У међувремену, кинески израз за моћну државу, qiangguo, појављује се 23 пута ове године, у поређењу са 19 у 2017. и само два у 2002. Свеу свему, ове промене указују на то да је КПК сада фокусирана на кинески национализам и националну безбедност. То представља оштар раскид са претходним режимима, који су били готово искључиво заокупљени економским развојем.
Акценат аутора је на "оштром раскиду" као да су све околности исте, а нису! Пре ће бити да се ради о примереном (еволутивном) прилагођавању политике актуелној ситуацији (коју, на пример, битно дефинише чињеница да је Америка у међувремену имала више војних интервенција широм света).
Препоруке:
28
7
2
среда, 16 новембар 2022 14:08
QQ
Odlična analiza. Hvala gospodinu Samardžiću na prevodu.
Препоруке:
15
12
3
уторак, 22 новембар 2022 08:07
Б
Ху Ђинтао је отишао, па се вратио, али хеј, немојмо да кваримо идеолошку идилу господина "Одоздо" (тако Бајден зове аустралијског премијера, ма ко то био).
Користећи исти метод анализе који г. Рад примењује на Сијев говор, видимо да много тога недостаје у овој бајци, истина на првом месту.
Амерички поступци гурају Кину у правцу у којем иде. Посета Н. Пелоси Тајвану је преломила много у односима са Западом. Сарадња са САД је углавном прошлост.
Покушај пуча у Хонг Конгу, терористичка кампања у Синђијангу, хушкање Индије и Јапана у сукоб са Кином показују да је КП Кине била у праву што је изабрала Си Ђинпинга за лидера. Велик и све већи део света је на страни Кине, Запад губи ослонац, ко не мора, не верује у њихове манипулације, није им остало ништа осим долара, санкција и оружја.
.jpg)
Акценат аутора је на "оштром раскиду" као да су све околности исте, а нису! Пре ће бити да се ради о примереном (еволутивном) прилагођавању политике актуелној ситуацији (коју, на пример, битно дефинише чињеница да је Америка у међувремену имала више војних интервенција широм света).
Користећи исти метод анализе који г. Рад примењује на Сијев говор, видимо да много тога недостаје у овој бајци, истина на првом месту.
Амерички поступци гурају Кину у правцу у којем иде. Посета Н. Пелоси Тајвану је преломила много у односима са Западом. Сарадња са САД је углавном прошлост.
Покушај пуча у Хонг Конгу, терористичка кампања у Синђијангу, хушкање Индије и Јапана у сукоб са Кином показују да је КП Кине била у праву што је изабрала Си Ђинпинга за лидера. Велик и све већи део света је на страни Кине, Запад губи ослонац, ко не мора, не верује у њихове манипулације, није им остало ништа осим долара, санкција и оружја.