http://serbian.ruvr.ru/2010/05/11/7652875.html
једна вест о нашем односу према себи самима и према онима од којих стално очекујемо неку бланко подршку. Са оваквим брљотинама не да нећемо имати Русију за савезника, него се плашим да ћемо завршити као Украјина за време Јушченка. То је сад толико очигледно да није потребна нека велика мудрост. Заиста ће нас ова власт потпуно изобличити као народ. Кад постанемо народ без свог културног идентитета (на добром смо путу) онда смо нико. Веру су већ почели да нам отимају- још нам је то само било остало. Ја се надам да Русија као велика земља осећа велику одговорност и према нама малима, па нас неће напустити мимо "наше" воље.
Препоруке:
0
0
2
среда, 12 мај 2010 11:50
Горан Јевтовић
јер само снажна привреда може Србију да учини безбедном и повећа њену одбрамбену моћ.
Одличан текст са још бољим закључком. Али ко све то да приближи овом јадном народу и овој тзв. интелектуалној елити чији поглед не добацује даље од Славије.
Ради упоређења, управо нам је одбрана од агресије 1999.године где смо практично наступали без савезника (не својом кривицом) потврдила тезе које аутор заступа. И то у условима дугогодишњих исцрпљујућих санкција, претходне "припреме терена" у виду разбијања СФРЈ и ратова који су се водили посебно у Хрватској и Босни, и без конкретне помоћи Јељцинове Русије иако је била обећана.
Издржали смо 78 дана, иако је то било далеко више ако рачунамо 1998.годину. Могли смо у таквим условима да издржимо бар још три пута толико.
Зашто? Па зато што је створено минимално јединство и слога у народу, зато што смо имали скоро до савршенства изграђен систем одбране државе у рату, јаку Војску иако технолошки инфериорну, са снажним моралом базираном на традицијама српског народа, са великим бројним стањем, са скоро идеалним оперативним развојем и много тога још. И на крају, имали смо "сопствене" привредне ресурсе, какве такве, али наше, који могу снабдевати и народ и војску у дуготрајном и исцрпљујућем рату.
Зато и није чудо да су нас Руси одмах након доласка Путина на власт итекако испоштовали и обновили пре свега војну сарадњу са нама. Са тендецијама које су обећавале да останемо независни и да сачувамо Косово и Метохију, као и Репблику Српску.
Али, онда се десио пети октобар и НАТО нас је победио онако како смо се најмање надали. Од тада практично траје окупација, примерена 21.веку.
Да закључим, искрени савезници сами долазе онда када се увере у решеност једног народа и државе да води принципијелну политику и не одступа од националних интереса, традиција и историјских тековина.
Препоруке:
0
0
3
среда, 12 мај 2010 12:16
Svetislav Kostić
Тадић, Шутановац и преостали подебели слој лолаболатерских Нато присталица и и од њих још горих НАТО фанатика, не заговарају чланство Србије у НАТО из некаквих практичних потреба, него из чисто идеолошких мотива.
Подсјећам на Титину смијешну изјаву негдје почетком 60-их година, "да Југославија мора да одржава привредне односе са земљама трећег свијета, па макар то било на штету Југославије. Ма шта год да је Титу понукало да једну такву истинску или привидну бесмислицу извали, Титини мотиви били су засигурно дсалеко племенитији од антисрпских националних интереса тог можда танког, али зато далеко моћнијег утицаја у друштв у друштву Србије јер се у потпуности подудара са владајућим структурама у Београду и даље, за што одговорност лежи пре свега у плиткоумном дијелу српско србијанског бирачког тијела и осталог несрпског бирачког корпуса, за који се кладим да једва који за вријеме избора на савезном нивоу остане код куће поред телевизора као њеми посматрач. Јер ти људи, за разлику од оног српског плиткоумног дијела, знају да су њихови и интереси њихових матићних држава у оној заједници, гдје се већ налазе њихове матице. А контакте са матицом не може да компензује никакав слободни визни режим у једној мјери као једна омеђена заједница којо те мањине у Србији и њихове матице већ припадају. Што, додуше, не мора ни издалека да се подудара на националним интересима Србије као државе.
Препоруке:
0
0
4
среда, 12 мај 2010 12:33
Владан Ненадић
А да погледамо ову аналогију:
Блиски исток: Израел, окружен непријатељима, али уз помоћ САД (сваке врсте) истрајава
Балкан: Србија, окружена непријатељима, али уз помоћ Русије (сваке врсте) истрајава
Како вам се то чини професоре? Србија би била у незгодном положају? Па наравно, када је више него јасно да су основни интереси Србије супротни интересима наших комшија. То не значи да не можемо да живимо у миру једни поред других, већ значи да не можемо да живимо тако што ће они стално да нас омаловажавају, уцењују, погрдно говоре о нама, окривљују за сва зла овог света и успут, испод ока гледају како да нам штрпну мало територије.
А САД и НАТО? Па и малом детету је ваљда јасно да су њихови интереси на Балкану дијаметрално супротни нашима. Штавише, задовољавање њихових интереса могло би да доведе до потпуног слома Србије као државе и нације.
Чему онда страх? Шта радити, слегати раменима и мирно посматрати како нам растурају државу и друштво и уз то нам додељују улогу дежурног кривца и народа-парије, према коме су сви поступци дозвољени? Бити добар и послушан и надати се да нас неће дирати?
Тешко би било живети у немирном окружењу, бити вечито на опрезу, радити од јутра до сутра, изграђивати и богатити своју државу, служити војску три године (жене 21 месец) итд? Како да заборавимо на блејачење по тржним центрима, кафићима и сплавовима, да прескочимо по неко лето у Грчкој итд?
Да, па? Слобода и мир немају своју цену, професоре, како слобода и мир једног појединца, тако и државе. За то треба понекад бити спреман и на највећа одрицања.
Препоруке:
0
0
5
среда, 12 мај 2010 13:18
Кенпачи
Окупација траје од 1903 када је убијено више хиљада најугледнијих Срба(нешто као идејни '6.октобар')
Препоруке:
0
0
6
среда, 12 мај 2010 18:13
Владимир НС
Била је Србија и раније под окупацијом али то није трајало вечно па неће ни ОВИ данас довека. НЕКИ су већ заслужили и место у историји па ће тако и одговарати за велеиздају и сарадњу са окупатором. Могу ОНИ да то зову како хоће али је то ипак на крају велеиздаја и сарадња са окупатором.
Препоруке:
0
0
7
среда, 12 мај 2010 18:52
@Владимир НС, а од thinking maize-a
Поштовани Владимире, интересантно је и историјска је иронија што ће у овом историјском тренутку, у српском народу издајницима бити проглашени (а по свим објективним критеријумима!) непосредни потомци или следбеници истих оних који су 1944-1945 г. одређивали шта је патриотизам и које издајник, а ко патриота! Да ли су они, а да употребим комунистички речник, "мангупи у нашим редовима" или нешто друго, свеједно је! Важно је да је нпр. Живорад Ковачевић био градоначелник Београда у Титово време, Латинка Перовић високи комунистички руководилац Србије почетком 70-тих година прошлог века... Сада исти ти људи или њихови непосредни потомци су главне перјанице Западног глобализма, а на штету сопственог народа! Тих примерака има још много! Узгред, ти исти људи, "патриоте" од 1944-1945 г., многе људе, који су овим или оним путем на неки начин били повезани са Немцима или морали да их сносе, а нису били директно инкрпорирани у Недићеву власт, су треетирали, као (цитирам!) "објективне издајнике"! Тако је нпр. најпознатија тадашња српска глумица Жанка Стокић третирана као издајник, иако је само засмејавала свој народ у тим претешким временима! Даље, владика Николај Велимировић, који је од Немаца био и ухапшен и (са тадањим српским патријархом гаврилом Дожићем!) био интерниран у концентрациони логор Дахауу у Немачкој, исто је био третиран и осуђен као издајник, само зато што се политички супростављао комунистима! И у ова времена видимо како треба да се "српска црква реформише" и "одрекне таквих ликова као што је Николај Велимировић", као што то бобоњају "велики стручњак за питања вере" Мирко Ђорђевић и његови епигони Ђорђевићи-увеоци! Што но би наш народ рекао
"ПОПУ ТРЕБА РЕЋИ ПОП, А БОБУ БОБ!" Само тако ћемо напред!
Препоруке:
0
0
8
среда, 12 мај 2010 20:29
Теодор
Не спадам у оне који се уздају у војна савезништва и војску. Више него трагично искуство из прошлог века је требало бар нечем да нас научи: овај народ ће имати будућност само ако схвати да је једина стварна победа она која се оствари слогом и рађањем а не ратовима и смрћу. Колико знам, рађати се можемо и без савезника - чак је и боље без њих, јер ћемо тако бар знати да су деца наша.
Препоруке:
0
0
9
среда, 12 мај 2010 21:14
ПЕТИ ЕЛЕМЕНТ
Након прихватања ЕУЛЕКС-а, свако чланство, па чак и безусловно, безалтернативно, некада дискретно, некада индискретно а у сваком случају осмишљено пледирање за исто (НАТО, ЕУ) представља експлицитно признање ТЗВ. Независне државе Космет.
Замислимо само своје ПЛАЋЕНЕ ВОЈНИКЕ (јер редовну српску војску немамо) у мисији на сопственој територији под мандатом НАТО!?
Препоруке:
0
0
10
среда, 12 мај 2010 22:30
Симић Манојло
Нису нама наши западни Савезници никад помогли .
Како биљежи Андрић , кад је Прота Матеја Ненадовић
одлазио у Аустрију ( Земун ),да моли за помоћ у баруту , нису му дали .И дозволили су да 1.ослободилачки устанак у Европи , буде у крви угушен .
Нису нам помогли ни 1876. када је Херцеговачки устанак , у којем је учествовао и Петар 1.Карађорђевић , последњи прије пада Отоманског
Царства ,посијао клицу слободе у Босни .
На Берлинском Конгресу 1878 . након коначног и
дефинитивног пораза Отоманске Империје од Русије ,по диктату британског представника Бенђамина Д'Израелија ,све њене источне провинције
(Сирија , Либан , Палестина , Египат итд)дошле су
под управу В.Британије , а најзападнија , Босна ,
под управу А-У . То је ваљда први мировни Уговор ,
у којем силе које нису учествовале у рату (Русије и
Турске), добију на управљање провинције поражене
стране .
Нису нам помогли ни 1914. и касније у току 1.св.рата, све док Русија није запријетила сепаратним миром са Њемачком(А-У).
У 2.св.рату у којем , како каже Черчил у збирци
својих говора од 1905-1945. у британском Парламенту
Принц Павле није пристајао да буде употребљен ,
наслућујући катастрофу свог Народа. Паметни Павле.
Савезници су на крају подржали снаге, које су
изразиле спремност да читав један Народ , српски,
подметну као залог за " бољу будућност ".
А о њиховим поступцима приликом распада Југославије
настале на жртви српског Народа , а у миру одржаване на његовим сталним оптужбама , шта год
да се каже , премало је .
Вјеровати да је сада нешто другачије , па да НАТО
нама сада добро мисли , наивно је , ако већ није
и сасвим глупо .
Ове наше данашње Власти ,подржаване овом другосрбијанском " интелектуалном " булументом ,
најгоре су што смо икад у историји имали .
Једина енигма о њиховом профилу је : је ли им веће
незнање , или су им ужасније намјере ?
Препоруке:
0
0
11
четвртак, 13 мај 2010 09:51
Милорад
Многи те пуноглавце на власти називају елитом. Ти ликови нису ни прошли поред елите. Једноставно пливају са другим пуноглавцима. А срби за те и такве пуноглавце имају савршен назив. Пета колона. То су све пуноглавци петоколонаши. Којима је до НАТО пакта стало као до лањског снега. То бре само гледа да се награби и накраде док може. До следећег изборног циклуса. Када на власт долазе други пуноглавци који настављају да грабе и отимају. Мисле пуноглавци да ће када се довољно награбе и накраду да постану жабе. Да би од жаба постајали принчеви и принцезе. Смешни пуноглавци који верују у бајке. Треба бре те пуноглавце мало цимнути у реалност и исушити им те баре у којима се легу.
Препоруке:
0
0
12
четвртак, 13 мај 2010 11:30
Mislilac
@thinking maize
Nisu samo Latinka Perovic i ostatak NVO sektora naslednici komunista, deca ove ideologije su i mnogi koji vaze za "patriote". Mihajlo Markovic i Antonije Isakovic su okoreli komunisti jos iz perioda pre Drugog svetskog rata, a SANU i Udruzenje knjizevnika Srbije bili su, a velikim delom su i sada institucije gde ima mnogo ljudi njihovog ideoloskog kova. Ima i mnogo njih koji su deklarativno veliki antikomunisti a u sustini razmisljaju na talasnoj duzini komunista. Tako da imamo antikomuniste koji podrzavaju svaki komunisticki rezim, od Havane do Pjongjanga. Antikomuniste koji su veci antizapadnjaci i antiglobalisti od samih komunista. Antikomuniste koji Rusiju gledaju kao sto su nekada clanovi KPJ gledali SSSR. I antikomuniste, postovaoce Ravnogorskog pokreta, koji su na svaki moguci nacin gledali da lice na cetnike iz partizanskih filmova. Prepoznajete li tu nekoga?
Препоруке:
0
0
13
четвртак, 13 мај 2010 15:57
@Misliocu, а од thinking maize-a
Поштовани г-дине, пријатно сте ме изненадили када сте онако реаговали на приказ књиге о дипломати царске Русије, а у Србије пре и на почетку 1-ог Светског Рата. Значи да разликујете Русе и Совјете, што није лоше! Колико видим ови постсовјетски Руси такође Вам нису по вољи, али нико није савршен. Ни ти нови Руси, ни ја ни Ви... Овде се ради о нечем другом, ГДЕ СЕ ИЗГУБИЛО ОНО ГРАЂАНСКО КОД СРБА, а што гомила нас овде на НСПМ-у покушава да докучи. Као и то да се разоткрију бивши комсалонци (најпрецизнији термин, којим је српски народ описао тај психолошки сој, ајде да кажемо, људи), а садашњи "другосрбијанци", "грађанисти" и "европејци". Наведосте још пар имена, а неки из те "бранше" јављали су се и овде, на овом форуму. Неки су шатро антикомунисти, а неки као комунисти. Оно што их битно одликује јесте НЕТОЛЕРАНЦИЈА! Остало су само "финесе"! Са неким од њих можете да причате, а други су прави "спин-доктори"! Узгред, првобитно је у делу моје реакције било наведено име једног од "тијех", али је администратор НСПМ-а нашао да сходно да тај део уклони... Шта ћете, правила! Ако ћемо се држати Сократа, морамо да их поштујемо (мислим правила!), иначе ћемо издати заједницу, а тиме и нас саме! Што отвара још једну дистинкцију између нас, разнородних, али пристојних људи, који воле своју земљу и народ и ЊИХ, КОМСАЛОНАЦА, "ГРАЂАНИСТА", "ДРУГОСРБИЈАНАЦА", "ЕУ-РОПЕЈАЦА" и иних ФАНАТИКА ДРЕВНЕ ВЕШТИНЕ ПРЕЛЕТАШТВА И ВАРАЊА! Толико и остајте ми у здрављу!
Препоруке:
0
0
14
петак, 14 мај 2010 00:01
Mislilac
@thinking maize
Ja kao Srbin sam svestan da je Nikolaj Romanov zaduzio nasu zemlju, moze se cak reci i da ju je spasao. Nemam nikakav problem da to kazem. I naravno da razlikujem njega od Staljina koji je jedan od najzasluznijih za antisrpsku politiku KPJ. Medjutim kada iz mene progovori ono ukrajinsko tada postajem ostriji prema Rusima jer su oni prema Ukrajincima bili surovi i za vreme carstva i u doba komunizma. A i danas Ukrajina od njih ne moze da dise.
Sto sto se tice rusko-srpskih odnosa danas, mogu samo reci da sam izuzetno sumnjicav, sve mi se cini da Putin danas prema Srbima vodi onakvu politiku kakvu je nekada vodio Cercil.
A sto se tice komunizma i njegovih pogubnih uticaja na Srbe danas, ja mislim da je to najbolje objasnio Milan St Protic u svojoj knjizi "Izneverena revolucija".
Препоруке:
0
0
15
петак, 14 мај 2010 08:03
@Misliocu, а од thinking maize-a
Поштовани г-дине, једном давно, рекао сам Вам да су Руси, једини од словенских народа и једини од православних народа, засновали империју у модерно доба (после 17-ог века). А империја, то Вам није сам скуп и/или заједница много народа, то Вам је, па..., ајде да кажем, УТЕРИВАЊЕ У ТОР много народа! А за утеривање у тор треба сила, што је КАРАКТЕРИСТИКА СВИХ ИМПЕРИЈА, не само руско/совјетске/постсовјетске империје. Дефиницију ове империје дајем у овом облику, јер све (руска, совјетска, постсовјетска) их сматрам суштински истом империјом. Сами Руси веома дискутовали о природи своје државе и имали су бројне унутрашње сукобе око тога, почевши од Ивана Грозног, протопопа Авакума и многих других. А што се тиче Срба и Руса, нема боље дефиниције тог односа него оне коју је дао Никола Пашић (који је уз све своје мане ипак био ДРЖАВНИК!): "Однос Србије према Русији је као однос озеблог према благотворној ватри. Ако се сувише приближите опрљићете се, а ако будете далеко, озепшћете још више" (наведено по сећању)! Мислим да је тим све речено! Свако добро!
Препоруке:
0
0
16
петак, 14 мај 2010 08:17
Srboljub Savic
Nemacka 41-45 nije napala SAD niti je ugrozavala njene interese (bar ne iole znacajno).
Potapanje trgovackih brodova u Atlantiku bilo je
u interesu SAD(tgovine) jer je teret, namenjen
Belikoj Britaniji, prodavan, standardno-FOB, pa
potopljena roba kupovana ponovo (kao i brodski prevoz). NATO je osnovan za "odbranu" Evrope (sa
Nemackom, vrlo brzo) od SSSR-a, iako nije ni mogao biti pretnja.
NATO je namenjen maskiranju americkih agresija
(ratova) i pravnoj zastiti SAD. [Sve zemlje koje
je napao NATO ne mogu tuziti ovu pravno, "mutnu"
organizaciju. Odgovornost (materijalna) prema
ranjenim i poginulim vojnicima i oficirima ostaje
drzavama, koje su ih poslale i njihovom zakonodavstvu (opet mutnom)]
Kako je cilj NATO, vojna podrska anglo-saksonkim
aspiracijama na bogatstva Rusije (Sibira), to
treba da nam je jasno delovanje u Srbiji (bombardovanje i odvajanje KiM), Kuvajtu, Iraku, Avganisatnu (sutra Iranu)i "igra" Izrael-Palestina.
NATO nam je uputio poziv, ne toliko zbog znacajnih
vojnih snaga koje ocekuje od nas, vec zbog odvajanja od Rusije.
Ulaskom u NATO, postajemo saveznici u svim ratovima SAD, odbrana postaje agresija a Rusi,
(kao Irak, Avganistan, Iran, ...)neprijatelj.
Kao clanica NATO, postajemo laka meta, za sve vrste
osvete, znacajna po polozaju u Evropi.
Saveznistvo u oba svetska nije moglo biti drukcije,
sto ne znaci da nas saveznici nisu iskoristili
(ginuli) za svoje interese. Iskoriscen je i veliki
SSSR (dali 50% zrtava, podelili "slavu" na "ravne
casti", a reparacije i otsetu, dobili nisu). SSSR
takodje, nije imao bolje resenje, kad su Nemci
dosli do Moskve.
Problem Srbije danas-u miru, je resenost vladajuce
strukture da izvrsi zadatak (kao izglasavanje
"deklaracije"-prihvacenog i neoborivog dokumenta
drzave Srbije)-prihvatanje (Skupstina Srbije)
poziva za prijem u NATO.
Kako ova struktura uziva "podrsku" spolja (ali ne
Rusije), ona ima zadatak da se odrzi po svaku cenu.
Oni moraju da eliminisu svaku kritiku.
S. Savic
Препоруке:
0
0
17
петак, 14 мај 2010 14:09
Mislilac
@thinking maize
Slozicete se ipak da oni koji su uterani u tor ne mogu da vole one koji ih uteruju. A narocito ako se na njih gleda kao na ono cemu je inace mesto u toru...
Sto se tice lidera starih radikala mogu reci da cenim starog a prezirem mladog Pasica. To je i logicno jer ja ovakav kakav sam ne mogu da imam preterano obzira za vodju stranke seljacke levice koji se zalaze za okretanje ka zemlji koja je do pre koju godinu zelela Srbiji da "daruje" poveceg suseda. Simpaticniji su mi liberali, a narocito naprednjaci tog perioda. Medjutim, stariji Pasic je vremenom postao konzervativac i ucinio dosta za nas narod, izmedju ostalog i to da mojim srpskim precima glavni grad vise ne bude Bec vec Beograd.
Ono sto hocu da kazem je da ne postoji vecna definicija srpsko-ruskih odnosa, Srbija se menja, Rusija se menja, i ono najbitnije, SVET SE MENJA!
Препоруке:
0
0
18
субота, 15 мај 2010 00:20
александар
За уваженог Mislioca, који заиста повремено уме да бљесне.
Драги наш украјински пријатељу,да се надовежем на Вашу мисао.
Свет се можда мења, можда ће се још и више променити, али константе остају, без изгледа да ће се у догледној будућности макар мало изменити.
Нашим непријатељима из суседства свесрдну подршку из својих геостратешких интереса ће наставити да пружају САД (које знате да са правом понекад називам оним фантастичним Хомеинијевским изразом који им толико одговара), Подли Албион и велика Немачка.
Са друге стране једина сила од које Срби могу да очекују какву такву подршку, и која нас неће убијати и "денацификовати, деконтаминирати", остаје Русија.
Можемо да уђемо у одвратни Нато, можемо да самопрогласимо присаједињење САД и додамо звездицу на ону њихову да не кажем какву заставу, можемо да носимо штафету Обами, можемо да дубимо на глави, ништа нам не вреди, западне силе своју политику на Балкану неће променити у догледном периоду. А та политика је што слабија и расцепканија Србија са једне стране, и што јачи муслимански и албански фактор са друге стране. Ово је константа без обзира да ли је на власти Слоба, Ђинђић, Коштуница или Тадић. Муслимани и Албанци су њихов "кец из рукава" овде.
Препоруке:
0
0
19
субота, 15 мај 2010 02:33
Mislilac
@aleksandar
Od toga sto ste rekli tacno je samo da ce Albanci, Muslimani i Montenegrini (Hrvati su pod znakom pitanja) Srbiju uvek videti kao bioloskog neprijatelja. Stav velikih sila prema nama i njima se menjao i menjace se. Setite se samo da smo Banat dobili zahvaljujuci predsedniku Vilsonu. O srpsko-francuskim odnosima sam napisao dosta u tekstu o ruskom diplomati. Sto se tice Nemacke njena politika prema Srbiji zavisi od vise faktora, izmedju ostalog i od nemacko-ruskih odnosa, a oni su se vise puta menjali. A i Rusi su dosta puta menjali politiku prema nama, u XIX veku su nam nakon Hatiserifa iz 1833. uglavnom bili nenaklonjeni pa su se odnosi sa njima popravili nakon Majskog prevrata (mada je poslednji Obrenovic u svom lutanju neko vreme trazio saveznika i u njima). Mogao bih napisati jos dosta o tome kad nam je koja velika sila pomogla a kad odmogla ali nije stvar u tome, sve sto hocu da kazem je da se stvari menjaju. Medjutim ono sto mene brini je to sto danas Srbija nema prijatelja ni u jednoj velikoj sili, a nemamo ni elitu koja bi to mogla bitnije da popravi. Sada plovimo nesigurnim vodama i gledamo kako nas drugi prestizu, ostaje nam samo da se nadamo novim ljudima i novoj istorijskoj sansi...
Препоруке:
0
0
20
понедељак, 17 мај 2010 09:48
@Misliocu, а од thinking maize-a, "гледе" Пашића и Руса
Што се тиче "младог" и "старог" Пашића, треба се сетити изреке која се приписује Винстону Черчилу: "Ако човек у младости није био комуниста или бар радикал (из Черчиловог времена!), није ни проживео младост! А ако у старости није постао конзервативац, онда тај човек нема разума!" Толико! Што се тиче Срба и Руса, јасно је ко дан да је руски интерес на Балкану везан за поседовање, контролу или бар несметано коришћење Босфора, Дарданела и Цариграда са басеном Мраморног мора! Што значи ДОООБРЕ ОДНОСЕ СА Турском, а ако има "фрке", ослањање на Бугарску, уз директан удар на Турску, тј. на те њене пределе! И то није од јуче! Почев од руских опсада ромејског/византијског Константинополиса 860-те, 907-ме, 1041-ве (или тако некако), Свјатослављевог похода и заузимања Бугарске 970-тих година, па интервенције у Бугарској, 1200-тих, непосредно пред пад Цариграда под Латине... Па, удаја Софије, братанице последњег византијског цара, за Ивана 3-ћег; па интервенције аустријских агената код Ивана 4-тог Грозног, па доба Петра Великог и заузимање Азова и на крају Катаринина епоха, са кнезом Потемкином Тауријским. То говори о окренутости Русије басену Црног мора и логично, поседовању, контроли или несметаном коришћењу Босфора, Дарданела и Цариграда, као основним циљем руске политике на југу! Русија није заинтересована за дунавску долину (сем влашког дела!), моравско-вардарску долину и излазе на Јадран преко српских земаља. Упркос декларативној (често, али не и увек, и стварној!) подршци Србима, РУСИЈА НИЈЕ СУШТИНСКИ ЗАИНТЕРЕСОВАНА ЗА СРПСКЕ ЗЕМЉЕ, па тиме Србија није руски партнер од приоритета! То је срећа за Србе (што није срећа и за Румуне, Бугаре и Турке!), да буду у тој удобној позицији спрам Русије, али зато та ГЕОСТРАТЕШКА ЧИЊЕНИЦА подразумева да Руси БАШ НЕЋЕ ЗАЛЕЋИ ЗА СРБЕ ДО КРАЈА! Геостратешке чињенице су круте, па је тиме Пашић у праву! Једини српски проблеми сада су њен "западни стуб", као и то шта Срби хоће! Драги Mislioče!
.jpg)
једна вест о нашем односу према себи самима и према онима од којих стално очекујемо неку бланко подршку. Са оваквим брљотинама не да нећемо имати Русију за савезника, него се плашим да ћемо завршити као Украјина за време Јушченка. То је сад толико очигледно да није потребна нека велика мудрост. Заиста ће нас ова власт потпуно изобличити као народ. Кад постанемо народ без свог културног идентитета (на добром смо путу) онда смо нико. Веру су већ почели да нам отимају- још нам је то само било остало. Ја се надам да Русија као велика земља осећа велику одговорност и према нама малима, па нас неће напустити мимо "наше" воље.
Одличан текст са још бољим закључком. Али ко све то да приближи овом јадном народу и овој тзв. интелектуалној елити чији поглед не добацује даље од Славије.
Ради упоређења, управо нам је одбрана од агресије 1999.године где смо практично наступали без савезника (не својом кривицом) потврдила тезе које аутор заступа. И то у условима дугогодишњих исцрпљујућих санкција, претходне "припреме терена" у виду разбијања СФРЈ и ратова који су се водили посебно у Хрватској и Босни, и без конкретне помоћи Јељцинове Русије иако је била обећана.
Издржали смо 78 дана, иако је то било далеко више ако рачунамо 1998.годину. Могли смо у таквим условима да издржимо бар још три пута толико.
Зашто? Па зато што је створено минимално јединство и слога у народу, зато што смо имали скоро до савршенства изграђен систем одбране државе у рату, јаку Војску иако технолошки инфериорну, са снажним моралом базираном на традицијама српског народа, са великим бројним стањем, са скоро идеалним оперативним развојем и много тога још. И на крају, имали смо "сопствене" привредне ресурсе, какве такве, али наше, који могу снабдевати и народ и војску у дуготрајном и исцрпљујућем рату.
Зато и није чудо да су нас Руси одмах након доласка Путина на власт итекако испоштовали и обновили пре свега војну сарадњу са нама. Са тендецијама које су обећавале да останемо независни и да сачувамо Косово и Метохију, као и Репблику Српску.
Али, онда се десио пети октобар и НАТО нас је победио онако како смо се најмање надали. Од тада практично траје окупација, примерена 21.веку.
Да закључим, искрени савезници сами долазе онда када се увере у решеност једног народа и државе да води принципијелну политику и не одступа од националних интереса, традиција и историјских тековина.
Подсјећам на Титину смијешну изјаву негдје почетком 60-их година, "да Југославија мора да одржава привредне односе са земљама трећег свијета, па макар то било на штету Југославије. Ма шта год да је Титу понукало да једну такву истинску или привидну бесмислицу извали, Титини мотиви били су засигурно дсалеко племенитији од антисрпских националних интереса тог можда танког, али зато далеко моћнијег утицаја у друштв у друштву Србије јер се у потпуности подудара са владајућим структурама у Београду и даље, за што одговорност лежи пре свега у плиткоумном дијелу српско србијанског бирачког тијела и осталог несрпског бирачког корпуса, за који се кладим да једва који за вријеме избора на савезном нивоу остане код куће поред телевизора као њеми посматрач. Јер ти људи, за разлику од оног српског плиткоумног дијела, знају да су њихови и интереси њихових матићних држава у оној заједници, гдје се већ налазе њихове матице. А контакте са матицом не може да компензује никакав слободни визни режим у једној мјери као једна омеђена заједница којо те мањине у Србији и њихове матице већ припадају. Што, додуше, не мора ни издалека да се подудара на националним интересима Србије као државе.
Блиски исток: Израел, окружен непријатељима, али уз помоћ САД (сваке врсте) истрајава
Балкан: Србија, окружена непријатељима, али уз помоћ Русије (сваке врсте) истрајава
Како вам се то чини професоре? Србија би била у незгодном положају? Па наравно, када је више него јасно да су основни интереси Србије супротни интересима наших комшија. То не значи да не можемо да живимо у миру једни поред других, већ значи да не можемо да живимо тако што ће они стално да нас омаловажавају, уцењују, погрдно говоре о нама, окривљују за сва зла овог света и успут, испод ока гледају како да нам штрпну мало територије.
А САД и НАТО? Па и малом детету је ваљда јасно да су њихови интереси на Балкану дијаметрално супротни нашима. Штавише, задовољавање њихових интереса могло би да доведе до потпуног слома Србије као државе и нације.
Чему онда страх? Шта радити, слегати раменима и мирно посматрати како нам растурају државу и друштво и уз то нам додељују улогу дежурног кривца и народа-парије, према коме су сви поступци дозвољени? Бити добар и послушан и надати се да нас неће дирати?
Тешко би било живети у немирном окружењу, бити вечито на опрезу, радити од јутра до сутра, изграђивати и богатити своју државу, служити војску три године (жене 21 месец) итд? Како да заборавимо на блејачење по тржним центрима, кафићима и сплавовима, да прескочимо по неко лето у Грчкој итд?
Да, па? Слобода и мир немају своју цену, професоре, како слобода и мир једног појединца, тако и државе. За то треба понекад бити спреман и на највећа одрицања.
"ПОПУ ТРЕБА РЕЋИ ПОП, А БОБУ БОБ!" Само тако ћемо напред!
Замислимо само своје ПЛАЋЕНЕ ВОЈНИКЕ (јер редовну српску војску немамо) у мисији на сопственој територији под мандатом НАТО!?
Како биљежи Андрић , кад је Прота Матеја Ненадовић
одлазио у Аустрију ( Земун ),да моли за помоћ у баруту , нису му дали .И дозволили су да 1.ослободилачки устанак у Европи , буде у крви угушен .
Нису нам помогли ни 1876. када је Херцеговачки устанак , у којем је учествовао и Петар 1.Карађорђевић , последњи прије пада Отоманског
Царства ,посијао клицу слободе у Босни .
На Берлинском Конгресу 1878 . након коначног и
дефинитивног пораза Отоманске Империје од Русије ,по диктату британског представника Бенђамина Д'Израелија ,све њене источне провинције
(Сирија , Либан , Палестина , Египат итд)дошле су
под управу В.Британије , а најзападнија , Босна ,
под управу А-У . То је ваљда први мировни Уговор ,
у којем силе које нису учествовале у рату (Русије и
Турске), добију на управљање провинције поражене
стране .
Нису нам помогли ни 1914. и касније у току 1.св.рата, све док Русија није запријетила сепаратним миром са Њемачком(А-У).
У 2.св.рату у којем , како каже Черчил у збирци
својих говора од 1905-1945. у британском Парламенту
Принц Павле није пристајао да буде употребљен ,
наслућујући катастрофу свог Народа. Паметни Павле.
Савезници су на крају подржали снаге, које су
изразиле спремност да читав један Народ , српски,
подметну као залог за " бољу будућност ".
А о њиховим поступцима приликом распада Југославије
настале на жртви српског Народа , а у миру одржаване на његовим сталним оптужбама , шта год
да се каже , премало је .
Вјеровати да је сада нешто другачије , па да НАТО
нама сада добро мисли , наивно је , ако већ није
и сасвим глупо .
Ове наше данашње Власти ,подржаване овом другосрбијанском " интелектуалном " булументом ,
најгоре су што смо икад у историји имали .
Једина енигма о њиховом профилу је : је ли им веће
незнање , или су им ужасније намјере ?
Nisu samo Latinka Perovic i ostatak NVO sektora naslednici komunista, deca ove ideologije su i mnogi koji vaze za "patriote". Mihajlo Markovic i Antonije Isakovic su okoreli komunisti jos iz perioda pre Drugog svetskog rata, a SANU i Udruzenje knjizevnika Srbije bili su, a velikim delom su i sada institucije gde ima mnogo ljudi njihovog ideoloskog kova. Ima i mnogo njih koji su deklarativno veliki antikomunisti a u sustini razmisljaju na talasnoj duzini komunista. Tako da imamo antikomuniste koji podrzavaju svaki komunisticki rezim, od Havane do Pjongjanga. Antikomuniste koji su veci antizapadnjaci i antiglobalisti od samih komunista. Antikomuniste koji Rusiju gledaju kao sto su nekada clanovi KPJ gledali SSSR. I antikomuniste, postovaoce Ravnogorskog pokreta, koji su na svaki moguci nacin gledali da lice na cetnike iz partizanskih filmova. Prepoznajete li tu nekoga?
Ja kao Srbin sam svestan da je Nikolaj Romanov zaduzio nasu zemlju, moze se cak reci i da ju je spasao. Nemam nikakav problem da to kazem. I naravno da razlikujem njega od Staljina koji je jedan od najzasluznijih za antisrpsku politiku KPJ. Medjutim kada iz mene progovori ono ukrajinsko tada postajem ostriji prema Rusima jer su oni prema Ukrajincima bili surovi i za vreme carstva i u doba komunizma. A i danas Ukrajina od njih ne moze da dise.
Sto sto se tice rusko-srpskih odnosa danas, mogu samo reci da sam izuzetno sumnjicav, sve mi se cini da Putin danas prema Srbima vodi onakvu politiku kakvu je nekada vodio Cercil.
A sto se tice komunizma i njegovih pogubnih uticaja na Srbe danas, ja mislim da je to najbolje objasnio Milan St Protic u svojoj knjizi "Izneverena revolucija".
Potapanje trgovackih brodova u Atlantiku bilo je
u interesu SAD(tgovine) jer je teret, namenjen
Belikoj Britaniji, prodavan, standardno-FOB, pa
potopljena roba kupovana ponovo (kao i brodski prevoz). NATO je osnovan za "odbranu" Evrope (sa
Nemackom, vrlo brzo) od SSSR-a, iako nije ni mogao biti pretnja.
NATO je namenjen maskiranju americkih agresija
(ratova) i pravnoj zastiti SAD. [Sve zemlje koje
je napao NATO ne mogu tuziti ovu pravno, "mutnu"
organizaciju. Odgovornost (materijalna) prema
ranjenim i poginulim vojnicima i oficirima ostaje
drzavama, koje su ih poslale i njihovom zakonodavstvu (opet mutnom)]
Kako je cilj NATO, vojna podrska anglo-saksonkim
aspiracijama na bogatstva Rusije (Sibira), to
treba da nam je jasno delovanje u Srbiji (bombardovanje i odvajanje KiM), Kuvajtu, Iraku, Avganisatnu (sutra Iranu)i "igra" Izrael-Palestina.
NATO nam je uputio poziv, ne toliko zbog znacajnih
vojnih snaga koje ocekuje od nas, vec zbog odvajanja od Rusije.
Ulaskom u NATO, postajemo saveznici u svim ratovima SAD, odbrana postaje agresija a Rusi,
(kao Irak, Avganistan, Iran, ...)neprijatelj.
Kao clanica NATO, postajemo laka meta, za sve vrste
osvete, znacajna po polozaju u Evropi.
Saveznistvo u oba svetska nije moglo biti drukcije,
sto ne znaci da nas saveznici nisu iskoristili
(ginuli) za svoje interese. Iskoriscen je i veliki
SSSR (dali 50% zrtava, podelili "slavu" na "ravne
casti", a reparacije i otsetu, dobili nisu). SSSR
takodje, nije imao bolje resenje, kad su Nemci
dosli do Moskve.
Problem Srbije danas-u miru, je resenost vladajuce
strukture da izvrsi zadatak (kao izglasavanje
"deklaracije"-prihvacenog i neoborivog dokumenta
drzave Srbije)-prihvatanje (Skupstina Srbije)
poziva za prijem u NATO.
Kako ova struktura uziva "podrsku" spolja (ali ne
Rusije), ona ima zadatak da se odrzi po svaku cenu.
Oni moraju da eliminisu svaku kritiku.
S. Savic
Slozicete se ipak da oni koji su uterani u tor ne mogu da vole one koji ih uteruju. A narocito ako se na njih gleda kao na ono cemu je inace mesto u toru...
Sto se tice lidera starih radikala mogu reci da cenim starog a prezirem mladog Pasica. To je i logicno jer ja ovakav kakav sam ne mogu da imam preterano obzira za vodju stranke seljacke levice koji se zalaze za okretanje ka zemlji koja je do pre koju godinu zelela Srbiji da "daruje" poveceg suseda. Simpaticniji su mi liberali, a narocito naprednjaci tog perioda. Medjutim, stariji Pasic je vremenom postao konzervativac i ucinio dosta za nas narod, izmedju ostalog i to da mojim srpskim precima glavni grad vise ne bude Bec vec Beograd.
Ono sto hocu da kazem je da ne postoji vecna definicija srpsko-ruskih odnosa, Srbija se menja, Rusija se menja, i ono najbitnije, SVET SE MENJA!
Драги наш украјински пријатељу,да се надовежем на Вашу мисао.
Свет се можда мења, можда ће се још и више променити, али константе остају, без изгледа да ће се у догледној будућности макар мало изменити.
Нашим непријатељима из суседства свесрдну подршку из својих геостратешких интереса ће наставити да пружају САД (које знате да са правом понекад називам оним фантастичним Хомеинијевским изразом који им толико одговара), Подли Албион и велика Немачка.
Са друге стране једина сила од које Срби могу да очекују какву такву подршку, и која нас неће убијати и "денацификовати, деконтаминирати", остаје Русија.
Можемо да уђемо у одвратни Нато, можемо да самопрогласимо присаједињење САД и додамо звездицу на ону њихову да не кажем какву заставу, можемо да носимо штафету Обами, можемо да дубимо на глави, ништа нам не вреди, западне силе своју политику на Балкану неће променити у догледном периоду. А та политика је што слабија и расцепканија Србија са једне стране, и што јачи муслимански и албански фактор са друге стране. Ово је константа без обзира да ли је на власти Слоба, Ђинђић, Коштуница или Тадић. Муслимани и Албанци су њихов "кец из рукава" овде.
Od toga sto ste rekli tacno je samo da ce Albanci, Muslimani i Montenegrini (Hrvati su pod znakom pitanja) Srbiju uvek videti kao bioloskog neprijatelja. Stav velikih sila prema nama i njima se menjao i menjace se. Setite se samo da smo Banat dobili zahvaljujuci predsedniku Vilsonu. O srpsko-francuskim odnosima sam napisao dosta u tekstu o ruskom diplomati. Sto se tice Nemacke njena politika prema Srbiji zavisi od vise faktora, izmedju ostalog i od nemacko-ruskih odnosa, a oni su se vise puta menjali. A i Rusi su dosta puta menjali politiku prema nama, u XIX veku su nam nakon Hatiserifa iz 1833. uglavnom bili nenaklonjeni pa su se odnosi sa njima popravili nakon Majskog prevrata (mada je poslednji Obrenovic u svom lutanju neko vreme trazio saveznika i u njima). Mogao bih napisati jos dosta o tome kad nam je koja velika sila pomogla a kad odmogla ali nije stvar u tome, sve sto hocu da kazem je da se stvari menjaju. Medjutim ono sto mene brini je to sto danas Srbija nema prijatelja ni u jednoj velikoj sili, a nemamo ni elitu koja bi to mogla bitnije da popravi. Sada plovimo nesigurnim vodama i gledamo kako nas drugi prestizu, ostaje nam samo da se nadamo novim ljudima i novoj istorijskoj sansi...