Ne znam da li je Vukadinovic citao intervju sa bivsim reprezentativcem Nemacke Olafom Tonom, cini mi se da je sustina ista sto se tice i igre reprezentacije(ma kako se ona zvala), i odnosa prema samoj igri, odnosno ponasanja na velikim takmicenjima.

Stvarno ne znam sta je problem kod nas. Kazu, nametnut im je teret velikog takmicenja. pa oprostite, a gdje igraju nasi igraci, makar neki od njih? Igraju bas tamo gdje je teret rezultata svakodnevica, pa nesto ne mislim da je ovo nesto drugacije od toga.

Sto se Vucinica tice, javna je tajna da je njegov izbor bila Srbija, ali "jedan poziv menja sve" od strane opskurnog lika cije se ime u Crnoj Gori ne pominje.

Lep, objektivan i patriotski osvrt.

Ipak slede neumitne cinjenice. Reprezentacija Srbije sadrzi najveci broj igraca koji ocekuju transfer u letnjem prelaznom roku.

Zatim, doticna kompromisna reprezentacija je plod stanja u fudbalu, sacinjena lobiranjem mesetara, kvazi strucnjaka iz trenutno jacih klanova, managera(prostih prodavaca belog roblja), i pokajanih narko dilera, koji se istina bave manjim ligama i perifernim uticajem(aali ne i beznacajnim) na glavnu ligu...

Zakljucak je da cemo gledati baletsku predstavu i kupovinu povratne karte.

Bar do onog dana, kada budemo(nekako)poslali mlade entuzijaste, kojima nesto ZNACI igranje u dresu otadzbine, kojima je iskreno VAZNO da zaigraju na Svetskom Prvenstvu..tada cemo videti i trud i borbu i navijanje..

Ђорђе је најбољи спортски новинар у Србији

стварно та прича о Бразилцима - откад знам за репрезентацију "земље за коју смо навијали" (како се ГЕНИЈАЛНО изразио ексБ92 сада перјаница коментатора РТС-а), а имама 48 годиан, играју дефанзивно, калкулантски, неборбено, досадно...
с друге стране Звезда из Барија "и шире" и Станковићева, Хајдук, Слишковићеве генерације, онај прастари Партизан из легенде пре мог рођења, чак и реал са Нишаве који је је стигао до полуфинала, и Жељо и Будућност Савићевића и Мијатовића..били су сасвим друкчији...
можда је тајна у томе што, кад се тиче клубова, знамо како се зову и шта представљају клубови "за које навијамо"...кад су Хрвати могли да навијају за Хрватску - одмах су били трећи на свету - исти играчи који су у реперезентацијји Југопславије муљали...
за кога ми сада навијамо..за афричке лавове...не за српске орлове (или бар вукове светог Саве, Расена и Ромула и Ремма)..јбг. платила страна пивара...што би играчи на трансферу били друкчији

У одбрану већине свих српских спортиста могао бих да кажем да није чудо што нису бољи него што јесу и из следећих разлога: још од малих спортских ногу, тзв. фудбалски функционери им отимају све што могу, чак и надокнаде и награде по закону. Не ретко сам чуо приче о веома сиромашним младим спортистима, који не добију ни за освојенба прва места на европском нивоу домаће новчане награде прописане законом. Колико има примера условљавања, уцена, продаје и препродаје спортиста као да су малоумни и ништа боље од робова и робе на којима треба што више уштедети да би се што више зарадило. Имамо и текуће судске процесе (не прејудицирам ништа, само их спомињем из медија) Цеци Ражнатовић (штићеној од стране једног министра, рекао бих) и Драгану Џајићу који то потврђују, с тим што је то тачкица на врхићу огромног леденог брега.
Дакле, није чудо ако се после година превара, отимачине, лажи, неко тамо не залаже из све снаге, нарочито ако на другом месту (коначно) већ зарађује добро, па му (неизвесна) награда неког нашег Спортског савеза не значи много.
А, сви спортски функционери богати ко крезови!

Ивица Осим није био тренер Чилеанаца, него их је шта више држао на клупи док су играли Брновић, Вујовић, Хаџибегић, Спасић и остали губитници. Друго, и наши фудбалери су имали шансу 1998.али је за разлику од Хрвата нису искористили...

prvi put da sam čuo komentar koji je isti kao moj. bravo g. vukadinoviću i to kažem ne zarad jeftinog podilaženja već zaista tako i mislim.
treba jednom da shvatimo ( tako je i u stvarnom životu ) da ako mislimo da osvojimo nešto onda se svaki protivnik mora pobediti, onda nema lakih protivnika i nema podcenjivanja niti preuveličavanja stvari. ako smo stvarni sportisti onda je svaki poraz ustvari nauk za budućnost i čestitka protivniku što nas je nadigrao. iz toga treba da se nešto nauči i da se u narednom periodu pokuša pobediti,odnosno osvojiti ono što je zacrtano.
naša zemlja ima oko 7 miliona stanovnika, lošu domaću ligu ( bez koje tvrdim da nikada nećemo uspeti ništa da uradimo na reprezentativnom nivou ), mentalitet koji nije pobednički već euforični. kada shvatimo ovo onda se mora sagledati kakvi su naši igrački kapaciteti ( ne želje ) i šta možemo da uradimo, i nakon toga napraviti plan za određeni period. ako se uspe dobro ako se ne uspe onda za narednu generaciju ostaju iskustva koja će u jednom trenutku dosvesti do pozitivnih rezultata.
SVE JE U ORGANIZACIJI I STRPLJENJU
SRBIJA

Zaista ne razumem ushicenje napacenog naroda ovom sportsko-privrednom disciplinom? Umesto da Srbija ulaze u individualne sportove, gde ce se deca razvijati kao pojedinci, u objekte gde hiljade dece moze da se bavi sportom, male sportske centre, da pomaze male klubove, da cini sve kako bi se sto vise dece bavilo sportom, u Srbiji se ulaze u monstruozne stadioncine i privilegovana sportska preduzeca za pranje para, gde 11 preplacenih primadona kao radi nesto "drustveno korisno", a od cega profitiraju samo oni sami, njihove svastike i menadzeri. Hleba, igara i cigara. Dok narod gleda utakmicu Srbija Nemacka, sigurno ne razmislja o svojoj bedi i gladi? A ako slucajno pobede, odmah ce Borat da prvi salje telegram cestiku, a nama ce biti toplo oko srca da to slusamo na RTS-u. Fuj. Fudbal je opijum za mase. Kako nama kao drustvu moze da bude bolje od toga sto se 11 primadona sutira po cevanicama? Prodavacemo ih kao belo roblje po Evropi i ubirati desetak? Ne pada mi na pamet da gledam fudbal iz istog razlog zasto ne gledam konjske trke! Zar u Srbiji nemamo preca posla od fudbala? Stala nam gori, a mi smo toliko omadjijani fudbalom da nam se prividja da krava pusi. Kamo srece da 3 milona ljudi koji 2 sata gledaju utakmicu, izadju na ulicu i pociste djubre ispred svoje kuce. Srbija bi procvetala.

Од свих играча фудбалске "репрезентације" Србије у самој Србији играју свега 2 (словима: два). А већина "репрезентативаца" за месец дана заради онолико колико већина становника Србије за цео радни век. У ком смислу се онда о оваквој скупини људи, укључујући и њиховог селектора, може говорити као о представницима наше земље?

С друге стране имамо страствене навијаче те "репрезентације", међу којима су многи социјално угрожени, што им не смета да се идентификују са милионерима (не)спретних ногу, напротив. Спорт је још један опијум за потлачене и осиромашене масе. "Хлеба и игара", било је и остало, о неком достојанственијем облику живота за већину људи у оваквом од давнина раслојеном поретку нема ни говора. Још кад се све то упакује у националне боје које нас "повезују", (само)обмана постаје још јача. Србија као држава, поготово социјално напредна, не постоји, али постоји њена фудбалска "репрезентација". Покушавамо да компензујемо стварне поразе на илузоран начин, па још и то неуспешно. Милионери који (не)зналачки баратају лоптом без много жалости вратиће се у своје богате иностране клубове, а сиромашни навијачи од којих многи зналачки баратају лопатом, и граде ову земљу, вратиће се утучени својој борби за преживљавање.

У последњих десетак година, са изузетком митинга поводом проглашења независности Косова, у Србији није одржан политички скуп који би окупио више од пар десетина хиљада људи. Али су зато данас поред малих екрана стотине хиљада људи који врло страствено навијају за једну фикцију. Када би само делић те енергије они посветили стварној друштвеној борби за Србију било би нам много боље. А навијање за националну репрезентацију добило би реалну основу, као некада у СФРЈ, када су њени играчи долазили из наших клубова и били много ближи по социјалном статусу већини наших грађана него данас. Тек тада би се смислено могло говорити да је таква репрезентација заиста наша, да у њој провејава колективни дух једне сложне и еманциповане нације.

Такозвани "колективни" спортови поодавно су постали огледало у које се утискује жељена слика једног народа/нације/скупине. Нећу то да објашњавам на примеру "свог" народа; нека за то послужи пример Португалије. Неколико пута сам имао прилику да прочитам како португалски фудбалери и тренери са поносом изјављују да им је урођена лукавост, односно способност да преваре противника, помогла да победе.

Победи се свако радује, али не на исти начин. Примера ради (а пошто се ближи "историјски" дуел са Немцима), подсетићу нешто старије на дуел "Црвене звезде" и "Борусије" из Менхенгладбаха у финалу Купа УЕФА 1979. године. У Београду је било 1:1, а у Менхенгладбаху је "Борусија" победила са 1:0, голом из непостојећег једанаестерца. Од примљеног гола па до краја утакмице "Звезда" је била бољи ривал, толико да су и немачки навијачи скандирали "Ротер Штерн", одајући признање противнику на доброј и фер игри. Добро, тачно је да то није скандирао "цео стадион" како се писало у нашој штампи, али је ипак више хиљада немачких навијача осетило потребу да тако искаже оно што осећа. Дабоме да су се радовали због победе, али су показали и велико поштовање према ривалском тиму и његовим играчима.

Ово наводим као стари "партизановац", зато што се још увек сећам дечачких суза због незаслуженог пораза тима који је тада представљао МОЈУ домовину, и МОЈ народ.

Осим што победа симболично означава супремацију једне скупине над другом, она чини да појединац стиче "појачану" свест о властитом значају, и то као део скупине. И ту ништа не мења чињеница да, рецимо, боје Француске репрезентације "брани" значајан број играча тамне пути. Узима се да постоји нешто "идеално француско", што својим вредностима привлачи и појединце другога порекла који, прихватајући те вредности, себе потврђују као "идеалне Французе".

Јасно је да се ова "пресликавања" злоупотребљавају од стране оних којима није много стало ни до народа, ни до спорта, ни до симболике.

Ех, да: Побеђујемо Немце, гарант!!!

Ја се са већином коментатора овде не слажем .
Као што се не слажем са госп. Вукадиновићем , да
смо ми против Гане која је , не требамо то заборавити , по квалитету сигурно међу првих 10-ак
тимова на овом СП , играли слабо .Резултат ,наш
пораз 1-о у 85.мин. из несрећног пенала ,као и
искључење због потезања ( не требамо оптуживати
судију ,али таквих потезања , несанкционисаних ,
на свакој утакмици буде по неколико ), увијек све
и добро и лоше ,једноставно затамни . Тако би било
и да је Жигић правилно поставио ногу након
идеалног центаршута Пантелића , или да је Красић
погодио са 11 м., или да је Пантелић , после
" паметне " Милијашеве лопте ,уместо да је умири
на врху копачке ( на шта га је навукао играчки "нерв", као да је Пеле , Кројф или Зидан ,
а од данашњих Вејн Руни који је то у стању да уради
и спољашњим дијелом копачке прихватајући " дуги "
центаршут ),одиграо првом лоптом на даљу стативу,
гдје су била двојица наших . А све се то догађало
прије пенала .И онда бисмо се лако сложили ,да смо
играли одлично .Ја против Немаца очекујем тешку ,
нимало лијепу , рововску и тактичку битку ,и
нимало не сумњам у Радомира Антића , да ће и
приликом избора тима , и постављања игре повучи
праве потезе .Свака опција има своје плусеве и
минусе (нпр.Кузмановић је много покретљивији и
бржи и покрива већи простор него Милијаш , али он
није у стању да одигра онакав пас), и не треба
заборавити да је Жозе Мурињо против онакве
Барцелоне , постао првак Европе тако што су му
2 од номинално 3 нападача , више пута
уклизавала код своје корнер линије , само да би
спријечили центаршут .У нашој игри против Гане ,
Жигић је много пута помогао одбрани , али му је
зато понестало концентрације у нападу .Мислим да
је понајмањи допринос дао Милош Красић ,који
једноставно ,ништа није урадио .Можда ће ,баш зато
против Немаца бити међу бољима .Мислим да су мали
допринос такође дали Видић и кад је ушао у игру,
Суботић , који су упорно слали дуге лопте онда ке

ЕУ: НЕМА ВИШЕ „ЖИВОТА НА КРЕДИТ"
БРИСЕЛ – Председник Европског парламента Јержи Бузек је затражио да се грађанима Европске уније отворено каже да се више не може живети задуживањем на кредитне картице.
"Када предузимамо реформе, морамо бити потпуно отворени према нашим грађанима. Морамо им рећи истину - да се мора окончати култура живљења на кредитну картицу, с позајмљеним новцем", рекао је Бузек на почетку самита ЕУ, који се данас одржава у Бриселу, пренеле су агенције.
"Морамо платити рачун. У супротном, украшћемо нашој деци наследство, а вероватно и њиховој деци. Морамо рећи нашим грађанима да ћемо морати да уведемо дужи радни дан, да касније одлазимо у пензију и да живимо у оквору својих могућности", рекао је Бузек челницима Уније, нагласивши да је стање у Европуропској економији горе него у САД и државама у наглом развоју.
http://www.politika.rs/vesti/najnovije-vesti/index.1.sr.html#v138969

Још три занимљива линка која не треба пропустити:

http://www.politika.rs/pogledi/Nebojsha-Katic/KAZNJAVANJE-ZDRAVOG-RAZUMA.sr.html
http://www.blic.rs/Vesti/Drustvo/194179/Obogatili-smo-se-tek-posle-5-oktobra
http://www.kurir-info.rs/vesti/politika/vuk-draskovic-za-najbolji-odnos-s-kosovom-38086.php

Морам да признам да се не разбирам у те шеме.

Кад сам био клинац, екипа је имала:
2 бека
3 халфа,
два крела
две полутке
центарфора.

Ако су бекови и центархалф били строга дефанзива, 2 халфа и полутке везњаци, онда су, брате, била три нападча: два крлиа и центарфор.
Једне је године листа стрелаца оне ЈУ на врху имала тројицу из Звезде, Војина, Џају и Остојића.

А данас? Клинови, шпицеви, шеме и чуда.

У Прмеијер лиги барем трећиан голова пада са крила. А код нас?
*
Да дође биће са друге планете и пита ме каква је то игра фудбал, најкраћи би одгово био:
Две групе момака хоће да протерају лопту кроз неку капију звану гол.

А то ванземаљско биће, и поред своје надземаљске интелигенције, никад не би дошло до таквог закључка гледајући данашње тимове.

Посебно наше.

Одиста је пред полазак наших изабраника на припреме а потом и на Светско првенство створена једна неприродна атмосфера која је око себе развејавала оптимизам али овога пута, за разлику од претходних великих такмичења, она имала покриће у атрактивној игри у квалификацијама и пријатељким утакмицама ако не рачунамо ове три последње. Томе је свој велики допринос дао Радомир Антић и плејада играча који наступају за познате европске клубове. Слабо издање и пораз против Гане, по мом скромном мишљењу, је стицај неповољних околности као што је огроман психолошки притисак, (можда) погрешна тактика, недостатак концентрације у одлучујућим тренуцима, недостатак спортске среће и изузетно слаба игра кључних играча, пре свега Јовановића и Красића. Мало сам старији и сећам се генерације из Чилеа, која је у полуфиналу изгубила од Чехословачке па и у утакмици за 3. место од Чилеа. Одиста се тада, мислим оправдано, наша игра поистовећивала са Бразилцима. Ако не би рачунали наступе на оломпијским играма велику шансу имали смо на првом Купу европских нација у Паризу 1960. године када смо изгубили финале од Совјета у продужецима а тај успех смо могли остварити и у Риму 8 година касније. Следећу шансу смо несрећно испустили на Светском првенству у Италији 1990. године када смо 1/4 на пенале изгубили од Аргентине. Тада је, као што је познато, селектор био Ивица Осим, који је био сјајан стратег за игру на резултат. Даље је све, мање-више познато. Шта нас очекује сутра против Немаца? Ако буду близу игре као на првој утакмици онда нас очекује пакао али се надам да ћемо се дићи из пепела и продужити наду за улазак у други круг. Уколико пружимо партију као против Румуније у Београду или против Француске у Паризу (мада смо изгубили) онда нам ни Немци неће моћи ништа. Ја се искрено надам. Па и нерешен резултат нам, уз додатне услове, даје реалне изгледе за одлазак у 1/8 финала. Не бих да паметујем, посебно Антари, али би требало направити одређене измене у средњој у нападачкој линији. Са срећом!

Сјајно.Коментари су скоро равни основном тексту.Вукадиновић је наравно написао тачно како то треба и како се код нас не пише а треба да пише.
Ја се , као и неколико других овде у фудбал не разумем.Нарочито оно 2,2, 4, или 4, 2,3,.И не дивим се онима који се у све то тако уносе као да су сами власници свих рецепата за успех.
Слажем се са онима који веле да се може изгубити али ако се види да се бориш, изгараш.Погледајте те Корејанце и једне и друге.Губе али играју, свуда их има, налећу као осице, трче као луди и увек око сваког противника двојица или тријица и просто видиш да воле себе, своју нацију,хоће да се представе и буду.А ови наши,сека Персе,пимплају,падају,нешто мрче ту лопту као од беде.Појма немам како не виде да тај Пантелић и не проба да неког пређе, да нешто учини.Жигић је подметнуо ногу али не да да гол, који му је био пред носом, него да некоме, кога нема дода у шеснаестерцу.Гол њему није падао напамет.Нема воље, нема жеље да се жртвујеш.Можеш да не умеш, или не можеш али бар запни из петних жила, нагрни на тај гол, силина да ти се види, нагон да будеш да те носи.И ту леба нема.Немци, чији машински фудбал никад нисам волео има да нас поједу за доручак.То није игра то је роботизам снаге.Могу да победе, али то је бездушје, набилдованост, ужас од решености да смлавиш.Јужноамериканци су неупоредиво ближи идеалу лепоте фудбала.Они су Давиди Немци Голијати.Дај боже да ови последњи не победе.Наши су ту симбол наше подељености, наших странчарских сукобљености у којима народа нема- само блефова и гафова, крађа и корумпираности.Јадан народ и још јаднији фудбал.

Da smo kojim slucajem pobedili Ganu, a mogli smo i pored lose (ali ne bas tako lose) igre danas bi ste svi hvalili tandem Krasic-Jovanovic, selektora Antica, Nemanju Vidica... Poenta je sledeca. Mi nismo Brazil niti smo ikad bili. Gana nije San Marino nego tim malo slabiji od naseg. Pobedili su iz penala i pored lose igre Srbije. Biti ovako malodusan posle uvodnog poraza je za osudu. Uzgred, Spanija je izgubila od Svajcarske, Engleska je remizirala sa SAD, Portugal sa O. Slonovace, Italija sa Paragvajem, Meksiko je sinoc odrzao lekciju Francuskoj. Mi smo iz jedne ne bas lake grupe kao prvi otisli na Mundijal. Mundijal je praznik fudbala i treba da smo u praznicnoj atmosferi jer pored stotinu i kusur nacija koje pikaju loptu mi smo tamo medju 32. Ovaj tim je dobar i ima dobrog selektora. Ima on i svoje mane. Moze svakog da pobedi i od svakog da izgubi. Da u fudbalu nismo tako jadni svedoce nasi mladi koji su deceniju unazad ne jednom igrali finale Evropskog prvenstva. Danas su oni mahom u ovom timu. Bolje igrace od ovih nemamo. E sad da li je Antic umesto Petrovica mogao pozvati nekog drugog. Mogao je ali to nista ne bi promenilo. Niko kljucan nije izostavljen. Pozvao je jednog iz lige. Ja sam Zvezdas pa mi ne smeta. Jeste se teze vaditi na Nemcima, ali nije nemoguce. Moj optimizam ne proistice iz toga sto su se panzeri "iziveli" nad Australijom vec odatle sto objektivno nemamo nista slabije igrace. Nas najveci problem je mentalni jer uvek nekog respektujemo i kad ne moramo. Valja samo stisnuti petlju izaci i igrati fudbal. Nismo ni nalik staroim Jugama kada je bilo i kljuceva i lobiranja i kumovskih veza. Igraju najbolji i trener je od formata. Kakav god da bude rezultat danas ja cu i dalje navijati za Srbiju. Onih 11 koji izadju na teren molim samo da pokazu zelju i imaju hrabrosti. Ako budu bili Orlovi plen im nece izmaci. Ova malodusnost u tekstu i komentarima pokazuje zasto 20 poslednjih godina na svim nivoima prolazimo kako prolazimo. SRBIJA!!!

Uostalom kao i u politici,privredi i ostalim oblastima zivota gubitnicki srpski mentalitet se odrazava i na fudbal.

П О Б Е Д А !!!!

Bravo, bravo, bravo! Prva pobjeda SRBIJE na SP, PRVA sa Bože pravde, sa zastavom, konačno SRBI pobijedili, a ne neki tamo jugosloveni i sl., SRBI dakle, konačno i to još švabe! Bravo!

@DHSS-ovac

Ово је та боља Србија која, за разлику од оне дефетистичке и сумњичаве, нема комплексе, а има квалитет да победи. у Србију највише сумњају обично они који сами немају квалитет ни у чему, медиокритети који своју неспособност желе да прикрију причом о лошем народу и држави. Ово је ударац за њих, јер им показује да није Србија цела лоша, али неки њен део јесте мање квалитетан и потентан и то управо онај којег чине ти медиокритети, који су први у пљувању и ругању сопственој нацији.Пуна је Србија способних и квалитетних појединаца, који воле своју земљу, а ви господо медиокритети, који је не волите, а немате ни квалитет за врхунска дела, молим вас немојте сметати и спутавати оне који то могу и хоће.

И након победе против Немачке, која је историјска и која нас је све обрадовала и разгалила, коментар господина Вукоадиновића написан неки дан раније, стоји до последње запете. Антић јесте озбиљан стручњак, неупоредив са својим претходницима Ђорићем, Савићевићем, Миљаном и осталим великанима.

Ко је имао данас прилике да одгледа БГ хронику и водитељку Раду мора да му се смучио фудбал као мени.
Таквог увеличавања и надувавања победе над екипом Немачке није могуће овде описати!
Све је то вероватно и у складу са оном препоруком Б.Т. у вези оптимизма итд.
Испрва би неко помислио да се ради о некој спцијалној емисији о фудбалу а не о БГ хроници.
Ако сам искрен, кад видим у шта се претворила по мени случајна победа жао ми што је Србија победила! Кад је иѕгубила од Гане не сећам се да су пораз нешто превише помињали.

Prosto sam zapanjen realnošću i objektivnošću u ovom tekstu. Kao da ga nije pisao Vukadinović.
Dakle U potpunosti se slažem sa svim navedenim. Kako sa stavovima tako i komentarima o fudbalu. Samo bih dodao svoj - koji sam i tada iznosio kada se govori o Osimu kao selektoru, njegovom navodnom uspehu i „solidnom“ plasmanu tadašnje selekcije.
Mislim da je Osim upropastio šansu reprezentacije na tom takmičenju. Imali smo tim ( naravno mislim na tadašnju Zvezdu kao okosnicu ) koji je realno mogao da računa na polufinale ili čak više. Šta je „slavni“ selektor uradio? Uvodio je kojekakve Joziće, Hadžibegiće, Baždareviće i neizbežne Vujoviće da bi udovoljio ko zna kakvim razlozima dok su mu svetski igrači iz svetskog tima u punoj formi – grejali klupu ?! Ali – bilo pa prošlo. Danak političkom oportunizmu.

U samom tekstu posebno sam fasciniran ovim : „Ne mora moja zemlja biti najlepša na svetu da bih je voleo, niti moja reprezentacija mora igrati najlepši fudbal da bih navijao za nju. Ali ne podnosim – i to ne samo u fudbalu – laž, samoobmanu i navijačko lupetanje“

Ni sam to ne bih bolje sročio ali prosto ne mogu da poverujem da Vukadinović lično promoviše stav zbog kog sam ja bezbroj puta pretrpeo komentatorski linč.
Svako normalan logično navija za svoju zemlju. Manje ili više vatreno – ali navija. Ako to ne oseća – nije normalan. Isto mislim o svakom ko pretenduje da nečija osećanja premerava, ocenjuje i licencira. Posebno nepozvan. A ovde je to omiljena disciplina i kombinuje se sa napadnim i tragikomičnim demonstriranjem sopstvene pravovernosti, što ja volim da posprdno nazivam – patriJotizam.


Dakle – potpuno se slažemo da je nešto najgore što sebi može neko da čini samoobmana i laž tipa :
Mrze nas sudije – svi su se urotili protiv nas
Teren je loš
Publika navija za njih
Suviše je hladno ( vruće )
Nismo se aklimatizovali
Njihov raspored je lakši
Igrali smo dobro - nismo imali sreće...
Nastavak.....

Иначе морам да похвалим суђење на овом светском првенству. Једину већу грешку направио је судија из Малија Кули Бали. Поништио је регуларан го Американцима у утакмици против Словеније. Сад ће јадни Мали да пропадне као Грчка.

за Небојша ;


Небојша, не морамо . Против Аустралије нам је
довољна било каква побједа ,јер је по хијерархији
критерија критериј " међусобни сусрети " изнад
критерија " гол разлика ". Тако да ако побиједимо
Аустралију, Нијемци у сваком случају остају испод
нас .Али ако они побиједе Гану ,онда се круг затвара и незнам шта даље предвиђају правила ФИФА-е
Вјероватно , коцка.

Колико знам, ипак с еовде иде на гол-разлику а не на међособне скорове.
А чак и ако важе они, онда би у случају победе Немаца над Ганм од 1:0 ишла коцка. Али, ако победе са више разлике, или ак са 2:1 и једни и други прошли, због више датих голова.

Међутим, све ове комбинаторике, удаљавају од поенте коју је (вероватно) имао у вид г. Вукаиднвић, пишући овај текст.

Једна од димензија свих прича о нашем спорту је питаање ементалтета.
Добро је поменуо "чилеанце" и жал што та генерација није имала прилику да се покаже у сениорксој конкуенцији. Чак и крњи "чиеланци", са Срб-ЦГ играчима, нешто би уарадила 92-е, да су је пустили.

Мжда смо имали боље генерације од њих.
И можда смо, на клупско нивоу, имали боље тимове од Звезде из 91-е.

Где је та разлика да "чиеланци" и та "Звезда" буду рпваци света, а нико пре њих није?
Квалтет? - не, било га је и пре.
Срећа? - тешко прихватљиво објашњење.

Људи, радило се о петљи.
Долазимо на онај део приче о менталитету.

И једни и други су постали прваци помоћу пенала.
Није потребан посебни таленат да погодиш пенал.
јесте, лутрија, мао срећа, али пре свега петља.
Треба је имати да би у финалу погодио свих 5 пенала. Још се Бобану бла распала копачка, а судија није довлио да обује нечију другу. И са таквом копачком, погодио је.
У Барију, чак и ако неко каже да је "Маи Дика" на срећу кренуо у праву страну код одбране пенала, али она петорица погодише.

А сећамо се 90-е, против Агентине:Пикси је барем продрмао пречку. Али и његов начин извођења је био бежање од одговорнсти, звизнућу је па где оде.
А да голман није одбранио пенал Брнвићу, та би лопта можда прешла црту, али не би стигла до мреже. Так је траљаво и млако шутирао.Човеку се ноге одсекле. И ко оно још траљаво промаши...

А "Чилеанци" и "Звезда" погодише свих пет комада.

Значи, тај фактор у глави а не у ногама, био је пресудан.
*

Ни ја не подносим "лаж, самообману и навијачко лупетање", попут цењеног коментатора Ђорђа Вукадиновића. Али, покушавам да за исто нађем узроке, не и оправдање. Деценијама је овде фудбал заиста био "најважнија споредна ствар на свету", мање због вештачки изазиване еуфорије, више због посебне везе духа нашег национа, и сваког појединца који себе види као део тог национа, са игром у којој су обједињени знање, вештина, луцидност, шеретлук, тактика, кондиција,интуиција и СЛОГА свих 11 играча на терену, али и оних на клупи. Када се таква "духовна" веза загуби, онда се доживи фудбалска судбина Мађарске. Њихова "лака коњица" је својевремено била синоним за праву фудбалску игру. Само ће незнајше да ван духа траже разлоге за вишегодишње мађарско фудбалско посртање.

@DHSS-ovac,
Зар заиста не осећате колико себе унижавате властитим коментарима? На текст потписника Веље овако сте отписали:

У тексту на који сте реаговали нема нити једног слова, а камоли израза који Ви волшебно налазите, и због тога спочитавате његовом потписнику. Зашто сте се у тексту препознали? А реч је управо о томе да су медиокритети без духа, увећаних неморалних капацитета, узјашили ову Србију, приписујући властитој земљи сву поганштину и унижавајући цео народ само зато да они својом неспособношћу не би и даље штрчали и служили за подсмех. Е, управо због таквих, ова победа ми је још милија!

Gospodine Todoroviću,
rekao bih da vi ne čitate dovoljno požljivo tekstove g. Vukadinovića i na ostale teme. Odnosno, možda ih čitate, ali sa mnogo (negativnih)predrasuda i predubeđenja. Verujte da nema skoro nikakve razlike u pristupu između ovog i drugih autorovih tekstova. Objektivno, duhovito, (samo)kritički i dobronamerno. Samo ste možda vi sada bili manje negativno "našpanovani" i manje pod uticajem slike koju o Vukadinoviću i nspm-u stvaraju Basara i B92.

Odgovor doticnog na moj komentar koji nije imao nikakve veze sa politikom je bio jako podmukao i zajedljive prirode, vrlo direktna prozivka.
I zato sam nasao shodno da i odgovorim.



Nemam ja tu problem, problem je sto se takve stvari tako jeftino prodaju, sto bi se reklo na dobos.



Besmislice, igra se za novac a ne za naciju.



Vec sam mahao, i zastavama Natoa i Nemacke. Ne vidim u cemu je tu problem.



Bolje i slika Baraka Obame nego Slobodana Milosevica ili Vojislava Kostunice. Ipak je prvi drzavnik, a druga dva su bili ili jesu neokomunisticki diktatori!

Један познати фудбалер је сликовито објаснио зашто воли фудбал:
"Добар клизећи старт је бољи од секса!"
Новинарка која је водила интервју је занемела. Није разумела шата то на свету може бити боље од секса.
Тако да ни овде не вреди објашњавати.

За Милену Матић
А сад један мушки коментар, и молим Вас да се не љутите. Јасна ми је комерцијална прича која прати сваки тривијални детаљ из живота неке певаљке, манекенке, глумичице. Није ми јасно зашто те особе и њихови приватни животи заслужују толику пажњу и зашто магазини и ревије који пишу о њима имају толике тираже захваљујући скоро искључиво женској читалачкој публици. Има много младих жена које својим вредним радом доприносе добробити Србије али не добијају ни пола стране у било којим дневним новинама.Итд, итд...

Милена, није фудбал крив за проблеме које сте навели и са којима се апсолутно слажем (посебно кад је клизање у питању). Фудбал је игра коју већина мушкараца (и малобројне жене) воли и кад је добра и кад је лоша, па све да у свим другим спортовима постанемо олимпијски и светски прваци, то се неће променити. Искрено мислим да је Ваш оправдан бес и незадовољство због третмана појединих спортова усмерен на погрешну адресу.

Gresite, procitajte ceo komentar jos jednom. Ocekivao sam da se ne obrukamo, ako izgubimo da izgubimo casno, ako pobedimo bice to iznenadjenje.



Previse sebi dajete da tumacite druge a naprotiv time proizvodite kontraefekat, tj.pokazujete svoju pravu stranu.
Volim ja Srbiju, ali onakvu kakva jeste, a ne izmisljenu i mitolosku. To je moja velika snaga u odnosu na vas, a vasa ogromna slabost kao i nazalost vecine komentatora.



Taj akt pokazuje vas i vaseg sefa a ne vaseg kolegu, koji je napravio ispravan potez. Da se vise radi a manje bavi televizijom i tracevima Srbija bi bila daleko bolja i bogatija.



Ponavljate se. Nemce smo na srecu i uz podrsku sudije, al ajde dobili smo.
O vrhunskom kvalitetu mozemo govoriti tek po zavrsetku nase epizode, a to podrazumeva visok plasman.

Извесно је да је господин ДХСС камелеон. Колико инкриминираној индивидуи Србија лежи на срцу белодано је из коментара о Кустурици... “Njegov jedini problem se sastoji u tome sto je uradio ono sto nije smeo, da napusti svoj grad i narod i ode neprijatelju”.
Да појасним за оне наивније међу нама, “његов” град, а вероватно и агилног коментатора је - Сарајево а мрски непријатељ којем је Кустурица отишао - Срби и Београд. Жао нам је ДХСС што Босна није на овом првенству али ипак је ово скуп – најјачих!
Више среће следећи пут...колико са државом толико и са репрезентацијом и ово кажем без имало ироније. До тада будите добар комшија и навијајте за Немању...па ако и само – Видића!

Када поштовани коментатори пишу да никада у фудбалу не побеђују екипе из муљавих нација, они који не провоцирају треба да знају да је пок. Богдан Тирнанић говорио да је фудбал који Звезда игра метафора за стање ствари у Србији. Можда код нас. У Бразилу годишње у сукобима погине СТО ХИЉАДА људи на улицама (читај у фавелама) што је интензитет малог грађанског рата. Ако то није муљава држава, не знам шта је. Уругвај?! Француска, која 25 година није ушла из црвеног у црно, што се буџета тиче? Италија која је имала мафијашку тзв хришћанску демократију као октроисани режим америчког окупатора у садејству са локалном мафијом, режим који је спојио неспојиво, уништио сицилијански сепаратизам и културу и на власт довео клептократе. Држава Берлусконија? Аргентина са својим хунтама није била муљава држава? Није сада када не слуша савете ММФ, па је у кризи прошла боље од свих европских држава и Америке. Молим вас да размишљамо рационално.

О мотивацији толико да се Американци надају (као и Новозеланђани) промоцији округле лопте, Мексиканци првој пристојној и важној победи, а да Аустралијанци траже инспирацију у делима бораца са Галипоља и Кокоде (у првом Светском рату су стали раме уз раме са Енглеском, у Другом се бранили од Јапанаца, на туђем терену). Шта је српска мотивација? Шта је мотивација Красића и Јовановића, Видића и Станковића? Мислим да знамо.

А шта тражимо? Не тражимо, наиме, да наши спортисти у свлачионици, попут хрватских ватерполиста певају домољубне песме. Или читају говоре владике Николаја (Петковић). Али тражимо, ваљда опамећени, да се у игри у којој не одлучује ни срећа (или верујете да су се Корејанци случајно нашли у ОНОЈ групи?) ни новац (Енглеска?!), ни квалитет (Португалија), служе свим средствима. Баш свим, као и Дијего. Јер Срби то заслужују после деведесет година непрекидних понижења.

Толико о политици. На Светском првенству навијам за Србију и Аргентину. И не гризе ме савест због другог старта са леђа Мирослава Клосеа.

Већ дуго не читам оно што господин пише. Сада сам то прочитао у туђем коментару. Не може човек све да избегне.

Njegov jedini problem se sastoji u tome sto je uradio ono sto nije smeo, da napusti svoj grad i narod i ode neprijatelju.

Г. ДХСС,

Ваш једини проблем је што очигледно живите у погрешној држави. Кустурица живи и овде, али и у иностранству. Или се можда јављате из Ријада или Саа’не? Ју ју ју, ако за то сазнају Отпораши из Техерана...

Још нешто. Кустурица може да извуче осам милиона евра по пројекту од страних инвеститора. Колико су све вађе партије и организације тешке? не мислим у време тзв револуције, веш сада, када се све распада и одлази у амбис?

@ G. DHSSovac

Nisam Vas profesor. I ne morate da otkrivate sta ste sve uspeli da saznate o komentatorima ovde. Budite suptilniji, bar kao karakter koga tumaci Bata Stojkovic u jednom od boljih dela domace dramske literature (filmska adaptacija).

Srpstvo nije pozicija. U pitanju je samo nacionalnost. Kusturica je jedini Srbin, i jedan od malog broja filmskih rezisera u svetu koji su u vise navrata osvajali najvisa evropska filmska priznanja. Znaci, ono sto Markovic, Baljak i Dragojevic nisu i nece. Ili ono sto recimo gdja Pesic u sopstvenoj bransi NIKADA nije uspela (medjunarodna reputacija). Micunovic? Korac? Jovanovic? U kojoj ce se to paralelnoj realnosti desiti, molim Vas?

A Rade Serbedzija je, kao sto Kusturica kaze, u americkim filmovima igrao ruske negativce, sa jednom jedinom namenom - da siroka filmska publika na Zapadu zamrzi Ruse. Big deal. Stvarno sam se najezio od moralnog lika i dela. Ili cu sad morati da slusam o tome da je te filmske uloge MORAO da prihvati. Ili da se setim pijanog cetnika koji nasilno upada u londonsku kafanu u 'remek-delu' Milca Mancevskog?! Serbedzija nije igraop tu ulogu, ali je zbog tog karaktera ulogu mogao da odbije. Ali nije. Shvatio je koliko je poguban taj srpski nacionalizam.