Baš u ono vreme dok se Marković nalazio na čelu SPS-a, dogodila se najveća pljačka narodne imovine u istoriji ovih prostora. Možda bi jedino turska okupacija Srbije mogla da se poredi sa onom otimačinom čiji je glavni ideolog bio upravo Marković. Dok je narod decenijama uz ogromna odricanja gradio zemlju, Marković se kao američki stipendista borio protiv tadašnje (SFR) Jugoslavije, iste one zemlje koja mu je omogućila da se besplatno školuje i napravi akademsku karijeru. U vreme "hladnog rata" između Istoka i Zapada, Marković je važio za jednog od najznačajnijih disidenata (= boraca protiv sopstvene zemlje) sa ovih prostora, koje su obilato finansirali zapadni sponzori.
Препоруке:
0
0
2
среда, 21 април 2010 11:17
Vladimir
Tekst filozofa Maria Kalika pregnantno govori o Profesorovom delu, posebno ukazujuci na Markovicev neposredni drustveni angazman, koji iskoracuje iz stroge akademske zatvorenosti.
Neverovatno je, medjutim, koliko u medijima, a narocito na internetu, ima banalnih, nepromisljenih, parolaskih diskvalifikacija Markovicevog dela. A to, iznova, ukazuje na potrebu za prosvecenjem, u smislu "postajanja sveta filozofskim, a filozofije svetskom". Ma koliko to danas zvucalo atavisticki, mnogima koji su izgubili strpljenje kada je rec o refleksivnom umu, za koje je umska refleksija - kako to tome govori jedan savremeni mislilac - puko "mrsomudjenje".
Препоруке:
0
0
3
среда, 21 април 2010 15:52
Sapunica
Predlažem da tekstove o blaženopočivšem akademiku Markoviću objavljujete još češće. Najbolje bi bilo da svakog dana objavite barem jedan tekst na istu temu, a kada tekstova ponestane bilo bi dobro da reciklirate one stare...
Препоруке:
0
0
4
среда, 21 април 2010 15:56
Jul je kul
Ja mislim da nije politički korektno to što pažnju posvećujete samo ideologu SPS-a a zapostavljate JUL! Bilo bi krajnje vreme da objavite par dirljivih osvrta na lik i delo ideologa JUL-a. U krajnjoj liniji, u pitanju je isto prezime tako da niko neće primetiti razliku...
Препоруке:
0
0
5
среда, 21 април 2010 21:38
slepa mržnja je loš vodič
Slažem se, ali bez cinične konotacije, sa predlogom da bi na stranicama nspm i u srpskoj javnosti trebalo prezentovati što više tekstova profesora Markovića, jer bi, možda, na taj način i na tom primeru, poneko od komentatora imao priliku da nauči kako se pošteno i odgovorno misli i piše. Ali kamo sreće da je problem samo u površnim i pakosnim komentarima. Nevolja i nesreća ovog naroda mnogo su dublji i širi, a ovo nerazumevanje, pizma i mržnja prema sopstvenim intelektualnim i moralnim velikanima samo su jedan od simptoma te nevolje i nesreće.
Препоруке:
0
0
6
четвртак, 22 април 2010 00:51
Markovic
Jos jedan odlican tekst Marija Kalika koji zasluzuje svaku pohvalu. Gospidine Mario, samo napred. Niste sami, ima nas jos puno, svakim danom je sve vise intelektualaca koji pocinju da shvataju ono sto je Profesor Markovic cesto govorio i pisao. Pitanje je samo dana kada ce se, ne samo kod nas - nego i u svetu, stvoriti kriticna masa koja ce da bude REALNA i da trazi NEMOGUCE. Gospodine Mario, nemojte da vas komentari mesetara i neznalica obeshrabre. Vrlo cesto se radi o onima koje je Kustrica davno identifikovao kao ljude "koji rade za platu". Na primer uzmite samo ovaj prvi komentar coveka koji tvrdi da je Markovic doprineo da se stvore tajkuni a onda da se narodna imovina prelije u njihove dzepove. Koje dokaze covek ima za to? Svako normalan zna da je istina upravo suprotna, ali mesetari, provokatori i placenici ce uvek ostavljati komentare tvrdeci suprotno od istine. Oni neka rade svoj posao jer vrovatno je to njihov placenicki interes. Ali, na njihovu nesrecu, i mi se budimo iz anestezije i shvatamo gde je i staje nas interes.
Препоруке:
0
0
7
четвртак, 22 април 2010 03:19
Poslednji pozdrav
Profesor Marković zauvek će ostati u našim srcima!
Bogoljub, Miroslav, Dafina, Jezda, Milan i Milorad
Препоруке:
0
0
8
четвртак, 22 април 2010 03:21
Poslednji pozdrav
Profesor Marković zauvek će ostati u našim srcima!
Bogoljub, Miroslav, Dafina, Jezda, Milan i Milorad
Препоруке:
0
0
9
четвртак, 22 април 2010 09:22
Марио Калик
Захваљујем се свим коментаторима који су поводом ова два дела текста in memoriam професору Михаилу Марковићу одали пошту једном великом човеку, јавном делатнику и мислиоцу, као и онима који су лично мени упутили речи похвале и подршке.
Као што сам рекао на крају текста, јуриш на небо, или како је то лепо речено у последњем коментару "будимо реални, тражимо немогуће!" наставља се, и могу да гарантујем и поручим онима који су ми пружили подршку да у том подухвату нећу пасти на колена и тако бити онемогућен да ХОДАМ УСПРАВНО, а додатну моралну снагу уливају људи, макар малобројни, који су, као што видимо, такође спремни да се боре. А оно што нас не сломи, то нас ојача! Уосталом, свака велика ствар у историји, друштву и политици наилазила је у почетку на отпор конзервативне, заблуделе већине која је на овај или онај начин желела да очува стари, превазиђени друштвени поредак, робујући његовим идеолошким предрасудама.
И на том путу опет нам је узор професор Михаило. Ево још једног детаља који није наведен у тексту и који поново илуструје професорову несаломивост. На митингу поводом десетогодишњице НАТО агресије на Југославију, одржаном 24. марта прошле године на Тргу Републике, професор је на највулгарнији начин, слично неким коментарима овде, био током свог говора интензивно, острашћено прекидан повицима "Бандо црвена!" коју је упућивала једна мала, али бучна групица, везана за клеронационалистичку организацију "Образ". Није овде толико битно што су ови младићи, налик својим узорима из прошлости, тиме подредили борбу за националне интересе своје земље и народа властитој идеологији, нити што су били толико примитивни. Битно је да професор ни у једном тренутку, упркос тим погрдама из којих је избијала претећа агресивност спремна да пређе у физички напад, није прекинуо свој говор, и уопште се дао омести?!
Такав је био Михаило Марковић, усправан и стамен, од ране младости до позне старости.
Препоруке:
0
0
10
четвртак, 22 април 2010 13:16
брм
"Такав је био Михаило Марковић, усправан и стамен, од ране младости до позне старости"
и после Михајла Михајло
Препоруке:
0
0
11
четвртак, 22 април 2010 16:08
Момчило
"Образ" па Образ, не мож" без њега проћи. И наравно етикета "клеронациналистички". Чуди ме како не окачисте "клерофашистички".
Мада се то изгледа, данас сматра за исто. Та два појма.
Аутор доводи у везу "конзервативно" са "заблуделом већином" и "превазиђеним друштвеним поретком". Зашто нешто што је конзервативно одмах мора да буде и заблудело и превазиђено?
Ја не знам ко овдје "подређује националне интересе својој идеологији", као ни то ко "робује идеолошким предрасудама".
Препоруке:
0
0
12
четвртак, 22 април 2010 16:31
Тома
Имао сам велику срећу и задовољство,да пре наколико година одиграм две партије шаха против професора у одмаралишту у Соко Бањи.Наиме видевши нас неколико,како међусобно играмо брзопотезне партије,а били смо у Соко Бањи на радничким играма #Нафтијада#.
Једнога поподнева ми је пришао професор Марковић и предложио да одиграмо пар партија,шеретски додајући,како је приметио да сам ја био бољи од осталих из екипе.Нараво,пристао сам и док је госпођа Марковић читала у нашој близини ,ми смо играли.Играли смо без сата и добро се сећам, као бели сам у Каро-кану ремизирао,против професора,док сам га црнима победио у Бенонију.Професор није штедео комплименте на рачун моје игре и тек тада сам открио да је педесетих био савезни капитен наше шаховске олимпијске репрезентације.Они који играју шах,могу претпоставити каква је значајна улога додељена човеку који је водио наш изабрани тим.Нарочито у тим годинама,када је СФРЈ била друга шаховска сила у свету.Иако сам аматер,играо сам и против доста велемајстора и интермастора,а чини ми се да је шаховска снага професора Марковића ,чак и у његовим позним годинама,била заиста импресивна.Овим сам хтео ,да дам мали допринос упознавању овог великог човека из једног сасвим другачијег угла.Био је заиста бриљантан ум.
Препоруке:
0
0
13
петак, 23 април 2010 01:51
Markovic
@Momcilo
Ne moze se govoriti o nacionalnim interesima, Momcilo, u klasnom drustvu, u drsutvu u kojem jedna klasa zivi u luksuzu na racun druge klase. Svi smo mi jedna nacija, ali unutar nase nacije mi nemamo zajednicke interese. Na primer, moj interes, kao pripadnika radnicke klase, je da pet dana radim a vikend da posvetim sebi i porodici. Medjutim, interes mog poslodavca, kao pripadnika biznis klase je da mi uvede i nedelju da bude radna, ne samo subotu. Dakle, nasi interesi su stalno u sukobu. Ne treba biti veliki analiticar niti filozof da se ovo shvati. Dovoljna je prosta obzervacija na povrsini i svako moze ovo lako da primeti. Sta su to interesi nacije? Nismo mi homogena populacije jednakih pa da imamo zajednicke interese. Dakle, ispravno je podrediti nacionalne interese ideoloskim interesima u koliko ti ideoloski intesi imaju za cilj drustvo za koje se zalagao Mihailo Markovic.
Препоруке:
0
0
14
петак, 23 април 2010 05:22
Aleksandar
Ponekad se nazalost desava da se u (kontinentalnoj) filozofiji gluposti proglasavaju za "dubinu" misli. Nesto sto je najgluple sto covek moze da uradi, a pogotovu neko ko bi trebalo da vazi za filozofa, jeste da se upusti u tvrdjenje protivrecnosti.Tako autor citira valjda kao neki duboki uvid sledece reci Markovica:
Људски потенцијали су неупоредиво већи него што смо тога свесни.
Ako se nesto vec karakterise kao stvar koje (valjda po prirodi te stvari) nismo svesni, kako je onda gosn. profesor uspeo da mu dodje do svesti da tako nesto ustvrdi? Kako je to profesor postao svesan necega cega nismo svesni?
Ali ima nesto sto je gluplje i od tvrdjenja protivrecnosti, a to je velicanje tudjih protivrecnosti kao uvida od velikog znacaja.
Postavimo sada pitanje kako je profesor mogao da formulise svoju recenicu, a da izbegne da ustvrdi nuzno neistinitu i neupotrbljivu protivrecnost? To uopste nije tesko. Mogao je reci:
Cesto ljudi u svom zivotu postignu uspehe u koje su prethodno sumljali.
Pa zasto se onda nije profesor opredelio da kaze ovako nesto sto je ocigledno istinito i jasno? Odgovor je da kontinentalni filozofi beze od preciznog i jasnog izrazavanja "ko djavo od krsta". Ono sto je zanimljivo su "duboke misli" koje zahvataju "samu sustinu bica", a put do njih je preko protivrecnosti i besmislica, tj. opskurantizam se prodaje za pravu filozofsku vrednost. Nazalost, pravi ishod ovakvog tipa izrazavanja je tragedija velicanja gluposti.
Препоруке:
0
0
15
петак, 23 април 2010 09:47
брм
@ marković
"Medjutim, interes mog poslodavca, kao pripadnika biznis klase je da mi uvede i nedelju da bude radna, ne samo subotu"
ово је типично како мали комунистички Ђокица замишља капиталистичког газду..и по том обрасцу ствара нашег транзиционог мишка, бека, колета, пецонија...све бивше комунистичке директоре или удбине криминалце..на које идеолози "немају замјерки", јер се њима ни не баве - баве се "хоризонтим" "рефлексијама"...
интерес правог послодавца је да има добре раднике који су задовољни и добро раде посао..прави послодавац доброг радника чува као злато...правом послодавцу је итекако стало да се добар радник добро проведе за викенд са својом породицом и прионе на посао... није случајно послодавац послодавац а радник радник..ја са свим својим образовањем никада не би био ни добар послодавац ни вешт мајстор..
интерес нације је да буде сачуњена од правих посллодаваца и правих радника..да свако ради посао за који је компетентан...
интерес идеолога су генијалне мисли типа "будимо реално тражимо немогуће"...
социјализам (као сада "отворено друштво") је немогућа утопија па нема одговорности што се никада не остварује, али идеолози социјализма неће због тога сносити одговорнот јер то је боже мој немогуће...
не сумњам да је Марковић био диван човек у друштву..али то његово и њему сличних "..тражимо немогуће" нас је сахранило..
а његових следбеника је на све стране
а правих послодаваца и радника нигде
Препоруке:
0
0
16
петак, 23 април 2010 12:32
Vladimir
Iako ove silne pogrde, na racun Profesora, kolege Kalika i ideje komunizma, u stvari - ne treba shvatati ozbiljno, jer su povrsne, nefundirane i parolaske, ipak treba obratiti paznju na jedan interesantan moment: zanimljivo je, naime, to sto ljudi, koji po svom materijalnom i socijalnom statusu sigurno ne pripadaju kapitalistima, u sustini brane ili barem opravdavaju kapitalisticke ideje, uvereni da je poboljsanje njihovog drustvenog statusa moguce samo u individualnoj sferi, u postojecoj drustveno-ekonomskoj formaciji. Odakle potice ovaj sociodarvinisticki optimizam? Da li je moguce da nametanje liberalnih ideja, od skole, pa sve do medija, izazvalo takvo pomracenje uma, da se malo ko usudjuje da uputi pogled izvan takozvanih ispostavljuenih okvira, izvan drustvene zbilje, u podrucje jos-ne-dogodjenog.
Kada je rec o kritici Profesorovog dela, tu je stvar ista kao i kada je rec o kritici Marksa ili Lenjina. Kriticarti su, u pravilu, oni koji nisu procitali ni red iz njihovih dela, ili, ignorantski, nisu ulozili ni maleni napor da ista razumeju.
Medjutim, sve ovo ne treba da obeshrabri za sada maleni broj komunista, kojima i ja pripadam. Nezavisno od nerazumevanja postene neoliberal;ne inteligencije, Ideje koje se odnose na konkretnu drustvenu zbilju, koje, utoliko, prenebregavaju akademske okvire, pre ili kasnije postaju oruzje kritike, kojim se naoruzavaju najsire mase - razocaranih, bednih i siromasnih. A onda sledi kritika oruzjem!
Препоруке:
0
0
17
петак, 23 април 2010 15:13
Дарко Станојевић
Iako ove silne pogrde, na racun Profesora, kolege Kalika i ideje komunizma, u stvari - ne treba shvatati ozbiljno, jer su povrsne, nefundirane i parolaske...
Medjutim, sve ovo ne treba da obeshrabri za sada maleni broj komunista, kojima i ja pripadam.
Па што нам одмах лепо не кажете, "драги" друже ко сте и шта сте... него се овде беспотребно подгрева некакава "интелектуална" расправаоко давно "подгрејане" топле воде, људи се вређају међусобно и мрзе беспотребно, а све је ово далеко од термина "НСПМ", већ је све то најближе некаквом "ССПМ" ("стара" СПМ).
Комунизам у Србији је још увек и биће задуго у лошем сећању оних Срба који не размишљају стомаком, већ главом.
Овај чланак друга Калика није за "Културну политику" на НСПМ, већ, рецимо, за "Истина и помирење на ex-YU просторима", у најмању руку.
-----
Наравно да и комунисти треба да имају своје место окупљања на Нет-у, али не знам што се овде осећају толико добро?
Препоруке:
0
0
18
петак, 23 април 2010 16:22
@@
Хоће ли нас Бог погледати , да се ослободимо рецидива прошлости.
Препоруке:
0
0
19
петак, 23 април 2010 17:16
Vladimir
Ne želeći da pratim maliciozni ton prethpodnog komentara, u ponecemu ipask moram da se slozim sa "gospodinom".
Najpre, komuniusti zaista ne treba da deluju samo putem interneta, nego neposredno, u smislu one ktitike kojom sam zavrsio moj predjasnji komentar. Ali, uveravam Vas dragi "druže" da smo ovde samo privremeno.
Što se tiče Vaše primedbe da je komuniuzam ostao u lošem sećanju, pitam se - da li to Vama, koji se "sećate", više nije stalo do besplatnog zdravstva i školstva, uključujući i fakultetsko obrazovanje? A na Vašu primedbu da je komunizam uskraćivao takozvane "intelektualne slobode", otvoreno Vas pitam - smatrate li da takve slobode postoje danas, kada se, kako vidimo, ne može misliti izvan takozvane opšteprihvaćene liberalne platforme. Pa uskoro će i internacionalu da proglase "govorom mržnje i netolerancije", zbog stihova "Ustajte prezreni na svetu..."
I na kraju, nisam ni za kakvo "pomirenje". Jer, kakvog mira može biti između ekplatisanih i eksplatatora, ili, da Vam pojasnim - onih koji zahtevaju da se radi šest ili sedam dana u nedelji, za bednu platu, i onih drugih - koji su prinudjeni da to prihvate.
Препоруке:
0
0
20
субота, 24 април 2010 10:00
Марио Калик
@ Александар
Нема овде никакве противречности, него само вашег брзоплетог читања те реченице. Није професор причао о нечему о чему у принципу уопште НЕ МОЖЕМО бити свесни, било каква исказ о таквој ствари био би наравно противречан. Он је само рекао да појединац или нека група људи често НИСУ СВЕСНИ властитих могућности, другим речима, да имају НЕАДЕКВАТНУ свест о величини својих потенцијала. Оно што сте предложили као замену за ту наводно противречну реченицу управо потврђује ту мисао. Шта значи постићи успех у који смо претходно сумњали ако не то да имамо неадекватну свест о својим потенцијалима?
А како постајемо свесни те неадекватне свести, властите или туђе? Па тако што свест стално проширујемо сопственом делатношћу, Praxis-ом. У томе је поента читаве Praxis филозофије, у повезивању и прожимању сазнања и деловања, истине и произвођења, теорије и праксе, на трагу највиших домета "континенталне" филозофије. Овај став се, међутим, појављује и код "острвских" филозофа, нпр. Хобса, који је изричито тврдио да је сазнање произвођење, на примеру сазнања круга као геометријског облика. Дакле, не само да ова дубока мисао важи за истине о човековом свету, већ и о свету природе.
Утолико пре то важи за људски свет. Ова професорова мисао наведена је у контексту партизанске борбе против окупатора и његових домаћих слугу. Партизани су у тој борби, и само тако, стално надмашивали себе, показивали да у њима има много више снаге него што су други, па и они сами, мислили. Да је нешто могуће само ако то снажно хоћемо.
Не треба посебно спомињати колико је гротескно оптуживати професора за "континентални опскурантизам", човека који је у ову средину пренео тада савремена кретања у "острвској" филозофији и био свима познат по јасноћи и логичности своје мисли. У суштини подела између "континенталне" и "острвске" филозофије је лажна, постоји само филозофија и анти-филозофија. (Б)аналитичка "филозофија" која већ дуго влада на Филозофском факултету у Београду је ово друго.
Препоруке:
0
0
21
субота, 24 април 2010 10:16
Марио Калик
"Комунизам у Србији је још увек и биће задуго у лошем сећању оних Срба који не размишљају стомаком, већ главом."
Наравно, потпуно се слажем. У томе је сва разлика између вас и нас, и између оних које ви и ми заступамо. Ви сте представници класе која може себи да приушти да размишља главом јер су јој стомаци пуни, која је добро ситуирана и етаблирана, а ми авангарда оних који, на жалост, у вашем класном друштву морају још увек да размишљају стомаком, јер су им стомаци празни или елементарна егзистенција на други начин угрожена и несигурна. Све док тако буде, баук комунизма ће кружити овде и светом, ма колико био јак. Нећете моћи да га потпуно уклоните све док не отклоните његове друштвене узроке. И сасвим је логично да ће вам побуђивати мучнину, као и известан страх и агресивност, другачије и не може да буде.
Препоруке:
0
0
22
субота, 24 април 2010 18:30
Драгана
Побркани лончићи.
Ако смо демократска држава зашто би иком сметало симпатисање ове или оне идеологије, у овом случају комунизма. Где је сад нестала та толеранција за коју се толико залажемо? За све вам је крив комунизам, и ок, то је ваше легитимно право, а видећемо кроз коју годину ко ће бити крив за данашњицу.
Исто тако бих вас подсетила да је интернет једна велика заједница коју (можда једино) карактерише управо та слобода да свако искаже своје мисли и осећања. И ако се залажете за толику демократију, што вас онда боцкају текстови о професору, а нарочито јер је реч о In memoriam. Где је нестала толеранција? !
А сад да се вратим на текст. Реч је о одличном тексту, још бољег аутора, који је очигледно веома добро познавао проф.Марковића, и то не само из књига и прича о њему. Веома лепо написан, препун емоција, живописан, интересантан текст, којим се указује на неке од особина које је професор поседаовао, а које су данас све мање популарне и уобичајене, а то су: огромна воља, истрајност, упорност, оптимизам, жељa да се остави траг иза себе...итд. А баш те особине желим и аутору текста, Калику, да не одустаје и не посустаје у својим идејама ма шта ко говорио, и да без обзира не све ХОДА УСПРАВНО!
Још једна ствар. Људски потенцијали су неупоредиво већи него што смо тога свесни. У нама је скривена огромна снага. Овде није реч о томе да је професор Марковић изрекао небулозу, већ да је желео да укаже на то да свако од нас поседује неизмерне потенцијале, те да читавог живота треба да радимо на себи и улажемо у себе, односно да се не предајемо и увек хоћемо још. ИСТРАЈМО!!! ''Оно што ми знамо је само једна кап - што не знамо је океан.'' Исак Њутн.
Свако добро!
Препоруке:
0
0
23
субота, 24 април 2010 19:23
Aleksandar
@Kalik
Vama se dopada kako sam preformulisao ono sto je professor mozda hteo da kaze svojom protivrecnom recenicom, pa tvrdite da je upravo to i hteo da kaze. Ali to sto je moja recenica neprotivrecna—I banlno ocigledna svakome, zasta nam nije potreban nikakav filozof da nam to "otkrije"—ne znaci da recenica koju ste sa ushicenjem citirali nije potpuno besmislena u svojoj protivrecnosti. Nazalost, opskurantisti nece odustati da nastave da tvrde kao "uvid" nesto sto je ili nuzno neistinito ili lazno (jer je besmisleno ili protivrecno) ili u potpunosti trivijalno, nevredno pominjanja (kada se preformulise u smislenu recenicu).
Bunite se protiv podele na "kontinentalnu" i "analiticku" filozofiju, a pricate o nekakvoj "ostrvskoj" filozofiji koja navodno postoji kao kategorija bavljenja filozofijom. Vidim da vas nesto strasno iritira stanje na odeljenju za filozofiju u Beogradu. O tome ne znam nista, ali me raduje da vas stav ukazuje da tamo ne dominira kontinentalni opskurantizam i trivijalstine tipa "direktnog zahvatanja sustine utemeljenog bica" i slicna foliranja.
Препоруке:
0
0
24
недеља, 25 април 2010 11:46
Марио Калик
@ Александар
Опет промашујете оно што сам рекао. Ја сам, одговарајући на ваш први "контрааргумент", сасвим јасно показао који је СМИСАО професорове мисли коју безнадежно покушавате да обесмислите. Ви наравно у одговору опет нисте понудили никакав валидан контрааргумент, јер и не можете, та мисао је сасвим смислена, и не само смислена, него и дубока, што је свакако важније, пошто је многи, како је већ речено, нису свесни. Уместо тога сте само рекли да то што је ваша "преформулација" те мисли непротивречна, смислена, НЕ ЗНАЧИ да она прва, професорова, НИЈЕ ПРОТИВРЕЧНА, бесмислена.
То није никакав озбиљан контрааргумент. Јер, поента је у томе да ви треба да докажете да ЈЕСТЕ ПРОТИВРЕЧНА, а не да не значи да није противречна, то су две различите ствари. То што ви неспретно и брзоплето покушавате да изведете је исто као када би на неком суђењу тужилац изнео неки аргумент против оптуженог, одбрана га побила, а онда тужилац на то одговорио да то не значи да оптужени није крив, још мислећи да је тиме оптужба доказана. Стварно гротескно. На вама је, као тужиоцу, да докажете да ми јесмо "криви", а не да "не значи да нисмо"; ви треба да докажете нашу "кривицу", а не ми нашу "невиност" (нарочито ако смо је већ једном одбранили). И не само да је ово гротескно, него је и примитивно,јер настављате да оптужујете и вређате иако не нудите никакве озбиљне аргументе.
Причате о некаквом "опскурантизму". Па ваша подела на "континенталну" и "аналитичку" филозофију је опскурантска јер је нејасна; јасна би била када би уз прву ишла "острвска", а уз другу "синтетичка", што су свакако глупави изрази и поделе с обзиром на филозофију (зато сам и стављао наводнике), али бар елементарно смислене. На њима уосталом ви инсистирате, не ја, јасно сам рекао која је подела за мене једино исправна.
Пошто показујете позамашан дилетантизам у својим коментарима, бар с обзиром на филозофију, који је, још горе, праћен острашћеном претенциозношћу, не бих даље да са вама полемишем.
Препоруке:
0
0
25
недеља, 25 април 2010 20:57
Vladimir
@Dragana
U liberalnoj demokratiji tolerancija je zaista osnovno nacelo, ali ne treba gubiti iz vida da je ta liberalna tolerancija neodvoijiva od represije, koja se ogleda u netrpeljivosti prema svemu onom sto prenebregava postojeci, tolerantni liberalni poredak.
Kako ekpslatisani mogu da budu toleranti prema eksplatatorima? Za liberalne demokrate ce, naime, svaka sumnja, svaka netolerancija prema vazecem kapitalistickom uredjenu biti prokazana kao ono sto celokupnu ljudsku zajednicu izlaze pogibelji. Kricirai postojeceg su tako smutljivci, a gladni radnici ili buntovni studenti - sile nereda i haosa, remetioci javnog reda i mira.
Tolerancija u koju se zaklinju antikomunisti, prema tome, pretpostavlja netoleranciju prema kritici tolerancije, kao apologetike liberalnog kapitalizma. A to pokazuju i ovde prilozeni komentari. Jer, sve se svodi na sledece: i komunisti su ziva bica, treba im dati pravo da, tu i tamo, pisu na internetu, budno motreci da ne predju granicu "govora mrznje; za nesto otvorenije vidove kritike predvidjene su konkretne institucionalne mere.
Neko je, negde na ovom sajtu, pejorativno prokomentarisao da Mario Kalik predaje na Megatrendu. Pa naravno. Jer, ovakav kakav je, kriticar i polemicar, on, kao "netolerantan" ne moze proci na Filozofskom fakultetu.
O represivnom karakteru liberalne tolerancije govorio je, u vise navrata i pokojni Profesor, tokom sesija Filozofskih susreta.
Naravno, ova represivna tolerancija je ocekivana reakcija kapitalista, ali ovu dimnu zavesu tolerancije, iza koje se skriva "anonimna klasa" zato treba razgrnuti.
Препоруке:
0
0
26
понедељак, 26 април 2010 06:16
Aleksandar
Posto nebiste da polemisete sa mnom jer sam neki grozan, napadan tip koji pojma nema o filozofije, ajde da ostalima koji bi se mogli zanimate za neke od vasih tvrdnji ponudim ipak svoje misljenje.
Tipicno ponasanje za opskurantiste je da nazivaju opskurantistima upravo one koji su razgolitili njihov opskurantizam. Po Kaliku distinkciju koju sam pomenuo (za koju on misli da je moja) izmedju "kontinentalne" i "analiticke" je opskuranitizam jer je za njega ta distincija "nejasna". Radi se, medjutim, o necemu sto je opste mesto i to do te mere da cak i "narodska" wikipedija ima clanke o jednoj i drugoj. Evo ovde:
http://en.wikipedia.org/wiki/Analytical_philosophy
i ovde:
http://en.wikipedia.org/wiki/Continental_philosophy
Zatim bi Kalik da ja njemu dokazem da ova recenica
Људски потенцијали су неупоредиво већи него што смо тога свесни.
"ЈЕСТЕ ПРОТИВРЕЧНА, а не да не значи да није противречна", jer po njemu su to "две различите ствари". Svasta ce ljudi zahtevati iz bezveznih razloga, ali lako je ovaj zahtev zadvoljiti: Autor recenice, Markovic, je osoba koja je ukljucena u referencu reci "smo" i on (svesno) tvrdi nesto cega po njemu nismo svesni. Protivrecnost je svakome lako vidliva u tvrdnji da je neko svesan necega cega niko od nas (sto ukljucuje i autora) nije svestan.
Neverovatno da neko oko ovakvih ociglednigh stvari moze da se ovoliko trza, tvrdi da to ne vidi ili da reci znace ono sto ne znace i to tako pred svima. Mozda su opskurantisti usput i bezobrazni, ne mogu nista da tvrdim.
Препоруке:
0
0
27
среда, 28 април 2010 19:03
Драгана
@Владимир
По мени, реч је о замаскираној демократији, слободи, јер се уопште не осећам слободно, шта више, пре мислим да сам ''угрожена врста'' коју ће, уколико допусти (а надам се да неће) појести капиталисти и империјалисти. Свашта се пропагира као ''нормално'' управо шлепајући се уз ту замисао од демократије, те се толико тога изопаченог појављује, инфилтритра у животе и сврстава у прихватљиво, да не кажем пожељно, тако да не знам шта бих друго рекла осим ГРОЗОТА.
Заиста ми је жао људи који толико робују предрасудама, те се надам да ће имати прилику да упознају Мариа Калика и увере се какав је он заиста. И шта је кога брига да ли предаје на Филозофском факултету или на Мегатренду? Где год радио, они који уче од њега треба да су свесни какву привилегију имају. Да не претерујем хвалећи га верујем да ће време показати ко је/какав је Марио. И могу многи да га не воле и да замерају штошта, али нико не може да оспори његово знање, бриљантну интелигенцију, а пре свега, срдачност и проступачност која се може осетити комуницирајући са њим. Претпостављам да многи полазе од претпоставке ''Кога он то има да учи на Мегатренду?'', е па верујте да има. Исто као што на државним факултетима има добрих и лоших студената, као и добрих и лоших професора/предавача, иста ситуација је и на приватним факултетима. Понављам, онај ко жели и ко има воље, може да научи, не иду само медиокритети и дилетанти на приватне факултете, као што ни на државне не иду само надпросечно интелигентни. Било како било, данас је најтеже наћи човека међу људима, а аутор текста је сигурно један од те мањине.
Толико од мене.
Препоруке:
0
0
28
субота, 01 мај 2010 13:46
хиперборејац
Друга Калик предаје на Униврезитету друга Божина Јовановића
Остале податке наћите сами.
.jpg)
Neverovatno je, medjutim, koliko u medijima, a narocito na internetu, ima banalnih, nepromisljenih, parolaskih diskvalifikacija Markovicevog dela. A to, iznova, ukazuje na potrebu za prosvecenjem, u smislu "postajanja sveta filozofskim, a filozofije svetskom". Ma koliko to danas zvucalo atavisticki, mnogima koji su izgubili strpljenje kada je rec o refleksivnom umu, za koje je umska refleksija - kako to tome govori jedan savremeni mislilac - puko "mrsomudjenje".
Bogoljub, Miroslav, Dafina, Jezda, Milan i Milorad
Bogoljub, Miroslav, Dafina, Jezda, Milan i Milorad
Као што сам рекао на крају текста, јуриш на небо, или како је то лепо речено у последњем коментару "будимо реални, тражимо немогуће!" наставља се, и могу да гарантујем и поручим онима који су ми пружили подршку да у том подухвату нећу пасти на колена и тако бити онемогућен да ХОДАМ УСПРАВНО, а додатну моралну снагу уливају људи, макар малобројни, који су, као што видимо, такође спремни да се боре. А оно што нас не сломи, то нас ојача! Уосталом, свака велика ствар у историји, друштву и политици наилазила је у почетку на отпор конзервативне, заблуделе већине која је на овај или онај начин желела да очува стари, превазиђени друштвени поредак, робујући његовим идеолошким предрасудама.
И на том путу опет нам је узор професор Михаило. Ево још једног детаља који није наведен у тексту и који поново илуструје професорову несаломивост. На митингу поводом десетогодишњице НАТО агресије на Југославију, одржаном 24. марта прошле године на Тргу Републике, професор је на највулгарнији начин, слично неким коментарима овде, био током свог говора интензивно, острашћено прекидан повицима "Бандо црвена!" коју је упућивала једна мала, али бучна групица, везана за клеронационалистичку организацију "Образ". Није овде толико битно што су ови младићи, налик својим узорима из прошлости, тиме подредили борбу за националне интересе своје земље и народа властитој идеологији, нити што су били толико примитивни. Битно је да професор ни у једном тренутку, упркос тим погрдама из којих је избијала претећа агресивност спремна да пређе у физички напад, није прекинуо свој говор, и уопште се дао омести?!
Такав је био Михаило Марковић, усправан и стамен, од ране младости до позне старости.
и после Михајла Михајло
Мада се то изгледа, данас сматра за исто. Та два појма.
Аутор доводи у везу "конзервативно" са "заблуделом већином" и "превазиђеним друштвеним поретком". Зашто нешто што је конзервативно одмах мора да буде и заблудело и превазиђено?
Ја не знам ко овдје "подређује националне интересе својој идеологији", као ни то ко "робује идеолошким предрасудама".
Једнога поподнева ми је пришао професор Марковић и предложио да одиграмо пар партија,шеретски додајући,како је приметио да сам ја био бољи од осталих из екипе.Нараво,пристао сам и док је госпођа Марковић читала у нашој близини ,ми смо играли.Играли смо без сата и добро се сећам, као бели сам у Каро-кану ремизирао,против професора,док сам га црнима победио у Бенонију.Професор није штедео комплименте на рачун моје игре и тек тада сам открио да је педесетих био савезни капитен наше шаховске олимпијске репрезентације.Они који играју шах,могу претпоставити каква је значајна улога додељена човеку који је водио наш изабрани тим.Нарочито у тим годинама,када је СФРЈ била друга шаховска сила у свету.Иако сам аматер,играо сам и против доста велемајстора и интермастора,а чини ми се да је шаховска снага професора Марковића ,чак и у његовим позним годинама,била заиста импресивна.Овим сам хтео ,да дам мали допринос упознавању овог великог човека из једног сасвим другачијег угла.Био је заиста бриљантан ум.
Ne moze se govoriti o nacionalnim interesima, Momcilo, u klasnom drustvu, u drsutvu u kojem jedna klasa zivi u luksuzu na racun druge klase. Svi smo mi jedna nacija, ali unutar nase nacije mi nemamo zajednicke interese. Na primer, moj interes, kao pripadnika radnicke klase, je da pet dana radim a vikend da posvetim sebi i porodici. Medjutim, interes mog poslodavca, kao pripadnika biznis klase je da mi uvede i nedelju da bude radna, ne samo subotu. Dakle, nasi interesi su stalno u sukobu. Ne treba biti veliki analiticar niti filozof da se ovo shvati. Dovoljna je prosta obzervacija na povrsini i svako moze ovo lako da primeti. Sta su to interesi nacije? Nismo mi homogena populacije jednakih pa da imamo zajednicke interese. Dakle, ispravno je podrediti nacionalne interese ideoloskim interesima u koliko ti ideoloski intesi imaju za cilj drustvo za koje se zalagao Mihailo Markovic.
Људски потенцијали су неупоредиво већи него што смо тога свесни.
Ako se nesto vec karakterise kao stvar koje (valjda po prirodi te stvari) nismo svesni, kako je onda gosn. profesor uspeo da mu dodje do svesti da tako nesto ustvrdi? Kako je to profesor postao svesan necega cega nismo svesni?
Ali ima nesto sto je gluplje i od tvrdjenja protivrecnosti, a to je velicanje tudjih protivrecnosti kao uvida od velikog znacaja.
Postavimo sada pitanje kako je profesor mogao da formulise svoju recenicu, a da izbegne da ustvrdi nuzno neistinitu i neupotrbljivu protivrecnost? To uopste nije tesko. Mogao je reci:
Cesto ljudi u svom zivotu postignu uspehe u koje su prethodno sumljali.
Pa zasto se onda nije profesor opredelio da kaze ovako nesto sto je ocigledno istinito i jasno? Odgovor je da kontinentalni filozofi beze od preciznog i jasnog izrazavanja "ko djavo od krsta". Ono sto je zanimljivo su "duboke misli" koje zahvataju "samu sustinu bica", a put do njih je preko protivrecnosti i besmislica, tj. opskurantizam se prodaje za pravu filozofsku vrednost. Nazalost, pravi ishod ovakvog tipa izrazavanja je tragedija velicanja gluposti.
"Medjutim, interes mog poslodavca, kao pripadnika biznis klase je da mi uvede i nedelju da bude radna, ne samo subotu"
ово је типично како мали комунистички Ђокица замишља капиталистичког газду..и по том обрасцу ствара нашег транзиционог мишка, бека, колета, пецонија...све бивше комунистичке директоре или удбине криминалце..на које идеолози "немају замјерки", јер се њима ни не баве - баве се "хоризонтим" "рефлексијама"...
интерес правог послодавца је да има добре раднике који су задовољни и добро раде посао..прави послодавац доброг радника чува као злато...правом послодавцу је итекако стало да се добар радник добро проведе за викенд са својом породицом и прионе на посао... није случајно послодавац послодавац а радник радник..ја са свим својим образовањем никада не би био ни добар послодавац ни вешт мајстор..
интерес нације је да буде сачуњена од правих посллодаваца и правих радника..да свако ради посао за који је компетентан...
интерес идеолога су генијалне мисли типа "будимо реално тражимо немогуће"...
социјализам (као сада "отворено друштво") је немогућа утопија па нема одговорности што се никада не остварује, али идеолози социјализма неће због тога сносити одговорнот јер то је боже мој немогуће...
не сумњам да је Марковић био диван човек у друштву..али то његово и њему сличних "..тражимо немогуће" нас је сахранило..
а његових следбеника је на све стране
а правих послодаваца и радника нигде
Kada je rec o kritici Profesorovog dela, tu je stvar ista kao i kada je rec o kritici Marksa ili Lenjina. Kriticarti su, u pravilu, oni koji nisu procitali ni red iz njihovih dela, ili, ignorantski, nisu ulozili ni maleni napor da ista razumeju.
Medjutim, sve ovo ne treba da obeshrabri za sada maleni broj komunista, kojima i ja pripadam. Nezavisno od nerazumevanja postene neoliberal;ne inteligencije, Ideje koje se odnose na konkretnu drustvenu zbilju, koje, utoliko, prenebregavaju akademske okvire, pre ili kasnije postaju oruzje kritike, kojim se naoruzavaju najsire mase - razocaranih, bednih i siromasnih. A onda sledi kritika oruzjem!
Па што нам одмах лепо не кажете, "драги" друже ко сте и шта сте... него се овде беспотребно подгрева некакава "интелектуална" расправаоко давно "подгрејане" топле воде, људи се вређају међусобно и мрзе беспотребно, а све је ово далеко од термина "НСПМ", већ је све то најближе некаквом "ССПМ" ("стара" СПМ).
Комунизам у Србији је још увек и биће задуго у лошем сећању оних Срба који не размишљају стомаком, већ главом.
Овај чланак друга Калика није за "Културну политику" на НСПМ, већ, рецимо, за "Истина и помирење на ex-YU просторима", у најмању руку.
-----
Наравно да и комунисти треба да имају своје место окупљања на Нет-у, али не знам што се овде осећају толико добро?
Najpre, komuniusti zaista ne treba da deluju samo putem interneta, nego neposredno, u smislu one ktitike kojom sam zavrsio moj predjasnji komentar. Ali, uveravam Vas dragi "druže" da smo ovde samo privremeno.
Što se tiče Vaše primedbe da je komuniuzam ostao u lošem sećanju, pitam se - da li to Vama, koji se "sećate", više nije stalo do besplatnog zdravstva i školstva, uključujući i fakultetsko obrazovanje? A na Vašu primedbu da je komunizam uskraćivao takozvane "intelektualne slobode", otvoreno Vas pitam - smatrate li da takve slobode postoje danas, kada se, kako vidimo, ne može misliti izvan takozvane opšteprihvaćene liberalne platforme. Pa uskoro će i internacionalu da proglase "govorom mržnje i netolerancije", zbog stihova "Ustajte prezreni na svetu..."
I na kraju, nisam ni za kakvo "pomirenje". Jer, kakvog mira može biti između ekplatisanih i eksplatatora, ili, da Vam pojasnim - onih koji zahtevaju da se radi šest ili sedam dana u nedelji, za bednu platu, i onih drugih - koji su prinudjeni da to prihvate.
Нема овде никакве противречности, него само вашег брзоплетог читања те реченице. Није професор причао о нечему о чему у принципу уопште НЕ МОЖЕМО бити свесни, било каква исказ о таквој ствари био би наравно противречан. Он је само рекао да појединац или нека група људи често НИСУ СВЕСНИ властитих могућности, другим речима, да имају НЕАДЕКВАТНУ свест о величини својих потенцијала. Оно што сте предложили као замену за ту наводно противречну реченицу управо потврђује ту мисао. Шта значи постићи успех у који смо претходно сумњали ако не то да имамо неадекватну свест о својим потенцијалима?
А како постајемо свесни те неадекватне свести, властите или туђе? Па тако што свест стално проширујемо сопственом делатношћу, Praxis-ом. У томе је поента читаве Praxis филозофије, у повезивању и прожимању сазнања и деловања, истине и произвођења, теорије и праксе, на трагу највиших домета "континенталне" филозофије. Овај став се, међутим, појављује и код "острвских" филозофа, нпр. Хобса, који је изричито тврдио да је сазнање произвођење, на примеру сазнања круга као геометријског облика. Дакле, не само да ова дубока мисао важи за истине о човековом свету, већ и о свету природе.
Утолико пре то важи за људски свет. Ова професорова мисао наведена је у контексту партизанске борбе против окупатора и његових домаћих слугу. Партизани су у тој борби, и само тако, стално надмашивали себе, показивали да у њима има много више снаге него што су други, па и они сами, мислили. Да је нешто могуће само ако то снажно хоћемо.
Не треба посебно спомињати колико је гротескно оптуживати професора за "континентални опскурантизам", човека који је у ову средину пренео тада савремена кретања у "острвској" филозофији и био свима познат по јасноћи и логичности своје мисли. У суштини подела између "континенталне" и "острвске" филозофије је лажна, постоји само филозофија и анти-филозофија. (Б)аналитичка "филозофија" која већ дуго влада на Филозофском факултету у Београду је ово друго.
Наравно, потпуно се слажем. У томе је сва разлика између вас и нас, и између оних које ви и ми заступамо. Ви сте представници класе која може себи да приушти да размишља главом јер су јој стомаци пуни, која је добро ситуирана и етаблирана, а ми авангарда оних који, на жалост, у вашем класном друштву морају још увек да размишљају стомаком, јер су им стомаци празни или елементарна егзистенција на други начин угрожена и несигурна. Све док тако буде, баук комунизма ће кружити овде и светом, ма колико био јак. Нећете моћи да га потпуно уклоните све док не отклоните његове друштвене узроке. И сасвим је логично да ће вам побуђивати мучнину, као и известан страх и агресивност, другачије и не може да буде.
Ако смо демократска држава зашто би иком сметало симпатисање ове или оне идеологије, у овом случају комунизма. Где је сад нестала та толеранција за коју се толико залажемо? За све вам је крив комунизам, и ок, то је ваше легитимно право, а видећемо кроз коју годину ко ће бити крив за данашњицу.
Исто тако бих вас подсетила да је интернет једна велика заједница коју (можда једино) карактерише управо та слобода да свако искаже своје мисли и осећања. И ако се залажете за толику демократију, што вас онда боцкају текстови о професору, а нарочито јер је реч о In memoriam. Где је нестала толеранција? !
А сад да се вратим на текст. Реч је о одличном тексту, још бољег аутора, који је очигледно веома добро познавао проф.Марковића, и то не само из књига и прича о њему. Веома лепо написан, препун емоција, живописан, интересантан текст, којим се указује на неке од особина које је професор поседаовао, а које су данас све мање популарне и уобичајене, а то су: огромна воља, истрајност, упорност, оптимизам, жељa да се остави траг иза себе...итд. А баш те особине желим и аутору текста, Калику, да не одустаје и не посустаје у својим идејама ма шта ко говорио, и да без обзира не све ХОДА УСПРАВНО!
Још једна ствар. Људски потенцијали су неупоредиво већи него што смо тога свесни. У нама је скривена огромна снага. Овде није реч о томе да је професор Марковић изрекао небулозу, већ да је желео да укаже на то да свако од нас поседује неизмерне потенцијале, те да читавог живота треба да радимо на себи и улажемо у себе, односно да се не предајемо и увек хоћемо још. ИСТРАЈМО!!! ''Оно што ми знамо је само једна кап - што не знамо је океан.'' Исак Њутн.
Свако добро!
Vama se dopada kako sam preformulisao ono sto je professor mozda hteo da kaze svojom protivrecnom recenicom, pa tvrdite da je upravo to i hteo da kaze. Ali to sto je moja recenica neprotivrecna—I banlno ocigledna svakome, zasta nam nije potreban nikakav filozof da nam to "otkrije"—ne znaci da recenica koju ste sa ushicenjem citirali nije potpuno besmislena u svojoj protivrecnosti. Nazalost, opskurantisti nece odustati da nastave da tvrde kao "uvid" nesto sto je ili nuzno neistinito ili lazno (jer je besmisleno ili protivrecno) ili u potpunosti trivijalno, nevredno pominjanja (kada se preformulise u smislenu recenicu).
Bunite se protiv podele na "kontinentalnu" i "analiticku" filozofiju, a pricate o nekakvoj "ostrvskoj" filozofiji koja navodno postoji kao kategorija bavljenja filozofijom. Vidim da vas nesto strasno iritira stanje na odeljenju za filozofiju u Beogradu. O tome ne znam nista, ali me raduje da vas stav ukazuje da tamo ne dominira kontinentalni opskurantizam i trivijalstine tipa "direktnog zahvatanja sustine utemeljenog bica" i slicna foliranja.
Опет промашујете оно што сам рекао. Ја сам, одговарајући на ваш први "контрааргумент", сасвим јасно показао који је СМИСАО професорове мисли коју безнадежно покушавате да обесмислите. Ви наравно у одговору опет нисте понудили никакав валидан контрааргумент, јер и не можете, та мисао је сасвим смислена, и не само смислена, него и дубока, што је свакако важније, пошто је многи, како је већ речено, нису свесни. Уместо тога сте само рекли да то што је ваша "преформулација" те мисли непротивречна, смислена, НЕ ЗНАЧИ да она прва, професорова, НИЈЕ ПРОТИВРЕЧНА, бесмислена.
То није никакав озбиљан контрааргумент. Јер, поента је у томе да ви треба да докажете да ЈЕСТЕ ПРОТИВРЕЧНА, а не да не значи да није противречна, то су две различите ствари. То што ви неспретно и брзоплето покушавате да изведете је исто као када би на неком суђењу тужилац изнео неки аргумент против оптуженог, одбрана га побила, а онда тужилац на то одговорио да то не значи да оптужени није крив, још мислећи да је тиме оптужба доказана. Стварно гротескно. На вама је, као тужиоцу, да докажете да ми јесмо "криви", а не да "не значи да нисмо"; ви треба да докажете нашу "кривицу", а не ми нашу "невиност" (нарочито ако смо је већ једном одбранили). И не само да је ово гротескно, него је и примитивно,јер настављате да оптужујете и вређате иако не нудите никакве озбиљне аргументе.
Причате о некаквом "опскурантизму". Па ваша подела на "континенталну" и "аналитичку" филозофију је опскурантска јер је нејасна; јасна би била када би уз прву ишла "острвска", а уз другу "синтетичка", што су свакако глупави изрази и поделе с обзиром на филозофију (зато сам и стављао наводнике), али бар елементарно смислене. На њима уосталом ви инсистирате, не ја, јасно сам рекао која је подела за мене једино исправна.
Пошто показујете позамашан дилетантизам у својим коментарима, бар с обзиром на филозофију, који је, још горе, праћен острашћеном претенциозношћу, не бих даље да са вама полемишем.
U liberalnoj demokratiji tolerancija je zaista osnovno nacelo, ali ne treba gubiti iz vida da je ta liberalna tolerancija neodvoijiva od represije, koja se ogleda u netrpeljivosti prema svemu onom sto prenebregava postojeci, tolerantni liberalni poredak.
Kako ekpslatisani mogu da budu toleranti prema eksplatatorima? Za liberalne demokrate ce, naime, svaka sumnja, svaka netolerancija prema vazecem kapitalistickom uredjenu biti prokazana kao ono sto celokupnu ljudsku zajednicu izlaze pogibelji. Kricirai postojeceg su tako smutljivci, a gladni radnici ili buntovni studenti - sile nereda i haosa, remetioci javnog reda i mira.
Tolerancija u koju se zaklinju antikomunisti, prema tome, pretpostavlja netoleranciju prema kritici tolerancije, kao apologetike liberalnog kapitalizma. A to pokazuju i ovde prilozeni komentari. Jer, sve se svodi na sledece: i komunisti su ziva bica, treba im dati pravo da, tu i tamo, pisu na internetu, budno motreci da ne predju granicu "govora mrznje; za nesto otvorenije vidove kritike predvidjene su konkretne institucionalne mere.
Neko je, negde na ovom sajtu, pejorativno prokomentarisao da Mario Kalik predaje na Megatrendu. Pa naravno. Jer, ovakav kakav je, kriticar i polemicar, on, kao "netolerantan" ne moze proci na Filozofskom fakultetu.
O represivnom karakteru liberalne tolerancije govorio je, u vise navrata i pokojni Profesor, tokom sesija Filozofskih susreta.
Naravno, ova represivna tolerancija je ocekivana reakcija kapitalista, ali ovu dimnu zavesu tolerancije, iza koje se skriva "anonimna klasa" zato treba razgrnuti.
Tipicno ponasanje za opskurantiste je da nazivaju opskurantistima upravo one koji su razgolitili njihov opskurantizam. Po Kaliku distinkciju koju sam pomenuo (za koju on misli da je moja) izmedju "kontinentalne" i "analiticke" je opskuranitizam jer je za njega ta distincija "nejasna". Radi se, medjutim, o necemu sto je opste mesto i to do te mere da cak i "narodska" wikipedija ima clanke o jednoj i drugoj. Evo ovde:
http://en.wikipedia.org/wiki/Analytical_philosophy
i ovde:
http://en.wikipedia.org/wiki/Continental_philosophy
Zatim bi Kalik da ja njemu dokazem da ova recenica
Људски потенцијали су неупоредиво већи него што смо тога свесни.
"ЈЕСТЕ ПРОТИВРЕЧНА, а не да не значи да није противречна", jer po njemu su to "две различите ствари". Svasta ce ljudi zahtevati iz bezveznih razloga, ali lako je ovaj zahtev zadvoljiti: Autor recenice, Markovic, je osoba koja je ukljucena u referencu reci "smo" i on (svesno) tvrdi nesto cega po njemu nismo svesni. Protivrecnost je svakome lako vidliva u tvrdnji da je neko svesan necega cega niko od nas (sto ukljucuje i autora) nije svestan.
Neverovatno da neko oko ovakvih ociglednigh stvari moze da se ovoliko trza, tvrdi da to ne vidi ili da reci znace ono sto ne znace i to tako pred svima. Mozda su opskurantisti usput i bezobrazni, ne mogu nista da tvrdim.
По мени, реч је о замаскираној демократији, слободи, јер се уопште не осећам слободно, шта више, пре мислим да сам ''угрожена врста'' коју ће, уколико допусти (а надам се да неће) појести капиталисти и империјалисти. Свашта се пропагира као ''нормално'' управо шлепајући се уз ту замисао од демократије, те се толико тога изопаченог појављује, инфилтритра у животе и сврстава у прихватљиво, да не кажем пожељно, тако да не знам шта бих друго рекла осим ГРОЗОТА.
Заиста ми је жао људи који толико робују предрасудама, те се надам да ће имати прилику да упознају Мариа Калика и увере се какав је он заиста. И шта је кога брига да ли предаје на Филозофском факултету или на Мегатренду? Где год радио, они који уче од њега треба да су свесни какву привилегију имају. Да не претерујем хвалећи га верујем да ће време показати ко је/какав је Марио. И могу многи да га не воле и да замерају штошта, али нико не може да оспори његово знање, бриљантну интелигенцију, а пре свега, срдачност и проступачност која се може осетити комуницирајући са њим. Претпостављам да многи полазе од претпоставке ''Кога он то има да учи на Мегатренду?'', е па верујте да има. Исто као што на државним факултетима има добрих и лоших студената, као и добрих и лоших професора/предавача, иста ситуација је и на приватним факултетима. Понављам, онај ко жели и ко има воље, може да научи, не иду само медиокритети и дилетанти на приватне факултете, као што ни на државне не иду само надпросечно интелигентни. Било како било, данас је најтеже наћи човека међу људима, а аутор текста је сигурно један од те мањине.
Толико од мене.
Остале податке наћите сами.