Hvala. Lepo i istinito.Narocito predposlednji pasus. O ulizicama, danas mucenicima i velikim "demokratama ".

Није могло мирније. Била је фалсификат. Створена на великим лажима, неправди и антисрпству.
Била је антихришћанска творевина.

Ово му дође као оно: "Prilozi za hagiografiju Druga Tita"? Где другде такав бисер да буде објављен него у “Vremenu”! Одавно нисам прочитао нешто што ми је изазвало већу мучнину, али сам стоички издржао. У неку руку се чак и забављао. Иначе, као представник западног бизниса сам средином седамдесетих година пар пута боравио у Москви и једном инсистирао да одседнем у фамозном хотелу "Лукс", који друг Ивањи помиње. Тај хотел је тада био прави запуштени велики брлог са јадним остацима некадашњег луксуза из царског времена. Гледајући одозго, низ светларник унутрашњег степеништа на поплочани под партера на који су у Стаљиновом времену као крушке (самоиницијативно, или мало подгурнути) падали станари - функционери Коминтерне, никако нисам могао да преболим жаљење што и друг Валтер/Тито своју каријеру није завршио на њему. Тада би нам, истина, били ускраћени дирљиви Ивањијеви "Фрагменти боље прошлости" , али некако бих морао преболети тај трагични недостатак.

Sve ovo napisano moze da bude istina za veoma mali broj ljudi, nazalost ti tvoji lepi kamencici razbise se o glave, iznad praznih stomaka, ostale vecine naroda.

Диван чланак.
Ја сам се родила и живела у временима када је СФРЈ била најуспешнија, у 60'тим. Као дете сам уживала све благодети система, добре и сигурне школе, одлично и бесплатно здравство, родитељи су имали одмора на претек па смо пландовали за 1. Мај, 29. Новембар, летњи и зимски распуст. Са ондашњим црвеним пасошима, обишли смо целу Европу, без виза.
Имали смо довољно пара за нов намештај и кућне апарате, ауто на микро кредит, а да је мој ћале био луд, купили би и викендицу. Ко није!
Тито...стајали смо испред школе сатима да га поздравимо, а прошла би његова "motorcade" гомила аутомобила и мотоцикала, и само би видели браон рукавицу која маше. Да ли је он махао, или је била у питању машина...??? да ли су нас учили да га обожавамо..јесу! Да ли смо? немам појма, ја нисам. Сећам се дана сахране и језиве тишине над Бгд.осим авиона који су нешто као надлетали, кад је моја мајка плакала а мени се чинило да баш претерује, ја нисам плакала за Титом. Плакала сам за Југославијом 1991. када је кренуо рат.
Колико је семена рата посејало окружење нејвећег међу народима, сад се види.
Носталгија је чудна биљка, и нисам сигурна да желим да је заливам.

Sedamdesetih odlazim u "Beli Svet", "san snova" zapadna Evropa. Prvi sok, jabuka na komad, paradajz na komad, u to vreme nije se znalo za papriku. Selim se u "svetski grad", dozivljavam drugi sok, mogu da se kupam u gradskim kupatilima jer stanovi za prosecnog coveka osim labavoa/sudopera i WC solje ne nude nista vise. O studijama da ne gorovrim, to mogu sebi samo i iskljucivo bogati da priuste. Putovanja van zemlje, za to se godinama stedi. Kod nas se na exursiju odlazilo u Sofiju, Trst, Budimpestu. Nasi su ljudi "skoro dva puta" obisli kuglinu zemlju dok bi ovi ovde tek krajem 80-tih pocetkom 90-ih stidljivo otisli do Brisla. Nas pasos je bio jako na ceni. Trebalo ga je cuvati, protiv kradje. Ne nije u pitanju nostalgija, suvise sam dugo odsutan, ali je samo mali osvrt unazad i jedna paralela. Neko je jednoj od gornjih reakcija rekao o dugovanjima. Svi koji su tada ziveli (mislim na odrasle) nisu razmisljali o svojoj deci nego o zadovoljenju trenutnih "strasti" u vidu 2 zamsrzivaca i cele svinje u njima. To se ne odnosi na sve, kao i grandomanija sa "weekend" kucicama. I danas je to sto je od te zemlje ostalo, prezaduzeno jer je to jedini izvor prihoda. Onda se je bar proizvodilo i izvozilo. Holandska Kraljevska Kuca nikada nije bila naklonjena Titu ali kada on umro posvetili su termin na TV njemu i njegovom ispracaju, a ovi danasnji "vladari" ulaze na mala vrata sa poslugom, i to na prste. E to je razlika izmedju "onda i sada i ubuduce" jer promena nece biti skoro. "Na zapadu nista novo" Enrih Maria Remark

tita je vladao od 45 do 80.
od tih 35 godina
5 godina 45 do 50 je bio najcrnji teror ubistva glumica i profesora i sl. i totalna beda koju opisuje beogradski dnevnik lorensa darela
50 do 60 nasilni otkupi nacionalizacije citaj otimacine...
60 do 74 konacno je resiio problem bede i gladi
prvi i jedini medju komunistickim liderima pustio je ljude u pecalbu..pa nije bilo tolike nezaposlenosti u zemlji a jos su i silne pare slali kuci..
55. japan je bio slicno razvijen od tada u japan i u sfrj je ulozen slican novac rezultat znamo..u to vreme prakticno smo usli u NATO paktom sa Grckom i turskom
od 70 do 74 bio je kratak period prosperiteta obicnih ljudi zahvaljujuci SAD parama i parama gastarbajtera
ali vec od 74 pocinju inflacije restrikcije struje i ostale i gluposti
UKUPNO 4 NORMALNE GODINE OD 35 UKUPNO
stvarno veliki vladar!!!
kraljevina Jugoslavija svsrtavana je u grupu juznoevropskih zemalja u koju su spadale Italija spanija portugal grcka i turska...samo je italija bila nesto malo razvijenija...
posle vladavine velikog tita gde je italija spanija portugal pa i grcka i turska a gde jugoslavija

@1973: Изгледа да пишете као и ја, из Холандије. Искуства су нам донекле слична, али закључци различити. Дошао сам из Титове Југославије две године пре Вас, али као тражени експерт, врло добро плаћен и са свим могућим тадашњим комфором (експертизу нисам стекао у СФРЈ под Титом, него у САД). Што се цењеног црвеног пасоша тиче, једва сам чекао да га се ослободим, што ми је успело тек после 5 година (морам признати да потичем из “реакционарне“ средине). Иначе – ти пасоши су били “на цени“ само у гастарбајтерским пансионима, југословенским клубовима и у причама југословенских конзуларних представника. Ваш опис живота просечног холандског човека у оном периоду је тачан (истина, то су нижи друштвени слојеви, али ипак, већина становништва). Ти слојеви су у тадашњој Југославији, крајем 70-тих година живели боље и лагодније него у Холандији. Рачун за то је дошао касније (сетите се “Пинокија“ и Земље Дембелије – то није само обична бајка). Али, у Холандији се вредно радило, штедело, држава је добро и савесно планирала, мало се крало, паметно улагана средства, постепено повећаван ниво стандарда становника , нарочито оних који су када смо дошли, и као Ви видели: „...mogu da se kupam u gradskim kupatilima jer stanovi za prosecnog coveka osim labavoa/sudopera i WC solje ne nude nista vise...“. Како је сада, после 40 година? Отприлике 50% наших холандских вршњака је кућевласник (већина са отплаћеном хипотеком). Током 2009г., 16 милиона становника је имало 14,5 милиона летовања у иностранству (наравно, не сви – неки ниједно, неки вишекратно, али ипак....). А тај Тито и његови трабанти? (Страхо)владали су деценијама како су хтели, без политичке контроле парламента који је био луткарско позориште, узимали кредите и трошили на шта су хтели и ударили темељ свим невољама које су после њих неизбежно морале доћи....и дошле су. Узгред буди речено, холандска Краљевска Кућа је у пракси итекако волела Тита – нарочито када их је позивао у провод на Брионе.

Изврстан текст господина Ивањија! Да би се њихова улога у „стварању историје“ потпуно осветлила, о великим државницима се мора писати и на овај начин, кроз сећања сарадника и очевидаца. Веома је занимљиво и, рекао бих, драгоцено сведочење о поштовању и уважавању које је Тито уживао од стране светских државника. Приликом оцене његове историјске улоге се тај детаљ свакако мора имати у виду. Иначе, потпуно разумем аутора и његов нескривени жал за „Титовим временом“. Осим што сам био млад и мени је било боље него данас, у сваком погледу.

Kad se samo setim kakve je parade ponosa Tito organizovo i to sa visokim zvanicama a ovi danas se uzjogunili pa nedaju kao da je paradiranje tako vazno.

И лепо човек Брозу не нађе ниједну ману осим офарбане косе! Ма да се није фарбао био би савршен! Да човек просто не поверује! Броз је и 1.св.рату био аустроугарски војник,2.св. рат је водио тако да што мање Срба изађе из њега (сремски фронт итд.итд...),никада није обишао Јасеновац(!?), извршио невиђен прогон СПЦ, осакатио Србију доношењем небулозних устава и закона, продавао нам лажно братство и једниство које смо скупо платили... Ја разумем да га славе Хрвати, Словенци, Шиптари, муслимани, али се најежим када видим да то чине људи који себе сматрају Србима, а приметно је да им је једини аргумент:лепо се живело, било много новца, посла, путовало се... На моју жалост, у суштини се то сведе на то да им је Броз дао мало парица, а они њему све што затражи! Вера за вечеру!
Тек је његова харизма посебна прича! Човек није умео да састави просто-проширену реченицу! Искористио је околности у којима смо се тада нашли (између НАТО и Варшавског пакта) и то би у суштини било то! Какав је стратег био видело се после његове смрти када се његова творевина урушила као кула од карата! а можда је то и желео?!

Упитник

"Тито и наследници" - специјално издање "Упитника" поводом 30 година од смрти Јосипа Броза.

www.rts.rs

Lepo napisano.

Tekst gospodina Ivanjija je iskren i objektivan, naravno, koliko je to moguće iz perspektive sa-učesnika i neposrednog svedoka. Sviđalo nam se to, ili ne, činjenica je da su, sticajem okolnosti, ali i njegovih nesumnjivih sposobnosti, Titov ugled i uticaj njegove zemlje tada bili nesrazmerno visoki i neuporedivi sa bilo čime na ovim prostorima pre i posle njega. I ovaj tekst je samo na to podsetio. A nije mu ni bila namera da daje neku ukupnu ocenu Brozovog lika i dela.

Ljupko, zovijalno i nostalgicno, za one ciji se zivot iscrpljuje sa: u se, na se i poda se. Sta sa onima koji, medjutim, pamte potoke krvi, zrtvovanje srpskih gradova i mladosti tokom Drugog rata, sremske forontove, nocna streljanja sirom Srbije samo da bi se otele kuce, fabrike i stanovi, sitan espap; kolektivizaciju i cupanje brada svestenicima; za one koji ne mogu da okrenu glavu od gradova Srbije razorenih narucenim saveznickim bombama, s cirilicnim Vaskrsnjim cestitkama, (te razvaline i danas stoje), oslobodioci koji siluju, otimaju od ratne sirotinje. Sta sa onim obrazovanim i pismenim isteranim iz svake sluzbe, da bi drzavu vodili kalfe i saraci, nesvrseni ucitelji? Porodicni portreti koje oslobodioci nisu dozvolili da se iznesu iz rekviriranih stanova danas se demokratski pokazuju kao sopstveni; uvek me je intenresovalo kako se oseca covek dok pokazuje tudje porodicne fotografije, tvrdeci da su njegove. Kosvo i Metohija, Makedonija i Lika, premestanje stanovnistva, naseljavanje stranaca koji su u dva rata proredili stanovnistvo tih krajeva. Poklanjanje dela teritorije i poslednjih rezervi ciste vode Albaniji, „za elektranu” i zalog Balkanske federacije. Koliki su demografski gubici Srbije od '45-80(?) sto pobijenih, sto proteranih, sto oteranih i, svakako, onih izveznenih u belo roblje, odnarodjenih? Koliko je imovine straceno, da bi YU bankrotirala po Brozovoj smrti? Cemu su djaci uceni tih 35 godina, cemu ih danas uce profesori tada obucavani? Milosevic je pokusao da zadrzi svoja pionirska mastanja. da utazi svoju nostalgiju. I dotukao Srbiju. Unuci danas obnavljaju bratstvo-jedinstvo, posto su unistili ono po cemu su Srbi jos mogli da se samospoznaju. Vracaju austrougarskog kaplara nepoznatog porekla, od koga su decenijama pravili idola. Krug je zatvoren, jos samo da otpocnu egzekucije...Salu na stranu, laznim komunistima je poljuljan identitet dok grade novi, demokratski, naravno lazan, otuda ovolika nostalgija.

Броз, не дај Боже, никада више! Српско национално питање уништено, врло могуће за сва времена! Додуше, није да му нисмо припомогли, али је стари знао шта ради! Словенци и Хрвати ПРВИ ПУТ у историји добили државу на наш рачун! Муслимани постали народ, на наш рачун! Срби исељени са свих страна етнички чишћени и за вријеме мира! Ево само наши крајеви око БЛ! Процјењује се да је око 300 000 људи данас у Војводини, исељено, колонизовано, милом или силом! Требало је ове етнички чисте српске просторе потпуно упропастити у сваком смислу! Економски уништен, уништаван, читав овај крај ДЕЦЕНИЈАМА! Да не говорим о Космету и осталим подручјима! СВЕ, баш СВЕ што нам се дешава, највећиим дијелом можемо њему да захвалимо! Уништавање српске интелигенције, масовно убијање... Па рат је трајао и послије рата! Шта се дешава у рату? Људи гину! Гинули су за вријеме Броза, десетине хиљада Срба, већини се данас не зна ни мјесто на којем су сахрањени да би породице запалиле свијећу! Никада нећу заборавити исповијест жене која је била на Голом отоку! Од свега што је, ни крива ни дужна, као дјевојка прошла у том конц. логору јер има сва обиљежја тога, жао јој је само због тога што од последица свега никада није могла да се оствари као мајка. Е када чујете тако нешто, НИКАКО не можете да хвалите било шта друго! Мој народ је патио, мом народу је отимано све што је имао, мој народ је власник пола Сарајева на којем се данас играју неки други клинци којима је Броз оставио нашу ђедовину, и не само Сарајева! Прогон СПЦ, прогон свештеника... Шовинизам у Хрватској и међу муслиманима никада није нестао, они су причали 60-их и 70-их исто што и 1941. То зна сваки Србин из ових крајева! Срби дакле немају НИЈЕДАН разлог да хвале Броза, напротив! Мој народ никада нећу продати за црвени пасош и лажно благостање које плаћамо данас и које ћемо плаћати док смо живи! Броз дакле, не дај Боже, никада више!