Од средине 70-их година неолиберална доктрина реинтерпретира идеју тржишта – оно није више (само) механизам који обезбеђује оптималну алокацију ресурса већ добија и политичко значење. Наиме, принцип тржишта, или аутономне организације интереса , постаје синоним за поредак без моћи и без ауторитета који арбитрира. Тржиште постаје архетип свих друштвених односа укључујући и политичке. Економско у тој мери доминира политичким да неки аутори постављају питање сврсисходности разликовања економског и политичког либерализма. Доведена до крајњих консеквенци, ова концепција поставља идеал друштва без државе, моћи и политике, што се постиже тоталном превлашћу економског кроз универзализацију размене и тоталну тржишност остварену потпуном интернализацијом.

Парадоксално је да то у крајњој инстанци поставља као циљ и марксистичка доктрина. И она гаји илузију о могућности постојања идеалног друштва само што се у њеној концепцији то постиже ишчезавањем економског и тоталним одсуством тржишности захваљујући комунистичком изобиљу.

I ja se slazem da je gospodin Kozomora napisao izuzetno mudar i dubok tekst, i pruzio originalan doprinos raskrinkavanju raznih na prvi pogled nevidljivih nacina na koje se kapitalisticko-neoliberalni pogled na svet kao posast uvlaci u sve pore naseg drustva. Posebno originalnim i epohalno revolucionisucim smatram njegove uvide da su pojmovi lepote, pravde, dobrote, sloge, solidarnosti itd izgubili na znacaju u savremenom neoliberalnom drustvu, posebno posle kobne 1989 godine.

Nadam se da ce ovaj njegov originalan teorijski doprinos raskrinkavanju kapitalizma prokrciti put daljem idejno-politickom osvescavanju i revolucionarnom sazrevanju masa, posebno radnicke klase, seljaka i postene inteligencije (ako takve uopste vise ima u ovoj eri nekontrolisane vladavine homo ekonomikusa). Gospodin Kozomora je redak primer istinskog nacionalno i socijalno odgovornog pregaoca koji nije pokleknuo pred zavodljivim zovom neoliberalnih sirena. U ovoj eri neobuzdane vladavine neoliberalne ortodoksije medju srpskom inteligencijom, zaista je bila potrebna izuzetna intelektualna hrabrost da se ovako jasno i odresito iskoraci iz tog neoliberalnog jednoumlja (vidljivog i na ovom sajtu) i zalozi da se kapitalizamu vec jednom stane ukraj. Kamo srece da u Srbiji imamo jos ovakvih intelektualnih luconosa kojima nije mozak ispran neoliberalnim mantrama, i koji su spremni da odvazno stanu na branik istine, pravde, dobrote, lepote i pravih vrednosti, a protiv sve vece invazije tehnickog i ekonomistickog bauljanja po puko postojecem.

Ne razumem ironiju - ili možda grešim? - koja izbija iz jednog komentara. Možda je u pitawu neko filozofski neobrazovan pa mu onda ovakvo izlaganje zaista predstavlja teškoću, ali onda se treba uzdržati od komentarisanja onoga što ne razumete. Ali ja mislim da je ovde više reč o zlobi. Tekst prof. Kozomare je zapravo pozivno pismo za naučni skup i razume se da je malo prenačelno i apstraktno. Ali i kao takav stoji miljama iznad raznih produkata domaće neoliberalne pameti i onoga što se danas na f.f. i f.p.n predstavlja i izučava kao "filozofija".

Objavljeni tekst je izvanredna i sažeta kritička analiza, te vrednosna ocena vladajućeg teoretskog objašnjenja razvoja modernog društva.
Medjutim autor se uzdržava od procene efekata "društvenog modela" zasnovanog primarno na efikasnosti, na dugoročni razvoj društva, ili to nije bila tema uvodnog izlaganja odnosno nisam siguran da isti, iz srpske kaljuže, ima "pregled" suštinskih dogadjanja u svetu.
U nastavku komentara ću stoga dati svoje vidjenje posledica provodjenja postulata racionalnosti odnosno efikasnosti na dugoročni ekonomski razvoj društva, iz aspekta ostvarenja interesa njegovih kreatora i realizatora, dok se neću upuštati u ostale aspekte društvenog razvoja.
Naime treba pre svega istaknuti da su imaoci ekonomske moći preuzeli potpuno i političku moć, putem korupcije (lobinga) političkih struktura. Ovo ima za posledicu gotovo potpuno zapostavljanje javnog (društvenog) interesa i protežiranje pojedinačnog interesa, nezavisno od toga da li se time čini šteta društvu kao celini ili nekim pojedincima.
Tako se tehnološkim progresom, globalizacijom koja je drugo ime za dislokaciju proizvodnje iz država sa skupom u države sa jeftinom radnom snagom, te smanjenjem poreza, izaziva nezaposlenost i opadanje kupovne moći odnosno potrošnje, što je pored ostalog dovelo do SEK-e, odnosno postepenog urušavanja samog kapitalističkog sistema.
Dakle postulat efikasnosti u aktuelnoj formi njegovog sprovodjenja ima na duži vremeniski period potpuno suprotni efekt od očekivanog, jer narušava ravnotežu izmedju proizvodnje i potrošnje, što je conditio sine qua non svakog sistema ekonomskih odnosa.
Najveći svetski problem je što se postojeći kapitalistički sistem neumitno i nezaustavljivo urušava, a drugi sistem se ne priprema ni teoretski.
Korumpirana politička i naučna elita u svetu nije spremna čak stanje ni dijagnosticirati, a kamoli pokušati tražiti rešenje kataklizme koja se približava.
Svetski moćnici destruiraju društvo i time rade u korist vlastite štete.