Када је пред почетак свирана наша химна и кад су мој син и његови другови устали, ставили три прстића на срце и почели да певају, пукло ми је пред очима да се једино они још нису предали. И да им треба подршка. Пошто су им очеви били забављени најневероватнијим рачуницама како да без победе прођу даље, скочим и из свег гласа почнем да певам „Боже правде“ са клинцима.
Алал вера госпођо!
Ви сте јуначка мајка јуначких синова и заиста вам се дивим!
За храбре жене попут вас, у селу мојих родитеља кажу ''достојнија да носи чакшире од већине мушкараца''!
Неподношљива је срамота што је народ коме су некада и странци признавали храброст као највећу врлину, усвојио ропску философију живота и кукавички менталитет, под изговором некаквог ''реализма'' и ''хладне аналитике'' који наводно једини гарантују успех у савременом свету.
Мало је мајки попут вас које ће у својим синовима подстицати мушкарце и борце.
А и за ово вам свака част:
Наша несрећа је у томе што смо ретко кад до сада били уједињени у борби. Зато смо и губили кад је најважније.
Не би мени ни ово сад било толико важно да мој син и његови другари нису решили да се боре. Е, ту је ствар већ постала лична. Неће мој син да расте рачунајући како може да се провуче са поразима. Има да се бори. Увек. А понекад и да победи.
Дакле, господо српски мушкарци, да се увек има пред очима највећи узрок свих наших националних пораза: ...што смо ретко кад до сада били уједињени У БОРБИ!
А много више него на спорт, то се односи на друге, неупоредиво важније области националног живота!
Препоруке:
0
0
2
недеља, 20 јун 2010 17:11
Неофит77
Моје поштовање госпођо.
Препоруке:
0
0
3
недеља, 20 јун 2010 17:24
Одбрана и последњи дани
АУ..Баш диван ирационализам и отвореност..Некако сам приметио, додуше у коментарима, а мање у текстовима, све више псеудоинтелектуализма и постмодернистичког нагваждавања, тако да овај текст успоставља равнотежу. БРАВО!
Препоруке:
0
0
4
недеља, 20 јун 2010 18:25
Љубиша Спасојевић
Браво Драгана! Од такве мајке није ни чудо да је такав и син. Време је и да мужу отворите очи.
Препоруке:
0
0
5
недеља, 20 јун 2010 18:36
Обсервантес
Сагласан, госпођо Матовић!
Препоруке:
0
0
6
недеља, 20 јун 2010 18:47
NB
Зато победа против Немачке није само то. Није срамота рећи. То је победа против Немачке са којом смо ратовали неколико пута, која је прва признала Хрватску, која је признала Косово, чији је амбасадор у Београду претио да ако будемо затезали око Косова можемо да останемо и без Војводине и Санџака, и оне Немачке која нас је поново бомбардовала пре десет година. Има тога још.
Gospodjo Matovic!
Posle ovakvog komentara trebalo bi da se zaista postidite! Vise je nego neukusno izjednacavati jednu obicnu fudbalsku utakmicu sa ratnim stanjem i "vracanjem dugova" medju drzavama. Za razliku od nasih izvestaca u nemackim novinama nije niko pisao cinicno o nasoj reprezentaciji. Istina, nemacki komentatori su se uglavnom zalili na sudjenje onog "spanskog baletana" od sudije, medjutim, niko nije vredjao nasu drzavu ili uspostavljao neki "istorijski kontekst" u svojim komentarima. Moramo biti realni - fudbal je, ipak, samo igra, a ne bojno polje!
Препоруке:
0
0
7
недеља, 20 јун 2010 19:54
Пикси
Ресантиманском национализму је и спорт само средство за наплату историјских дугова. Да је права радост спорта у витешком надметању, како год страствено оно било, а не у мржњи, бесу и жељи за осветом, то му никако не иде у главу. Тужно.
Препоруке:
0
0
8
недеља, 20 јун 2010 19:59
robika
"Требало је да и они виде како то изгледа.
Та проклета неправда".
Ovo su dve kratke recenice koje tako mnogo govore.
Zaista divno ste rekli ono sto mnogi misle u sebi.
Cestitam,divan text
Препоруке:
0
0
9
недеља, 20 јун 2010 20:05
Konstantin P.
Briljantno Dragance!
I veoma sarmantno.
Pozdrav!
Препоруке:
0
0
10
недеља, 20 јун 2010 20:36
Mirocki
Svaka cast, i puno hvala za tekst.
Препоруке:
0
0
11
недеља, 20 јун 2010 20:44
Петер В.
Немци уживају у победама али не и ми.
Радујући се националној свести наше омладине ипак, мислим, футбал треба да буде првенствено оно што јесте, спорт, иако сам светан да ни политику није могуће сасвим изоловати.
Препоруке:
0
0
12
недеља, 20 јун 2010 21:02
хазар
На сличну тему има један текст у Блицу. Овај Драганин је као реплика на невиђено:)
Препоруке:
0
0
13
недеља, 20 јун 2010 22:00
Milko Grbović
Могу да похвалим текст, да га елаборирам из разних углова.
Ипак, за сада ћу само да нешто кажем:
у кадар улази тај неки Гари Линекер.
Тај "неки" Гари је њихов бивши центарфор, данас коментатор, врло пристојан, миран и одмерен. А да кажем да поменути никада није добио ни жути а камоли црвени каротн.
А нека женски свет погелда, ми мушки то знамо, колико гурања, лактања има у шеснаестерцу, да сваки центарфор мора да научи да дели и да прима ударце.
А Гари је збиља господин.
А сад, што малтене цео свет слави и оправдава ту Диегову подвалу, то нису Гаријеве хипотеке, него нечије туђе.
Препоруке:
0
0
14
недеља, 20 јун 2010 23:36
Један пажљиви читалац
За овакав текст потребан је поштен карактер, мудра глава и емотивно срце! Драгана је срећница!
Препоруке:
0
0
15
понедељак, 21 јун 2010 00:28
Здравко
Е сад би "Мајке у црном", "Мајке у ружичастом" као сигурно и "Лепршаве мајке" сасуле баражну ватру на овај текст типа: Недамо ми своје синове да гину, Овај текст позива на рат, Драгану треба у апс, Још једна провала српског фашизоидног национализма. Баш као и поједини коментатори. Но, није фудбал само спорт. Маните се ви манитих изјава. То је више од игре, сигурно. Распад СФР Југославије је почео на стадионима. Не треба сумљати у мајчинску љубав, то је најјача веза на свијету. Треба храбрости, куражи, да се напише овакав текст. Текст коме се вјерује. А шта је алтернатива? Одгајати дјецу у поданичком менталитету, спремати их да без борбе прихвате капитулацију. Да сутра буду робови мултинационалних корпорација и корумпираних домаћих политичара, да цијели живот живе у мраку и страху, да буду ОВЦЕ! То је менатлитет стада. А овце ће кад тад на клање! То што ми лаж прихватамо за истину, није до њих, до нас је! И то да је Марадона подвалио, ма ајте! А то што пред носом Аргентине Британци држе под колонијалним статусом Фокланде није превара, то је Божја правада, шта ли? Тај цинични легализам кад је на нашу властиту штету ме стварно ужасава. А кад нас силују онда није до њих, до нас је, поново! То већ улази у садомазохистички менталитет, који нам уграђују већ годинама, и то са успјехом, рекао бих. Кад је побиједила репрезентација Србије у Републици Српској био је празник. Људи су на улицама пјевали и са српским заставама у рукама и на аутомобилима прослављали побједу. ВЕЛИКУ ПОБЈЕДУ! Оволико среће на улицама има једино за Божић, кад скавимо Господа и ево неки дан кад нам се указао! Јест, било је среће али било је и вјере. Вјере са којом заједно са својом репрезентацијом улазимо у нови меч с Аустралијом. Не требамо бити наивни, Срби у овом тренутку и на овим просторима имају специјални статус. Статус обесправљене нације. Статус осуђене нације. И што је најгоре, није то сва "добра" која можемо да очекујемо. Зато побједа над Њемачком репрезентацијом сија у мраку да се огријемо!
Препоруке:
0
0
16
понедељак, 21 јун 2010 15:34
Јован Лондон
@Milko Grbović
Само да вас подетим да поменути `господин` Гари није био њихов већ енглески центарфор! Мало пажње када износимо податке неби било згорег.
ПС Драгана, стварно се радујем сваком вашем тексту и уживам читајући их. Хвала!
Препоруке:
0
0
17
понедељак, 21 јун 2010 19:30
Милена Матић
Сјајан текст!
Пронашла сам се у враџбинском гледању утакмице из кухиње, као да жене доносе несрећу ако навијају!!
И пронашла сам се у поносу наше (њене и моје) деце које певају химну и знају текст и воле искрено земљу Србију!
Победа!!!!
Препоруке:
0
0
18
понедељак, 21 јун 2010 20:27
Мунзе Конза
Фудбал понекад јесте само игра, али ако не можемо да вратимо Немцима 1914., 1941., 1991., и отимање Космета, е вала можемо да их добијемо на терену! За мене је ова утакмица била више од игре - то је питање националне части и поноса и свака част нашим момцима. А да су немачке новине писале о српским играчима као о балванима враћајући се стално на селектора Шестка, јесу. И ето им сад балвани у грлу. Дошло време да их бијемо у фудбалу. Тај понос ми не може одузети нико.
Марадони свака част - и нека им је дао гол руком, и нека их је провоцирао на терену. После те чувене утакмице, рекао је - они су убијали наше момке на Малвинима као птице, и драго ми је да сам им вратио бар мало. Придружујем му се - ако једна нација као енглеска има скоро 300 милиона евра за једног фудбалера, а неке друге немају ни за хлеб, треба користити сваку згодну прилику да им толико богатство макар мало загорчамо. Фер плеј, Гери Линекер, иначе сјајан фудбалер? Ох, што ми га је жао....
Препоруке:
0
0
19
уторак, 22 јун 2010 09:55
Milko
Јоване, можда је моја формуалација мало непрецизна, али "њихов центарфор" је очигледно "енглески центарфор", пошто је у тексту било речи о поразу Енглеза Марадонином "божијом руком", а на Енглезе ја ауторка мислила када је рекла да и њих стиже неправда.
Препоруке:
0
0
20
уторак, 22 јун 2010 14:43
Теофило Стивенсон
Срби су највећи љубавници, а земља доживљава демографску катастрофу.
Срби су најбољи фудбалери, а једини фудбалери које константно имамо су одбрамбени. Све друго је велики знак питања.
Срби су највећи ратници, а пате од комплекса и анксиозности у мечевима са тимовима из земаља примитивног прогресивизма и неоколонијалног фудбала.
Срби имају историју, али о њој под претњама чуте. Други се хватају за било шта када се ваља охрабрити.
Срби се боје сопствене импотенције. А можда немају због чега. Јер многи их се плаше и многи им се диве.
Срби су мали народ са јаком имагинацијом. А можда и велики народ са горким искуствима.
Срби можда могу да науче и речи из страних језика, чуцпа (Јидиш), кохонес (шпански), и неке друге а заборављене из свог, као што су борба, храброст и истрајност. Јер кад год то покажемо, види се да срећа прати храбре.
Не знам ни једног Србина коме није било драго да види да Немац покушава да разбије пластичну флашу. Та врста ирационалности се код наших северних суседа (добро знам шта пишем) итекако ретко виђа.
.jpg)
Алал вера госпођо!
Ви сте јуначка мајка јуначких синова и заиста вам се дивим!
За храбре жене попут вас, у селу мојих родитеља кажу ''достојнија да носи чакшире од већине мушкараца''!
Неподношљива је срамота што је народ коме су некада и странци признавали храброст као највећу врлину, усвојио ропску философију живота и кукавички менталитет, под изговором некаквог ''реализма'' и ''хладне аналитике'' који наводно једини гарантују успех у савременом свету.
Мало је мајки попут вас које ће у својим синовима подстицати мушкарце и борце.
А и за ово вам свака част:
Не би мени ни ово сад било толико важно да мој син и његови другари нису решили да се боре. Е, ту је ствар већ постала лична. Неће мој син да расте рачунајући како може да се провуче са поразима. Има да се бори. Увек. А понекад и да победи.
Дакле, господо српски мушкарци, да се увек има пред очима највећи узрок свих наших националних пораза: ...што смо ретко кад до сада били уједињени У БОРБИ!
А много више него на спорт, то се односи на друге, неупоредиво важније области националног живота!
Gospodjo Matovic!
Posle ovakvog komentara trebalo bi da se zaista postidite! Vise je nego neukusno izjednacavati jednu obicnu fudbalsku utakmicu sa ratnim stanjem i "vracanjem dugova" medju drzavama. Za razliku od nasih izvestaca u nemackim novinama nije niko pisao cinicno o nasoj reprezentaciji. Istina, nemacki komentatori su se uglavnom zalili na sudjenje onog "spanskog baletana" od sudije, medjutim, niko nije vredjao nasu drzavu ili uspostavljao neki "istorijski kontekst" u svojim komentarima. Moramo biti realni - fudbal je, ipak, samo igra, a ne bojno polje!
Та проклета неправда".
Ovo su dve kratke recenice koje tako mnogo govore.
Zaista divno ste rekli ono sto mnogi misle u sebi.
Cestitam,divan text
I veoma sarmantno.
Pozdrav!
Радујући се националној свести наше омладине ипак, мислим, футбал треба да буде првенствено оно што јесте, спорт, иако сам светан да ни политику није могуће сасвим изоловати.
Ипак, за сада ћу само да нешто кажем:
Тај "неки" Гари је њихов бивши центарфор, данас коментатор, врло пристојан, миран и одмерен. А да кажем да поменути никада није добио ни жути а камоли црвени каротн.
А нека женски свет погелда, ми мушки то знамо, колико гурања, лактања има у шеснаестерцу, да сваки центарфор мора да научи да дели и да прима ударце.
А Гари је збиља господин.
А сад, што малтене цео свет слави и оправдава ту Диегову подвалу, то нису Гаријеве хипотеке, него нечије туђе.
Само да вас подетим да поменути `господин` Гари није био њихов већ енглески центарфор! Мало пажње када износимо податке неби било згорег.
ПС Драгана, стварно се радујем сваком вашем тексту и уживам читајући их. Хвала!
Пронашла сам се у враџбинском гледању утакмице из кухиње, као да жене доносе несрећу ако навијају!!
И пронашла сам се у поносу наше (њене и моје) деце које певају химну и знају текст и воле искрено земљу Србију!
Победа!!!!
Марадони свака част - и нека им је дао гол руком, и нека их је провоцирао на терену. После те чувене утакмице, рекао је - они су убијали наше момке на Малвинима као птице, и драго ми је да сам им вратио бар мало. Придружујем му се - ако једна нација као енглеска има скоро 300 милиона евра за једног фудбалера, а неке друге немају ни за хлеб, треба користити сваку згодну прилику да им толико богатство макар мало загорчамо. Фер плеј, Гери Линекер, иначе сјајан фудбалер? Ох, што ми га је жао....
Срби су најбољи фудбалери, а једини фудбалери које константно имамо су одбрамбени. Све друго је велики знак питања.
Срби су највећи ратници, а пате од комплекса и анксиозности у мечевима са тимовима из земаља примитивног прогресивизма и неоколонијалног фудбала.
Срби имају историју, али о њој под претњама чуте. Други се хватају за било шта када се ваља охрабрити.
Срби се боје сопствене импотенције. А можда немају због чега. Јер многи их се плаше и многи им се диве.
Срби су мали народ са јаком имагинацијом. А можда и велики народ са горким искуствима.
Срби можда могу да науче и речи из страних језика, чуцпа (Јидиш), кохонес (шпански), и неке друге а заборављене из свог, као што су борба, храброст и истрајност. Јер кад год то покажемо, види се да срећа прати храбре.
Не знам ни једног Србина коме није било драго да види да Немац покушава да разбије пластичну флашу. Та врста ирационалности се код наших северних суседа (добро знам шта пишем) итекако ретко виђа.