Кад су наши преци били убијани,
стари, млади, жене, масовно вешани
и на бајонете били набијани,
оне силоване, распорене, клане,
од глади и зиме кад су скапавали,
увек верна браћа, ви нисте спавали,
с Николајем другим били сте са нама
и можда баш зато и сами страдали.

Кад су црне хорде до под Москву дошле,
два наша покрета била су са вама
и обе гериле са вама су биле,
а кад црвен барјак Рахстрагом се вио,
нема тог Србина ко није славио.

Прошлост наша беше и тешка и дуга,
сад негујмо братство православног друга,
Путинови пути срећни нам и вечни,
а словенска савест и душа нас води
једнакости, вери, правди и слободи!