зашто, на пример, не укинемо министарство војске и генералштаб?!
Инзваредан предлог. Честитке аутору за текст. Право мало освежење за напаћене и медијске испране српске мозгове.
Препоруке:
0
0
2
понедељак, 05 јул 2010 14:19
Апостата
Одличан коментар, на жалост, Србија у којој доминира политичка и друштвена елита дубоко огрезла у корупцији и потпуно зависна од западних центара моћи није у стању да заштити није своје грађане на територији коју контролише а камоли на КиМ или у иностранству. Али не треба само власт кривити за такво стање, добар дио одговорности сноси и српски народ чија је хомогеност и кохезија дубоко начета и који је у великој мјери изгубио осјећај међусобне националне солидарности. Све док се у свијести сваког припадника ове нације не пробуди осјећај националне припадности бићемо осуђени на прогоне и шиканирања.
Препоруке:
0
0
3
понедељак, 05 јул 2010 14:47
М.И.Т.
Баш се чудим како аутор није у свом тексту поменуо и америчку CIA. Невероватно је како су ту нашли места и навијачи и командоси, и Косово и Турска, и Газа и Африка... Чак и мигови које обарају топовима, непосредно изнад Титовог мерцедеса или нечег што на то подсећа, све до наших генералштаба и војске који су експонати које треба укинути...
Симпатичан је текст, духовит, али нажалост изван димензија. Бабе и жабе никако не иду заједно, то чак зна и Вук Драшковић. Није Србија Израел, ни по спољнополитичком положају, ни по лобистичком утицају, ни по економској снази, ни по, што је најважније, осећају патритизма представника својих народа. Израел је створио државу, Срби су је изгубили. Израел је купио себи државу, Срби су своју продали. И да не дужим. Нема ту места за аналогије. Значи, текст јесте освежење, јер ме је насмејао својом наивношћу, добронамерношћу, чак и поштењем, али пре свега прилазом проблемима - како мали Перица замишља свет.
Препоруке:
0
0
4
понедељак, 05 јул 2010 15:04
симонида
многи тако размишљају, многи знају да не би било рата на овим просторима да су командоси раговали нарочито када је настала побуна када су се спустили на загребачки аеродром а "њихова клика" била спремна на домовинско бежање као и 1944-45!нажалост ми нисмо израел и немамо више пријатеља. 1991-1992 то су наши командоси могли да ураде, сада просто сумњам и да их имамо!
Препоруке:
0
0
5
понедељак, 05 јул 2010 15:34
Дејан
Израел је највећи савезник САД, нас су Американци бомбардовали, увели зону забране летења, копнену зону безбедности, наш сваки покрет прати ескадрила у Авијану.
Америка је показала да ће без оклевања да употреби силу против нас.
Причати о командосима је мало нереално, ако не и неозбиљно за овакав аналитичан сајт.
Спусте се командоси у Митровицу, и среде пар шиптарских терориста.
И онда?
Шта ћемо са Србима у Обилићу, Грачаници, Косову пољу.
Шта ћемо да радимо са Србима у Штрпцу и у Метохији.
Или рецимо, одлучимо да ликвидирамо истакнуте вође ОВК, који су уједно чинили злочине 98-99.
Јесте спремни за урбани тероризам као начин освете?
Ми неким безвезним европским чиновницима не смемо да кажемо не, а супротставићемо се непријатељу који је далеко спремнији да страда за остварење циља, и још има подршку САД.
Уосталом, никад се превише нисам дивио израелској војној моћи. Добијали су војну помоћ, заштиту у УН и ветар у леђа који никад није виђен у историји. У тој ситуацији је већи проблем било изгубити, а не добити рат. ОВК је усоталом пример шта медиокритети уз помоћ САД могу да ураде.
Препоруке:
0
0
6
понедељак, 05 јул 2010 15:45
Светислав Скомрачник
Српска политика треба да изађе из анонимности као и коментатори овог сајта. Све док се то не деси не пише нам се добро. Ипак, не мислим да треба срљати, а и не видим могућност снажног одговора ове Србије, која је испод нивоа сваке државе.Да би дошло до конкретног одговора нису само потребни командоси, које можемо некако да скрпимо, него је потребно да цео систем функционише, а он је, нажалост, у распаду.
Препоруке:
0
0
7
понедељак, 05 јул 2010 15:50
Горан
Добар текст и добра смерница за будућност.Србија је у сличној ситуацији као Израел, значи, преписати организацију државе, војске, безбедносних службу и начин деловања од прве до задње речи и поступати тако. Овде се изузимају савезници, који нису САД и конгломерат њених вазалних држава.Мораћемо потражити друге, а то неће бити тешко, избор се сам намеће.Учимо и преписујмо од најбољих.Можда је некоме ово смешно? Смејали су се и Јапанцима када су копирали ај би емове компјутере, као и Кинезима, а сад се више нико не смеје.
Препоруке:
0
0
8
понедељак, 05 јул 2010 15:54
Spetsnaz
E otkad ja pricam da ovde nema ni slova D od Drzave . Nas realan nivo oko vojne sposobnosti je verovatno pri dnu ako ne i na samom dnu . Nit imamo vojsku , nit generalstab a ponajmanje ministarstvo odbrane . E sad da se ukinu oba ta tela nije uopste losa ideja , samo onda ostaje problem koji bi tur-operater sredjivao poslove oko prijema i smestaja delegacije ONO i DSZ iz Ohaja . A i ko bi potpisivao sporazume o saradnji sa drzavama iz okruzenja .
Eto da budem konstruktivan a da ne bude reklama moglo bi ministarstvo turizma da preuzme ulogu ministarstva odbrane i problem je resen .
E sad ko ne veruje da nam se isti problem javlja dva puta u sto godina nek procita " Marko Kraljevic po drugi put medju Srbima " od Radoja Domanovica pa ce mu sve biti jasnije .
Препоруке:
0
0
9
понедељак, 05 јул 2010 15:59
Неофит77
Мислим да аутор претерује и да нисмо у свему гори од Израела, ајд нек провери колико је мазохистичких извињења на различите адресе послао наш Председник а колико сви Израелски, какви Израелци, ситне су они рибе за нас ;))
Препоруке:
0
0
10
понедељак, 05 јул 2010 16:02
milan
Nažalost sve bi bilo moguće današ dragi Predsednik nije potpisao da Euleks može da uđe na Kosovo ,čime je zapečaćena sudbina Kosova i srba na Kosovu.Što se tiče Izraela teško da se možemo uporediti sa njime jer tad je bila i druga situacija i politička i svaka druga u svetu kad se "uspostavljao" Izrael.sad je to nemoguće.
Препоруке:
0
0
11
понедељак, 05 јул 2010 16:29
Момчило
Овај текст је толико наиван да је то страшно. Поредити Израел и Србију? Мосад и Биа?
Па ова планета на којој ми живимо превише је мала да би имала много "Мосада" и много земаља које могу себи да приуште да не "зарезују" никог ни пет посто, као што то може да приушти Израел то јест Америка, јер ово двоје више нико нормалан не раздваја. Управо што су Израел то јест Америка такви, Србија је оваква.
Једно друго искључује. Не може јак Мосад и Израел, то јест јака Америка и ЦИА, а на другој страни моћна и независна Србија са јаком обавјештајном службом. Једино у случају да је Србија на истој таласној дужини са Америком то јест Израелом, али из неког разлога ове двије државе нас не доживљавају као пријатеље. И све док је тако, и све док не препознамо природног савезника и одбијамо његову пружену руку (Русије), нама ће ЦИА, МОСАД, МИ5, и ко све не, да растуре и ово мало од државе што је остало.
Неутралан се не може бити. Морамо се приклонити једном "царству", а ми смо одлучили да будемо вазали. Према томе...ћути и трпи, какви црни командоси, какве акције. нама сједе генерали НАТО'а у генералштабу. Исти ти који раде за Мосад и Циа.
Препоруке:
0
0
12
понедељак, 05 јул 2010 16:47
Darth Vader
Mislim da je ovo poredjenje Izraela u kojem i zene i muskarci moraju da sluze godinama u vojsci; koji ima najbolje obucene oklopne jedinice na svijetu, tako da svi okolo njih znaju kako bi se proveli kad bi ih napali; koji ima najobrazovaniju i najbogatiju dijasporu; koji je na vrijeme nabavio nuklearno oruzje i, na kraju, koji je ozbiljna drzava, sa jednom banana republikom kakva je Srbija koja ne bi mogla mobilisati 100,000 vojnika za rat; koja ima staru, komunisticku ekonomiju koja kaska za svim osim onih najgorih ekonomija u Evropi; koja ima elite nasljedjene od vremena komunizma, uvjek vise zabrinute za epitetima koje im Zapad dava nego za teritorijom i naradom...nek su oni faktori mira...liderai regiona, a to sto im sunarodnici zive u vrsti jevrejskog geta nije bitno; koja ima dijasporu vise zabrinutu da izadje Petkom i Subotom u vece nego da dobije kakvo obrazovanje; koja jednostavno nije ozbiljna drzava jednog ozbiljnog naroda je krajnje neumjesno...krajnje neumjesno poredjenje. Ipak Izrael je Izrael a Jevreji Jevreji ...Srbi jednostavno nemaju ni disicpline, ni dalekovidosti a ni hrabrosti da bi stvorili drzavu poput Izraela i branili je onako kako je Jevreji brane.
Препоруке:
0
0
13
понедељак, 05 јул 2010 16:48
Ultravoice
Ja vec godinama pricam da mi treba da se ugledamo na Izrael. Mi ne mozemo biti Izrael (kako su predjasnji komentatori mudro, hitro, i porazeno primetili...), kao sto ne mozemo biti ni Holandija. Nasa pozicija ima svoje specificnosti i uslovljenosti. Ali to ne znaci da ne treba da preuzmemo odredjene modele od njih, jer bi nam znacajno pomogli u nasoj situaciji.
Organizovanje aktivne sluzbe bezbednosti koja radi svoj posao, poput MOSAD-a, umesto sto sluzi za stranacke obracune i prisluskivanja, je recimo nesto sto se ne moze osporiti kao dobar pravac.
Sirenje svesti o realnosti nase pozicije bi isto pomoglo, jer nista dobro necemo uraditi za sebe, niti cemo stici tamo gde zelimo, sa ovim ruzicastim naocarima koje kolektivno nosimo. Treba da nam bude jasno da za nas ne vaze ista pravila kao za ostale evropske narode. Nas interes nije bitan, nasi zivoti nisu bitni, nasa kultura nije bitna, nasa istorija nije bitna, mi smo gradjani treceg reda u toj Evropi. To je realnost, a izjave EU i domacih zvanicnika su sedativi za nas zbunjeni um. Ruzicaste naocare.
Tek kad skinemo te naocare cemo biti u stanju da nalikujemo Izraelu. A Izrael ce pomoci koliko moze kad vidi da u takvoj Srbiji ima pouzdanog, doslednog, ozbiljnog partnera, sa tradicionalno dobrim odnosima i prijateljskim narodima. To je vrlo vazan saveznik i uzro za imati, pogotovo za Srbiju.
Uostalom, valjda cemo raditi i na popravljanju svoje pozicije, i manevarskog prostora koji bi imali za a-la-mosad piruete, kad skinemo ruzicaste naocare. Ne posmatrajte stvari od primera do primera, i slucaja do slucaja, nego ih ukomponujte zajedno. Ne mozete izaci sa "ma ajte, to je nemoguce, ovo je realnost" odgovorom na svaki predlog. Dajte malo vise samopouzdanja, entuzijazma i energije. Porazeni um nece pomoci sebi...
Препоруке:
0
0
14
понедељак, 05 јул 2010 16:54
Aleksandar
Ne moze Izrael da bude model ponasanja za Srbiju. Razlog je vidljiv sa Marsa. SAD podrzavaju svaki nivo brutalnosti koji izvodi Izrael i ulazu milijarde u vojnu opremu Izraela. U slucaju Srbije, SAD podrzavaju svaki nivi brutalnosti terorista protiv Srbije i srpskog naroda, a pri tom opremaju teroriste vojnom opremom da bi izvrsavali svoja brutalna zlodela pa ih jos i obucavaju i rukovode u akcijama.
Usvajanje izraelskog recepta, ili bar odlucnosti u samo-odbrani od strane Srbije bilo bi opravdano medjunarodnim pravom, ali dzaba kad je to de facto objava rata Americi koja bi zahtevala da se pobede i siptarski teroristi i izbace SAD okupatori iz Bondsteel-a. Za to je potrebna prava vojska, mocno opremljena.
Nije uvek moguce da pobedi onaj na cijoj strani je pravo. Ponekad i banditi odnesu pobedu, obicno ne dugotrajnu.
Препоруке:
0
0
15
понедељак, 05 јул 2010 17:40
jarilo
kada pomislim na ministra vojnog g-dina sutanovca i kada pomislim sta nam nudi ovaj tekst medju redovima zapitam se da li mi zivimo u istoj Srbiji?
Препоруке:
0
0
16
понедељак, 05 јул 2010 17:45
milan
Interesantan tekst o jadnoj i bednoj Srbiji pod cizmom zapada. Kamo srece da Srbija bude i stoti deo drzava kao sto je Izrael, ali to je bojim se nemoguce, u nasem generalstabu sede NATO oficiri i naredjuju, Homen se ne vadi iz centrale CIA u vasingtonu, Srbija je nisko pala.....
Препоруке:
0
0
17
понедељак, 05 јул 2010 17:56
Контраш
Само ми нешто није јасно. Зашто ми мислимо да Израел има потпуну подршку у сваком смислу запада? Зашто мислимо да Јевреји владају светском економијом? Ако је то тако зашто се онда Израел налази на парчету пустињског блиског истока окружен апсолутно непријатељским земљама? Па ако је тако Израел тако моћан могао је направити државу на неком лепшем месту зар не? И није направио државу, само се вратио где одувек припада. И нима апсолутну подршку запада, видели смо реакције САД и Европе поводом инцидента са бродовима. Као што се води негативна медијска кампања против нас, тако се води и против Јевреја. Само је у једној ствари разлика: Јевреји никада нису имали владу која ради против националних интереса. А и направили су доста пријатеља који раде у њиховом интересу. И све што су успели (а успели су у много ствари)урадили су захваљујући огромном раду и жртвама. Јевреји су своју катастрофу доживели пре 2000 година када су их Римљани потпуно поразили. Ми можемо да доста научимо из њихове историје јер наша потпуна пропаст тек треба да уследи. Ако нам је за утеху, можда ћемо у изгнанству створити много научника као Израел и тако створити интелектуалну базу за будући повратак на Косово и Метохију кроз 2000 година.
Препоруке:
0
0
18
понедељак, 05 јул 2010 18:42
Илија
Српска војска је донедавно имала веома респектабилне специјалне јединице. Уз врхунску обуку имали су и искуство у борби (за војника непроцењиво). Српска власт је те људе буквално отерала. Поделили су им пензије и отказе, неке су прекомандовали.
Тихо смо прешли на НАТО стандард.
Ево како то изгледа, у најкраћем:
Сви сте видели вежбу препада на запоседнут објекат, понављају је сваком приликом.
Некада га је нападала ударна група од пар војника развијених у стрелце (раштрканих).
Сада га напада колона тзв. "гусеница"(први са штитом и остали иза њега са једном руком на рамену). То је сан сваког нападача -једна једина бомба и они су сви избачени из строја, неко лакше, неко теже повређен, али избачени из строја.
Понављам: Србија је увек имала изузетне војнике, али су они скрајнути у корист послушних курсиста.
ПС.
На промоцији официра 53.класе, после терористичког напада председник РС Борис Тадић рекао је да Србија неће реаговати. Када тако збори врховни комадант, шта да мисле млади официри?
Препоруке:
0
0
19
понедељак, 05 јул 2010 19:11
Jasna
E pa to je Izrael moze im se.Oni ne dobijaju sankcije i Nato bombe po glavama zbog "prekomernih oruzanih akcija".
Препоруке:
0
0
20
понедељак, 05 јул 2010 19:30
нд
За оне који мисле да се ништа не може:
...1804. год Србије није било и то неколико векова, Турци су у "сечи кнезова" побили све за које су мислили да могу да се побуне и учине нешто. Остао је Карађорђе, кога су "превидели" и топ од трешњиног дрвета...
Увек постоји начин и увек се нађе неко ко може оно што је, на изглед, немогуће.
На оно "против силе се не може", постоји и одговор "против силе се мора" а "кад је ученик спреман и учитељ се нађе".
Препоруке:
0
0
21
понедељак, 05 јул 2010 19:54
Станимир Трифуновић, раније, ПЕТИ ЕЛЕМЕНТ
Израелски "рецепт" није могућ ни у случају да се нешто догоди у Рашкој или Војводини а камо ли на Космету.
За то је потребно имати осећај за државу.
ПС: Наш модел Израелског "рецепта" је могао бити утуживање земаља које су признале независност Космета.
Сада је касно за све.
Препоруке:
0
0
22
понедељак, 05 јул 2010 20:08
Dubravko
Vrlo inspirativan tekst za sanjare i pravdoljubive. Doduse utemeljen je i na pisanim izvorima od drevnih kineskih (vestina ratovanja), rimskih (nekoliko izvora), do modernih ustava razlicitih drzava. Definicija je jedna jedina recenica koja se provlaci kroz vekove. DRZAVA SE BRANI SILOM. (tacka)! Ne postoji zarez, ne postoji ali, ne postoje demokratska sredstva sem sile (primena sile i monopol na njenu primenu su demokratske tekovine)! Ako je drzava demonstrirala silu ali nedovoljnu za potpunu odbranu no dovoljnu za bilo kakav dogovor, pitanje je sta ako se druga strana ne drzi dogovora. "DO GODINE U JERUSALIMU" Ono sto te ne ubije ojaca te. Nas ocigledno nije. Naivno je povuci paralelu izmedju Izraela cija je populacija ponosna na nacionalnu pripadnost i nas ciji se lideri gade pripadnosti istoj. Kada gospoda-drugovi-komesari kazu "mi smo srbi i kao takvi stitime prvenstveno interese srpskog naroda pa onda svih drugih koji zive sa srbima i pored srba", onda mozda mozemo razmisljati o autorovom tekstu. No svejedno, sjajan tekst i zasluzuje maksimalnu paznju.
Препоруке:
0
0
23
понедељак, 05 јул 2010 20:40
Владислав Б. Сотировић
Разлика између Израела и Србије је у томе што је Израелу West Bank USA а Србији је Западна Обала Босна.
Препоруке:
0
0
24
понедељак, 05 јул 2010 20:50
Zoran
Bravo za tekst. Treba vojsku ili naterati da bude prava vojska i drzavnu bezbednost da zaista to i bude, ili ih ukinuti da ne trose pare. A trose mnogo. Jedini problem je sto Izrael nije idealan primer, jer je to zemlja koja je, bar do sada, primala obilatu pomoc SAD, narocito u vreme pomenutih akcija... Mi smo, nazalost, u sasvim suprotnoj situaciji...
Препоруке:
0
0
25
понедељак, 05 јул 2010 20:52
Darth Vader
Ovi komentari dobro pokazuju kukavicku prirodu srpskog pristupa politici. Nikad se nista ne moze; te Izrael ima podrsku Amerike, kao da je ta podrska s' neba pala i kao da je uvjek bila tu; te Srbija bi odmah dobila NATO bombe, kao da Izrael nije dobijao bombe od svojih komsija a cesto i ono daleko opasnije...invaziju daleko brojnijeg i bolje snadbjevenog neprijatelja. Kultura impotencije koja Srbe nagoni da odustaju i prije nego sto pokusaju bilo sta je evidentna u svim sporama srpskog drustva. U politici se nista ne moze pa se mirno gleda patnja Srba na Kosovu; u fudbalu se nista ne moze pa svi krive losu srecu; u ekonomiji se nista ne moze pa svi ocekuju da ih drzava i drzavna intervencija spasu. Kultura impotencije i licne neodgovornosti je toliko duboko prodrla u srpsko drustvo da covjek jednostavno tesko moze zamisliti bilo kakav napredak. Srbi su jedan umoran narod, kojem nije vise bitno ni da se trka pobjedi ni da se zavrsi, vec samo da se nadje nacin da se od trke odustane.
Препоруке:
0
0
26
понедељак, 05 јул 2010 21:09
Коле
Има ли ико ?
Препоруке:
0
0
27
понедељак, 05 јул 2010 21:11
Стари Вујадин
Не слажем се са мишљењем појединих коментатора да је реалност другачија, Израелу се може итд.
Више сам склон да размишљам да нам се у реалном животу свакодневно сервирају бајке на разне начине.
Од нечег треба почети, па макар то била и машта. Млади спортисти увек на почетку имају неког свог идола, неки узор, онда почну да га копирају, па временом развију неки свој стил. Исто тако раде и уметници. Нека ради тако и Србија, јер се од Израела може много тога научити. Јако смо слични по непријатељском окружењу, и ми и они имамо свету земљу коју волимо. Разлика је што је њихова љубав активна, а наша пасивна до мазохизма и самоуништења. А то што Израел има јак лоби у целом свету, није им сигурно пало с неба, већ је проливено много зноја, као и одрицања. Они своје жртве не заборављају, а ми се својих стидимо. Ове године довели су пионире из Израела у Јасеновац и показали им где је било стратиште њихових предака, а ми по том питању ћутимо, бојимо се да поднесемо тужбу за 700000 уморених душа. Такође се не слажем са мишљењем да су САД и Израел једно те исто, јер да је баш тако, не би Рузвелт онако хладнокрвно враћао бродове са јеврејским избеглицама, као што је радио. У америчку војску долази све више онај последњи шљам. Израелску служи сав израелски народ, као и жене, и они су поносни на то, јер воле своју земљу. Резервни састав је одлично обучен, и код њих нећете наићи на неког ко одбија војни позив, напротив. Такође нећете наићи ни на једну особу која се боји урбаног тероризма, јер је то реалност у којој они живе. На Хаифу малтене свакодневно падају ракете које испаљује Хамас, али тамо ником не пада на памет да помисли, а камоли каже "дајте им Газу или Голан, само нека лепо живимо", као што се код нас размишља кад је у питању Косово. Уколико наставимо овако пасивно да се понашамо, бојим се да ће се шиптари окуражити да дођу до Ниша, а не заборавимо да у окружењу имамо многе који би нам се радо напили крви. Да ли је реалност учити или ставити главу на пањ и чекати.
Препоруке:
0
0
28
понедељак, 05 јул 2010 21:29
Биљана Николић
Пре двадесет година једна моја другарица ми је рекла да не жели да има децу јер, ѕашто рађати кад је дете осуђено да, кад тад, умре??!!
Ови безвољни коментари пуни одустајања,у истом су филозофском духу.
Препоруке:
0
0
29
понедељак, 05 јул 2010 21:31
Грешка?
Доообаар текст! На брзину сам их прелетео, добри и коментари.
Чини ми се да нико није прокоментарисао Шпегеља и оно крени-стани, као грешку, по аутору. Ваљда се људи више не сећају, било је давно. Ја се још увек сећам. И тврдим да ту није било грешке! Све је било договорено, осмишљено, подељено... Само изгибе народ, узалуд. По унапред написаном сценарију.
Препоруке:
0
0
30
понедељак, 05 јул 2010 21:50
Синиша Стефановић
Само неколико примедби.
Председник Израела има углавном церемонијалну улогу, какву би по Уставу требало да има и наш. Код њих се до тога држи. Садашњи председник Шимон Перес има нешто виднију дипломатску улогу просто зато што је Шимон Перес: од тога да је био секретар Давида Бен Гуриона и један од најзаслужнијих за развој изрелског војно-технолошког, научног и, каже се, нуклеарног програма. Политику, па и спољну, води влада и само влада, односно прву и последњу реч има премијер, данас Бенјамин Нетанјаху.
Када смо већ код улоге војске и односа према војсци, да поменемо основни принцип: када је Ариел Шарон постао премијер и почео да ломи Арафата, рекао је јасно и гласно да "У Израелу војска нема државу, већ држава има војску." Сам Шарон (кратко био један од миљеника Давида Бен Гуриона) је, међутим, био палмаховац и војничина вучје нарави. Генерали напоштају активну службу по закону и иду у политичаре: Јицхак Рабин, Ариел Шарон ... Тиме долазимо до интересантне појаве прожимања цивилног и војног, јасно видљивог у данашњој влади:
Данашњи министар одбране Ехуд Барак је учествовао у Ентебе операцији као директно подређен Јонију Нетанјахуу који је погинуо држећи се начела да се први повлачи последњи. Доцније је у истој елитној јединици био надређен Биби Нетајахуу, за кога је једном рекао да је "contractor" - кажеш му да оде и уради и опустиш се. Он уради. Барак је одликован још од "Кинеске фарме", веома тешког боја на јужном фронту у Јом Кипурском рату; учесник је "прељавог рата" против палестинских терористичких организација; одликован у Првом либанском рату; штићених Јицхака Рабина; бригадни генерал; шеф војне обавештајне; начелник генералшаба; министар одбране у другој Рабиновој влади, министар спољних послова у Пересовој влади; премијер; министар одбране у реконструисаној Олмертовој влади; министар одбране у другој Нетанјахуовој. (ИМА НАСТАВАК)
Препоруке:
0
0
31
понедељак, 05 јул 2010 21:53
драгослав павков
"...култура импотенције..."-права дефиниција стања српске националне свести.
Да бисмо се могли упоредити са озбиљном државом као што је Израел,најпре морамо сами са собом расчистити ко смо и какви смо.
Јесу ли наши момци (и девојке) спремни на служење војног рока на начин како се то ради у Израелу?
Какав то човек мора бити начелник Генералштаба који пристаје на чињеницу да авиони за које је једва обезбеђено гориво-сада не могу летети јер држава нема новца да им обезбеди гуме,па се лако може десити да апарат који вреди пар милиона долара буде уништен ради гума чија вредност је смешна за било какву државу?Је ли на видику понуда некој чланици НАТО из суседства да нам чува ваздушни простор?Може ли било ко нормалан замислити да Израел моли Сирију за надзор свог ваздушног простора?
Овако бих могао до сутра,али шта да се ради?
Специјалне јединице ВС и МУП-а су квалитетне и попуњене најбољим и најспремнијим војницима,односно полицајцима.Али,за њихову употребу потребна је одлука политичког руководства и логистика коју обезбеђију БИА,ВБА И ВОА.А управо то су места где је Србија "најтања".Политичари су нам-знамо какви,обавештајци и безбедњаци-потрошни материјал.Како се која власт етаблира-доводи своје људе,а стари се повлаче у анонимност и посвећују "бизнису".Док нови похватају контакте за рад и сарадњу,долази до промене гарнитуре на власти и Јово-наново.Тако да ови уместо да брину о безбедности земље,подацима о непријатељу и страним службама,људи су присиљени да размишљају о својим каријерама.
Али одржавање оваквог стања је неприхватљиво.Ако се нешто убрзо не промени,нестанак Србије,барем онакве како је замишља већина грађана је неминован.Само јака личност са израженим патриотским осећањима на челу је гарант опстанка,јер Срби су склони да се везују за личности уместо за програме странака.А онда-"Ако човек нешто хоће да уради,наћи ће начин...Али исто тако,ако одлучи да не уради ништа-наћи ће разлог."
Па сад,на нама је да изаберемо.
Препоруке:
0
0
32
понедељак, 05 јул 2010 22:16
Смиљански
Текст је одличан,честитам!Колико год то било нереално,али ипак би требало извући неке поуке из искиства Израела.Међутим,ништа није од јуче,па тако ни овај наш дефетизам,и малодушност.То је нешто што се стварало још од АВНОЈ-а,а можда и раније.
Да би се за Србију неко борио,он мора и да је воли,а то у нашем случају није тако.Ми још волимо Југославију,Броза,латиницу,нисмо Срби него људи са ових простора,или беогеађани,а можда и војвођани,не причамо српски него наш језик,равнодушни смо на химну,грб,заставу,,,,!Летујемо по хрватским острвима, тик уз усташке јаме где су хиљде Срба зверски побијене.
Србија је нестала из наших глава,и то је наш проблем,постали смо себични,и шта нас брига што мало,мало па неког Србина убију, или ране на Космету,није нас брига што нам оде Рашка област,и Војводина,а исти је случај и са Прешевом,Бујановцем,и Медевеђом!!!
Препоруке:
0
0
33
понедељак, 05 јул 2010 22:24
Синиша Стефановић
Лабуристи влади дају још једног интересантног човека, Бенјамина "Фуада" Бен Елијезера, војног обавештајца од заната који се наметнуо у Првом либанском рату, чије су везе ваљда само њему једином уистину познате.
Ту је министар за стратешка питања, са ликудове листе, Моше Буги Јаалон, бригадни генерал, начелник генералштаба у првој влади Аријела Шарона и људи безбедносно неискусни и зелени попут Дана Меридора, или без породичног педигреа попут Зеева Бенјамина Бегина.
Опзиција, Кадима, дичи се сличним биографијама: Ципи Ливни је позната по томе што је из војне обавештајне прешла у цивилну, Мосад, где је према ономе што се могло прочитати служила као један од кључних чворова у прљавом рату вођеном у Паризу. Њен главни супарник у партији, Шаул Мофаз, био је начелник генералштаба у време друге владе Аријела Шарона.
Све у свему ... то су влада и опозиција који располажу средствима и људством да се с њима, јуначење за арапски чаршију на страну, сваки разборит блискоисточни политичар и генерал, ако баш не мора, једноставно не би качио.
Укратко: сви најзначајнији политичари данашњег Израела били су војници и обавештајци од каријере и богатог радног искуства. Експеримент са Ехудом Олмертом (каријера у Кнесету) као премијером и Амиром Перецом (синдикалист) као министром одбране завршио погрешно вођеним Другим либанским ратом.
Србија и Израел су, укратко, у том сегменту неупоредиви.
Препоруке:
0
0
34
понедељак, 05 јул 2010 23:55
Velibor
Jedva sam stigao do opcije "posaljite komentar"...
SVAKA CAST za tekst!Ima poentu i nazalost previse poentira.
Samo malo,ali bar malo da se ponasaju kao Izraelci (vlada) gde bi nam bio kraj?
Препоруке:
0
0
35
уторак, 06 јул 2010 05:34
Сокенекос
Нико да помене да је нагла заинтересованост за «обнављање» Израела дошла са открићем нафте на блиском истоку, првенствено од Енглеза, почетком двадесетог века. Ко је цртао границе данашњих Арапских државица и када? Одговор: нафтне компаније запада. И наш трагични удео у првом светском рату је био за рачун Англо-зеленаша који су прво, мајским превратом склинили Аустријанцима наклоњену династију Обреновића и заменили је строго контролисаним масонима, Карађорђевићима, и друго, увукли нас онда у рат против Немаца који су себе ради и нафте жедне индустрије која је напредовала брзином светлости хтели да граде пругу Берлин – Багдад и тако обезбеде приступ нафтним пољима тада труле Отоманске Империје. Како смо прошли у том рату (скоро па да су нас истребили – вјечна слава светом цару Николају Романову те нас спаси потпуне пропасти!), а и по завршетку истог (кобни експеримент звани Југославија), боље је да ћутим. И у другом светском смо ратовали (и једни и други: Ч и П) искључиво за рачун Англо-лопова. Колико су нам били «савезници» у последњим ратовима које су изазвали опет за свој рачун, и сами смо већина проживели, тј., они који су преживели. У међувремену, успели су да инсталирају и своју трајну војну базу на блиском истоку под називом држава Израел. Одатле, користећи се религијским фанатизмом циониста, контролишу главну полугу своје моћи: нафту -- која им служи као подлога за иначе безвредни долар. Дакле, иза те тзв. свемоћне државе Израел стоји читава индустрија (нафтна и војна) која је носећи стуб њихове финансијске индустрије – која им се у последње време отима контроли (ко ће ако не драги бог?). Стога, поредити окупирану и измрцварену Србију управо од стране горе-поменуте коалиције са Англо-војном базом је смешно.
Препоруке:
0
0
36
уторак, 06 јул 2010 05:38
Сокенекос
(наставак)
Па ето вам доказа ко нам неда да остваримо бар минимум међународно-признатих права. Шта ми у РС да кажемо кад знамо да је Свен Алкалај тзв. Министар ино. Послова БиХ који нам запржи чорбу? Таквих примера је нажалост превише, али је суштина да смо од стране Англо-камариле употребљивани за њихове интересе, а када смо им засметали, шутнули су нас као стару конзерву низ улицу историје. У оваквом стању само нас јак савезник може одржати на површини да не потонемо скроз, а пошто сам непоправљиви Русофил, и пошто је историја то већ то доказала, Русија се саама намеће. Нејасно ми је како неко може да тврди да смо тобоже сами криви за ситуацију у којој смо. Већина нас и даље учи шта нас то снађе и одкуд тај гром из ведра неба? Рећи да смо мало радили на одбрани својих интереса је по мени ругање без потребе нама и нашем сметеном народу који је сада под окупацијом. Да ли памти историја нешто овако? Мислим на сатанизацију, Кафкијански Хашки суд, санкције (чак и спортске), мешање у унутрашње ствари, и на крају отворени рат и окупација? За овако мали народ, а без ичије помоћи, добро нас има и живих. И на крају, у Христу је спас. Ко издржи, спашен је.
Препоруке:
0
0
37
уторак, 06 јул 2010 12:04
Синиша Стефановић
@Сокенекос
Не доводим у сумњу свачије право да мисли шта хоће и како хоће те да исто каже, јасно и гласно.
Не свиђа ми се, међутим, када неко скривен иза надимка подастре хрпу предрасуда руске антисемитске провенијенције гарнираних позивањем на веру у Христа.
Дајте, стварно ...
Препоруке:
0
0
38
уторак, 06 јул 2010 14:36
пођимо од себе
13 понедељак, 05 јул 2010 17:48 Ultravoice
... jer nista dobro necemo uraditi za sebe, niti cemo stici tamo gde zelimo, sa ovim ruzicastim naocarima koje kolektivno nosimo. Treba da nam bude jasno da za nas ne vaze ista pravila kao za ostale evropske narode. Nas interes nije bitan, nasi zivoti nisu bitni, nasa kultura nije bitna, nasa istorija nije bitna, mi smo gradjani treceg reda u toj ...
- Тачно, ништа од тога није битно, чак ни многима од нас: рецимо, српски језик и ћирилица ...
Препоруке:
0
0
39
уторак, 06 јул 2010 14:51
Сокенекос
@Синиша Стефановић
Драги Синиша, можете ли ви да демантујете моју тврдњу у вези између открића нафте на блиском истоку и обнављању Израела? Или је то можда пука случајност? Колико би дуго трајала подршка Израелу када би нестало нафте тамо? То и јесте трагедија тог народа који служи као параван за интересе западних компанија, а ви мени спочитавате ту некакав антисемитизам. Створили су том политиком врзино коло у које смо и ми увучени.
До живота и ових и оних, петих и деветих им је (мулти-корпорацијама) стало као до лањског снега и спремни су на све у сврху заштите својих отетих царстава: сећате се Беслана?
И да, позивам се на Христа: мир божији међу људима добра воља.
И ми да смо им данас на руку (као што смо били у првом светском рату) би могли да се понашамо као што аутор текста предлаже. Али, нашли смо им се одједном на путу и раде нам то што раде. Не смем ни да помислим шта би се десило да је негде у Србији (не дај боже) убијен некакав доктор Албанац. Али пошто смо «геноцидне нарави» и треба нам «денацификација», понеко «споредно» убиство Србина и није вредно пажње. Једино логично питање остаје: ко је тај што намеће те озлоглашене двоструке стандарде? Ја ипак мислим ови горе «велики» који пре сто година искористише нас, данас Израелце, а сутра ко зна кога, за остварење својих мрачних планова.
А псеудонима што се тиче, живи се мени још који дан. Не знам ја ко прави и где и какве спискове. Није ваљда да верујете у «слободу изражавања»? Мутна су ово времена да мутнија немогу бити.
Препоруке:
0
0
40
уторак, 06 јул 2010 15:41
Дејан
Напоменуо бих и јединствени феномен да је Израел, као развијена земља, добијао сваке године бесповратну помоћ од пар милијарди долара од САД.
Колико значи спољни фактор говори и чињеница да би српски народ победио у грађанском рату 90-их у бившој Југославији, и самим тим диктирао своје услове за мир, а америчким мешањем смо доведени у позицију да будемо губитници, којима се још и суди.
Препоруке:
0
0
41
уторак, 06 јул 2010 16:20
Nenad
A sta Boris Tadic moze?
Ponizava nas gde stigne, usvaja deklaracije,izvinjava se.....
Препоруке:
0
0
42
уторак, 06 јул 2010 16:31
од свих по један
Треба нам и један Синђелић опет ...
Препоруке:
0
0
43
уторак, 06 јул 2010 17:38
PA
"Израел је створио државу, Срби су је изгубили. Израел је купио себи државу, Срби су своју продали. И да не дужим. Нема ту места за аналогије." Сасвим сте у праву! Србије неће бити јер СРБИ тако хоће!
Препоруке:
0
0
44
уторак, 06 јул 2010 21:11
све зависи на шта се троши
40 уторак, 06 јул 2010 16:41 Дејан
"... Израел ... добијао сваке године бесповратну помоћ од пар милијарди долара од САД"
- Добијала и Србија у протеклих десетак година, али од тога Србија није имала много користи, само поједини Срби и њихове (ово "њихове" можете тумачити како хоћете) странке.
Препоруке:
0
0
45
уторак, 06 јул 2010 21:26
gremlin
ovaj tekst - o "saginjanju srbije" zaista ima uproište u realnosti, počev od građana pa do vrha vlsti.
to se ne može neprimetiti, a naročito "nastaviti" kao da se ništa ne dešava. istovremeno, sebi "produživati" ugodan život, zamajavanjem naroda skrećući pažnju kojekakvim aferama. konačno, postao sam siguran, da za bilo kakav "atak" na državu i naciu država neće učiniti ništa, a pomoći niotkuda. jer: (što da ti dam ja, kad ti nije dao bog) ili šta će ti sloboda kad nemaš samopoštovanje (pamet).
Препоруке:
0
0
46
уторак, 06 јул 2010 21:57
au mile
У време када смо живели у озбиљној држави (не улазим у њену суштину), у СФРЈ, постојале су обавештајне и контраобавештајне службе, са неизбежном УДБО-ом, које су се бавиле ликвидирањем државних непријатеља. Најпозбатији је пример Анте Павелића, али и осталих из "екстремне емиграције" које је држава СФРЈ елиминисала као претњу држави и њеној безбедности. Камиоон са песком, као средство ликвидације, није измишљен непосредно пре атентата на Вука Драшковића. То је било опрпбано средство ликвидације сумњивих елемената који су се окуражили да се врате у СФРЈ и који су ликвидирани негде на путевима Лике и Далмације...
Те акције су разуме се најстроже чувана тајна.
Али ми смо далеко од озбиљне државе. Људи који се налазе у најужем руководству наше земље су под директном контролиом страних фактора, и очекивати неко државничко деловање од њих је наивно веровање, ако не и смешно.
Смешно је и наивно веровати да шиптарско-косовско вођство подржано од страних фактора није испланирало и организовало бацање бомбе које је довело до смрти угледног доктора. Циљ ове акције је да се у медијима створи слика о Србима као реметилачком фактору и да се припреми ситуација да косовска власт подржана од Еулекса успостави власт на својој територији и тиме коначно "стабилизујке" ситуацију на Косову. Последице тога ће бити вероватно потпуно етнички очишћено Косово, што је коначни циљ српских непријатеља,и чије спрвођење траје већ двадесет година.
Шта Тадић и наша држава за то време раде? Троше време на састанчење са европским званичницима и до бесмисла понављају дебилну флоскуку о "јасној европској перспективи Србије".
А за то време, као што Ђорђе Вукадиновић примећује, добили смо статус Војводине, признање независности Косова у виду примене Ахтисаријевог плана, прихватање наметнутог турског туторства ...
Препоруке:
0
0
47
уторак, 06 јул 2010 23:05
Дејан
@ au mile
УДБА није убила Анту Павелића. Живео је он сасвим мирно у Аргентини. Смртно су га ранила двојица некадашњих четника из Црне Горе.
Прича иде да су се били унервозили, зато су Павелића начели. Цркао је недељу дана касније у Мадриду од рана. Смртно рањеног су га преместили у Шпанију јер је постао "врућ кромпир" за дотадашњег домаћина.
О убиствима УДБЕ можемо да причамо ако говоримо о српској емиграцији. Рецимо убиство Драгише Кашиковића и његове осмогодишње ћерке у Чикагу.
СФРЈ ни по чему није била озбиљна држава, постојао је само апарат са циљем одбране режима.
Држава би још тада ликвидирала вође шиптарског и хрватског сепаратизма у иностранству да им је интерес државе био на првом месту.
Они су се само хистерично плашили Србије и српске државотворности.
Препоруке:
0
0
48
среда, 07 јул 2010 01:55
гђа ХаџиПешић
Судећи по неколицини коментара које овде прочитах, испада да би најбоље било да иѕвршимо колективно самоубиство уз опроштајно писмо у коме би напокон признали кривицу за сва недела из историје човечанства, почевши од оног којег је починио Каин убивши Авеља.
Док год дефетизам (којег неко овде лепо назва "културом импотенције") буде основа нашег понашања, никаквих помака бити неће, а док год се буду писали, објављивали и читали овакви текстови (колико год су само за сањаре, правдољубиве и поштене "Перице") мислим да још увек има наде...
Препоруке:
0
0
49
среда, 07 јул 2010 07:19
Jasna Simonović
Mislim da je primena "Izraelskog "recepta" na Kosovu jednako loša kao što je npr. loše "pasti sa drveta" na Gazimestanu, postati ministar zdravlja i vlasnik klinike u Beogradu!
Uzimati uopšte za pozitivan primer situaciju na Bliskom istoku koja decenijama liči na poprište bezumlja i obezboženog čovečanstva, kao uostalom bilo koje ratom zahvaćeno područje, isto je što i prepustiti svoje iskonsko poreklo amneziji, a budućnost autizmu....tako nekako...plastično medicinski rečeno...
Gajiti iluzije da se sa terorizmom može izaći na kraj na salonski način (kao što je bivša JNA!) ili na balkanski način (kao što su sve revolucije do sada) mislim da je glupo...
Možda je bolje baviti se top biznis terorizmom... Jer! Kad taj utihne, onda se bolje čuje...
Članak je lep i iz njega se svakako može naučiti svašta, možda najpre da ne treba leteti iznad "30 m"?!
Препоруке:
0
0
50
среда, 07 јул 2010 09:42
kosovar
Da li autor ima i nastavak filma posle akcije u Kosovu, da li onda Srpski komandosi na brzinu zauzimaju, Sarajevo, Knin i Vukovar.
Treca epizoda bi bila izlazak Srbije na More. Zauzimanje Crnogorske i Albanske obale.
Израелски "рецепт" није могућ ни у случају да се нешто догоди у Рашкој или Војводини а камо ли на Космету.
За то је потребно имати осећај за државу.
Тужно и тачно.
Препоруке:
0
0
52
среда, 07 јул 2010 11:25
гђа ХаџиПешић
Изгледа да су многи овај текст доживели као позив да Србија изведе војну акцију сличну израелској. Ја то нисам тако разумела (можда грешим). Чини ми се да је аутор хтео да каже да где постоји воља, има и начина. Нама је у овој ситуацији потребно соломонско решење, али га нећемо наћи ако одустанемо од тражења.
Препоруке:
0
0
53
среда, 07 јул 2010 15:30
Јасна Симоновић
гђа ХаџиПешић ...Право су освежење ваши мудри коментари који су се од недавно, колико је мени познато, појавили на овом сајту...
Имате ли идеју како се препознаје "соломонско решење"? Можда је оно већ негде "рођено", па га је "мајка" предала да би остало живо...(Извините, волим да Соломона везујем за ову, а не за остале историјске догађаје или приче)....
На пример, ако смо ми статусно америчка држава (покорио нас "Бил Клинтон", занемарили гласаче са Косова при "скидању" Милошевића, или се нашао неко довољно паметан да по принципу о самоопредељењу своја људска права стави на сигурно место, воља народа, итд), да ли је то довољно "решење"?...
пс Ако ништа друго јели бисмо пљескавице заједно са Бараком и Медведевим док спајамо балонски хелијум са кисеоником, тј легалну добит са добрим људима широм света - ха!, извините на малој дигресији ка смеху јер је заиста тмурно кад је све тмурно...
Препоруке:
0
0
54
среда, 07 јул 2010 15:34
au mile
@Dejan
Чињеница да су ороз повукла два четника не оповргава суштинску ствар, да је планирање и организацију избршила УДБА, а у ту сврху, бивши прдратни југословенски премијер је имао и те како велику улогу.
Теза да је УДБА ликвидирала само Србе, једноставно није тачна.
То што је Павелић умро пар година касније од последица атентата по мом мишљењу не противречи тези да је Павелић најначајнија жртва УДБЕ. Од највећих "трофеја" УДБЕ ту је свакако Вјекослав Макс Лубурић уз низ других. Оперише се са цифром од скоро 70 ликвидација усташких емиграната.
Убиство српског емигранта, уредника емигрантског листа, и његове деветогодишње ћерке, свакако представља најгнуснији злочин, због суровости коју је испољио ликвидатор, Нишлија Благоја Панајотовић.
Чињеницу да је највише жртава УДБЕ било међу редовима усташке емиграције не споре ни хрватски ни српски извори.
Хрвате су убијали Хрвати а Србе су убијали Срби, по правилу.
Све се ово у данашње време може лако проверитии. Довољно је откуцати удба + усташе+ ликвидација у google претраживач и добићете прегршт линкова о овој теми, што хрватских што српских.
Шта год мислили Ви и ја о СФРЈ то јесте била озбиљна држава наспрам ове карикатуре од земље коју имамо данас и која се нажалост зове Србија. Нажалост, зато што никаквих сличности са часном и славном Србијом из прошлости нема.
Иначе, скоро све државе света имају тајне одреде смрти који ликвидирају за њене потребе и детаљи о тим делатностима се држе у најстрожој тајности.
Препоруке:
0
0
55
среда, 07 јул 2010 22:46
Дејан
@ au mile
Слажем се да је поређење данашње Србије са било којом сувереном државом беспредметно.
ЦИА је својом обојеном револуцијом у Србији скројила власт по мери протектората, земље којој није допуштен суверенитет и поседовање националног интереса.
Покојна СФРЈ је била озбиљнија само због околности у свету. Кад су те околности промењене, кад је нестало биполарног света, распала се на спектакуларно брз и трагикомичан начин.
Једном пријатељу сам недавно рекао да би Тито доживео судбину Чаушескуа или у бољем случају Тодора Живкова, само да је био млађи или да је поживео дуже.
У СФРЈ су, кажу, 80% политичких затвореника били хрватски и шиптарски сецесионисти.
Третман према унутрашњем државном непријатељу је био битно другачији и блажи у односу на скоро деценију дуго иживљавање на Голом отоку.
Једни су активно радили на рушењу земље, на тероризму, на подбуњивању народа и сецесији (не искључујући да су радили за стране службе), док су други махом били залуђени другим диктатором и другом земљом коју нису никад ни видели (постоје и данас такви егземплари, чак су прикључени на интернет).
Интересује ме веза УДБ-е са убиствима Павелића и Лубурића. Ако имате линк, ценио бих да проследите.
Препоруке:
0
0
56
четвртак, 08 јул 2010 02:02
саша р.
@Дејан
Тешко ћете Ви пронаћи такве линкове на интернету. А ако их и пронађете, велико је питање колико су веродостојни. Обавештајне службе не би биле оно што јесу, кад нам не би сервирале полуинформације. Удбаши су итекако умели да ћуте, а умеју и дан данас. Уопште је Србија увек имала добре обавештајце. Крцун је био изразито луцидна особа, створио је снажну службу, то му се не може оспорити. Г-дин Павков је одлично приметио да је велика грешка мењати обавештајце после сваких избора. Могу да разумем да ће сваки владар променити команданте војске и полиције, јасно ми је и зашто. Али мењати обавештајце сваки час, не дати им да се уходају, па то је већ потпуно сумануто и води земљу право у пропаст. То је служба која се развија деценијама, ти људи су повезани нераскидивим нитима, разгранали су мрежу по целом свету, створили неки чудан однос ( не послушнички )са обавештајцима из других земаља. Тако и добијају драгоцене податке, а ми их мењамо као да смо на бувљој пијаци. Па није ни чудо што нас све изненађује, што се свашта дешава, а владари немају појма ко нас је, како, и одакле треснуо по тинтари. С те стране молим Бога да се г-дин Тадић опамети и остане на власти, јер ако дође нова гарнитура, ево нам опет и нових обавештајаца, и онда "ајмо Јово наново", па још горе него што је било. Сваки паметан владар наћи ће заједнички језик са обавештајцима, само ако то хоће. Наравно под условом да су нам обавештајци "домаће производње" и да воле "домаћу кухињу".
Препоруке:
0
0
57
четвртак, 15 јул 2010 17:40
Џон Шепард
Уз све поштовање аргументације обе стране, оних који кажу да смо беда и оних који кажу да је време да најзад покажемо зубе, па макар и крезаве, подсетићу све на догађаје приликом војног напуштања КиМ, 1999.
Наиме, ако се добро сећам, НАТО је тражио да се тамо остави комплетна борбена техника, сваки десети војник би смео да задржи пушку, а официри пиштоље. Даље, НАТО је тражио да се након окупације слободно креће по Србији (касније им је то делимично омогућио Коштуница, беше?) и да не одговара за евентуалну штету коју начине, да и не спомињем колатералне људске жртве.
Ко би на то пристао? Тада, нико, за данас већ нисам сигуран. Чувши тај захтев, са наше стране је речено да се то не може никако прихватити и да се одмах наставља сукоб, али сада са агресивним потезима са наше стране (шта год то значило). Брже-боље, уз мало политичког балансирања, захтев је повучен и војска је изашла онако како смо то сви видели. Е, зато су победници то мало срамоте нашој војсци и полицији наплатили у Хагу, мало касније.
Извињавам се што сам овако "сажео" те догађаје, суштина је ту.
Тренутна војна импотенција Србије је вештачки наметнута, путем пропагандних "таблета" НАТО-послушника, другосрбијанаца, разних дефетиста и немуштих саопштења Власти, које су потпуно анестезирале добар део народа. Не и све, срећом.
Како видим, много малодушности има и међу коментаторима, али ме то не чуди. Ионако је КиМ тада ОЗБИЉНО бранило тек прегршт људства. Остали су ишли да пљачкају, "зараде" дневнице или да се "проведу". На крају крајева, само да преживе и врате се кући. Ништа од "косовских завета".
У том смислу, овај чланак је више него добродошао, јер овакво стање ствари на КиМ, па и у Рашкој, неће дуго трајати. Неко мора да предвиди све опције, а овај чланак схватам као подстицај за размишљање, не као предлог за акцију.
Да сам шиптар, сваки пут када чујем чиме нам прете "званични" Срби, умро бих од смеха. Али, само док се не сетим колико их има, колико су близу и колико нас мрзе.
.jpg)
Инзваредан предлог. Честитке аутору за текст. Право мало освежење за напаћене и медијске испране српске мозгове.
Симпатичан је текст, духовит, али нажалост изван димензија. Бабе и жабе никако не иду заједно, то чак зна и Вук Драшковић. Није Србија Израел, ни по спољнополитичком положају, ни по лобистичком утицају, ни по економској снази, ни по, што је најважније, осећају патритизма представника својих народа. Израел је створио државу, Срби су је изгубили. Израел је купио себи државу, Срби су своју продали. И да не дужим. Нема ту места за аналогије. Значи, текст јесте освежење, јер ме је насмејао својом наивношћу, добронамерношћу, чак и поштењем, али пре свега прилазом проблемима - како мали Перица замишља свет.
Америка је показала да ће без оклевања да употреби силу против нас.
Причати о командосима је мало нереално, ако не и неозбиљно за овакав аналитичан сајт.
Спусте се командоси у Митровицу, и среде пар шиптарских терориста.
И онда?
Шта ћемо са Србима у Обилићу, Грачаници, Косову пољу.
Шта ћемо да радимо са Србима у Штрпцу и у Метохији.
Или рецимо, одлучимо да ликвидирамо истакнуте вође ОВК, који су уједно чинили злочине 98-99.
Јесте спремни за урбани тероризам као начин освете?
Ми неким безвезним европским чиновницима не смемо да кажемо не, а супротставићемо се непријатељу који је далеко спремнији да страда за остварење циља, и још има подршку САД.
Уосталом, никад се превише нисам дивио израелској војној моћи. Добијали су војну помоћ, заштиту у УН и ветар у леђа који никад није виђен у историји. У тој ситуацији је већи проблем било изгубити, а не добити рат. ОВК је усоталом пример шта медиокритети уз помоћ САД могу да ураде.
Eto da budem konstruktivan a da ne bude reklama moglo bi ministarstvo turizma da preuzme ulogu ministarstva odbrane i problem je resen .
E sad ko ne veruje da nam se isti problem javlja dva puta u sto godina nek procita " Marko Kraljevic po drugi put medju Srbima " od Radoja Domanovica pa ce mu sve biti jasnije .
Па ова планета на којој ми живимо превише је мала да би имала много "Мосада" и много земаља које могу себи да приуште да не "зарезују" никог ни пет посто, као што то може да приушти Израел то јест Америка, јер ово двоје више нико нормалан не раздваја. Управо што су Израел то јест Америка такви, Србија је оваква.
Једно друго искључује. Не може јак Мосад и Израел, то јест јака Америка и ЦИА, а на другој страни моћна и независна Србија са јаком обавјештајном службом. Једино у случају да је Србија на истој таласној дужини са Америком то јест Израелом, али из неког разлога ове двије државе нас не доживљавају као пријатеље. И све док је тако, и све док не препознамо природног савезника и одбијамо његову пружену руку (Русије), нама ће ЦИА, МОСАД, МИ5, и ко све не, да растуре и ово мало од државе што је остало.
Неутралан се не може бити. Морамо се приклонити једном "царству", а ми смо одлучили да будемо вазали. Према томе...ћути и трпи, какви црни командоси, какве акције. нама сједе генерали НАТО'а у генералштабу. Исти ти који раде за Мосад и Циа.
Organizovanje aktivne sluzbe bezbednosti koja radi svoj posao, poput MOSAD-a, umesto sto sluzi za stranacke obracune i prisluskivanja, je recimo nesto sto se ne moze osporiti kao dobar pravac.
Sirenje svesti o realnosti nase pozicije bi isto pomoglo, jer nista dobro necemo uraditi za sebe, niti cemo stici tamo gde zelimo, sa ovim ruzicastim naocarima koje kolektivno nosimo. Treba da nam bude jasno da za nas ne vaze ista pravila kao za ostale evropske narode. Nas interes nije bitan, nasi zivoti nisu bitni, nasa kultura nije bitna, nasa istorija nije bitna, mi smo gradjani treceg reda u toj Evropi. To je realnost, a izjave EU i domacih zvanicnika su sedativi za nas zbunjeni um. Ruzicaste naocare.
Tek kad skinemo te naocare cemo biti u stanju da nalikujemo Izraelu. A Izrael ce pomoci koliko moze kad vidi da u takvoj Srbiji ima pouzdanog, doslednog, ozbiljnog partnera, sa tradicionalno dobrim odnosima i prijateljskim narodima. To je vrlo vazan saveznik i uzro za imati, pogotovo za Srbiju.
Uostalom, valjda cemo raditi i na popravljanju svoje pozicije, i manevarskog prostora koji bi imali za a-la-mosad piruete, kad skinemo ruzicaste naocare. Ne posmatrajte stvari od primera do primera, i slucaja do slucaja, nego ih ukomponujte zajedno. Ne mozete izaci sa "ma ajte, to je nemoguce, ovo je realnost" odgovorom na svaki predlog. Dajte malo vise samopouzdanja, entuzijazma i energije. Porazeni um nece pomoci sebi...
Usvajanje izraelskog recepta, ili bar odlucnosti u samo-odbrani od strane Srbije bilo bi opravdano medjunarodnim pravom, ali dzaba kad je to de facto objava rata Americi koja bi zahtevala da se pobede i siptarski teroristi i izbace SAD okupatori iz Bondsteel-a. Za to je potrebna prava vojska, mocno opremljena.
Nije uvek moguce da pobedi onaj na cijoj strani je pravo. Ponekad i banditi odnesu pobedu, obicno ne dugotrajnu.
Тихо смо прешли на НАТО стандард.
Ево како то изгледа, у најкраћем:
Сви сте видели вежбу препада на запоседнут објекат, понављају је сваком приликом.
Некада га је нападала ударна група од пар војника развијених у стрелце (раштрканих).
Сада га напада колона тзв. "гусеница"(први са штитом и остали иза њега са једном руком на рамену). То је сан сваког нападача -једна једина бомба и они су сви избачени из строја, неко лакше, неко теже повређен, али избачени из строја.
Понављам: Србија је увек имала изузетне војнике, али су они скрајнути у корист послушних курсиста.
ПС.
На промоцији официра 53.класе, после терористичког напада председник РС Борис Тадић рекао је да Србија неће реаговати. Када тако збори врховни комадант, шта да мисле млади официри?
...1804. год Србије није било и то неколико векова, Турци су у "сечи кнезова" побили све за које су мислили да могу да се побуне и учине нешто. Остао је Карађорђе, кога су "превидели" и топ од трешњиног дрвета...
Увек постоји начин и увек се нађе неко ко може оно што је, на изглед, немогуће.
На оно "против силе се не може", постоји и одговор "против силе се мора" а "кад је ученик спреман и учитељ се нађе".
За то је потребно имати осећај за државу.
ПС: Наш модел Израелског "рецепта" је могао бити утуживање земаља које су признале независност Космета.
Сада је касно за све.
Више сам склон да размишљам да нам се у реалном животу свакодневно сервирају бајке на разне начине.
Од нечег треба почети, па макар то била и машта. Млади спортисти увек на почетку имају неког свог идола, неки узор, онда почну да га копирају, па временом развију неки свој стил. Исто тако раде и уметници. Нека ради тако и Србија, јер се од Израела може много тога научити. Јако смо слични по непријатељском окружењу, и ми и они имамо свету земљу коју волимо. Разлика је што је њихова љубав активна, а наша пасивна до мазохизма и самоуништења. А то што Израел има јак лоби у целом свету, није им сигурно пало с неба, већ је проливено много зноја, као и одрицања. Они своје жртве не заборављају, а ми се својих стидимо. Ове године довели су пионире из Израела у Јасеновац и показали им где је било стратиште њихових предака, а ми по том питању ћутимо, бојимо се да поднесемо тужбу за 700000 уморених душа. Такође се не слажем са мишљењем да су САД и Израел једно те исто, јер да је баш тако, не би Рузвелт онако хладнокрвно враћао бродове са јеврејским избеглицама, као што је радио. У америчку војску долази све више онај последњи шљам. Израелску служи сав израелски народ, као и жене, и они су поносни на то, јер воле своју земљу. Резервни састав је одлично обучен, и код њих нећете наићи на неког ко одбија војни позив, напротив. Такође нећете наићи ни на једну особу која се боји урбаног тероризма, јер је то реалност у којој они живе. На Хаифу малтене свакодневно падају ракете које испаљује Хамас, али тамо ником не пада на памет да помисли, а камоли каже "дајте им Газу или Голан, само нека лепо живимо", као што се код нас размишља кад је у питању Косово. Уколико наставимо овако пасивно да се понашамо, бојим се да ће се шиптари окуражити да дођу до Ниша, а не заборавимо да у окружењу имамо многе који би нам се радо напили крви. Да ли је реалност учити или ставити главу на пањ и чекати.
Ови безвољни коментари пуни одустајања,у истом су филозофском духу.
Чини ми се да нико није прокоментарисао Шпегеља и оно крени-стани, као грешку, по аутору. Ваљда се људи више не сећају, било је давно. Ја се још увек сећам. И тврдим да ту није било грешке! Све је било договорено, осмишљено, подељено... Само изгибе народ, узалуд. По унапред написаном сценарију.
Председник Израела има углавном церемонијалну улогу, какву би по Уставу требало да има и наш. Код њих се до тога држи. Садашњи председник Шимон Перес има нешто виднију дипломатску улогу просто зато што је Шимон Перес: од тога да је био секретар Давида Бен Гуриона и један од најзаслужнијих за развој изрелског војно-технолошког, научног и, каже се, нуклеарног програма. Политику, па и спољну, води влада и само влада, односно прву и последњу реч има премијер, данас Бенјамин Нетанјаху.
Када смо већ код улоге војске и односа према војсци, да поменемо основни принцип: када је Ариел Шарон постао премијер и почео да ломи Арафата, рекао је јасно и гласно да "У Израелу војска нема државу, већ држава има војску." Сам Шарон (кратко био један од миљеника Давида Бен Гуриона) је, међутим, био палмаховац и војничина вучје нарави. Генерали напоштају активну службу по закону и иду у политичаре: Јицхак Рабин, Ариел Шарон ... Тиме долазимо до интересантне појаве прожимања цивилног и војног, јасно видљивог у данашњој влади:
Данашњи министар одбране Ехуд Барак је учествовао у Ентебе операцији као директно подређен Јонију Нетанјахуу који је погинуо држећи се начела да се први повлачи последњи. Доцније је у истој елитној јединици био надређен Биби Нетајахуу, за кога је једном рекао да је "contractor" - кажеш му да оде и уради и опустиш се. Он уради. Барак је одликован још од "Кинеске фарме", веома тешког боја на јужном фронту у Јом Кипурском рату; учесник је "прељавог рата" против палестинских терористичких организација; одликован у Првом либанском рату; штићених Јицхака Рабина; бригадни генерал; шеф војне обавештајне; начелник генералшаба; министар одбране у другој Рабиновој влади, министар спољних послова у Пересовој влади; премијер; министар одбране у реконструисаној Олмертовој влади; министар одбране у другој Нетанјахуовој. (ИМА НАСТАВАК)
Да бисмо се могли упоредити са озбиљном државом као што је Израел,најпре морамо сами са собом расчистити ко смо и какви смо.
Јесу ли наши момци (и девојке) спремни на служење војног рока на начин како се то ради у Израелу?
Какав то човек мора бити начелник Генералштаба који пристаје на чињеницу да авиони за које је једва обезбеђено гориво-сада не могу летети јер држава нема новца да им обезбеди гуме,па се лако може десити да апарат који вреди пар милиона долара буде уништен ради гума чија вредност је смешна за било какву државу?Је ли на видику понуда некој чланици НАТО из суседства да нам чува ваздушни простор?Може ли било ко нормалан замислити да Израел моли Сирију за надзор свог ваздушног простора?
Овако бих могао до сутра,али шта да се ради?
Специјалне јединице ВС и МУП-а су квалитетне и попуњене најбољим и најспремнијим војницима,односно полицајцима.Али,за њихову употребу потребна је одлука политичког руководства и логистика коју обезбеђију БИА,ВБА И ВОА.А управо то су места где је Србија "најтања".Политичари су нам-знамо какви,обавештајци и безбедњаци-потрошни материјал.Како се која власт етаблира-доводи своје људе,а стари се повлаче у анонимност и посвећују "бизнису".Док нови похватају контакте за рад и сарадњу,долази до промене гарнитуре на власти и Јово-наново.Тако да ови уместо да брину о безбедности земље,подацима о непријатељу и страним службама,људи су присиљени да размишљају о својим каријерама.
Али одржавање оваквог стања је неприхватљиво.Ако се нешто убрзо не промени,нестанак Србије,барем онакве како је замишља већина грађана је неминован.Само јака личност са израженим патриотским осећањима на челу је гарант опстанка,јер Срби су склони да се везују за личности уместо за програме странака.А онда-"Ако човек нешто хоће да уради,наћи ће начин...Али исто тако,ако одлучи да не уради ништа-наћи ће разлог."
Па сад,на нама је да изаберемо.
Да би се за Србију неко борио,он мора и да је воли,а то у нашем случају није тако.Ми још волимо Југославију,Броза,латиницу,нисмо Срби него људи са ових простора,или беогеађани,а можда и војвођани,не причамо српски него наш језик,равнодушни смо на химну,грб,заставу,,,,!Летујемо по хрватским острвима, тик уз усташке јаме где су хиљде Срба зверски побијене.
Србија је нестала из наших глава,и то је наш проблем,постали смо себични,и шта нас брига што мало,мало па неког Србина убију, или ране на Космету,није нас брига што нам оде Рашка област,и Војводина,а исти је случај и са Прешевом,Бујановцем,и Медевеђом!!!
Ту је министар за стратешка питања, са ликудове листе, Моше Буги Јаалон, бригадни генерал, начелник генералштаба у првој влади Аријела Шарона и људи безбедносно неискусни и зелени попут Дана Меридора, или без породичног педигреа попут Зеева Бенјамина Бегина.
Опзиција, Кадима, дичи се сличним биографијама: Ципи Ливни је позната по томе што је из војне обавештајне прешла у цивилну, Мосад, где је према ономе што се могло прочитати служила као један од кључних чворова у прљавом рату вођеном у Паризу. Њен главни супарник у партији, Шаул Мофаз, био је начелник генералштаба у време друге владе Аријела Шарона.
Све у свему ... то су влада и опозиција који располажу средствима и људством да се с њима, јуначење за арапски чаршију на страну, сваки разборит блискоисточни политичар и генерал, ако баш не мора, једноставно не би качио.
Укратко: сви најзначајнији политичари данашњег Израела били су војници и обавештајци од каријере и богатог радног искуства. Експеримент са Ехудом Олмертом (каријера у Кнесету) као премијером и Амиром Перецом (синдикалист) као министром одбране завршио погрешно вођеним Другим либанским ратом.
Србија и Израел су, укратко, у том сегменту неупоредиви.
SVAKA CAST za tekst!Ima poentu i nazalost previse poentira.
Samo malo,ali bar malo da se ponasaju kao Izraelci (vlada) gde bi nam bio kraj?
Па ето вам доказа ко нам неда да остваримо бар минимум међународно-признатих права. Шта ми у РС да кажемо кад знамо да је Свен Алкалај тзв. Министар ино. Послова БиХ који нам запржи чорбу? Таквих примера је нажалост превише, али је суштина да смо од стране Англо-камариле употребљивани за њихове интересе, а када смо им засметали, шутнули су нас као стару конзерву низ улицу историје. У оваквом стању само нас јак савезник може одржати на површини да не потонемо скроз, а пошто сам непоправљиви Русофил, и пошто је историја то већ то доказала, Русија се саама намеће. Нејасно ми је како неко може да тврди да смо тобоже сами криви за ситуацију у којој смо. Већина нас и даље учи шта нас то снађе и одкуд тај гром из ведра неба? Рећи да смо мало радили на одбрани својих интереса је по мени ругање без потребе нама и нашем сметеном народу који је сада под окупацијом. Да ли памти историја нешто овако? Мислим на сатанизацију, Кафкијански Хашки суд, санкције (чак и спортске), мешање у унутрашње ствари, и на крају отворени рат и окупација? За овако мали народ, а без ичије помоћи, добро нас има и живих. И на крају, у Христу је спас. Ко издржи, спашен је.
Не доводим у сумњу свачије право да мисли шта хоће и како хоће те да исто каже, јасно и гласно.
Не свиђа ми се, међутим, када неко скривен иза надимка подастре хрпу предрасуда руске антисемитске провенијенције гарнираних позивањем на веру у Христа.
Дајте, стварно ...
... jer nista dobro necemo uraditi za sebe, niti cemo stici tamo gde zelimo, sa ovim ruzicastim naocarima koje kolektivno nosimo. Treba da nam bude jasno da za nas ne vaze ista pravila kao za ostale evropske narode. Nas interes nije bitan, nasi zivoti nisu bitni, nasa kultura nije bitna, nasa istorija nije bitna, mi smo gradjani treceg reda u toj ...
- Тачно, ништа од тога није битно, чак ни многима од нас: рецимо, српски језик и ћирилица ...
Драги Синиша, можете ли ви да демантујете моју тврдњу у вези између открића нафте на блиском истоку и обнављању Израела? Или је то можда пука случајност? Колико би дуго трајала подршка Израелу када би нестало нафте тамо? То и јесте трагедија тог народа који служи као параван за интересе западних компанија, а ви мени спочитавате ту некакав антисемитизам. Створили су том политиком врзино коло у које смо и ми увучени.
До живота и ових и оних, петих и деветих им је (мулти-корпорацијама) стало као до лањског снега и спремни су на све у сврху заштите својих отетих царстава: сећате се Беслана?
И да, позивам се на Христа: мир божији међу људима добра воља.
И ми да смо им данас на руку (као што смо били у првом светском рату) би могли да се понашамо као што аутор текста предлаже. Али, нашли смо им се одједном на путу и раде нам то што раде. Не смем ни да помислим шта би се десило да је негде у Србији (не дај боже) убијен некакав доктор Албанац. Али пошто смо «геноцидне нарави» и треба нам «денацификација», понеко «споредно» убиство Србина и није вредно пажње. Једино логично питање остаје: ко је тај што намеће те озлоглашене двоструке стандарде? Ја ипак мислим ови горе «велики» који пре сто година искористише нас, данас Израелце, а сутра ко зна кога, за остварење својих мрачних планова.
А псеудонима што се тиче, живи се мени још који дан. Не знам ја ко прави и где и какве спискове. Није ваљда да верујете у «слободу изражавања»? Мутна су ово времена да мутнија немогу бити.
Колико значи спољни фактор говори и чињеница да би српски народ победио у грађанском рату 90-их у бившој Југославији, и самим тим диктирао своје услове за мир, а америчким мешањем смо доведени у позицију да будемо губитници, којима се још и суди.
Ponizava nas gde stigne, usvaja deklaracije,izvinjava se.....
Сасвим сте у праву! Србије неће бити јер СРБИ тако хоће!
"... Израел ... добијао сваке године бесповратну помоћ од пар милијарди долара од САД"
- Добијала и Србија у протеклих десетак година, али од тога Србија није имала много користи, само поједини Срби и њихове (ово "њихове" можете тумачити како хоћете) странке.
to se ne može neprimetiti, a naročito "nastaviti" kao da se ništa ne dešava. istovremeno, sebi "produživati" ugodan život, zamajavanjem naroda skrećući pažnju kojekakvim aferama. konačno, postao sam siguran, da za bilo kakav "atak" na državu i naciu država neće učiniti ništa, a pomoći niotkuda. jer: (što da ti dam ja, kad ti nije dao bog) ili šta će ti sloboda kad nemaš samopoštovanje (pamet).
Те акције су разуме се најстроже чувана тајна.
Али ми смо далеко од озбиљне државе. Људи који се налазе у најужем руководству наше земље су под директном контролиом страних фактора, и очекивати неко државничко деловање од њих је наивно веровање, ако не и смешно.
Смешно је и наивно веровати да шиптарско-косовско вођство подржано од страних фактора није испланирало и организовало бацање бомбе које је довело до смрти угледног доктора. Циљ ове акције је да се у медијима створи слика о Србима као реметилачком фактору и да се припреми ситуација да косовска власт подржана од Еулекса успостави власт на својој територији и тиме коначно "стабилизујке" ситуацију на Косову. Последице тога ће бити вероватно потпуно етнички очишћено Косово, што је коначни циљ српских непријатеља,и чије спрвођење траје већ двадесет година.
Шта Тадић и наша држава за то време раде? Троше време на састанчење са европским званичницима и до бесмисла понављају дебилну флоскуку о "јасној европској перспективи Србије".
А за то време, као што Ђорђе Вукадиновић примећује, добили смо статус Војводине, признање независности Косова у виду примене Ахтисаријевог плана, прихватање наметнутог турског туторства ...
УДБА није убила Анту Павелића. Живео је он сасвим мирно у Аргентини. Смртно су га ранила двојица некадашњих четника из Црне Горе.
Прича иде да су се били унервозили, зато су Павелића начели. Цркао је недељу дана касније у Мадриду од рана. Смртно рањеног су га преместили у Шпанију јер је постао "врућ кромпир" за дотадашњег домаћина.
О убиствима УДБЕ можемо да причамо ако говоримо о српској емиграцији. Рецимо убиство Драгише Кашиковића и његове осмогодишње ћерке у Чикагу.
СФРЈ ни по чему није била озбиљна држава, постојао је само апарат са циљем одбране режима.
Држава би још тада ликвидирала вође шиптарског и хрватског сепаратизма у иностранству да им је интерес државе био на првом месту.
Они су се само хистерично плашили Србије и српске државотворности.
Док год дефетизам (којег неко овде лепо назва "културом импотенције") буде основа нашег понашања, никаквих помака бити неће, а док год се буду писали, објављивали и читали овакви текстови (колико год су само за сањаре, правдољубиве и поштене "Перице") мислим да још увек има наде...
Uzimati uopšte za pozitivan primer situaciju na Bliskom istoku koja decenijama liči na poprište bezumlja i obezboženog čovečanstva, kao uostalom bilo koje ratom zahvaćeno područje, isto je što i prepustiti svoje iskonsko poreklo amneziji, a budućnost autizmu....tako nekako...plastično medicinski rečeno...
Gajiti iluzije da se sa terorizmom može izaći na kraj na salonski način (kao što je bivša JNA!) ili na balkanski način (kao što su sve revolucije do sada) mislim da je glupo...
Možda je bolje baviti se top biznis terorizmom... Jer! Kad taj utihne, onda se bolje čuje...
Članak je lep i iz njega se svakako može naučiti svašta, možda najpre da ne treba leteti iznad "30 m"?!
Treca epizoda bi bila izlazak Srbije na More. Zauzimanje Crnogorske i Albanske obale.
Da li je ovo NSPM.
@ Станимир Трифуновић, раније, ПЕТИ ЕЛЕМЕНТ
За то је потребно имати осећај за државу.
Тужно и тачно.
Имате ли идеју како се препознаје "соломонско решење"? Можда је оно већ негде "рођено", па га је "мајка" предала да би остало живо...(Извините, волим да Соломона везујем за ову, а не за остале историјске догађаје или приче)....
На пример, ако смо ми статусно америчка држава (покорио нас "Бил Клинтон", занемарили гласаче са Косова при "скидању" Милошевића, или се нашао неко довољно паметан да по принципу о самоопредељењу своја људска права стави на сигурно место, воља народа, итд), да ли је то довољно "решење"?...
пс Ако ништа друго јели бисмо пљескавице заједно са Бараком и Медведевим док спајамо балонски хелијум са кисеоником, тј легалну добит са добрим људима широм света - ха!, извините на малој дигресији ка смеху јер је заиста тмурно кад је све тмурно...
Чињеница да су ороз повукла два четника не оповргава суштинску ствар, да је планирање и организацију избршила УДБА, а у ту сврху, бивши прдратни југословенски премијер је имао и те како велику улогу.
Теза да је УДБА ликвидирала само Србе, једноставно није тачна.
То што је Павелић умро пар година касније од последица атентата по мом мишљењу не противречи тези да је Павелић најначајнија жртва УДБЕ. Од највећих "трофеја" УДБЕ ту је свакако Вјекослав Макс Лубурић уз низ других. Оперише се са цифром од скоро 70 ликвидација усташких емиграната.
Убиство српског емигранта, уредника емигрантског листа, и његове деветогодишње ћерке, свакако представља најгнуснији злочин, због суровости коју је испољио ликвидатор, Нишлија Благоја Панајотовић.
Чињеницу да је највише жртава УДБЕ било међу редовима усташке емиграције не споре ни хрватски ни српски извори.
Хрвате су убијали Хрвати а Србе су убијали Срби, по правилу.
Све се ово у данашње време може лако проверитии. Довољно је откуцати удба + усташе+ ликвидација у google претраживач и добићете прегршт линкова о овој теми, што хрватских што српских.
Шта год мислили Ви и ја о СФРЈ то јесте била озбиљна држава наспрам ове карикатуре од земље коју имамо данас и која се нажалост зове Србија. Нажалост, зато што никаквих сличности са часном и славном Србијом из прошлости нема.
Иначе, скоро све државе света имају тајне одреде смрти који ликвидирају за њене потребе и детаљи о тим делатностима се држе у најстрожој тајности.
Слажем се да је поређење данашње Србије са било којом сувереном државом беспредметно.
ЦИА је својом обојеном револуцијом у Србији скројила власт по мери протектората, земље којој није допуштен суверенитет и поседовање националног интереса.
Покојна СФРЈ је била озбиљнија само због околности у свету. Кад су те околности промењене, кад је нестало биполарног света, распала се на спектакуларно брз и трагикомичан начин.
Једном пријатељу сам недавно рекао да би Тито доживео судбину Чаушескуа или у бољем случају Тодора Живкова, само да је био млађи или да је поживео дуже.
У СФРЈ су, кажу, 80% политичких затвореника били хрватски и шиптарски сецесионисти.
Третман према унутрашњем државном непријатељу је био битно другачији и блажи у односу на скоро деценију дуго иживљавање на Голом отоку.
Једни су активно радили на рушењу земље, на тероризму, на подбуњивању народа и сецесији (не искључујући да су радили за стране службе), док су други махом били залуђени другим диктатором и другом земљом коју нису никад ни видели (постоје и данас такви егземплари, чак су прикључени на интернет).
Интересује ме веза УДБ-е са убиствима Павелића и Лубурића. Ако имате линк, ценио бих да проследите.
Тешко ћете Ви пронаћи такве линкове на интернету. А ако их и пронађете, велико је питање колико су веродостојни. Обавештајне службе не би биле оно што јесу, кад нам не би сервирале полуинформације. Удбаши су итекако умели да ћуте, а умеју и дан данас. Уопште је Србија увек имала добре обавештајце. Крцун је био изразито луцидна особа, створио је снажну службу, то му се не може оспорити. Г-дин Павков је одлично приметио да је велика грешка мењати обавештајце после сваких избора. Могу да разумем да ће сваки владар променити команданте војске и полиције, јасно ми је и зашто. Али мењати обавештајце сваки час, не дати им да се уходају, па то је већ потпуно сумануто и води земљу право у пропаст. То је служба која се развија деценијама, ти људи су повезани нераскидивим нитима, разгранали су мрежу по целом свету, створили неки чудан однос ( не послушнички )са обавештајцима из других земаља. Тако и добијају драгоцене податке, а ми их мењамо као да смо на бувљој пијаци. Па није ни чудо што нас све изненађује, што се свашта дешава, а владари немају појма ко нас је, како, и одакле треснуо по тинтари. С те стране молим Бога да се г-дин Тадић опамети и остане на власти, јер ако дође нова гарнитура, ево нам опет и нових обавештајаца, и онда "ајмо Јово наново", па још горе него што је било. Сваки паметан владар наћи ће заједнички језик са обавештајцима, само ако то хоће. Наравно под условом да су нам обавештајци "домаће производње" и да воле "домаћу кухињу".
Наиме, ако се добро сећам, НАТО је тражио да се тамо остави комплетна борбена техника, сваки десети војник би смео да задржи пушку, а официри пиштоље. Даље, НАТО је тражио да се након окупације слободно креће по Србији (касније им је то делимично омогућио Коштуница, беше?) и да не одговара за евентуалну штету коју начине, да и не спомињем колатералне људске жртве.
Ко би на то пристао? Тада, нико, за данас већ нисам сигуран. Чувши тај захтев, са наше стране је речено да се то не може никако прихватити и да се одмах наставља сукоб, али сада са агресивним потезима са наше стране (шта год то значило). Брже-боље, уз мало политичког балансирања, захтев је повучен и војска је изашла онако како смо то сви видели. Е, зато су победници то мало срамоте нашој војсци и полицији наплатили у Хагу, мало касније.
Извињавам се што сам овако "сажео" те догађаје, суштина је ту.
Тренутна војна импотенција Србије је вештачки наметнута, путем пропагандних "таблета" НАТО-послушника, другосрбијанаца, разних дефетиста и немуштих саопштења Власти, које су потпуно анестезирале добар део народа. Не и све, срећом.
Како видим, много малодушности има и међу коментаторима, али ме то не чуди. Ионако је КиМ тада ОЗБИЉНО бранило тек прегршт људства. Остали су ишли да пљачкају, "зараде" дневнице или да се "проведу". На крају крајева, само да преживе и врате се кући. Ништа од "косовских завета".
У том смислу, овај чланак је више него добродошао, јер овакво стање ствари на КиМ, па и у Рашкој, неће дуго трајати. Неко мора да предвиди све опције, а овај чланак схватам као подстицај за размишљање, не као предлог за акцију.
Да сам шиптар, сваки пут када чујем чиме нам прете "званични" Срби, умро бих од смеха. Али, само док се не сетим колико их има, колико су близу и колико нас мрзе.