...Њихова су обећања такође везана за давање аутономије Војводини која је таква да је не само издваја из Србије и Југославије, већ је, по свему, чини саставним делом суседне Мађарске. На сличан начин би се одвојила од Србије и друга подручја, нарочито нека њена рубна подручја. Њихово припајање суседним државама одавно је врућа тема тих држава, а које стално подстичу припаднике мањина тих држава у Југославији да дају свој допринос присаједињењу делова наше земље суседним државама… У склопу те политике за распарчавање Југославије Косово би била прва жртва. Његов садашњи статус би се прогласио за легалан и дефинитиван. То је први део Србије са којим би се она морала да опрости, не изражавајући, при том, чак ни наду да ће јој тај део њене земље једном моћи да буде враћен... Територија која би преостала да носи име Србије била би окупирана од стране међународних, америчких или неких трећих војних снага које би ту територију третирале као војни полигон и као власништво којим се располаже у складу са интересима силе чија се војска на њој налази... Српски народ би снашла судбина Курда, са перспективом да буду истребљени брже јер их је мање од Курда и јер би им кретање било ограничено на мањи простор него што је онај на коме се Курди већ деценијама налазе...

Nažalost, mnogo je subjeketa čiji se motivi i ciljevi usmereni ka destrukciji države Srbije, a u vezi Vojvodine, podudaraju.
Tu su pre svega strani faktori, sa dugom tradicijom mešetarenja i krojenja sudbine naroda Balkana i šire, sa namerama zasnovanim na istorijskoj pozadini ali i vrlo aktuelnim političkim i ekonomskim interesima, gde ne bih nikako isključivao galamu i halabuku povodom "Južnog toka".
Pošto više otvoreni intervencionizam uz vojne pretnje nisu u modi, pribegava se perfidnijim i sofisticiranijim metodama. Dakle, Srbiju (po njima) treba rušiti iznutra sa "lokalnom, potkupljivom i jeftinom radnom snagom".
Na meti su svakako lokalni faktori, poput i pre svega nekih političara i medija. Takvi političari bi radili po stranim nalozima, a neki mediji bi ih podržavali, svađajući narod i šireći maglu i poluistine.
Koliko su i koji od njih plaćeni (korumpirani) ili ucenjeni (što je takođe bio i ostao omiljen i delotvoran metod "ubeđivanja"), uz ko zna kakva obećanja, ostaje nam da procenjujemo, a uz ne baš tako težak zadatak. Nekima od političara se verovatno otvaraju apetiti za foteljama "većih dimenzija", a što je izgledno uz osamostaljenje Pokrajine. O nekim tzv. "nevladinim organizacijama" ne terba ni govoriti, njihova destrukcija je odavno "transparentna".
Očigledno je da inostrani "koreografi" u slučaju Vojvodine ne igraju toliko na manjinske narode, a što je i razumljivo, već upravo na Srbe - perspektivne "Vojvođane", gde velike zasluge imaju odgovarajući mediji i lokalne galamdžije, a što se sve maskira pričom tipa " ma kakvo osamostaljenje kada je tamo 65% Srba". Slušam i čitam neke uspaljene Srbe iz Pokrajine i njihove pretnje do otcepljenja na temu "a gde su naši novci", pa mi je sve jasno (i vrlo tužno i ružno).

Egeresijeva turneja i spremnost pojedinih regiona i gradova u Srbiji da uskoce u voz regionalizacije je marketinski potez u reziji vladajuce koalicije (prevashodno Demokratske stranke). Cilj ovih aktivnosti je da se umanje strahovanja o posledicama vojvodjanske autonomije i citava stvar predstavi kao opste dobro (naravno, samo dok ne prodje voz).

Срби у Војводини ћуте. Милош Обреновић, најспособнији и најпрагматичнији србијански владар, највише од свега се плашио Срба који ћуте. А владари српске Војводине су се разлетели по Србији уместо да владају над војвођанским Србима који ћуте. За то време војвођански сељаци просипају млеко и кољу стоку јер не могу да продају, а грађани се задужују јер не могу да зараде за пристојан живот. За сада су још забављени о свом јаду.