Изгледа да горе наведено не важи и за "последњи слободан медиј"-тако је дословно говорио директор истог А.Т. у тадашњем НИН-у бр. 3010, септембра 2008 одн. за "јавни сервис европске Србије".
Наиме, у најавној шпици уопште није био најављен поменути догађај, док смо поред осталог могли и сазнати како је неки вatrogasac prona[ao nov;anik s 13.00 еврића-што би рекао Шојић. Замисли!
А у емисији Око,пре тога, могли смо од чувеног екперта М.Ђ. сазнати како он није астролог. Изгледа да је већ заборавио на предизборна и сл. обећања о 1.000 еврића?!

Да, да.А они тамо уз текст Вукадиновића све то сматрају поразом.И чини се да из војске потичу.Није величанствена али нека победа у односу на Рамбује јесте.Но тај рат са намерама да нас униште - није завршем.Он траје и тртајаће.И ми коња за трку немамо.Ово што нас пресдтсавља је парада и шарада.Оно што мислимо у овим коментарима нас збуњује и чини расутим.Или ћемо имати став, један једини и не одступати од њега или ће нас једне по једне зобати како стигну и кад стигну.Из ове несреће се мора тражити излаз ванредним средствима и идејама.За сада их не видим.

Ако данас , након свега , неко каже да се историја не понавља онда са њим дефинитивно нешто није у реду .Треба се спремити за наставак репризе али у нашој режији.

Bas zato sto nisu uspeli u potpunosti da poraze srpsku vojsku,ondasnji vojni vrh se sada nalazi u Hagu.To im je zahvalnica za ono sto su uradili za ovu zemlju.Nisu na vreme shvatili da je izdaja nacionalnih interesa mnogo isplativija.

Алал вра господине Јовановићу за инзваредан чињенични текст и часно подсећање!

Убисмо се нас неколико месецима на овом сајту тумачећи вредности и домете Кумановсњког споразума и Резолуције 1244, али је мало вајде од свега тога било.
Овако, врло лепо и "сочно" утувили сте у главу, надам се и најневернијима (као и злонамернима), да политика Србије из тог периода није била баш мачји кашаљ. Није била савршена, али била је поносна и патриотска.

А о војсци и пружању отпора НАТО-у нећу да давим поново читаоце. Тврдим одговорно (као да сам и у овом тренутку на Истуреном командом месту Пр.Корпуса у Ђаковици), а Ви сте тада свакако били информисани, већ у мају 99-те 3.Армија и Пр.корпус били су спремни за стратегијски протвудар на Албанију (због активног учешћа њене армије, база терориста, као и огромних снага и инсталација НАТО) и то до линије: Тропоја-Кукс-Елбасан, у првој етапи. Докле би се зауставили, незнам, али знам да би нањс запамтили за вејеки вјекова!

Слава погинулим херојима и хвала свима онима који су се борили за Свету српску земљу, а преживели. Хвала нашим командантима, још увек живим херојима, генералима Павковић, Лазаревићу, Лукићу, Ојданићу. Величинама којима су и душмани одали велико признање за знање, моћ, јунаштво и патриотизам!
Истим онима које је европеисана Србија испоручила Хагу, оставила их тамо да труну, а ми их полако заборављамо. Као прави, модерни Срби уосталом.

ОК, што би рекли Американци, по ономе што смо учили у школи, и овоме што читамо од Ж. Јовановића, ради се као и 1914. о класичном ултиматуму – или капитулација без опаљеног метка (и окупација) или рат.

Милошевић је изабрао рат и ту нема ништа спорно. Сваки частан човек у Србији тих дана, са минимумом националне и државне одговорности, би изабрао на исти начин. Али у чему се састоји разлика између С. Милошевића и краља Александра (у то време регента или старог краља Петра, свеједно)? Где је разлика између Ојданића или Мишића, на пример?

Па у томе што су Карађорђевићи водили рачуна о опстанку и спасу државе, док је С.М. у опробаном маниру комунистичког апаратчика имао на уму само краткотрајну тактичку добит, првенствено своју, а о стратешким интересима Србије није ни размишљао. Важније му је било да сачува своју фотељу и имиџ „победника“ у рату са НАТО, него да сагледа какве све последице произилазе из потписивања Кумановског споразума. Карађорђевићи, пак, су имали на уму да Краљ, Влада и Војска, па макар и у изгнанству, представљају симболе државе (макар се у то време тако на то гледало). Исход светског рата, у шта се претворио сукоб Србије и Аустроугарске, је могао да буде само повољан по Србије, само ако постоји довољна количина стрпљења и спремности на трпљење. Милошевић очигледно није имао тај осећај, и зато ће и заузети трагично место у историји српског народа.

А да је био само мало стрпљивији! Ратни ентузијазам на Западу је већ увелико слабио, а копнена интервенција којом се толико претило је по свој прилици била само претња на папиру. Па и да је дошло до интервенције, већ после првих десетина или стотина погинулих или заробљених НАТО војника (да не говоримо о хиљадама), целокупна јавност у њиховим земљама би се дигла на ноге. Не зато што воле Србе или Србију, или им је одједном стало до морала и правде, већ зато што не желе да „њихови момци“ гину због тамо неких Албанаца. Које, притом, предводе препродавци дроге и осумњичени криминалци.

Окупио нас је и некако осоколио текст мога земљака, господина Јовановића.Наравно, слажем се са свима који веле да је он гвозденим чињеницама показао право лице тог света и обрисе пораза у Куманову .Ако не пораза онда одступања од Рамбујеа.Зар је то мало.Капитулација или признање да се бомбардовањем није успело.Успеће можда сада али онда нису.Браво Јовановићу.А оно да они нису имали муниције мени личи на српску оговарачку клону у којој све што учиниш треба обезвредити.Жао ми је што морам да се не сложим али не желим , како се овде често чини, по моделу наших политичких страначких распри, да се с човеком који је то тврдио свађам.Можда је он одиста уверен да је тако било.Али ...

I da se ne potisne u zaborav! Nakon sto su oružane snage Srbije za svega nekoliko dana slomile otpor OVK, Vašington donosi odluku da se pozove 33.000 rezervista. Iz doga se vidilo da je to bio samo prvi korak ka pripremanju kopnenog rata. U isto vrijeme Vašington je tražio da se uklone doslovno sva ograničenja kampanji bombardovanja.

Naslovna strana Njujork tajmsa je donijela članak sa naslovom--"NATO kaže da se orijentiše na imovinu srpske elite". Međutim, otkrilo se da Njujork tajms pod takvim imovinama podrazumijeva čitavu ekonomiju Srbije Isti članak je iznio zloslutno predskazivanje stepena ljudskog i materijalnog uništenja koje se pripremalo.

Vrijedno je da se taj cijeli dio citira: "Napadanje ovih ciljeva će donijeti mnogo više civilnih žrtava, demoralisati ljude jer prouzrokovaće ozbiljne smetnje i prekid normalnog svakodnevnog života običnog srpskog stanovništva“. Takvi napadi opovrgavaju NATO-vo obrazloženje za bombardovanje: da oslabe samo vojne i policijske snage „na Kosovu“ i da to, navodno, nije bio rat protiv srpskog naroda.

Citirani redovi Njujork tajmsa jasno su pokazivali da je poslije samo mjesec dana, rat dostigao stepen jedne smišljene kampanje terora i smrti protiv civilnog stanovništva u Srbiji.

Te kada se to sve zna, i još mnogo više od toga uzme u obzir, napr. da se beogradskoj i drugoj urbanoj gospodi od uticaja na društveni i politički život zemlje, jednom reči - popelo na glavu danonočno čamiti u podrumima, na Miloševića je vršen konstantan pritisak i sa tih strana, da se na prve znake spremnosti NATO-a za kompromisnim rješenjima signališe popustljivost.

A da se ne govori o zajedničkom proglasu Đinđića i Mila Đukanovića NATO-u 9. juna 1999. u kojem stajala jedva prikrivena poruka da se nastavi sa bombardovanjem, po devizi – što gore, to bolje.

Mislim da se drzava Srbija nije odrekla rezolucije 1244 i da vrlo dobro shvata njen znacaj. Inace, zasto bi se rezolucija 1244 nalazila u preambuli naseg ustava? Ako je ista pametno uradio Kostunica, onda je to donosenje novog ustava po kojem je Srbija drzava Srba i ostalih njenih gradjana (a ne drzava svih njenih gradjana, kao sto je Milosevic voleo da kaze) i po kojem je Kosmet sastavni deo Srbije, upravo po toj cuvenoj rezoluciji 1244.
Znam da je bilo koji ugovor postignut pretnjom ('bombardovacemo vas') ili pritiskom (faktickim bombardovanjem) nevazeci po medjunarodnom pravu, pa se pitam kakav je zapravo stutus Kumanoskog sporazuma u tom pogledu. Drugim recima, da li je SRJ potpisala Kumanovski sporazum svojom voljom?