Hvala. Lepo i istinito.Narocito predposlednji pasus. O ulizicama, danas mucenicima i velikim "demokratama ".

Nije moglo mirnije. Bila je falsifikat. Stvorena na velikim lažima, nepravdi i antisrpstvu.
Bila je antihrišćanska tvorevina.

Ovo mu dođe kao ono: "Prilozi za hagiografiju Druga Tita"? Gde drugde takav biser da bude objavljen nego u “Vremenu”! Odavno nisam pročitao nešto što mi je izazvalo veću mučninu, ali sam stoički izdržao. U neku ruku se čak i zabavljao. Inače, kao predstavnik zapadnog biznisa sam sredinom sedamdesetih godina par puta boravio u Moskvi i jednom insistirao da odsednem u famoznom hotelu "Luks", koji drug Ivanji pominje. Taj hotel je tada bio pravi zapušteni veliki brlog sa jadnim ostacima nekadašnjeg luksuza iz carskog vremena. Gledajući odozgo, niz svetlarnik unutrašnjeg stepeništa na popločani pod partera na koji su u Staljinovom vremenu kao kruške (samoinicijativno, ili malo podgurnuti) padali stanari - funkcioneri Kominterne, nikako nisam mogao da prebolim žaljenje što i drug Valter/Tito svoju karijeru nije završio na njemu. Tada bi nam, istina, bili uskraćeni dirljivi Ivanjijevi "Fragmenti bolje prošlosti" , ali nekako bih morao preboleti taj tragični nedostatak.

Sve ovo napisano moze da bude istina za veoma mali broj ljudi, nazalost ti tvoji lepi kamencici razbise se o glave, iznad praznih stomaka, ostale vecine naroda.

Divan članak.
Ja sam se rodila i živela u vremenima kada je SFRJ bila najuspešnija, u 60'tim. Kao dete sam uživala sve blagodeti sistema, dobre i sigurne škole, odlično i besplatno zdravstvo, roditelji su imali odmora na pretek pa smo plandovali za 1. Maj, 29. Novembar, letnji i zimski raspust. Sa ondašnjim crvenim pasošima, obišli smo celu Evropu, bez viza.
Imali smo dovoljno para za nov nameštaj i kućne aparate, auto na mikro kredit, a da je moj ćale bio lud, kupili bi i vikendicu. Ko nije!
Tito...stajali smo ispred škole satima da ga pozdravimo, a prošla bi njegova "motorcade" gomila automobila i motocikala, i samo bi videli braon rukavicu koja maše. Da li je on mahao, ili je bila u pitanju mašina...??? da li su nas učili da ga obožavamo..jesu! Da li smo? nemam pojma, ja nisam. Sećam se dana sahrane i jezive tišine nad Bgd.osim aviona koji su nešto kao nadletali, kad je moja majka plakala a meni se činilo da baš preteruje, ja nisam plakala za Titom. Plakala sam za Jugoslavijom 1991. kada je krenuo rat.
Koliko je semena rata posejalo okruženje nejvećeg među narodima, sad se vidi.
Nostalgija je čudna biljka, i nisam sigurna da želim da je zalivam.

Sedamdesetih odlazim u "Beli Svet", "san snova" zapadna Evropa. Prvi sok, jabuka na komad, paradajz na komad, u to vreme nije se znalo za papriku. Selim se u "svetski grad", dozivljavam drugi sok, mogu da se kupam u gradskim kupatilima jer stanovi za prosecnog coveka osim labavoa/sudopera i WC solje ne nude nista vise. O studijama da ne gorovrim, to mogu sebi samo i iskljucivo bogati da priuste. Putovanja van zemlje, za to se godinama stedi. Kod nas se na exursiju odlazilo u Sofiju, Trst, Budimpestu. Nasi su ljudi "skoro dva puta" obisli kuglinu zemlju dok bi ovi ovde tek krajem 80-tih pocetkom 90-ih stidljivo otisli do Brisla. Nas pasos je bio jako na ceni. Trebalo ga je cuvati, protiv kradje. Ne nije u pitanju nostalgija, suvise sam dugo odsutan, ali je samo mali osvrt unazad i jedna paralela. Neko je jednoj od gornjih reakcija rekao o dugovanjima. Svi koji su tada ziveli (mislim na odrasle) nisu razmisljali o svojoj deci nego o zadovoljenju trenutnih "strasti" u vidu 2 zamsrzivaca i cele svinje u njima. To se ne odnosi na sve, kao i grandomanija sa "weekend" kucicama. I danas je to sto je od te zemlje ostalo, prezaduzeno jer je to jedini izvor prihoda. Onda se je bar proizvodilo i izvozilo. Holandska Kraljevska Kuca nikada nije bila naklonjena Titu ali kada on umro posvetili su termin na TV njemu i njegovom ispracaju, a ovi danasnji "vladari" ulaze na mala vrata sa poslugom, i to na prste. E to je razlika izmedju "onda i sada i ubuduce" jer promena nece biti skoro. "Na zapadu nista novo" Enrih Maria Remark

tita je vladao od 45 do 80.
od tih 35 godina
5 godina 45 do 50 je bio najcrnji teror ubistva glumica i profesora i sl. i totalna beda koju opisuje beogradski dnevnik lorensa darela
50 do 60 nasilni otkupi nacionalizacije citaj otimacine...
60 do 74 konacno je resiio problem bede i gladi
prvi i jedini medju komunistickim liderima pustio je ljude u pecalbu..pa nije bilo tolike nezaposlenosti u zemlji a jos su i silne pare slali kuci..
55. japan je bio slicno razvijen od tada u japan i u sfrj je ulozen slican novac rezultat znamo..u to vreme prakticno smo usli u NATO paktom sa Grckom i turskom
od 70 do 74 bio je kratak period prosperiteta obicnih ljudi zahvaljujuci SAD parama i parama gastarbajtera
ali vec od 74 pocinju inflacije restrikcije struje i ostale i gluposti
UKUPNO 4 NORMALNE GODINE OD 35 UKUPNO
stvarno veliki vladar!!!
kraljevina Jugoslavija svsrtavana je u grupu juznoevropskih zemalja u koju su spadale Italija spanija portugal grcka i turska...samo je italija bila nesto malo razvijenija...
posle vladavine velikog tita gde je italija spanija portugal pa i grcka i turska a gde jugoslavija

@1973: Izgleda da pišete kao i ja, iz Holandije. Iskustva su nam donekle slična, ali zaključci različiti. Došao sam iz Titove Jugoslavije dve godine pre Vas, ali kao traženi ekspert, vrlo dobro plaćen i sa svim mogućim tadašnjim komforom (ekspertizu nisam stekao u SFRJ pod Titom, nego u SAD). Što se cenjenog crvenog pasoša tiče, jedva sam čekao da ga se oslobodim, što mi je uspelo tek posle 5 godina (moram priznati da potičem iz “reakcionarne“ sredine). Inače – ti pasoši su bili “na ceni“ samo u gastarbajterskim pansionima, jugoslovenskim klubovima i u pričama jugoslovenskih konzularnih predstavnika. Vaš opis života prosečnog holandskog čoveka u onom periodu je tačan (istina, to su niži društveni slojevi, ali ipak, većina stanovništva). Ti slojevi su u tadašnjoj Jugoslaviji, krajem 70-tih godina živeli bolje i lagodnije nego u Holandiji. Račun za to je došao kasnije (setite se “Pinokija“ i Zemlje Dembelije – to nije samo obična bajka). Ali, u Holandiji se vredno radilo, štedelo, država je dobro i savesno planirala, malo se kralo, pametno ulagana sredstva, postepeno povećavan nivo standarda stanovnika , naročito onih koji su kada smo došli, i kao Vi videli: „...mogu da se kupam u gradskim kupatilima jer stanovi za prosecnog coveka osim labavoa/sudopera i WC solje ne nude nista vise...“. Kako je sada, posle 40 godina? Otprilike 50% naših holandskih vršnjaka je kućevlasnik (većina sa otplaćenom hipotekom). Tokom 2009g., 16 miliona stanovnika je imalo 14,5 miliona letovanja u inostranstvu (naravno, ne svi – neki nijedno, neki višekratno, ali ipak....). A taj Tito i njegovi trabanti? (Straho)vladali su decenijama kako su hteli, bez političke kontrole parlamenta koji je bio lutkarsko pozorište, uzimali kredite i trošili na šta su hteli i udarili temelj svim nevoljama koje su posle njih neizbežno morale doći....i došle su. Uzgred budi rečeno, holandska Kraljevska Kuća je u praksi itekako volela Tita – naročito kada ih je pozivao u provod na Brione.

Izvrstan tekst gospodina Ivanjija! Da bi se njihova uloga u „stvaranju istorije“ potpuno osvetlila, o velikim državnicima se mora pisati i na ovaj način, kroz sećanja saradnika i očevidaca. Veoma je zanimljivo i, rekao bih, dragoceno svedočenje o poštovanju i uvažavanju koje je Tito uživao od strane svetskih državnika. Prilikom ocene njegove istorijske uloge se taj detalj svakako mora imati u vidu. Inače, potpuno razumem autora i njegov neskriveni žal za „Titovim vremenom“. Osim što sam bio mlad i meni je bilo bolje nego danas, u svakom pogledu.

Kad se samo setim kakve je parade ponosa Tito organizovo i to sa visokim zvanicama a ovi danas se uzjogunili pa nedaju kao da je paradiranje tako vazno.

I lepo čovek Brozu ne nađe nijednu manu osim ofarbane kose! Ma da se nije farbao bio bi savršen! Da čovek prosto ne poveruje! Broz je i 1.sv.ratu bio austrougarski vojnik,2.sv. rat je vodio tako da što manje Srba izađe iz njega (sremski front itd.itd...),nikada nije obišao Jasenovac(!?), izvršio neviđen progon SPC, osakatio Srbiju donošenjem nebuloznih ustava i zakona, prodavao nam lažno bratstvo i jednistvo koje smo skupo platili... Ja razumem da ga slave Hrvati, Slovenci, Šiptari, muslimani, ali se naježim kada vidim da to čine ljudi koji sebe smatraju Srbima, a primetno je da im je jedini argument:lepo se živelo, bilo mnogo novca, posla, putovalo se... Na moju žalost, u suštini se to svede na to da im je Broz dao malo parica, a oni njemu sve što zatraži! Vera za večeru!
Tek je njegova harizma posebna priča! Čovek nije umeo da sastavi prosto-proširenu rečenicu! Iskoristio je okolnosti u kojima smo se tada našli (između NATO i Varšavskog pakta) i to bi u suštini bilo to! Kakav je strateg bio videlo se posle njegove smrti kada se njegova tvorevina urušila kao kula od karata! a možda je to i želeo?!

Upitnik

"Tito i naslednici" - specijalno izdanje "Upitnika" povodom 30 godina od smrti Josipa Broza.

www.rts.rs

Lepo napisano.

Tekst gospodina Ivanjija je iskren i objektivan, naravno, koliko je to moguće iz perspektive sa-učesnika i neposrednog svedoka. Sviđalo nam se to, ili ne, činjenica je da su, sticajem okolnosti, ali i njegovih nesumnjivih sposobnosti, Titov ugled i uticaj njegove zemlje tada bili nesrazmerno visoki i neuporedivi sa bilo čime na ovim prostorima pre i posle njega. I ovaj tekst je samo na to podsetio. A nije mu ni bila namera da daje neku ukupnu ocenu Brozovog lika i dela.

Ljupko, zovijalno i nostalgicno, za one ciji se zivot iscrpljuje sa: u se, na se i poda se. Sta sa onima koji, medjutim, pamte potoke krvi, zrtvovanje srpskih gradova i mladosti tokom Drugog rata, sremske forontove, nocna streljanja sirom Srbije samo da bi se otele kuce, fabrike i stanovi, sitan espap; kolektivizaciju i cupanje brada svestenicima; za one koji ne mogu da okrenu glavu od gradova Srbije razorenih narucenim saveznickim bombama, s cirilicnim Vaskrsnjim cestitkama, (te razvaline i danas stoje), oslobodioci koji siluju, otimaju od ratne sirotinje. Sta sa onim obrazovanim i pismenim isteranim iz svake sluzbe, da bi drzavu vodili kalfe i saraci, nesvrseni ucitelji? Porodicni portreti koje oslobodioci nisu dozvolili da se iznesu iz rekviriranih stanova danas se demokratski pokazuju kao sopstveni; uvek me je intenresovalo kako se oseca covek dok pokazuje tudje porodicne fotografije, tvrdeci da su njegove. Kosvo i Metohija, Makedonija i Lika, premestanje stanovnistva, naseljavanje stranaca koji su u dva rata proredili stanovnistvo tih krajeva. Poklanjanje dela teritorije i poslednjih rezervi ciste vode Albaniji, „za elektranu” i zalog Balkanske federacije. Koliki su demografski gubici Srbije od '45-80(?) sto pobijenih, sto proteranih, sto oteranih i, svakako, onih izveznenih u belo roblje, odnarodjenih? Koliko je imovine straceno, da bi YU bankrotirala po Brozovoj smrti? Cemu su djaci uceni tih 35 godina, cemu ih danas uce profesori tada obucavani? Milosevic je pokusao da zadrzi svoja pionirska mastanja. da utazi svoju nostalgiju. I dotukao Srbiju. Unuci danas obnavljaju bratstvo-jedinstvo, posto su unistili ono po cemu su Srbi jos mogli da se samospoznaju. Vracaju austrougarskog kaplara nepoznatog porekla, od koga su decenijama pravili idola. Krug je zatvoren, jos samo da otpocnu egzekucije...Salu na stranu, laznim komunistima je poljuljan identitet dok grade novi, demokratski, naravno lazan, otuda ovolika nostalgija.

Broz, ne daj Bože, nikada više! Srpsko nacionalno pitanje uništeno, vrlo moguće za sva vremena! Doduše, nije da mu nismo pripomogli, ali je stari znao šta radi! Slovenci i Hrvati PRVI PUT u istoriji dobili državu na naš račun! Muslimani postali narod, na naš račun! Srbi iseljeni sa svih strana etnički čišćeni i za vrijeme mira! Evo samo naši krajevi oko BL! Procjenjuje se da je oko 300 000 ljudi danas u Vojvodini, iseljeno, kolonizovano, milom ili silom! Trebalo je ove etnički čiste srpske prostore potpuno upropastiti u svakom smislu! Ekonomski uništen, uništavan, čitav ovaj kraj DECENIJAMA! Da ne govorim o Kosmetu i ostalim područjima! SVE, baš SVE što nam se dešava, najvećiim dijelom možemo njemu da zahvalimo! Uništavanje srpske inteligencije, masovno ubijanje... Pa rat je trajao i poslije rata! Šta se dešava u ratu? Ljudi ginu! Ginuli su za vrijeme Broza, desetine hiljada Srba, većini se danas ne zna ni mjesto na kojem su sahranjeni da bi porodice zapalile svijeću! Nikada neću zaboraviti ispovijest žene koja je bila na Golom otoku! Od svega što je, ni kriva ni dužna, kao djevojka prošla u tom konc. logoru jer ima sva obilježja toga, žao joj je samo zbog toga što od posledica svega nikada nije mogla da se ostvari kao majka. E kada čujete tako nešto, NIKAKO ne možete da hvalite bilo šta drugo! Moj narod je patio, mom narodu je otimano sve što je imao, moj narod je vlasnik pola Sarajeva na kojem se danas igraju neki drugi klinci kojima je Broz ostavio našu đedovinu, i ne samo Sarajeva! Progon SPC, progon sveštenika... Šovinizam u Hrvatskoj i među muslimanima nikada nije nestao, oni su pričali 60-ih i 70-ih isto što i 1941. To zna svaki Srbin iz ovih krajeva! Srbi dakle nemaju NIJEDAN razlog da hvale Broza, naprotiv! Moj narod nikada neću prodati za crveni pasoš i lažno blagostanje koje plaćamo danas i koje ćemo plaćati dok smo živi! Broz dakle, ne daj Bože, nikada više!