"Korupcija kako na lokalu tako i na višim nivoima vlasti, neefikasno pravosuđe, zaštita „domaćih investitora“ špekulanata koji nemaju ni znanja ni volje da se bave ičim do trgovinom i nekretninama, te ekonomski populizam i demagogija su razlozi zašto je srpska ekonomija zaglibljena"

I kako da se ovo ne nastavi?Kako Dinkiću objasniti da svako iole misleći u Srbiji zna ovo?I kako Tadiću reći da je deo i glavni pokrovitelj ovoga?I kako da građani Srbije dobiju ovu informaciju u ovako čistom i jasnom obliku?Nije prosto jer će opet Tijanić od Glavnog biti proglašen Glavnim informatorom građana Srbije.

Zaboravih da dodam: Za sve one koji na mojoj temi "Vračare svih zemalja ujedinite se", zapeniše, veličajući delo "spasioca srpskog VK", želeo bih da mi odgvoore:
U čije vreme je postavljen temelj ovako naopako privrednog i monegranog sustema, ovakivih napakih privatizacija?
U čije vreme je "procevtao" uvoznički lobi?

Ovaj čovek je u prvom delu članka nabacao fragmente prepisane iz zastarelih knjiga čiji sadržaj nije vredan ni papira na kojem je napisan. Zatim uznosi do nebesa Miltona Fridmana koji je kako on kaže: ” …svoju ekonomsku misao potvrdio u Čileu (pod Pinočovom strahovladom), SAD i drugde…” a ni reči o Rusiji, Indokini, istočnoj evropi koji se još uvek oporavljaju od njegove ”čarobne formule”. Evo, ovih dana i Obama traži izlaz iz kaljuge u koju je SAD upala vođena Fridmanom i još nekoliko zakulisnih igrača. Jedino Srbija sa suludom upornošću sa ludim Dinkićem nastavlja da sprovodi Fridmanovu ekonomsku politiku. Na kraju čovek lupi i ostade živ kako srbija treba da se ugleda na Poljke Čehe i Estonce koji su do sada proćerdali nekoliko stotinamilijardi pozajmljenih evra i još nisu dostigli nivo na kome su se nalazili pre pada Berlinskog zida.

Nazdravlje!

I tako sve u krug.Kolariću-paniću-pletemo-se-samiću. Sve u svemu država treba da omogući bogatima da budu još bogatiji i da lakše otpuštaju radnike, da im smanji poreze da bi mogli sebi da grade privatne trkačke auto-piste za svoje ergele skupih automobila, a ako im to ne obezbedi oni će otići tamo gde će im to obezbediti. To je Vaš recept za državu blagostanja. Mnogo više je pogubnih primera te strategije od onih koje ste naveli kao potvrdu ispravnosti te strategije. Postojalo je vreme utopija kada se verovalo u nešto sto nije moguće (komunizam, socijalizam), ali izgleda da vreme još jedne utopije, odnosno da će liberalni kapitalizam doneti blagostanje svima, takođe prolazi, sem za pisca ovog teksta. Kraj utopije je kada se shvati da većini ne može biti dobro. Većini mora biti loše i pored tog što je baš toj većini istinski stalo do države, čak toliko da su spremni da ginu za njene interese, dok onoj bogatoj manjini državni interes ne znači niša, uvek mogu naći neku drugu državu ako ih ova sputava i ako ne radi u interesu njihovig daljnjeg bogaćenja.

Nije više važno zašto smo tu gde jesmo, već kako da se od toga spasemo.

Ja ocigledno ne pripadam “savremeno obrazovanim ekonomistima”, pa se verovatno zbog toga ne slazem sa Ralevicevim dijagnozama uzroka krize.
1) Ceo budzetski sistem je totalno promasen jer trenutno budzetski prihodi ne mogu da obezbede ni 50% budzetskih rashoda. Do pre dve godine cak 50% budzeta se punilo od PDV-a na uvoznu robu, sto je do te mere naopak sistem da ne vredi gubiti vreme za analizu takvog sistema. Osim toga, nije problem samo u budzetskom deficitu, vec je daleko veci problem sam nacin koriscenja budzetskih sredstava. Privatnih investicija nece biti sve dok se dinar ne dovede u stanje makroekonomske ravnoteze jer sada svi samo ocekuju kada ce doci do devalvacije i sloma privrede jer je sadasnji kurs nemoguce braniti. Nije tacno da javna potrosnja gusi privredu, privredu gusi samo potrosnja koja dolazi iz uvoza, a to je razlika kao dan i noc. Sprecite odliv kapitala i resili ste barem 50% svih problema, ali je problem sto mnogi ekonomski strucnjaci ne znaju sta je to u stvari “odliv kapitala”.
2) Autor se zalaze za labavu monetarnu politiku koja znaci jeftinije zaduzivanje i investiranje. Problem je samo jedan: ko nam garantuje da ce taj novac otici na investicije? U proteklih desetak godina najveci deo kredita je ulozen u promenu vlasnistva (kreditiranje tajkuna u procesu privatizacije) i na potrosnju (najvecim delom iz uvoza). Da smo nekim slucajem imali labaviju monetarnu politiku sada bi stanje bilo jos gore, tj. zaduzenost privrede i stanovnistva bi bila jose veca. Zaista je neshvatljivo zasto ekonomisti stalno pokusavaju da banalizuju ekonomski sistem. Ekonomija jeste prilicno jednostavna, ali je problem u tome sto se ekonomski sistem sastoji od velikog broja delova koji moraju biti u potpunom skladu. Ne mozete imati fiksni kurs dinara, dvovalutni sistem i liberalizovan uvoz, a zalagati se za labavu monetarnu politiku. Inflacija moze nastati samo ukoliko dodje do povecanja novcane mase tako da je nejasno cemu sluzi pozivanje na Miltona Fridmana?

...
Kada bi se sada krenulo sa politikom budzetskog suficita to bi znacilo da se javna potrosnja mora prepoloviti. Nazalost, ako bi se sada ucinili takvi rezovi (bez paralenog sredjivanja stanja u bankarskom sektoru, bez drasticne devalvacije dinara, bez promene politike deviznih rezervi, bez uvodjenja neke vrste protekcionizma, bez adekvatne socijalne politike) - doslo bi bi do kraha sistema. Nas makroekonomski sistem je u potpunom rasulu, a to znaci da nikakve kozmeticke izmene ne mogu dati rezultat. Potreban je radikalan zaokret i potpuno napustanje dosadasnjeg modela. Nejasno je kako autor misli da vodi labavu monetarnu politiku bez stampanja novca? Niska referentna kamatna stopa bi podstakla traznju za kreditima, a ako dinar bude klizao na dole – strane banke (a domacih banaka skoro da i nema) nece davati kredite pa ce uslediti nedostatak novca i krah sistema. Ili autor misli da sav rizik prebaci na drzavu i da bankama garantuje odredjenu stopu profita? Da drzava pozajmljuje novac i da spasava privredu i stanovnistvo preko posrednika u vidu stranih banaka? Dokle to tako moze da ide ako se zna da je spoljni dug veci od BDP-a? (to ce se videti kada se prestane sa odbranom dinara). Kurs dinara se moze koristiti za stimulisanje domace proizvodnje i destimulisanje uvoza, ali je problem u tome sto sa padom dinara direktno pada i zivotni standard. Da bismo dosli do uravnotezenog makroekonomskog sistema zivotni standard mora pasti na nivo iz vremena Milosevica. Uostalom, ako je industrijska proizvodnja danas manja nego u vreme Milosevica, onda je logicno i da zivotni standard padne na taj nivo. Dakle, ovo su godine koje su pojeli skakavci. I pored ogromnog spoljnog duga, i pored privatizacije, mi danas manje proizvodimo nego pre 10 godina.
I na kraju, pominjati Miltona Fridmana u pozitivnom kontekstu je krajnje problematicno. Fridmanovo ime se moze pominjati samo u kontekstu opsteg haosa i poremecenih ekonomskih sistema, a ne u pozitivnom kontekstu.

@brm,
Ne znam da li je pitanje bilo retoricko? Ako nije, onda da odgovorim.
Srpski ekonomski sistem je u rasulu tako da trenutno punjenje budzeta najvecim delom zavisi samo od dva izvora: 1) PDV i 2) akcize.
Trenutno se od PDV dobija cak 10 puta vise novca nego od poreza na profit preduzeca. Usled nepostojanja pravne drzave na delu imamo evaziju poreza na profit preduzeca, pa se tako po tom osnovu dobije svega (mislim) oko 160 miliona evra. Da stvar bude jos crnja, cak i sada se od PDV-a na uvoznu robu dobija duplo vise novca nego od PDV-a na domacu robu. To znaci da odrzanje sadasnjih budzetskih prihoda direktno zavisi od uvoza. Sto manji uvoz - to manji budzetski prihodi. Nije potrebno mnogo pameti da se shvati da je to nenormalan sistem. Daleko bi bolje bilo kada bi se taj novac dobijao od carina ali to se ne sme ni pomenuti jer bi to bilo suprotno onome za sta se zalaze Milton Fridman. Vidite, u tome je razlika izmedju “savremeno obrazovanih ekonomista” i konzervativnih ekonomista koji se pre svega oslanjaju na zdrav razum i elementarnu logiku.
Svaki dalji pokusaj povecanja nameta imace suprotne efekte jer se suva drenovina ne moze cediti. Porezi se mogu podici samo ako ciljna grupa budu bogati a ne siromasni, ali onda se time gubi biracko telo sadasnje stetocinske vlade pa se onda tako nesto ne moze ocekivati.
Drugi nacin stvaranja budzetskog suficita je na rashodnoj strani. Najbolje bi bilo kada bi se otpustila drzavna birokratija koja se za poslednjih 9 godina usestostrucila (sa 5.000 na 30.000), ali to je opet stetocinsko biracko telo, pa se ni to ne moze izvesti. Dakle, jedini nacin za budzetski suficit je smanjenje penzija (udri na najslabije).
Najbolji nacin za povecanje prihoda je otklanjanje dispariteta cena struje i vode (a dividenda isla u budzet), ali bi se onda videlo da ta javna preduzeca prave milijarde evra profita i da nisu gubitasi (kako se sada govori), a to onda otezava prodaju javnih preduzeca ispod cene svojim stranim gospodarima.

Dimitriju,

Da pokušam da pojasnim par stvari:

1) Privredu guši uvoz ali i visoka javna potrošnja. Moj predlog je što se uvoza tiče da se dinar dovede u «ravnotežu» to jest da se dozvoli njegov dalji pad čime će uvoz pasti, a izvoz porasti. Padom javne potrošnje se ostavlja prostor za štednju koja se preko finansijskog sektora investira. Valjda Vam je poznata osnovna makroekonomska formula da kada javna potrošnja pada rastu investicije.
2) Gde novac od štednje može da ode do na investicije. Uz unapređenje poslovne klime to je jedno mesto gde može da ode, posebno uz depresirani dinar. Ja sam naglasio da monetarna politika može da bude labava samo uz restriktivnu fiskalnu politiku. Uvoz mora biti liberalizovan ali nizak dinar će ga dovesti na relativno niži nivo u poređenju sa izvozom. Da smo imali labaviju monetarnu politiku, imali bismo slabiji dinar i ne bismo imali špekulantski strani kapital koji je ostvarivao visok povraćaj na visoke kamatne stope u Srbiji. Zar ja nisam rekao da inflacija na srednji i duži rok i dolazi samo od povećanja novčane mase tako da ona ne predstavlja opasnot. To je prvi zaključio Fridman i zato sam ga pomenuo.

Budžetski suficit treba da bude opšta politika. U situacijama krize može se dozvoliti mali deficit, ali kratko. Inače suficit ne znači da javna potrošnja treba da se prepolovi. Planirani deficit ove godine je 4,2 odsto. Ne treba mnogo da budžet bude uravnotežen, čemu treba težiti. Uostalom, pogledajte šta rade Britanci, Poljaci, pa čak i EU. Nadam se da možete pročitati članak Oli Rena o neophodnosti kresanja javne potrošnje i deficita u Evro zoni, ili odgovor Kamerona Obami, da je dalje javno zaduženje opasno, ili studije koje pokazuju da sa rastom zaduženosti preko 80 odsto BDP-a pada stopa rasta BDP. Uostalom, kome ćemo da ostavimo taj dug? Da li naša deca treba da plaćaju to što mi trošimo više nego što možemo? Da li oni treba da plate to što pogrešnom ekonomskom politikom smanjujemo moguću stopu rasta i njihov kvalitet života a na taj način i perspektivu ovog naroda i Države?

Slažem se sa Vama da će kvalitet života da padne, ali ne na nivo iz Miloševićevog perioda. Ali to je rezultat pogrešne politike koja se sada plaća. Zar to nije tema ovog teksta?

Gospodine, na kraju bih Vam preporučio da pre nego što išta dalje kažete o Miltonu Fridmanu pročitate neku od njegovih knjiga. Za početak preporučujem: Kapitalizam i sloboda, Slobodan izbor, ili kapitalno delo: Monetarni trendovi u SAD i UK: Njihov odnos prema prihodu, cenama i kamatnim stopama 1876-1975.

Dimitrije,

ako 50% budžeta R. Srbije puni PDV na uvoznu robu onda je svaka priča o "uvozničkom lobiju" suvišna. Država je je tu glavni i jedini razlog spoljnotrgovinskog suficita a ne neki Beko, Mišković i ini klonovi i frontmeni. Ako mere koje predlaže Ralević neće doprineti padu istog šta hoće, po Vašem mišljenju?

Cene Telekoma jesu najveće u regionu ako se uzme u obzir očajan nivo kvaliteta. 40.000 dvojnika u Srbiji je cena te jeftine (mada ne više) osnovne mesečne pretplate. Cena od 12-18 dinara za minut razgovora sa Podgoricom i Banjalukom (duplo više nego sa Parizom, Vašingtonom ili Londonom preko pozivnih kartica koje izdaje isti Telekom) je cena je "jeftinoće" telekom usuluga u Srbiji. Da li to guši našu privredu ako znamo da najveći (u apsolutnom smislu) spoljnotrgovinski suficit Srbija ostvarju sa Republikom Srpskom (i BiH) i najmanjim susedom (najveći suficit izvoza proporcionalno uvozu)? Ko za koga ovde lobira, Rade Ralević za fiktivnog i nepoznatog kupca Telekoma Srbije (koji ne može doći dovoljno brzo) ili Smiljanićka i Kačarević za pajtose sa ETF koji zamišljaju ekonomiju kao Mali Perica ("kada dođu Nemci kupovaće samo od svoje telekom industrije").

...
Pitate me da li mi je poznata osnovna makroekonomska formula “da kada javna potrosnja pada – rastu investicije”. Ne, ta formula mi nije poznata jer se trudim da ne pamtim pogresne formule. Uzmimo primer: mozete sada prepoloviti javne rashode, agregatna traznja bi pala, pad agregatne traznje bi uticao na smanjenje proizvodnje (jer se roba ne moze plasirati), doslo bi do pada zaposlenosti itd. Ako je sve to tako, na osnovu cega bi onda doslo do rasta investicija? Tu formulu mozete precrtati, kao sto mozete precrtati i te udzbenike u kojima se ona nalazi. Taj model se moze primeniti samo u normalnim sistemima gde je poremecaj mali, ali ne i u poremecenim sistemima kakav je nas.

2) Ne mozete sa jedne strane voditi restriktivnu fiskalnu politiku a sa druge strane ekspanzivnu monetarnu politiku. Fiskalna i monetarna politika moraju da budu uskladjene i da idu u istom smeru a ne u suprotnim smerovima. Ako cemo posteno, NBS je donekle vodila restriktivnu monetarnu politiku (visoke kamatne stope) ali to nije sprecilo prezaduzivanje privrede i stanovnistva. U isto to vreme fiskalna politika je isla u suprotnom smeru. Vi sada predlazete suprotno: da monetana politika bude ekspanzivna a da fiskalna politika bude restriktivna! Nemojmo se skrivati iza nejasnih terminosloskih skrivalica. Vi predlazete da se sa jedne strane u sistem ubrizgava jeftin novac, a sa druge strane se zalazete da se smanje porezi, a sve to bi po vama dovelo do toga da privrednici krenu sa procesom investiranja. Klasicni liberalni model: radnici ne treba da imaju nikakva prava, plate neka budu minimalne, poslodavcima treba smanjiti poreze i davati im subvencije i povlastice, a onda ce sve da procveta. Da, “drzava treba da bude tako mala da moze da stane u kadu, a onda je u toj kadi treba udaviti”. Takav sistem moze da dovede samo do dve mogucnosti : 1) do ropskog sistema u kome imate prebogate gazde i gladne robove, ili 2) do revolucije.
...

Slazem se da nam je sada ostao samo dinar kao mera odbrane ekonomije, ali ja na to ne gledam kao na trajno stanje. Ja ne polazim od pretpostavke da “EU nema alternativu”, pa samim tim i ne gledam na liberalizovanu ekonomiju kao na sveto pismo. Sistemi se menjaju, imperije propadaju, nadam se da ce i EU uskoro otici u istoriju, a sa njom i ceo liberalni koncept. Ne moze postojati liberalizovana trgovina i monetarna unija, a da sa druge strane ne postoji i jedinstven fiskalni prostor. Ili cemo imati jedinstven privredni prostor, sa potpunom slobodom kretanja radne snage, roba i kapitala, ili cemo imati svoju drzavu koja se mora ekonomski braniti. Trece ne postoji. Kada bi EU zaista funkcionisala onda ne bi bilo moguce da prosecna plata u Nemackoj bude 3000 evra a u Bugarskoj 200 evra. EU ne funkcionise niti moze da funkcionise jer drzave nisu ekonomski kompatibilne.

Ne treba karikirati ekonomski sistem i makroekonomsku logiku poistovecivati sa Crvenom Sovjetijom.

Sto se tice budzetskog suficita i toga da nam je do budzetske ravnoteze “potrebno samo malo”, tu ste u velikoj zabludi. Sistem je pred raspadom, a da se ne bi raspao ove godine je drzava u sistem vec ubacila preko milijadu ipo evra (1,3 mld samo na odbranu kursa), a do kraja godine ce ta cifra verovatno premasiti 3 mld evra. Dakle, da nije bilo pozajmljenog novca, ne bi bilo uvoza, da nema uvoza ne bi bilo velikog dela budzetskih prihoda, a onda bi se sistem raspao. Ostajem pri svom stavu, da bi se budzetski deficit uravnotezio potrebno je da se javna potrosnja prepolovi, a ako se ona prepolovi, drasticno bi se smanjila i privredna aktivnost, a to bi dovelo do toga da bi industrijska proizvodnja bila za 30% manja u odnosu na proizvodnju za vreme Milosevica. I to sve pod uslovom da nam neko oprosti drzavni spoljni dug, jer sa servisiranjem tog duga mi bismo doslo u situaciju da za javnu potrosnju ostaje NULA dinara. Treba biti ozbiljan, stetocine su unistile sve cega su se dokopale i tu spasa nema.

@Dimitrije
Sjajno!!!

@Igore,

Zbog ogranicenja od 2000 karaktera, skracivao sam tekst vise puta pa je to razlog za nejasnoce. Kada se govori o pivarskoj industriji, ako se upotrebi logika onda ce se shvatiti da se ovde ne radi o lokalnom monopolu nego o regionalnom ili cak internacionalnom monopolu (kartelu). Zloupotreba monopola se ne moze uvek videti prostom komparacijom cena proizvoda, vec se mora uci u strukturu troskova, u kvalitet proizvoda, kao i u visinu profitne margine.

Za neke od navedenih industrija vazi receno (da svoje proizvode prodaju skuplje nego u drzavama u okruzenju), a za neke industrije vazi drugaciji model zloupotrebe. Kad vec pricamo o pivu, onda da se zadrzimo na njemu. Kao prvo, InBev i Carsberg su prvi usli na trziste Srbije i u prvim godinama nakon ulaska koristili su se damping cenama. Konkretno, pivo Becks se prodavalo za oko 30 dinara u isto vreme dok je u Nemackoj to pivo bilo 3 puta skuplje. Drzava je multinacionalim kompanijama dozvolila da damping cenama uniste domace proizvodjace, tj. konkurenciju. Pivarski kartel trenutno ne zloupotrebljava cenu jer je usled krize doslo do velikog pada prodaje pa je moralo da dodje do korekcije cena. Bitno je to da je monopol formiran, a to sto trenutno cena piva nije enormno visoka nije posledica nepostojanja monopola, vec elasticnosti traznje. Za pivarski monopol je najvaznije da je konkurencija unistena, a cena ce se formirati u skladu sa kupovnom moci stanovnistva. Pivo spada u proizvode ciji su transportni troskovi prilicno veliki pa je samim tim uvoz neisplativ, a pogotovu je neisplativ kada iste kompanije kontrolisu i pivarsku industriju zemalja u okruzenju.

O kvalitetu piva, zakonu koji regulise tu materiju, o pivskom sladu, o razlozima pucanja MB-a, o unistenju BiP-a koji je u bivsoj SFRJ imao trzisno ucesce od 50%, o propustenoj sansi za izvoz piva u Rusiju, i uopste o tehnoligiji razaranja domacih kompanija, mogao bih napisati barem 50 stranica, ali prostor to ne dozvoljava, a i malo je off topick.

Postoje tri osnovna faktora značajnog ekonomskog rasta: štednja i investicije (stvaranje kapitala), obrazovanje i R&D (tehnološki napredak). U cilju promovisanja rasta Vlada mora da podigne nacionalnu stopu štednje i investicija, eliminisanjem budžetskog deficita ili čak stvaranje viška, uz istovremenu politiku jeftinijeg novca i nižih kamatnih stopa. Da bi proizvodnja u budućnosti rasla mora da se promeni sastav potrošnje u korist investicija. Mešavina kojom se ovo ostvaruje je restruktivna fiskalna politika (G ↓, T ↑) i podsticajna monetarna.

Ova promena, dakle, zahteva višu stopu nacionalne štednje, nišu javnu i/ili privatnu potrošnju u korist investicija.

Ja ne znam kako bolje ovo da objasnim osim da dodam da se oko ovoga slažu novokejnzijanci i novoklasičari.

Ko Vas je naučio da fiskalna i monetarna politika moraju da idu u istom smeru? Stimulativna FP i stimulativna MP vode na početku oporavku, ali veoma brzo dolazi do rasta inflacije. Ukoliko se nastavi takva politika, inflacija se ubrzava i ..... znate već.

Restriktivna FP i restriktivna MP vode u recesiju jer su kamatne stope visoke, što vodi padu investicija, recesija se nastavlja dok se ne promeni nešto.

Gospodine Dimitrije, posle ovih stavova zamolio bih Vas da se uzdržite daljih komentara o makroekonomskoj i uopšte ekonomskoj politici.

Gospodine Ralevic,

Pokusao sam da pojednostavim stvari i da usmerim diskusiju na trgovinski bilans umesto na platni bilans, ali vi sirite tu pricu iako je jasno da ce rezultat biti isti. Sasvim je jasno da dinar moze biti uravnotezen i u uslovima trgovinskog deficita, ali vam je promakao onaj deo u kome govorim o nasoj prezaduzenosti. Devizne doznake imaju ogroman znacaj za privredu Srbije. Da je bilo pameti taj potencijal bi za samo desetak godina preporodio Srbiju, ali je problem u tome sto je sada taj potencijal potpuno anuliran visinom spoljnog duga, tj. kamatama koje se moraju placati za otplatu tog duga. Za servisiranje duga mi svake godine moramo platiti oko 4 milijarde evra, a i doznake iz inostranstva se krecu oko 4 milijarde evra. Dakle, ova stetocinska vlast ne samo da je unistila sve cega se dotakla, vec je otisla i korak dalje – unistila je i sansu da nam u skoroj i daljoj buducnosti bude bolje.

Slazemo se mi da je nuzno smanjiti javnu potrosnju, tu nema nikakvog spora, ali se ne slazemo po pitanju efekata. Vi kazete da ce smanjenje javne potrosnje pokrenuti investicije, a ja kazem da se to nece desiti. Javna potrosnja se mora smanjiti jer se ona sada, prakticno, finansira od spoljnjog zaduzivanja. Cak i sada, u uslovima velike krize i nemastine, nas sistem zavisi od ubrizgavanja svezeg novca u visini od 3-4 milijarde godisnje. Sada se svako moze pitati: pa dobro, gde odlazi toliki novac koji je skoro jednak nasem celokupnom budzetu? U tome je problem, taj novac odlazi iz sistema kao kroz protocni sud. Nas sistem je pun rupa, koliko god novca ubacite u sistem – on istog trenutka ode iz sistema. Prevashodni makroekonomski zadatak je – krpljenje rupa i sprecavanje odliva kapitala.
...

...
Gospodine Ralevicu, mi se nalazimo na suprotnim pozicijama i tu spasa nema. Vi me pitate “ko vas je naucio da monetarna i fiskalna politika moraju ici istim smerom?”. A ja vam kazem, to ne treba da se uci, to je stvar razuma i logike. Ako zelite da pokrenete voz iz mesta, onda ga svi guraju u istom pravcu a ne u razlicitim pravcima. Ako zelite da zaustavite voz koji je krenuo nizbrdo, opet ga gurate u jednom pravcu a ne u svim pravcima. To je stvar logike. Prvo razmislite sta zelite sa vasom privredom i ekonomijom, a onda i fiskalnu i monetranu politiku usmerite ka tome. Mada mislim da po tom pitanju mislimo isto, samo na razlicite nacine shvatamo pojmove “restrikcija i ekspanzija”, a sve opet u kontekstu uvoz-izvoz. Vi mislite da ako privrednici budu osbodjeni nekih poreza da ce automatski doci do investicija, a ja mislim da ce taj novac samo izazvati jos vecu dubiozu u privredi i pogorsati trgivinski bilans. To je to.

Vi u vezi Telekoma razmisljate na nacin: “da li prodati vecinski ili manjinski paket akcija”, a ja kazem da ne treba provati ni jedan paket akcija vec da ceo paket postane drzavno vlasnistvo, i da celokupna dividenda ide u drzavnu kasu. Ako je telekom jedna od najprofitabilnijih kompanija u drzavi, onda ne postoji ni jedan smislen razlog da se takva kompanija prodaje. Prodali smo Mobtel da bi Dinkic “ulagao” novac u ski liftove!!! Prodajete suvo zlato da bi ste ga zamenili sa smecem? Ne, sva javna preduzeca treba da budu u stopostotnom vlasnistvu drzave jer je to poslednja linija odbrane srpske ekonomije. Ako JP budu prodata – mi smo mrtva drzava.

Kao sto rekoh, pomno pratim desavanja u Velikoj Britaniji, ali ne vidim sta je to tako pametno uradjeno. Jedna garnitura pravi haos, druga “kao” sprecava haos” a izmedju te dve garniture nema skoro nikakve sustinske razlike. Uostalom, Kenneth Clarke je jedan od vaznijih ljudi u Bilderberg grupi.

Dimitrije,



Zar to ne poništava vašu prvobitnu tvrdnju privatizovane industrije: cementa, piva, mleka, mesa, hemijskih proizvoda, trgovinski sektor itd., iako oni svoje proizvode prodaju skuplje nego u zemljama u okruzenju.

Prvo ste tvrdili da je pivo skupo u odnosu na regionalne cene, sada govorite o regionalnom oligopolu i naslućuje se iz vašeg pisanja i svetski, u slučaju da vas demantujem poređenjem regionalnih cena sa svetskim prosekom? Imam utisak da iznosite tvrdnje bez pokrića da bi naknadno vadili fleke kvaziteoretisanjem. Gde su Vam brojke? Kada Vam neko ospori teoriju potkrepite je empirijom, ne bilo Vam zapoveđeno, posebno kada govorite o cenama.



Vi ste napisali da je Srbima, po regionalnom standardu, skupo pivo zbog privatnog oligopola. Ispostavilo se ne samo netačnim već i da je tržište piva u Srbiji najviše fragmentisano u regionu.

Pretpostavljam da nemate ni podatke o strukturi troškova, kvaliteta proizvoda i profitne marže baš kao što niste imali ni za cene? Zašto me to ne iznenađuje? :)

...

@Igore,

Ne znam sta vas buni. Zasto vam je bitno da li se radi o lokalnom, reginalnom ili svetskom monopolu? Bitno je to da bez obzira na vrstu monopola – dolazi do distorzije trzista i da se cene ne formiraju na trzistu (jer trziste ne postoji) vec da se cene formiraju po principu: troskovi + profit, gde visina profita zavisi od kupovne moci stanovnistva i elasticnosti cena proizvoda. Ako je to tako, a jesta tako, zasto su se uopste prodavali ti sektori? Razlika izmedju privatnog i drzavnog monopola je samo u tome sto dok je drzava vlasnik monopola – novac (profit) ostaje u sistemu (bez obzira na manju efikasnost kompanije), a kada imamo privatni monopol onda profit odlazi iz sistema. Tu takodje imamo jednu paradoksalnu situaciju, sto je kompanija profitabilnija – vise novca izadje iz sistema. Dakle, nesto slicno kao kod bankarskog sistema: sto veca stednja – to vise novca ode iz drzave.
Sve sto sam rekao, rekao sam u vezi privatizacije Telekoma. Tadic rece da je potpuno svejedno da li je Telekom nas ili nemacki jer on nece otici nikud vec ce ostati gde je i sada. To je tacno, Telekom ce ostati gde je i sada ali PROFIT nece ostati gde je i sada vec ce napustiti sistem isto kao sto napusta sistem iz svih ostalih privatizvovanih kompanija. Ja u svom pisanju kao najveci problem izdvajam ODLIV kapitala, a odliv kapitala putem profita je samo jedan od nacina odliva kapitala. Po liberalnom konceptu, sve treba privatizovati, kompanije ce raditi efikasno, profit ce reinvestirati i time nastaviti sa podizanjem privrede, a drzava ce oporezovati profit i time puniti budzet. Problem je samo u tome sto niti kompanije reinvestiraju svoj profit u srpsku privredu, niti drzava moze da oporezuje profit jer ga kompanije skrivaju. Postoji hiljadu i jedan nacin za skrivanje profita. Dakle, stranci ovde kupuju samo strateska preduzeca ili preduzeca cije proizvode nije isplativo uvoziti (zbog visine transportnih troskova). Ostalo se unistava.

O ukusima ne treba raspravljati, vi kvalitet cenite na osnovu ukusa a ja na osnovu prirodnosti nasuprot kolicini hemije. Svako nase pivo iz bivse SFRJ je bilo bolje od piva koja se sada proizvode u Srbiji, ali da ne duzim o tome jer vi vec imate formirano misljenje. MB je bilo stopostotno pravljeno od koncentrata. Em je bilo vestacko, em nisu pogodili ukus, em su projektovali megalomanske proizvodne kapacitete od 5 miliona hektolitara (ceo trzisni kolac Srbije), tako da nisu imali ni teorijske sanse da ostanu na trzistu. Za razliku od njih, BiP je imao cak dve sladare, jednu u Cacku (najvecu na Balkanu) i jednu na “Mostaru”. Uostalom, celokupan BiP-ov asortiman je bio u potpunosti prirodan sve dok ga nisu prodali “Litvancima” (ovi navodnici nisu stavljeni tek tako, a o tome najbolje znaju gospoda Labus i ostali iz G17+). Oni su dosta toga unistili, ali BiP cak ni danas nije tesko spasiti. BiP se ne pije u Beogradu (jer je Beograd skorojevicki i pomodarski grad) ali u Sumadiji niko nece ni da cuje za drugo pivo osim BiP-a. U Rusiju je moglo da se plasira piva koliko god ste hteli, ali samo ako je prirodno pivo, tj. ako je pravljeno od vode, slada, kvasca i hmelja, a mi danas takvo pivo ne proizvodimo. Ugovor o bescarinskom uvozu piva sa Rusijom se odnosi samo na tu vrstu piva. U tom konktekstu sam i pomenuo Zakon o kvalitetu piva, ali vi to niste registrovali jer ne poznajete materiju pa samim time ne mozete da razlucite bitno od nebitnog. Zahvaljujem se na preporuci za diretora BiP-a, sa zadovoljstvom prihvatam vasu ponudu, mada, mrka kapa, cini mi se da je stafetna palica sada u rukama SPS-a.

@Nikola,
Svetska trgovina mi nije slaba strana, ali razmisljam na nacin: “ko se topi za pjenu sa vata, nad glavom se nadodaju ruke”. Mi se sada nalazimo u situaciji davljenika, da cemo uskoro morati da trazimo bilo sta sa cim bi sa svetom trgovali, pa makar to bilo i sa gubicima. Sa ovim tempom razaranja ekonomije uskoro cemo se naci u situaciji da necemo imati deviza ni za uvoz osnovnih potreba, pre svega – nafte i gasa. Potpuno se slazem sa tobom da su Rusi u pogledu kupovine isti kao i Beogradjani, pate od pomodarskog sindroma i u svemu pokusavaju da imitiraju zapadnjake, pre svega Amerikance. Jasno mi je i za probleme razradjivanja trzista i za transportne troskove (o tome sam vec i pisao) ali, nazalost, mi osim ruskog trzista nemamo drugog trzista na koje mozemo uci. Muka mi je od onih koji stalno pricaju o EU, a ne vide da mi na tom tristu ne mozemo prodati ni jedan jedini proizvod osim struje. Da nam nema Crne Gore, Bosne i Makedonije, nas izvoz ne bi presao ni dve milijarde evra. Racunam, ako dodje stani-pani, ne bi Rusi dozvolili da pocrkamo od zime, pa bi sa njima mogli da napravimo neku trampu kao kompenzaciju za naftu, a osim voca, alkoholnih pica i nekih konditorskih proizvoda – mi nemamo sta drugo da im ponudimo. Dakle, sva je prilika da cemo se polako vracati na barter aranzmane i klirinski dolar.

Sto se tice rasprave sa nekim diskutantima, ne radim to zbog njih ili sebe, vec zbog onih koji citaju ovaj sajt, zele da saznaju nesto vise o ekonomiji, a ne znaju kome da veruju. Sajt NSPM je poslednji bastion slobodne misli i trebalo bi ga odbraniti od najezde liberala koji se infiltriraju pod maskom opozicije. Jedan komentator je sjajno primetio: “autor zapravo trazi da vlast radi to sto je i tako i tako politika vlasti, samo jos vise”.
Diskusija sa autorom teksta me ne ispcrpljuje, naprotiv, mogao bih ovako svaki dan da napisem po neku stranicu, a da li se radi o alter egu, ne znam, sasvim je moguce, ali to je vec na moderatorima NSPM-a da provere.

Dimitrije,

formule sadrže promenljivu neto izvoz (NX) tako da se ne odnose na zatvorenu već na otvorenu privredu.