Па наравно да је тако. У Србији се ћирилица не држи за званично писмо, јер се у пракси тзв. латиница користи више (погледајте штампу, називе на улицама, називе продавница, и тако редом). Ако би услов за добијање посла било добро познавање српског језика (што је рецимо норматив у западним земљама, САД, Канада, Аустралија, Немачка, и тако редом), причали би "наши" мађари српски као беле лале. Али шта ћете, цео концепт је ван интелектуалних капацитета (и интереса, пре свега, наравно) појединих средњошколских професора психологије, курсиста, и њихових хибру саветника. Србија је полуписмена, неука, лешина коју черупају простије форме стрвинара.

Најновији, економском кризом исфорсирани мађарски национални "препород" МОРА бити испариран адекватним потезима и идентичним захтевима са наше, српске стране.

Такође, готово идентична навала Турске на Србију и Балкан уопште, захтева енергичне мере које нимало не треба да се осврћу на исфорсирану тему потлачене вероисповести, већ да укажу на отворени сепаратизам!

Али, са киме ја то овде причам? Са Јеремићем, Хаљимијем, Зукорлићем или Пастором?

...Od sticanja nezavisnosti 1991. ukrajinske vlasti su politiku prinudne asimilacije rusinskog zivlja u admistrativnoj Zakarpatskoj oblasti prenele na susedne zemlje i sve rusinske zajednice, ukljucujuci i ove nase u bivsoj Jugoslaviji, danasnjoj Srbiji i Hrvatskoj. Delovali su direktno i posredstvom organizacija
Rusina i Ukrajinaca /oko 2002.izbaceno je ono "i" pa se ustalio naziv Savez Rusina Ukrajinaca/ na platformi da su rusini jedno isto sa ukrajincima, deo ukrajinskog naroda, "subetnos ukrajinske nacije", "deo svetskog ukrajinstva", "najstarija ukrajinska dijaspora",itd.,otvarali usred Novog Sada "rusinsko pitanje", skolovali oko 60 mladih ljudi/zapostavljajuci pripadnike ukrajinske nacionalne manjine, kojima je pomoc bila daleko
potrebnija!/,koji su zaposeli mesta u rusinskim institucijama, uzivajuci prava kao pripadnici rusinske manjine uspostavili monopol na istinu,papagajski ponavljali "naucnu istinu" do koje je dosla Ukrajinska akademija nauka, dodeljivali im diplome, zvanja, primali u clanstvo ukrajinskih knjizevnika, pravnika, Svetskoj federaciji ukrajinskih rusinskih organizacija /SFULO/, trazili da se prilikom popisa stanovnistva 2001. ukine rubrika "Rusin", da se bilateralnim sporazumima "ako treba i pod medjunarodnom kontrolom" rusini proglase za ukrajinsku nacionalnu manjinu, Ukrajina oznaci kao njihova "Matka" koja ce brinuti o njima, braniti ih od asimilacije i "srbizacije", u najlepsem delu Ukrajine rezervisano je za njih mesto ako budu morali da se iseljavaju /sve su ovo citati objavljeni u "Ruskom slovu", povremeno u "DANASU" i dr. medijima/.Kampanja je povremeno dobijala histericne razmere, povremeno je izgledalo da je ukrajinizacija rusina najvazniji cilj ukrajinske politike prema Jugoslaviji/Srbiji. Tome je doprinosilo i odsustvo adekvatnog reagovanja zvanicnih vlasti, umesto toga bilo je izjava da "Ukrajina ima ovde svoju brojnu manjinu...Ukrajince i Rusine...koji predstavljaju most saradnje izmedju dve zemlje..."

U sovjetskom periodu, izlozeni nasilnoj asimilaciji, u /Ceho/Slovackoj i Poljskoj rusini su se radije opredeljivali kao slovaci i poljaci, po svemu im blizi od ukrajinaca, da bi se posle nestanka sovjetskog lagera 1990/91. pojavili u sve vecem broju. U Madjarskoj i Rumuniji su se izjasnjavali za madjare i rumune, jer im je to otvaralo put boljem ekonomskom i drustvenom polozaju. U Rumuniji iako priznati kao manjina sa poslanikom u parlamentu brojno stanje nije sasvim jasno.U Madjarskoj su prakticno nestali, jer jednom madjar-zauvek madjar. U Jugoslaviji/Srbiji zahvaljujuci priznanju statusa manjine slovenskog porekla bez maticne drzave 1919/20. sto je ocuvano u svim promenama do danas, integrisali su se u ekonomsku, kulturnu i drzavotvornu sredinu srpskog naroda, zahvaljujuci tome otisli smo dalje u ocuvanju istorijskog nasledja od svoje sabrace u Karpatima, tu bi se moglo traziti odgovor zasto smo izlozeni tako agresivnoj ukrajinizaciji, ako prihvatimo da smo ukrajinci, sta ostaje onim u podeljenim Karpatskim oblastima koji su na piznanje cekali do 1990/91., u Ukrajini ga nisu dobili ni danas. Ovde dolazimo do osnovnog u analizi Al.Rusina:izlozeni politici koju vide kao "kulturni etnocid sa primesom genocida" ponavljaju da ce "zalupiti vrata za sobom","otici samostalno"/osnovali su vec i vladu!/,ili "natrag u Slovacku" gde su izmedju dva rata imali autonomnu samoupravu,ili "ponovo pod okrilje Madjarske", sa madjarima su od dolaska madjara u Karpatski basen ziveli i bolje se razumevali nego sa "galicijanima". Stari/novi madjarski premijer sa ponudom madjarskog pasosa svima kojima je makar samo jedan predak bio madjar ili govore madjarski vec tamo izazvao strepnje: mogao bi na taj nacin mirno, tiho nekadasnju madjarsku oblast da "vrati natrag". A Trianonski sporazum, kao svaki sporazum, za vremena. Ima u ovome "kvaka" za koju se mi ovde necemo uhvatiti,iako su 80% nasih prezimena madjarizovana:Segedi,Barna,Nadj,Kis,itd.,necemo valjda zavrsiti kao "poslednji Mohikanci

Radu Jovicevicu s pozdravom-lepo ste to rekli i dali mi povoda da kazem:to sto ONi rade tamo u Ukrajini, to bi bio njihov problem, a to sto su tu politiku preneli ovamo na nas, ovdasnje- to je nedopustivo, nigde ne mogu tako da se mesaju ni direktno ni posredstvom organizacija koje podrzavaju > saveza rusina ukrajinaca i pojedinaca. Ne bi oni to radli da je s nase strane od zvanicnih bilo duznog reagovanja, jedino koliko se moglo zakjluciti su u MIP-u zaustavili potpisivanje par sporazuma sa kojima su oni zeleli da legalizuju svoju politiku menjanja nacionalnog identiteta grupe drzavljana Srbije, sto je proivustavno. Nema javne potvrde da je reagovao neko od zvanicnih od 1990/91. do Juscenkovog "susreta" u Novom Sadu sa "ukrajinskom dijasporom" 2009., a sve sam rusin od predsednika NS, Matice rusinske, nasih poslanika u Skupstini Srbije, rukovodecih u "Ruskom slovu", itd., sve do naseg najviseg predstavnika Grkokatolicke crkve, da ih - vidite na slikama kako slusaju priznanje i pohvale na ocuvanju i doprinos "svetskom ukrajinstvu".