Комунистичко-антикомунистичка "дискусија" већ 70 година успешно прикрива и суштину рата 1941-45. на овим просторима и суштину титоизма.

Pohvale za tekst. Naravno, Druga Srbija i nacionalisti se slazu u antikomunizmu,i nacionalisti "stvaraju" svoje izmisljene komuniste protiv kojih se bore. Jos je grotesknije sto se neki Drugosrbijanci prepoznaju u ovoj slici nacionalista i sa njom identifikuju..to je slika "levice". Zgodno je kako se i jedni i drugi sluze relativizovanjem i revizijom istorije. Cak mogu da zamislim ove ljude i kako se zalazu kao u Poljskoj za zabranu komunistickih simbola. Ova perfidna taktika oznacavanja drugosrbijanskih metoda "komunistickim" nije samo Antoniceva greska, mozda u ovom slucaju namerno ucinjena, bilo plod njegovih licnih asocijacija, bilo, motivisanim nekim postupcima od strane same "Druge Srbije'...ona je takodje jedna tendencija koja dolazi iz redova Druge Srbije a to je da prigrabi i odbrani "antifasisticko nasledje" i okrene ga protiv nacionalista. U cemu i jedni i drugi "koriste komunizam" kao orudje u medjusobnom obracunu koji je krajnje subjektivan i pristrasan.

И марксистички интернационализам и либерални мондијализам имају као заједнички идеал друштво без државе и без нације. Зато не треба да чуди што у односу на српско питање исте ставове имају домаће партије које се називају левичарским као и оне које величају либералне вредности. Не треба да чуди ни антисрпски карактер титоизма јер су Срби као нација били посебно стигматизовани од стране Коминтерне.То је суштина а све остало су, како каже М. Калик, појединости.

Са становишта аутора, Хрвата, нормално је да ће бранити комунизам. Јер је пројекат титоизма-комунизма и био срачунат да оствари велико-хрватске циљеве. И дан данас, под плаштом наводне кривице Срба, ''великосрпске хегемоније'' остварују се циљеви који воде ка стварању Велике Хрватске. Ове циљеве је одредио Јосип Јурај Штросмајер у 19. веку, као горљиви заговорник југословенства, а уствари велики љубитељ хрватства.
Аутор мора да зна да су српски културни посленици, током Титове владавине, били разапети на линији Београд-Загреб- Љубљана-Сарајево. У тој њиховој разапетости, потонули су у дубоку провинцију сви српски градови, Ниш, Крагујевац, Краљево, Пирот, Врање, Ваљево, Шабац, Ужице... У њима је посађена на насилан начин култура пијанства и кича, тзв. фолк култура.
Исте године када се ''решио'' Драже Михаиловића, Тито је увео коришћење латинице и прославу нове године као важног празника, што је у српском народу било просто незамисливо.
И тако се током његове владавине српки народ полатиничио, одродио од сопствене вере, што се на интернет странама зове ''унијаћење под звездом петокраком'', појугословенио у недопустиво великом проценту, једном речју изгубио национални идентитет.
Ми смо једини народ на свету који док се вози својим друмовима мора двапут да прочита како му се зову градови, реке, села, на ћирилици и на латиници. Све због мањина које никако да науче да читају ћирилицу. Па зар је то толико тешко?! Зато већински народ мора да чита на два писма, ваљда ћемо то напокон правилно схватити, да нам је уствари оспорено право својине над сопственом земљом! Ето поштовани г. Калик, то су плодови српске распетости да би се угодило тзв. ''браћи''.

„Једна политика не може да буде левичарска уколико не стави класну тематику на прво место односно захтев за праведном расподелом друштвеног богатства који се концентрише у питању својине“. Тачно. Остаје да М. Калик одговори на питање коме треба да буде упућен тај захтев.
Питање расподеле је заиста концентрисано у питању својине али ниједној комунистичкој партији на Западу не пада на памет да у своје програме унесе питање својине тј. национализацију приватних компанија. А што се тиче комунистичких партија на Истоку, укључујући ту и српску, оне су - невероватно али истинито - приватизовале оно што је било друштвено. Дакле, у тој ситуацији ниједна ПОЛИТИКА једноставно не може да буде левичарска. То је јасно и радницима и капиталистима само изгледа није члановима назови левичарских партија и теоретичарима домаће левице.

Чему та напомена да је Антонић некада био омладински функционер СК-а. Очигледно је еволуирао и то у правцу који није профитабилан.А врстан социолог је био и остао.

Не разумем најбоље Вашу примедбу. Ваљда се слажете са мном да о расподели одлучује власник. Мишковић одлучује како ће бити расподељен профит Делте а Фијат одлучује како ће бити расподељен профит Заставе. Док су Ц-маркет и Застава били у друштвеном власништву, о расподели (а самим тим и о платама), одлучивали су радници у складу са друштвеним нормама у које је - у складу са програмом владајуће социјалистичке партије - био уграђен принцип праведности. И шта сад? Социјалистичка партија је та која је одлучила да Ц-маркет, Заставу, ПКБ, Севојно, Сартид.... треба продати приватницима. Могла је да подржави те фирме или бар да има контролне пакете у њима. Али није. Потпуно их је препустила приватницима. И сада, уместо да држава као власник праведно расподељује, социјалисти се залажу да држава моли приватнике (којима су они продали друштвени капитал), да праведно расподељују. Мени то изгледа лицемерно и цинично.