То је поколебало народ.
Препоруке:
0
0
10
субота, 10 април 2010 11:52
FORum LIvi
Cudno je to kako pisci posle slicnog iskustva sa politikom , dodju do slicnog zakljucka .Solzenjicin je pred kraj zivota u jednom od mozda poslednjem intervjuu , rekao otprilike to da u eventualnom novom zivotu ne bi radio to sto je radio u politici .Odavao je utisak coveka koji je razocaran.Jedino se ne menja covek koji se izdaje za pisca i u isto vreme se neuspesno bavi politikom .Nosi bradu pa bio malo Ministar ...
Препоруке:
0
0
11
субота, 10 април 2010 12:51
Одбрана и последњи дани
Човек је видео докле је дошло,па је дигао руке од свега.
Препоруке:
0
0
12
субота, 10 април 2010 12:55
Дарко Станојевић
Ако ће Вам бити лакше, већина нас је (ужасно!) погрешила у вези са Демократском странком (оном са краја 20. века), као и Ви, г.Данојлићу.
Једина разлика је што сте ви били напољу а ми мање-више овде, па Вам малчице замерам што не видесте даље и више од нас, а такође не видесте ни да пок.Тошић није ништа више и друкче од обичног Србина. Но, идоли највише разочарају за живота, после смрти им се отћути много тога, јер није ред.
Одличан Вам је коментар је да се српске "демократе" деле партеногенезом, мада је мени, ипак, помало недаекватан.
Партеногенеза је развитак из неоплођене ћелије, а за наши политичари се развијају и деле простом деобом, а Богме, и "егзоспорама", "фрагментацијом", а понајвише воле "пупљењем"!
:D
Љуби их Мајка Природа (и отац лихвар).
Поздрав!
Препоруке:
0
0
13
субота, 10 април 2010 16:21
Danski Srbin
Ja bih da se prikljucim listi "zabludelih" ovaca ili ti politickih ovnova.
U vreme, o kome govori g.Danojlic, u Kopenhagen je dosao jedan moj Beogradski poznanik, clan glavnog odbora Srpskog pokreta obnove, i molio za pomoc oko organizovanja SPO-a u Danskoj. Na tom skupu, na moje iznenadjenje, svi su bili jednoglasni da ja budem predsednik. I pored mog opirananja, nikad u zivotu nisam bio clan neke partije, a kamo li predsednik,oni mene izabrase.
Muke nastadose kad sam morao jednom mesecno da pripremam sastanak a najgore je bilo to sto, kako god ja to okrenuo, ostajao je ukus komunizma.
Moja politicka karijera je trajala dve godine, sve do moje posete glavnom odboru.
Posto sam zakljucio da to drustvo nije crkva gde se valja Bogu moliti, vratio sam se u Kopenhagen i lokalnom odboru podneo ostavku na clanstvo u partiji, a samim tim i na mesto predsednika.
Sa tog sastanka mi je u secanju ostao detalj, kad je jedan u diskusiji tim povodom rekao da su za tako nesto komunisti streljali - drugi mu je dobacio: "Budalo,mi nismo komunisti".
Sa pokojnim g.Tosicem sam se znao preko telefonskih razgovora. Biо sam dugogodisnji predplatnik casopisa Nasa Rec. Meni je bilo cudno, kako neko ko se toliko angazovao politicki nije u novim uslovima dobio neko vaznije mesto u Srpskoj politici.
Slika tog sveta politike, za razliku od sveta kome pripada g.Danojlic, moze se videti u komentaru g.Mirka Grbica iz Banja Luke. Ima se utisak da doticni nije razumeo napis, kad kaze : "Ja Vam sve zablude oprastam"
Pisac Danojlic je daleko iznad toga, pa nema nikakav "gorak ukus u ustima".
Vrlo je hrabro i nepristojno obucavati g.Danojlica koja vrsta znanja je potrebna da bi se uspelo u politici.
Sta ja mislim o g.Danojlicu, znacete ako procitate komentar pod imenom SIROKO NEBO BANATA.
FORum LIvi i ja smo imali slicna iskustva sa neuspelim politicarem, ma da je jednom bio ministar
i redovno ide na molitvene dorucke.
Препоруке:
0
0
14
субота, 10 април 2010 17:23
Одбрана и последњи дани
FORum LIvi
Cudno je to kako pisci posle slicnog iskustva sa politikom , dodju do slicnog zakljucka .Solzenjicin je pred kraj zivota u jednom od mozda poslednjem intervjuu , rekao otprilike to da u eventualnom novom zivotu ne bi radio to sto je radio u politici .Odavao je utisak coveka koji je razocaran.
Па, наравно да ће бити разочаран као што би требали бити и остали источноевропски дисиденти.Њихова вера у либерални, хумани и правдољубиви Запад срушила се заједно са берлинским зидом.
Препоруке:
0
0
15
субота, 10 април 2010 18:26
Jasna
Cudi me stvarno da Danojlic i ostali srpski intelektualci ,nisu mogli da prokuze o cemu se radilo 5.oktobra i o kakvoj vrsti "prevrata" je rec,ko to finansira i zbog cega.Zbog Milosevica mi smo kasnili sa "tranzicijom",(jer je bio protivnik rasprodaje i zbog toga je bio satanizovan na zapadu) i vrlo dobro smo tada mogli videti iz iskustva dugih zemalja Rusija ,Bugarska,Rumunija,Madjarska..sta nas ceka i sta se podrazumeva pod "tranzicijom".Ja sam u to vreme bila u USA,procitala,brdo literature o tome, najvise od Diane Johnston ,koja je sve to lepo opisivala.Druzila sam se u to vreme sa nekim fizicarima iz Bugarske koji su pobegli od bugarske tranzicije u USA,i pricali mi sta je u Bugarskoj(mafija,tajkunizacija,rasprodaja,zaduzivanje,za nauku nista...),sto i nas ceka,kad pobede "demokrate".Nazalost sve se obistinilo.
Zaista se cudim da to nisu znali makar srpski intelektualci patriote.
Ni Dobrici Cosicu ne mogu da se nacudim,da je bio clan Otpora(sto sam tek nedavno saznala).
Препоруке:
0
0
16
недеља, 11 април 2010 00:02
Еразмо
Нико пророк у свом селу, па ни покојни Председник Милошевић у Србији. Сви смо 2000. године били против њега. А данас ми се срце стегне од туге кад прочитам његово задње јавно обраћање народу. Чули смо га, а не послушасмо. Све је како је рекао. Заслужили смо све што нас је снашло.
Препоруке:
0
0
17
недеља, 11 април 2010 13:44
Мирко Грбић, Бањалука
@ Danski Srbin
Поштовани годподине, нажалост све сам разумио па чак и оно што Ви нисте а ни г Данојлић!
Тај 5. октобар је плаћен доларима преко баре.И сада Ви се саберите за кога сте радили!И то је политика !
Свако добро Вам желим!
Препоруке:
0
0
18
недеља, 11 април 2010 22:05
Никола
Прочитао сам пажљиво присећања Данојлића на део његових политичких активности пре 90-тих и потом у Демократској странци почетком 90-тих.
У овим сећањима има лепих успомена на храбре покушаје увођења вишестраначја и демократије у Србији од оснивача ДС и других личности.
Али, има и врло нејасних и недоречених оцена, баналних коментара и промашених анализа писца-политичара Данојлића тако да је тешко докучити у многим пасусима шта је аутор хтео да каже. Једна од тих нејасноћа је његово сећање на дружење са Д. Тошићем када помиње: "Једном ме је, као народни посланик, позвао на ручак, у скупштински ресторан. Јеловник ми се учинио баналан. У Београду има бољих кафана од оне у којој се хране високи народни представници."
Шта год је писац хтео да каже: а)да није требало да га Тошић води у ресторан вишестраначке скупштине б)да је јеловник био баналан(да ли је Карађорђева шницла требала да се пише другачије?),или да има бољих ресторана(што иначе није тачно,јер је та кухиња годинама једна од најбољих) - су све обичне тривијалности.И какве везе све то има са темом којом се бави?
Следећа нејасноћа је његово тврдња да је гласајући 5. октобра 2000. за промене "погрешио"!?! Он сматра да би погрешио да је гласао и за Милошевићев СПС? И то његово уверење је његово лично право. Свако има право чак да и не гласа. Какве везе то има са његовом следећом причом како је остао жив после неке саобраћајне несреће која се десила 1961. - 40 година пре тога? Данојлић и овде меша бабе и жабе, повезује неспојиве ствари.
На крају, попује нам свима како се он,ето,то мало времена бавио политиком из "љубави према слободи". Све да и без размишљања и проверевања верујемо писцу остаје нелагодан утисак да су се остали углавном бавили политиком из неког личног интереса,користи. И сам Данојлић зна да има много његових колега, писаца, уметника који су се и код нас, у Француској и свету бавили политиком из користољубља, чисте алавости на новац и привилегије. Продавати морал није морално.
Препоруке:
0
0
19
понедељак, 12 април 2010 01:31
Чика Јова Змај
@Никола
Аууууу момче... Ти си очигледно пропустио слушање више предмета у основној и средњој школи... Врати се ти твојим мултимедијалним часовима на кабловским каналима... Овде ћеш се тешко научити оно што си давно пропустио...
Препоруке:
0
0
20
понедељак, 12 април 2010 09:37
брм
"Ви сте Срби непоправљиви". "Па ваљда сте и Ви Десимире Србин" рече му моја супруга. "Не, ја сам Југословен",...БАШ КАО И ОНАЈ КОГА ОПЛАКУЈЕТЕ НА ОВОМ САЈТУ СВАКОМ ПРИЛИКОМ
kad ће Срби већ једном да схвате да је ТО суштина нашег проблема..
поздрав свим све бројнијим слобистима - ја сам изгледа један од ретких који се не КАЈЕ због 5. октобра
нек вас Бог сачува с тим вашим југословенством и комунизмом ...а и нас поред вас
Препоруке:
0
0
21
понедељак, 12 април 2010 11:14
@@
Хвала свим учесницима на овом "тренутку истине".
Препоруке:
0
0
22
понедељак, 12 април 2010 17:18
Јовица
@Никола
Делим с тобом резерве према ономе што је Данојлић написао. Можда је по Данојлићу највећи проблем српске политике у руковођењу Демократске странке од стране Десимира Тошића.
Ипак чини ми се да је једини проблем што је Тошић вративши се из емиграције наишао на топао дочек у Демократској странци. Многе који су били ван матице је то заболело, онако завиднички. Мада ја мислим да су га прихватили зато што човек никад није био комуниста, није са црвенима шуровао, а није ни како каже Данојлић имао било какве користи од свога бављења политиком.
@Чика Јова Змај
Лепо је подучавати људе, уважени песниче, али их претходно треба разумети, а потом и размислити о чему бисте их могли подучити, ако имате чиме. Јеткошћу? Ароганцијом? Самодовољношћу? Можда Чика Јова Змај треба поново да чита све што је прочитао, с покушајем да све то разуме.
Препоруке:
0
0
23
уторак, 13 април 2010 18:58
Обсервантес
Не преферирам ставове ни једног (Данојлић) ни другог (Тошић). Али ипак Г. Данојлић се бр извинио. Тако је то кад савест проради. А г. Данојлић је несумњиво има. Текст г. Данојлића је одличан и едукативан и требало би га што више експонирати јавности само због једног а то је употреба оствареног интелектуалца у бизарне политичке сврхе при чему такав интелектуалац, испоставиће се, само служи за показивање, „као мечка на вашару да би публике (гласача)било што више“. Зна г. Данојлић да су многи пропали у струци (писци, инжењери, лекари, просветари ...) своју „Меку“ пронашли у политици. Ти и такви неостварени лењивци у струци и науци, окићени титулама и вођени нагоном узимања (а не давања и одрицања) пре би да буду шраф у исплативом (партијском) механизму јер никада нису ни могли постати идентитет per se. Они га тек касније остварују, тај „ идентитет“ , али као лажни (зато је силазак с власти болан) кадровском партијском комбинаториком уз медијску и јавну експонацију.
Отуда Г. Данојлић, између осталог, упозорава и оне који тек долазе да не буду лакомислени и не дозволе себи( ако јесу већ нешто ) да буду употребљени (да би постали ништа).
Препоруке:
0
0
24
уторак, 13 април 2010 20:04
Peter RV
Kako je ovo momenat za izpovijest, da dam i moj licni doprinos.
Poznavao sam nesto Desimira Tosica, uglavnom kroz nekoliko njegovih saradnika, i Danojlicev opis se podudara sa mojim utiskom o njemu. Tosic mi je davao utisak politicara, jos onda kad to nije imalo nikakvoga smisla bit. Sto on nije mogao da prihvati,a sto je mene bilo isuvise jasno od pocetka, da srpska emigracija nece imat nikakvog uticaja ni uloge u eventualnom oslobodjenu od komunizma. Pravo da kazem, nijesam vidio veliku razliku u efikasnosti , izmedju Desimira Tosica I Momcila Djujica. Tosic je sklapao neke 'saveze' (sa Hrvatima) i govorio toliko 'umjereno' kao da je mislio da ga citavi svijet slusa. U emigraciji, medjutim, verbalni ekstremizam (anti-komunizam)je bio 'de rigeur' -dusevna hrana. Prekinuo sam vezu sa 'Nasom Rijeci' kad se opredijelila protiv Goldwatera.
Sa padom komunizma uvidjeo sam, da sam,sa mojim anti-komunizmom ustvari branio medjunarodni kapitalizam, sto nije imalo nikakve veze sa interesima Srpstva.
Ali- sto je definitivno zabilo glogov kolac u moju 'anti'-ideologiju, je bilo bombardovanje Srba u Krajini i Bosni. Kad je doslo do rata na Kosovu, nijesam vise ni zeleo promjenu rezima u Beogradu. Cinilo mi se da bi bio jedan izdajnicki akt obarati jednog vozda koji se hrabro suprostavio vojnickoj okupaciji nase zemlje- u sto jos uvijek vjerujem. Petog Oktobra bih sigurno bio na stranu Milosevica.
Milosevic je pao kao pravi Srbin, boreci se do posljednjeg daha protiv neprijatelja Srpstva.
Njega ce srpska istorija, bez ikakve sumnje, potpuno rehabilirati.
Препоруке:
0
0
25
среда, 14 април 2010 00:01
Јовица
Петре РВ,
Кажете да се ваш утисак подудара са Данојлићевим, а онда у образложењу тога говорите да је Тошић био умерен итд. Као и да вам је жао што је режим Милошевића уопште отишао, а тврдите да сте антикомуниста. Кажете да је антикомунизам био храна и да се на њему хранио Запад... да Ђујић исто што и Тошић... ниште се ту не слаже, то је све у колиѕији.
Препоруке:
0
0
26
среда, 14 април 2010 10:30
Љубица
Овај однос према партији а посебно према Десимиру Тошићу мени личи на оне баба девојке које нико није иѕабрао за плес, па се после теше како нису ни хтеле да плешу.... А оно што највише личи на Десимира је управо део реченице "... да се није ѕбунио...". И заиста се није збунио, до краја живота је веровао!
Препоруке:
0
0
27
среда, 14 април 2010 16:32
Peter RV
@Jovice,
potpuno ste u pravu. Nekako sam se uvijek nasao na strani porazenih. Nikakvo cudo da se nijesam nikad obogatio.
Препоруке:
0
0
28
недеља, 18 април 2010 03:06
Dule
Ja sam uzivao dok sam citao knjige Milovana Danojlica. Vise ne mogu da trazim a i nije vazno.
Sto citate vi?
.jpg)
Зато је сада шеф НОМЕНКЛАТУРЕ клинички психолог а Вама горак окус у устима!Волио бих да сте макар сада схватили која врста знања је нужна у политици, поготово у Србији !Књижевно умјеће видите да није !
Подсјетитие се мудрости , народне, колико соли с неким треба појести да га упознаш!
Свако Вам добор желим, памет у главу и не замјерите ми !
I moja malenkost je to uvidela, vrlo brzo, ali nisam se stideo da to svojoj okolini i priznam. Mozda je to i, jednostavno, pranje savesti. Mada se, i sa ove distance, cini da nije bilo drugog izbora.
Dakle, nije problem u izboru, vec u nepostojanju elementarne politicke svesti, i savesti, kod tzv.idiota, za donosenjem suda o svom izboru.
Na kasno paljenje se uvek racuna kada se Vlasi prevode zedni preko vode-a da se ne sete.
Ali, ako tada nismo imali izbora, imali smo ga posle. A mi smo onoga koji je vratio mandat narodu, po elementarnom demokratskom principu, na proveru, jednostavno odbacili. Tada smo se odrekli, nesvesni , i odrekli demokratije.
Da zakljucim, mislim da i nije problem u narodu, problem je u njegovoj intelektualnoj eliti koja cuti o svom izboru.
Pohvale g.Danojlicu
P.S.Nisam clan nijedne stranke.
грешке .
Изгледа да је Србија лакома на промјене : од горег
на горе .
Ово што ова садашња гарнитура на Власти ради ,
могао би и сваки пети пролазник којег сретнете
на улици : распродаје туђе , и узима дугове које
неће он враћати .
А онда нам у својим медијима, у којима им новинари
постављају питања ко роду рођеном ,објашњавају да
нам никад боље није било .
То више није ни демагогија .
То је терор безобразлука .
Дуги низ година, моја маленкост је помагала "Савез Ослобођење", као и "Нашу Реч", коју је уређивао г. Десимир Тошић. Одмах после Ерена, када су се створили услови за слободно политишко деловање у почившој држави, пракса је још једном показала да политика квари људе, где је г. Тошић типичан пример. Неки пут није довољан ни џак соли, појести са неким, да би га добро упознали. Као што је и Вас г. Данојлићу позвао на ручан у скупштински ресторан, тако је понудио и мене, да би ме касније одвео у посланички клуб итд. Како је само озарено и тријумфално изгледао г. Тошић у улози посланика Савезне Скупштине, па сам стекао утисак да му је то био и једини циљ. На моје примедбе, да су сада прави услови, да у пракси покажемо своје залагање за добробит и да личним примером покажемо приврженост своме народу, г. Тошић упери у мене кажипрст и рече: "Ви сте Срби непоправљиви". "Па ваљда сте и Ви Десимире Србин" рече му моја супруга. "Не, ја сам Југословен", узврати г. Тошић. О томе, како и пензијица може да се заради и сл. небих на овом месту. Без обзира, не жалим ни једну круну нити фунту, моје помоћи тада јединим озбиљним новинама у раселању, на против.
Јовиша Видић од Рудина.
A onda su se javila trojica mojih najboljih prijatelja za čitav moj život, jedan od njih je bio moj otac, koji su mi rekli svaki na svoj način, da je lepo što sam pomogao, ali da je to i dovoljno. Najstariji od njih mi je rekao: "Politika i istina nikada nisu pod istim krovom". Oni koji vole istinu, a ti si taj ( on je verovao da sma ja istinoljubiv ) nema šta da traže u politici. Istina je u nauci, umetnosti i malom običnom svakodnevnom životu, sa svetom i ljudima baš takvim kakvi jesu. Buduće vlasnike benziskih pumpi, ambasadore, narodne poslanike, direktore javnih preduzeća, univerzitetske profesore i ministre koje sam upoznao u fazi "animacije" stranke, a koji su ostali da se i dalje bore, kad sam ja otišao da gledam svoja posla, dugo ne viđam, jave mi se kad ih surgunišu, ili kad ih neko sudski potera zbog nečega.
Ja sam mali i običan čovek, Mića Danojlić je sigurno legenda i kao čovek i kao pisac, ali ako mogu da prokomentrišem, za njegovu i utehu svih nas koji smo se u njegovom tekstu pomalo prepoznali, je to da onih koji su ostali u tim strankama u mom SDS-u i Danojlićevom DS-u, dakle, "njih" ili ih on, kao animator Demokratske stranke, ovome kako se sada " demokrate" ponašaju nije učio.
Једина разлика је што сте ви били напољу а ми мање-више овде, па Вам малчице замерам што не видесте даље и више од нас, а такође не видесте ни да пок.Тошић није ништа више и друкче од обичног Србина. Но, идоли највише разочарају за живота, после смрти им се отћути много тога, јер није ред.
Одличан Вам је коментар је да се српске "демократе" деле партеногенезом, мада је мени, ипак, помало недаекватан.
Партеногенеза је развитак из неоплођене ћелије, а за наши политичари се развијају и деле простом деобом, а Богме, и "егзоспорама", "фрагментацијом", а понајвише воле "пупљењем"!
:D
Љуби их Мајка Природа (и отац лихвар).
Поздрав!
U vreme, o kome govori g.Danojlic, u Kopenhagen je dosao jedan moj Beogradski poznanik, clan glavnog odbora Srpskog pokreta obnove, i molio za pomoc oko organizovanja SPO-a u Danskoj. Na tom skupu, na moje iznenadjenje, svi su bili jednoglasni da ja budem predsednik. I pored mog opirananja, nikad u zivotu nisam bio clan neke partije, a kamo li predsednik,oni mene izabrase.
Muke nastadose kad sam morao jednom mesecno da pripremam sastanak a najgore je bilo to sto, kako god ja to okrenuo, ostajao je ukus komunizma.
Moja politicka karijera je trajala dve godine, sve do moje posete glavnom odboru.
Posto sam zakljucio da to drustvo nije crkva gde se valja Bogu moliti, vratio sam se u Kopenhagen i lokalnom odboru podneo ostavku na clanstvo u partiji, a samim tim i na mesto predsednika.
Sa tog sastanka mi je u secanju ostao detalj, kad je jedan u diskusiji tim povodom rekao da su za tako nesto komunisti streljali - drugi mu je dobacio: "Budalo,mi nismo komunisti".
Sa pokojnim g.Tosicem sam se znao preko telefonskih razgovora. Biо sam dugogodisnji predplatnik casopisa Nasa Rec. Meni je bilo cudno, kako neko ko se toliko angazovao politicki nije u novim uslovima dobio neko vaznije mesto u Srpskoj politici.
Slika tog sveta politike, za razliku od sveta kome pripada g.Danojlic, moze se videti u komentaru g.Mirka Grbica iz Banja Luke. Ima se utisak da doticni nije razumeo napis, kad kaze : "Ja Vam sve zablude oprastam"
Pisac Danojlic je daleko iznad toga, pa nema nikakav "gorak ukus u ustima".
Vrlo je hrabro i nepristojno obucavati g.Danojlica koja vrsta znanja je potrebna da bi se uspelo u politici.
Sta ja mislim o g.Danojlicu, znacete ako procitate komentar pod imenom SIROKO NEBO BANATA.
FORum LIvi i ja smo imali slicna iskustva sa neuspelim politicarem, ma da je jednom bio ministar
i redovno ide na molitvene dorucke.
Cudno je to kako pisci posle slicnog iskustva sa politikom , dodju do slicnog zakljucka .Solzenjicin je pred kraj zivota u jednom od mozda poslednjem intervjuu , rekao otprilike to da u eventualnom novom zivotu ne bi radio to sto je radio u politici .Odavao je utisak coveka koji je razocaran.
Па, наравно да ће бити разочаран као што би требали бити и остали источноевропски дисиденти.Њихова вера у либерални, хумани и правдољубиви Запад срушила се заједно са берлинским зидом.
Zaista se cudim da to nisu znali makar srpski intelektualci patriote.
Ni Dobrici Cosicu ne mogu da se nacudim,da je bio clan Otpora(sto sam tek nedavno saznala).
Поштовани годподине, нажалост све сам разумио па чак и оно што Ви нисте а ни г Данојлић!
Тај 5. октобар је плаћен доларима преко баре.И сада Ви се саберите за кога сте радили!И то је политика !
Свако добро Вам желим!
У овим сећањима има лепих успомена на храбре покушаје увођења вишестраначја и демократије у Србији од оснивача ДС и других личности.
Али, има и врло нејасних и недоречених оцена, баналних коментара и промашених анализа писца-политичара Данојлића тако да је тешко докучити у многим пасусима шта је аутор хтео да каже. Једна од тих нејасноћа је његово сећање на дружење са Д. Тошићем када помиње: "Једном ме је, као народни посланик, позвао на ручак, у скупштински ресторан. Јеловник ми се учинио баналан. У Београду има бољих кафана од оне у којој се хране високи народни представници."
Шта год је писац хтео да каже: а)да није требало да га Тошић води у ресторан вишестраначке скупштине б)да је јеловник био баналан(да ли је Карађорђева шницла требала да се пише другачије?),или да има бољих ресторана(што иначе није тачно,јер је та кухиња годинама једна од најбољих) - су све обичне тривијалности.И какве везе све то има са темом којом се бави?
Следећа нејасноћа је његово тврдња да је гласајући 5. октобра 2000. за промене "погрешио"!?! Он сматра да би погрешио да је гласао и за Милошевићев СПС? И то његово уверење је његово лично право. Свако има право чак да и не гласа. Какве везе то има са његовом следећом причом како је остао жив после неке саобраћајне несреће која се десила 1961. - 40 година пре тога? Данојлић и овде меша бабе и жабе, повезује неспојиве ствари.
На крају, попује нам свима како се он,ето,то мало времена бавио политиком из "љубави према слободи". Све да и без размишљања и проверевања верујемо писцу остаје нелагодан утисак да су се остали углавном бавили политиком из неког личног интереса,користи. И сам Данојлић зна да има много његових колега, писаца, уметника који су се и код нас, у Француској и свету бавили политиком из користољубља, чисте алавости на новац и привилегије. Продавати морал није морално.
Аууууу момче... Ти си очигледно пропустио слушање више предмета у основној и средњој школи... Врати се ти твојим мултимедијалним часовима на кабловским каналима... Овде ћеш се тешко научити оно што си давно пропустио...
kad ће Срби већ једном да схвате да је ТО суштина нашег проблема..
поздрав свим све бројнијим слобистима - ја сам изгледа један од ретких који се не КАЈЕ због 5. октобра
нек вас Бог сачува с тим вашим југословенством и комунизмом ...а и нас поред вас
Делим с тобом резерве према ономе што је Данојлић написао. Можда је по Данојлићу највећи проблем српске политике у руковођењу Демократске странке од стране Десимира Тошића.
Ипак чини ми се да је једини проблем што је Тошић вративши се из емиграције наишао на топао дочек у Демократској странци. Многе који су били ван матице је то заболело, онако завиднички. Мада ја мислим да су га прихватили зато што човек никад није био комуниста, није са црвенима шуровао, а није ни како каже Данојлић имао било какве користи од свога бављења политиком.
@Чика Јова Змај
Лепо је подучавати људе, уважени песниче, али их претходно треба разумети, а потом и размислити о чему бисте их могли подучити, ако имате чиме. Јеткошћу? Ароганцијом? Самодовољношћу? Можда Чика Јова Змај треба поново да чита све што је прочитао, с покушајем да све то разуме.
Отуда Г. Данојлић, између осталог, упозорава и оне који тек долазе да не буду лакомислени и не дозволе себи( ако јесу већ нешто ) да буду употребљени (да би постали ништа).
Poznavao sam nesto Desimira Tosica, uglavnom kroz nekoliko njegovih saradnika, i Danojlicev opis se podudara sa mojim utiskom o njemu. Tosic mi je davao utisak politicara, jos onda kad to nije imalo nikakvoga smisla bit. Sto on nije mogao da prihvati,a sto je mene bilo isuvise jasno od pocetka, da srpska emigracija nece imat nikakvog uticaja ni uloge u eventualnom oslobodjenu od komunizma. Pravo da kazem, nijesam vidio veliku razliku u efikasnosti , izmedju Desimira Tosica I Momcila Djujica. Tosic je sklapao neke 'saveze' (sa Hrvatima) i govorio toliko 'umjereno' kao da je mislio da ga citavi svijet slusa. U emigraciji, medjutim, verbalni ekstremizam (anti-komunizam)je bio 'de rigeur' -dusevna hrana. Prekinuo sam vezu sa 'Nasom Rijeci' kad se opredijelila protiv Goldwatera.
Sa padom komunizma uvidjeo sam, da sam,sa mojim anti-komunizmom ustvari branio medjunarodni kapitalizam, sto nije imalo nikakve veze sa interesima Srpstva.
Ali- sto je definitivno zabilo glogov kolac u moju 'anti'-ideologiju, je bilo bombardovanje Srba u Krajini i Bosni. Kad je doslo do rata na Kosovu, nijesam vise ni zeleo promjenu rezima u Beogradu. Cinilo mi se da bi bio jedan izdajnicki akt obarati jednog vozda koji se hrabro suprostavio vojnickoj okupaciji nase zemlje- u sto jos uvijek vjerujem. Petog Oktobra bih sigurno bio na stranu Milosevica.
Milosevic je pao kao pravi Srbin, boreci se do posljednjeg daha protiv neprijatelja Srpstva.
Njega ce srpska istorija, bez ikakve sumnje, potpuno rehabilirati.
Кажете да се ваш утисак подудара са Данојлићевим, а онда у образложењу тога говорите да је Тошић био умерен итд. Као и да вам је жао што је режим Милошевића уопште отишао, а тврдите да сте антикомуниста. Кажете да је антикомунизам био храна и да се на њему хранио Запад... да Ђујић исто што и Тошић... ниште се ту не слаже, то је све у колиѕији.
potpuno ste u pravu. Nekako sam se uvijek nasao na strani porazenih. Nikakvo cudo da se nijesam nikad obogatio.
Sto citate vi?