петак, 28. фебруар 2020.
 Ћирилица | Latinica

Нови број

Тема: Светска економска криза и Србија (II)
Банер

Претходни бројеви

Банер

Пронађите НСПМ на

&

Нове књиге

Банер

Едиција "Политички живот"

Ђорђе Вукадиновић: Од немила до недрага

Банер
Банер
Банер

Часопис НСПМ или појединачне текстове можете купити и у електронској форми na Central and Eastern European Online Library

Банер
Банер
Коме је до морала у политици, нека иде у НСПМ

Српске мартовске иде

Kоментари (16) COMMENTS_ARE_CLOSED
1 уторак, 10 март 2009 14:39
Nikola
partizani vs četnici
đinđićevci vs miloševićevci
žuti vs radikali

su sa stanovišta čitave srpske istorije - vrlo plitke podjele kojima se daje preveliki značaj. Svi su oni u pravu i svi oni nisu u pravu.

Tek kad to ukapiraju krenućemo dalje.

Manihejski pristup mora biti zamijenjen dijalektičkim ili tragičkim (ne tragičnim), inače propadamo.
Препоруке:
0
0
2 уторак, 10 март 2009 18:18
МР
А да нисмо Срби,да ли би уопште постојали 9(Драшковић),11(Милошевић),12(Ђинђић) и ко зна који(Шешељ) март?
Препоруке:
0
0
3 уторак, 10 март 2009 20:26
Milos N.
Mozda je trebalo ici do kraja i reci: "Obojica su ekstremno destruktivno delovala po srpsku drzavotvornost, i prema tome bili su jednaki."Znak sto ipak nismo spremni da to do kraja otvoreno kazemo je verujem taj, sto ni sada kao ni onda nismo sigurni to mozemo bez posledica po vlastitu bezbednost.Izgleda kao da su se mehanizmi kontrole promenili,ali je ona i dalje ista - vise manje potpuna.
Препоруке:
0
0
4 среда, 11 март 2009 00:05
Peter RV
Odlicna opomena: Ne treba se zaljubljivat u nikakvoga 'drzavnika' i samo trazit istinu, koja izgleda, nikad nije ono sto nam se cini.
Ipak, moze se sudit relativno: Milosevic vs Djindjic. Obojica su bili puni 'dobrih namjera', koje je nemoguce korektno procijeniti. Ostaje (barem za mene) jedini kriterijum - njihov kraj.
Milosevic je poginuo boreci se do posljednog daha i to protiv neprijatelja Srpstva-koje je Djindjic zahtijevao da prihvatimo kao prijatelje.Poginuo je i on ali za razliku od Milosevica,bez ikakvog dokazanog razloga, ili ako ga je i bilo, odrzan je u tajnosti, kao da se odlucilo da Srbi ne moraju bas sve da doznaju.
Milosevica ce istorija bolje tretirati.
Препоруке:
0
0
5 среда, 11 март 2009 06:35
au_Vito
Bilo bi dobro da ovim povodom objavite clanak iz danasnjeg Glasa javnosti koji je obracanje Slobe Milosevica srpskoj javnosti u drugom krugu izbora za presednika Srbije 2000. Mnogo je interesantnije sada to procitati sa 9-togodisnje distance i dogadjanja u medjuvremenu. Ono sto je zvucalo kao demagogija tada sada vise izgleda kao vizionarstvo (meni, otisao u inostranstvo iznedju ostalog i zbog SPS-a).
Препоруке:
0
0
6 среда, 11 март 2009 11:01
Jovan G
Srbija je za ovih 20 godina slobode imala i ima izvanredne vodeće političare s obzirom kakva joj je intelektualna elita.
Препоруке:
0
0
7 среда, 11 март 2009 17:37
легенда
слоба, дража. зоран, милан. и кнез павле.
једног дана дана, биће то њихова србија.
србија презрених.
Препоруке:
0
0
8 четвртак, 12 март 2009 09:48
Slobodan Stamenic
Milosevic ili Djindjic. Sasvim svejedno. Iz istog su sinjela izasli. Njihovu generaciju titovih pionira, zamenili su mladji narastaji istih i nastavili da rasipaju Srbiju. Njihov destruktivni potencijal je nas najveci problem. Moramo se ponovo okupiti ispod zastave Svetog Save i krenuti njegovim stopama, koje su jedine u nasoj istoriji vodile u pravom smeru.
Препоруке:
0
0
9 четвртак, 12 март 2009 13:56
Прва Србија
Милошевићев култ сасвим извесно бледи, имајући у виду старосну структуру обожавалаца, као и потписано "помирење" са ДС. Ђинђићев култ се шири и јача. Лако се примећује да већину носилаца тог култа не представљају представници ДС, већ евроатлантски интегратори, "чувари ватре", "пешчаници", "другосрбијанци" и ини "освеститељи" Србије. Овај култ је, као и сваки, заснован на комбинацији реалног и мита, при чему мит, временом, јача и преузима примат над реалним. У том смислу је добро подсећање на Ђинђићево шуровање са Милошевићем (баш као што је добродошло и свако друго подсећање које ће нам указати на право стање ствари).
Овако посматрано, Милошевић има све шансе да буде реалније сагледаван са историјског аспекта, али Ђинђић има све шансе да буде део историјске преваре, јер ко ће смети да се супротстави култу кад једног дана уђе у читанке. Њих двојицу спаја много тога.
Препоруке:
0
0
10 четвртак, 12 март 2009 14:35
Srdjan Kerculj
Interesantni su mi komentari citaoca o istoriji,i o tome kakva ce biti,ko ce je pisati.Ja sebi postavljam pitanje,hocemo li opstati i da li ce imati ko da pise istoriju.Ali objektivno,da nasa pokoljenja imaju pravu sliku o tome kakvi smo bili!
Препоруке:
0
0
11 четвртак, 12 март 2009 19:40
PREDRAG
Odlicno napisano,u Vukadinovicevom stilu.Bravo majstore! Iznecu svoj sud s obzirom da smo svi svedoci tog vremena.Ima jedan detalj koji govori mnogo o tome ko su i sta su bili.Kad je Djindjic ubijen,bukvalno niko nije iskreno zaplakao. I na njegovoj sahrani takodje.Bila je to jedna neukusna(izvinjavam se na izrazu)demonstracija vlasti.Nekako hladno i neiskreno.Sto se tice Miloseviceve smrti i sahrane samo onoj ko je izgubio svu ljudskost u sebi nije zaplakao.Nikad nisam bio Milosevicev glasac ali to vreme preziveo sam sa knedlom u grlu i osecajem tuge,ocaja,bede...Ja nikad necu zaboraviti one nesretnike koji su tumarali po kalemegdanu sa balonima u ruci na dan sahrane Milosevica,onaj krajnje pokvareni odnos razno raznih cinovnika koji su odlucivali da li da se pusti Milosevica u muzej 25 maj,da li ce biti sahranjen u aleji velikana...Ima toga mnogo.Ali je istina da je Srbija iskreno u dubini duse oplakala svog predsednika Milosevica...To moze nekom da se ne svidja,ali to je istina.Posle Miloseviceve smrti i sahrane ja sam precrtao takozvane Djindjiceve naslednike zauvek,jer ljudi koji u sebi nose toliko mrznje ne zasluzuju ni postovanje ni poverenje.Posten covek takvima ni ruku ne bi pruzio(to je ruska poslovica).Ali svejedno,proslo je vremena, ja ni dan danas ne mogu da se otmem osecaju da me je tih dana(Miloseviceva smrt i sahrana)uzasno bilo sramota sto imamo takve ljude na vlasti(i Djindjica bi isto tako sramota bilo),sto se sve to desava u Srbiji ciji sam i ja gradjanin.Mozda kad pogledamo onaj krst pored lipe i uporedimo sa onom crnom plocom u aleji velikana mnogo vise duse ima u tom krstu.I ljudi koji dolaze da se poklone tom krstu iskreniji su.Licno ja nemam nikakvu zelju da stanem pored one crne ploce u aleji velikana,a sto se krsta i lipe tice jednom cu otici i stati...Samo iz razloga da zlo ne uzme vrh nad dobrim,kao covek stacu...
Препоруке:
0
0
12 четвртак, 12 март 2009 19:40
Milos
Nagradno pitanje:

Da li neko moze danas da prepozna koja je razlika izmedju Tomislava Nikolica i Borisa Tadica?
Препоруке:
0
0
13 четвртак, 12 март 2009 22:07
PREDRAG
Postovani gospodine Vukadinovicu hocu da vam se zahvalim na ucescu u emisiji"stanje nacije" i na normalnim komentarima u vezi zivota i smrti Zorana Djindjica.Svake godine mi presedne ovaj datum jer se toliko preuvelicava i neukusno preteruje.Da li je moguce da mediji toliko mogu da nas maltretiraju sa tim?Dok ovo pisem na RTS(javni setvis)ide emisija " Djindjic-politicki testament" gde se Ceda Jovanovic izuzetno istice u granicama svojih intelektualnih sposobnosti...To je stota po redu emisija na tu temu(sto je mnogo mnogo je)...I jedva cekam da prodje danasnji dan i da se sve to zavrsi.Hvala NSPM sto ne ucestvuje u toj histeriji i ne gubi od svog renomea.
Препоруке:
0
0
14 субота, 14 март 2009 21:45
milena
Potrese me smrt svakog coveka ali o dvojici navedenih ne razmisljam ,a mislim ni vecina normalne SRBIJE.
Znam sta znaci smrt bliznjega i pitam se kao i sve ojadene majke mladica"patriota" koji su izginuli u zadnjem ratu pitam se zasto?
Srbija je i dalje u blatu,polupismeni vode glavnu rec,korupcija i mito na svakom koraku.
Verujem da neki ljudi zahvaljujuci Milosevicu a i Dindicu nezasluzeno veoma dobro zive pa je red da
se klanjaju senima svojih vladara.Ima pametnih Srba ali su morali da beze iz Srbije da nebi bili ponizeniu svojoj sopstvenoj zemlji.Toliko vaznijih tema od ove!!!
Препоруке:
0
0
15 понедељак, 16 март 2009 06:00
Пеђа Лукић
Ако је о идолопоклонству реч, Ђинђић је увелико превазишао Милошевића. Он је "светло, нада, визија" ... Још мало па очекујем да кренемо са брајањем година од пре или после смрти Ђинђића. Лепо је тражити места компромису господине Вукадиновићу, али је веома тешко изједначавати на било који начин Милошевића и Ђинђића. Личи то мало на комунистички егалитаризам везан за улогу усташа и четника у другом светском рату. Ни по чему Ђинђић и Милошевић нису једнаки, чак ни по апсоултној вредности. Милошевић је био лош лидер, а Ђинђић је био једно велико ништа увијено у форму високог образовања. Да је Ђинђић био нешто, не би пропаганда морала од њега да прави хероја, него би сам народ у њему нашао величину достојну заузимања места у народном памћењу. Али добро, људи који цене Ђинђића махом о српском народу имају скоро културфашистичке ставове, тако да му се то и не рачуна као велики минус. У ствари, може и плус од тога да испадне, јер је код нас доста распрострањена заблуда да неразумљивост често значи и велику памет говорника.
Од Милошевића нико и никада није правио култ,него му је дато безгранично поверење. Сам Милошевић и његови медији, врло су га нерадо поименце помињали. Слоба је био "човек који уме да лупи руком о сто", илити ауторитет. Није био ни светло ни визија. На крају, да поновим, поштујем вашу жељу да промовишете помирење и компромис, али некако мислим да великим поштоваоцима култа Зорана Ђинђића то неће бити довољно.
Препоруке:
0
0
16 понедељак, 16 март 2009 11:36
Јовиша Видић
Ових неколико реченица сам био послао као коментар чланкописцу неких других новина, знате оно - најстаријих на Балкану и тд. Како би добро било да ми неко подробније објасни: због чега, кога, и зашто је овакав коментар непристојан, вређајући и сл. па да се не објави. Било је говора о СПЦ која треба да помете своје двориште. Дакле - "Ко све
треба да помете своје двориште? Судство, здравство,
полиција, школство, црква... А новинарство? Ту је јелте, све чисто, нема шта да се помете. Истина је истина, без обзира дали је сишла са дрвета или небеса. Новинар Јакшић нас подећа шта је г. Ђинђић говорио о свом атеизму. Уреду, то је за заборавне, но има ту и сведока другачијег сећања - супротног. Две истине не могу бити. Ђинђић је на једном другом месту (крштењу) изговарао - као и г. Чедомир Јовановић: "Верујем у једног Бога Сведржитеља творца неба и земље"... Некога је г. Ђинђић лагао, Бога, или политичке присталице. Да да, у политици је све дозвољено. Незапамћено лицемерје у историји Српске православне цркве јесте - највећа хришћанска сахрана једног атеисте". "Поштено па ко кога превари". Дупли морал је неморал, а остало нека допишу читаоци. Анализе и поређења политичара је кусо без анализе и ове наведене компоненте. Јовиша Видић од Рудина
Препоруке:
0
0

Анкета

Да ли мислите да ће црногогорски „Закон о слободи вероисповести“ бити повучен?
 

Република Српска: Стање и перспективе

Банер
Банер
Банер
Банер
Банер
Банер