hoho, dal je moguce i ovakav tekst naci na NSPM? malo daska svezeg vazduha ne skodi medju tim svim supmornim isparenjima crvenih magli... cestitke na izboru:)
Препоруке:
0
0
2
недеља, 27 јун 2010 00:18
василеопатар
Стварно прија кад на НСПМ-у објаве и неки текст у коме се не кука и не запомаже над злом судбином овог света који као да се налази под потпуном контролом банака и мултинационалних корпорација. Али овај есеј одише бљутавим уверењем да човечанство иде путем прогреса и општег економског и друштвеног благостања, уз тек понека лутања и застрањивања. То је оно у шта верује већина "интелектуалаца", с које год стране политичког спектра да се налазе. Велика прича о капитализму, хуманизму, људским правима, бла бла... Истина је само да се ради о веома продуктивном економском моделу, који уопште не мора да води ка некаквом "хуманијем" друштву.
Свако друштво и свака цивилизација кроз историју су били хумани, јер су бринули о потребама својих чланова онако како су сматрали да је најбоље за све њих. Капитализам омогућава боље материјалне услове за живот, али истовремено експлоатише људску глупост, играјући на карту сујете, таштине, похлепе и осталих људских мана да би створио и одржавао потрошачко друштво. Да би тај систем функционисао потребно је да људи немају никакав прави смисао у животу, већ да им на првом месту буду друштвени углед и материјална удобност, а да се истовремено на сав глас распреда о миру у свету и правима животиња, и да Холивуд промовише "праве вредности", како би савест била мирна.
И капитализам и Холивуд су само одраз данашњег стерилног друштва, у коме појединац има велику слободу да каже шта мисли (како време пролази ово се све више ограничава на Интернет), али то друштво је такво да не подстиче независно критичко мишљење, већ само прихватање "хуманих" норми онако како се оне намећу. Тако је "кул" и "урбано" залагати се за независност Тибета, подржавати "мирољубиве и мултикултурне" Палестинце, или отићи на "Freedom festival" у Приштину. Док би евентуално залагање за права Срба или хришћана било окарактерисано као "ултрадесничарско" и као реминисценција "мрачне прошлости".
Препоруке:
0
0
3
недеља, 27 јун 2010 02:16
Сокенекос
Какво је ово безочно ругање истини? Капитализам у Америчком издању је уствари монополизовани феудализам корпорација, и ни холивуд се не понаша боље; «квалитет» филмова се мери бројем продатих улазница. Лепо је то Макс Кајзер назвао: «касино гулаг.» Ко су ту коцкари у касину, а ко рмбачи у гулагу и плаћа и добитке и губитке коцкара, није тешко докучити. Није ли Рокфелер (као «велики капиталиста») био уједно и највећи поборник монопола првенствено над нафтом? Како би иначе он и слични му «успели»?
Ено у Мексичком заливу такав «капитализам» отвори по свој прилици врата пакла. Удави нас све та «невидљива рука.» Адам Смит је на уму имао праведну тржишну утакмицу (шта год то било) као регулатор цена а не финансијско-терористичке монополе када је говорио о капитализму.
Препоруке:
0
0
4
недеља, 27 јун 2010 02:25
Сокенекос
Још да препоручим цењеној публици филм од "Guillermo del Toro": Cronos, из 1993. Право ремек-дело на задату тему.
Препоруке:
0
0
5
недеља, 27 јун 2010 07:43
Zdravko D.
Prvog komentatora, čednog iluzionistu, bi trebalo uputiti u biblioteku beletristike kako bi mu ulepšali dan i osećaj samozadovoljstva. Dokle više ovakvih danguba?
Препоруке:
0
0
6
недеља, 27 јун 2010 09:49
Теофило Стивенсон
Амерички врховни суд је у својој одлуци из 1915 године пресудио: '[Т]he exhibition of pictures is a business, pure and simple, originated and conducted by profit'. Активност или поље од специјалног друштвеног и културног интереса? Ништа о томе нису рекли.
До 1950. године, пет главних студија, MGM, 20th Century Fox, Warner, Paramount, RKO и четири мања, Columbia, Universal, Republic, Monogram су се бавили продукцијом и дистрибуцијом, и држали 126 од 163 биоскопа који су имали права на премијерно приказивање у двадесет и пет највећих градова у САД. О овоме пише Томас Шац у Холивудским филмским жанровима. Када је држава почела да се због монопола суди са студијима, почео је петнаестогодишњи процес који је Парамаунт изгубио крајем 1940их, али до тада су и монопол и правила прављења филмова (дужина, форма, невидљива монтажа) били утврђени.
Већ више од сто година постоји троугао уметника, финансијера и публике који одређени број привилегованих прича, вестерна, драма, водвиља, романтичних комедија, гангстерских петпарачких прича, адаптира за велико платно. Ако добро размислите, далеко више вам је узело времена да разумете правила ’предвидљивих’ жанровских прича које следе и понављају некакве комерцијалне моделе. То само значи да се успешне комерцијалне формуле пробијају далеко теже од тзв. уметничких филмова у којима увек од почетка учимо о правилима игре.
Иначе, далеко декадентнији, изазовнији филмови у последњих двадесет година су Иствудов Mystic River, Манов Collateral и Верховенов Starship Troopers у коме Америка очајнички тражи непријатеља.
Овај текст о капитализму говори као да је у питању нека одвојена инстанца. Основна ствар којом би текст морао да се бави, а не бави се, је чињеница да данас филмске индустрије нема. Њу је врло успешно заменила home entertainment industry. Да парафразирам Годара, Кајин је убио Авеља.
Добро је што преводите и овакве текстове. Невезано, молим Вас да име Мајкла Мора преводите баш тако, Мајкл Мор.
Препоруке:
0
0
7
недеља, 27 јун 2010 11:59
Jasna
Mozda je kapitalizam neshvaceni holivudski negativac,ali je zato americki imperijalizam holivudski ljubimac!
Препоруке:
0
0
8
недеља, 27 јун 2010 14:26
Закерало
Бавити се великим идејама у кратком тексту је заиста тешко али зато није требало ни покушати - резултат је испао прилично наиван и смешан.
Холивуд је одличан у причању прича, али тек треба да исприча једну од највећих прича од свих, причу о капитализму, најхуманијем и најпродуктивнијем економском систему кога је свет упознао.
Овај закључак је толико бесмислен да је просто безобразан. Капитализам је људождерски систем који је обесмислио све духовне, људске, моралне вредности, који је разорио исконске облике заједништва, усамио и опустошио човека, претворио га у пуко средство, у опслужиоца машина и механизама цивилизације. Капитализам је, парадоксално, у свом данашњем ултраразвијеном облику негирао и сопствене темеље, а то су предузетништво и лична иницијатива, за које остаје све мање простора услед непојамне монополизације тржишта од стране мегаразвијених корпорација, картела, банака. Што они понекад задобијају негативни статус у холивудским филмовима, па у питању су повремене америчке крокодилске сузе, јефтино умиривање сопствене савести кроз тобожњу филмску самокритичност, од које се у пракси не спроводи ништа, напротив све постаје још горе ( о чему је већ било речи поводом филма ''Аватар'' на овом сајту ).
Од куге глобалног капитализма спас лежи једино у државној и националној суверености у свим областима живота, у оснивању домаћих банака и подстицању домаће привреде - сеоских домаћина, занатлија и малих предузетника пре свега, уз најригиднија царинска и друга ограничења за страну робу, како би се домаће тржиште чувало пре свега за домаће произвођаче.
Препоруке:
0
0
12
понедељак, 28 јун 2010 15:33
Неофит77
Капитализам је био економски модел и у нацистичкој Немачкој. Да ли то значи да је нацистичка Немачка била хумано друштво?
Капитализам нема никакве везе са хуманошћу, и у његовој основи јесте похлепа и само похлепа. Да ли постоји неки ефикаснији економски систем, тренутно не, али не морамо ни да се лажемо да је то хумани систем који води људском напретку. Ратови које воде и које су водиле западне земље су управо инспирисани жељом за контролом природних ресурса мањих земаља, тако да не бих тако лако одбацивао поруке Аватара.
Препоруке:
0
0
13
понедељак, 28 јун 2010 17:31
Јасна Симоновић
"Холивуд је одличан у причању прича, али тек треба да исприча једну од највећих прича од свих, причу о капитализму, најхуманијем и најпродуктивнијем економском систему кога је свет упознао"..
Хајде да напишемо сценарио...(ево, нудим први део приче Фармест вс КПМГ)...Можда у њему Амери најзад науче (ако још не знају, у шта сумњам!) да "кад траже непријатеља" (видети коментар Теофила Стевенсона о три хит капитализам филма) могу да пронађу пријатеља....Јер! Чудни су путеви Божји...А и филмски...
пс Теофило Стевенсон...сјајан коментар...
Препоруке:
0
0
14
понедељак, 28 јун 2010 21:52
Srećko 1
Daleko od toga da je u Holivudu kapitalizam negativac. Američki kapitalizam je najjači upravo zato što nije zasnovan na Adamu Smitu.
Američki kapitalizam tvrdi da je individualistički, ali većina najgledanijih filmova su altruistički i kritika pojedinaca koje zanima samo njihov interes. Filmovi uvijek insistiraju na zajedništvu i pravdi. Na tome takođe insistiraju američke religijske organizacije, sve do jedne. Amerika odavno propagira kolektivizam pod velom individualizma, zato i jeste najjača sila na svijetu, ona nikad nije bukvalno (kao Srbi, ili postojeća vlast) shvatila individualističku filozofiju. Holivud insistira na porodičnom životu, tradiciji, moralnim vrijednostima, svemu onome što nekakav ljevičarski koncept kapitalizma smatra uništenim ili u procesu uništavanja od strane tog istog kapitalizma. Ali to nije američki kapitalizam, on je u mnogo čemu revolucionaran, a ne činovničko-buržoaski kao evropski: Holivud je sastavni dio tog kapitalizma.
Autor nije naišao na tekst Slavoja Žižeka o Titaniku, koji upravo objašnjava neke stvari o odnosu kapitalizma i Holivuda. Naime, domah nakon što su dvoje zaljubljenih vodili ljubav brod udara u ledeni brijeg. Titanik (simbol kapitalističkog sistema) neće dozvoliti vezivanje više (Kejt Vinslet) i niže klase (Leonardo di Kaprio).
Препоруке:
0
0
15
понедељак, 28 јун 2010 21:55
Srećko 2
Možda je bolje dati citat: ''Ono što je važnije jest kad Kate na palubi strastveno kaže svom ljubavniku da će, kad brod stigne u New York sljedećeg jutra, otići s njim i radije živjeti siromašno sa svojom pravom ljubavi nego lažnim korumpiranim životom među bogatima; u TOM trenutku brod udara u ledenu santu kako bi SPRIJEČIO ono što bi nedvojbeno bila PRAVA katastrofa, naime, život para u New Yorku – možemo sa sigurnošću predvidjeti da bi uskoro bijeda svakodnevnog života uništila njihovu ljubav. Katastrofa se stoga javlja kako bi spasila njihovu ljubav, kako bi održala iluziju da bi oni živjeli »sretno do kraja života« da se to nije dogodilo... No, čak ni to još nije sve, daljnji ključ nude posljednji trenuci DiCapria. On se smrzava u hladnoj vodi, umirući, dok Winslett sigurno pluta na velikom komadu drveta svjesna da ga gubi, ona jeca: »Nikada te neću pustiti!« i govoreći to rukama ga odgurava od sebe… To znači da nas Cameronov površan holivudski marksizam (njegovo preočito privilegiranje nižih klasa i karikaturalni prikaz okrutnog egoizma i oportunizma bogatih) ne bi smio zavarati: ispod simpatije za siromašne postoji drugi narativ, temeljni reakcionarni mit koji je prvi razvio Kiplingov Hrabri kapetan, o mladoj bogatoj osobi u krizi kojoj njenu (ili njegovu) vitalnost vraća kratak intimni kontakt s punokrvnim životom siromašnih. Ono što vreba iza suosjećanja za siromašne njihovo je vampirsko eksploatiranje.’’
strana 13
Pervertitov vodič kroz film
by: Slavoj Žižek
Препоруке:
0
0
16
уторак, 29 јун 2010 22:45
Sten
U holivudskim filmovima cesto ima premalo umetnosti.
Holivudski filmovi su cesto inspirisani istinitim dogadjajima.
Filmove ne finansiraju reziseri nego producenti - kapitalisti.
Препоруке:
0
0
17
четвртак, 01 јул 2010 12:20
Ana
Skinula sam "Zicu" (The Wire) sa interneta, fenomenalna je serija, odgledala svih 5 sezona i od srca je preporucujem svima. Opis odnosa izmedju likova ( aima ih mnogo i crnih i belih) je sjajan, opis sprege politicara, kriminalaca i policije, opste rasulo i nemogucnost da se stvari pokrenu na bolje zbog ljudske gluposti i sujete je izuzetan... gledajte je ljudi, pravi melem koliko je dobra!
.jpg)
Свако друштво и свака цивилизација кроз историју су били хумани, јер су бринули о потребама својих чланова онако како су сматрали да је најбоље за све њих. Капитализам омогућава боље материјалне услове за живот, али истовремено експлоатише људску глупост, играјући на карту сујете, таштине, похлепе и осталих људских мана да би створио и одржавао потрошачко друштво. Да би тај систем функционисао потребно је да људи немају никакав прави смисао у животу, већ да им на првом месту буду друштвени углед и материјална удобност, а да се истовремено на сав глас распреда о миру у свету и правима животиња, и да Холивуд промовише "праве вредности", како би савест била мирна.
И капитализам и Холивуд су само одраз данашњег стерилног друштва, у коме појединац има велику слободу да каже шта мисли (како време пролази ово се све више ограничава на Интернет), али то друштво је такво да не подстиче независно критичко мишљење, већ само прихватање "хуманих" норми онако како се оне намећу. Тако је "кул" и "урбано" залагати се за независност Тибета, подржавати "мирољубиве и мултикултурне" Палестинце, или отићи на "Freedom festival" у Приштину. Док би евентуално залагање за права Срба или хришћана било окарактерисано као "ултрадесничарско" и као реминисценција "мрачне прошлости".
Ено у Мексичком заливу такав «капитализам» отвори по свој прилици врата пакла. Удави нас све та «невидљива рука.» Адам Смит је на уму имао праведну тржишну утакмицу (шта год то било) као регулатор цена а не финансијско-терористичке монополе када је говорио о капитализму.
До 1950. године, пет главних студија, MGM, 20th Century Fox, Warner, Paramount, RKO и четири мања, Columbia, Universal, Republic, Monogram су се бавили продукцијом и дистрибуцијом, и држали 126 од 163 биоскопа који су имали права на премијерно приказивање у двадесет и пет највећих градова у САД. О овоме пише Томас Шац у Холивудским филмским жанровима. Када је држава почела да се због монопола суди са студијима, почео је петнаестогодишњи процес који је Парамаунт изгубио крајем 1940их, али до тада су и монопол и правила прављења филмова (дужина, форма, невидљива монтажа) били утврђени.
Већ више од сто година постоји троугао уметника, финансијера и публике који одређени број привилегованих прича, вестерна, драма, водвиља, романтичних комедија, гангстерских петпарачких прича, адаптира за велико платно. Ако добро размислите, далеко више вам је узело времена да разумете правила ’предвидљивих’ жанровских прича које следе и понављају некакве комерцијалне моделе. То само значи да се успешне комерцијалне формуле пробијају далеко теже од тзв. уметничких филмова у којима увек од почетка учимо о правилима игре.
Иначе, далеко декадентнији, изазовнији филмови у последњих двадесет година су Иствудов Mystic River, Манов Collateral и Верховенов Starship Troopers у коме Америка очајнички тражи непријатеља.
Овај текст о капитализму говори као да је у питању нека одвојена инстанца. Основна ствар којом би текст морао да се бави, а не бави се, је чињеница да данас филмске индустрије нема. Њу је врло успешно заменила home entertainment industry. Да парафразирам Годара, Кајин је убио Авеља.
Добро је што преводите и овакве текстове. Невезано, молим Вас да име Мајкла Мора преводите баш тако, Мајкл Мор.
Јел' боље овако?
Овај закључак је толико бесмислен да је просто безобразан. Капитализам је људождерски систем који је обесмислио све духовне, људске, моралне вредности, који је разорио исконске облике заједништва, усамио и опустошио човека, претворио га у пуко средство, у опслужиоца машина и механизама цивилизације. Капитализам је, парадоксално, у свом данашњем ултраразвијеном облику негирао и сопствене темеље, а то су предузетништво и лична иницијатива, за које остаје све мање простора услед непојамне монополизације тржишта од стране мегаразвијених корпорација, картела, банака. Што они понекад задобијају негативни статус у холивудским филмовима, па у питању су повремене америчке крокодилске сузе, јефтино умиривање сопствене савести кроз тобожњу филмску самокритичност, од које се у пракси не спроводи ништа, напротив све постаје још горе ( о чему је већ било речи поводом филма ''Аватар'' на овом сајту ).
Од куге глобалног капитализма спас лежи једино у државној и националној суверености у свим областима живота, у оснивању домаћих банака и подстицању домаће привреде - сеоских домаћина, занатлија и малих предузетника пре свега, уз најригиднија царинска и друга ограничења за страну робу, како би се домаће тржиште чувало пре свега за домаће произвођаче.
Капитализам нема никакве везе са хуманошћу, и у његовој основи јесте похлепа и само похлепа. Да ли постоји неки ефикаснији економски систем, тренутно не, али не морамо ни да се лажемо да је то хумани систем који води људском напретку. Ратови које воде и које су водиле западне земље су управо инспирисани жељом за контролом природних ресурса мањих земаља, тако да не бих тако лако одбацивао поруке Аватара.
Хајде да напишемо сценарио...(ево, нудим први део приче Фармест вс КПМГ)...Можда у њему Амери најзад науче (ако још не знају, у шта сумњам!) да "кад траже непријатеља" (видети коментар Теофила Стевенсона о три хит капитализам филма) могу да пронађу пријатеља....Јер! Чудни су путеви Божји...А и филмски...
пс Теофило Стевенсон...сјајан коментар...
Američki kapitalizam tvrdi da je individualistički, ali većina najgledanijih filmova su altruistički i kritika pojedinaca koje zanima samo njihov interes. Filmovi uvijek insistiraju na zajedništvu i pravdi. Na tome takođe insistiraju američke religijske organizacije, sve do jedne. Amerika odavno propagira kolektivizam pod velom individualizma, zato i jeste najjača sila na svijetu, ona nikad nije bukvalno (kao Srbi, ili postojeća vlast) shvatila individualističku filozofiju. Holivud insistira na porodičnom životu, tradiciji, moralnim vrijednostima, svemu onome što nekakav ljevičarski koncept kapitalizma smatra uništenim ili u procesu uništavanja od strane tog istog kapitalizma. Ali to nije američki kapitalizam, on je u mnogo čemu revolucionaran, a ne činovničko-buržoaski kao evropski: Holivud je sastavni dio tog kapitalizma.
Autor nije naišao na tekst Slavoja Žižeka o Titaniku, koji upravo objašnjava neke stvari o odnosu kapitalizma i Holivuda. Naime, domah nakon što su dvoje zaljubljenih vodili ljubav brod udara u ledeni brijeg. Titanik (simbol kapitalističkog sistema) neće dozvoliti vezivanje više (Kejt Vinslet) i niže klase (Leonardo di Kaprio).
strana 13
Pervertitov vodič kroz film
by: Slavoj Žižek
Holivudski filmovi su cesto inspirisani istinitim dogadjajima.
Filmove ne finansiraju reziseri nego producenti - kapitalisti.