A zbog ovakvog ponasanja sve zapadne vlade su problemu. (Dotjerali Cara do duvara)
i zato:
1. Niko vise ne moze da im pozajmi pare
2. Ne mogu da uzmu iz penzijskih fondova, jer su prazni
3. Ne mogu da povecaju poreze
4. Ne mogu da naprave 'bubble' jer su to vec uradili na svim mjestima
Препоруке:
0
0
4
четвртак, 15 јул 2010 17:19
Сокенекос
Данас се израз банана-република пежоративно користи за земље тзв. трећег света, у којима стране фирме имају значајан утицај на настанак корупције, криминала, мафије, непотизма, обогаћивања на темељу државних расхода и сумњивих изборним резултатима.
Данас се овај термин користи за државе, у којим се политичка култура ставља у контекст с корупцијом.
Из тога разлога овај се погрдан израз користи у жутој штампи, у политичким расправама те у полемикама у развијеним земљама као што је Швајцарска, Немачка, Француска, Аустрија или Италија, а користи се када неко сличне догађаје (који су деломично скривени или улепшавани) осуђује.
Drzite se sto dalje od Misesa i ostalih zaludjenih libertarijanaca koji bi drzavu da svedu na policiju.
Drzava i te kako stvara. Kako su bogate drzave postale bogate? Tako sto su zastitile svoje "infant industries" (Hamiltonova fraza) ogromnim tarifama: SAD Kongres sa 12.5% duplira na 25% tarife 1812, vec 1816 idu na 35%, pa 40% 1820. Tarife na uvezenu robu ostaju u rasponu 40-50% do pocetka Prvog svetskog rata. SAD su u 19. veku najprotekcionisticka drzava na svetu, ujedno sa najvecim rastom (sve do 1920). Mit o Britaniji i SAD kao "free trade" ekonomijama je stravicna laz, medju bogatim drzavamato su istorijski najprotekcionisticke ekonomije. Japan je napredovao upravo zato sto su strane investicije bile ZABRANJENE u sve kljucne industrije. Itd.
Danas bogate drzave nisu to posale zahvaljuci "free trade" politici. Naprotiv! Tak kad su se obogatile postale su zastupnici takve ekonomske politike sto je upravo razlog unistenog ekonomskog razvoja siromasnih drzava i sve veceg obogacivanja onih bogatih.
Neoliberalne besmislice otvorenog i nekontrolisanog trzista su se u potpunosti dokazale kao pljacka koja samo one vec bogate cini bogatijim. Siromasne drzave se mogu razviti samo tako sto se udruze u medjusobnu razmenu, iskljuce svaku razmenu sa bogatima i zastite svoje "infant industries". To jest, ponove ono sto su sada bogate drzave uradile da bi to postale.
Препоруке:
0
0
6
четвртак, 15 јул 2010 21:46
Spetsnaz
Eto saznajemoi sledece : " Јонгву Нам, генерални менаџер предузећа ’Јура’, изјавио је да су: “подстицаји које Влада даје добродошли, али они нису главни разлог зашто смо изабрали Србију за улагање”.
Bice da je ovaj direktoropasno zavoleo papriku i kajmak a moguce i da voli da nosi sajkacu pa su to glavni razlozi.
Zapitam se ponekad dal stranci imaku veca prava od nasih preduzetnika , posto imam privatnu firmu dobio bih podsticaj od 10 000 din al da kao garanciju dam jedan bubreg i 4 L krvi u zalog.
Sta god da se desi dobro biti nece
Препоруке:
0
0
7
четвртак, 15 јул 2010 22:04
XY@Troglavski
Економска теорија (са изузетком марксистичке) сматра да вредност у економији стварају рад и капитал. Власник капитала, па самим тим и (номинални) творац вредности, може бити свако, приватни предузетник, радник-акционар или ДРЖАВА. Супротно тврдњама које последњих двадесет година упорно промовишу неолиберали, држава као власник капитала се показала као изузетно добар домаћин и предузетник. О томе најбоље сведочи период 1945-1975, тзв. "тридесет величанствених", време високог стандарда и друштвене кохезије у З. Европи, када је држава играла огромну улогу у економији и као власник капитала и као творац институционалног оквира.
Препоруке:
0
0
8
четвртак, 15 јул 2010 23:52
Za Aleksandra
Britanija je u 19 veku bila potpuno laissez-faire, 1844 su ukinute sve carine, unilateralnom liberalizacijom trgovine. Japan posle 1860, za vreme Dinastije Mejdzi je posle gubitka rata sa Britancima takodje izvrsio potpunu unilateralnu liberalizaciju po istom principu (i to je period najveceg ekonomskog buma u Japanu). Amerika je imala carine tokom 19 veka, ali ne vidim da je imala ikakve koristi od toga - navodne "industrije u povoju" poput celika o kojima je govorio Hamilton pocetkom 19 veka, su tu i danas, 200 godina kasnije u povoju, zasticene carinama, doduse manjim. Nikako da "odrastu". Kako da liberalizacija trgovine u 20 veku nije unistila Ameriku? Teorije da protekcionizam vodi privrednom napretku su dilatantska naklapanja merkantilista iz 17 veka koja je jos klasicna ekonomija opovrgla, a iskustvo poslednjih 200 godina ucinilo prosto smesnim. Zivotni standard u zemljama koje su praktikovale slobodnu trgovinu u zadnjih 200 godina je porasta 1000 puta vise nego u celokupnoj prethodnoj ljudskoj istoriji. Jedine nacije koje su dozivele slom su bile one dovoljno "pametne" da napuste "dogmu" klasicnog liberalizma, recimo komunisticke i fasisticke bande sa svojim vlaznim snovima o apsolutnoj kontroli drustva i ekonomije.
Nema nacije koju je unistila slobodna trgovina, dok su sve nacije koje su propale ekonomski bile visoko protekcionisticke ili zatvorene. Fasisti i komunisti su smatrali aksiomom da drzava ne sme da trguje, ili da treba da trguje sto manje sa drugima (odnosno pojedinci untuar te drzave).
Препоруке:
0
0
9
петак, 16 јул 2010 05:23
ББ један
Нобеловац Морис Але (Maurice Allais), који је 1947. заједно са Хајеком, Фридманом, Мизесом основао друштво Mont-Pelerin, „масонску ложу неолиберализма“ (тако да би било беспредметно њему приписивати „дилетантско наклапање о протекционизму који води привредном напретку“) – дакле, тај Морис Але сматра да су и актуелна криза и очигледно економско пропадање земаља западне хемисфере, последица „накарадног лесеферизма“. Зашто накарадног?
Зато што лесеферизам, отворене границе и конкуренција, имају сврхе само међу такмичарима приближно исте снаге. Уколико између земаља постоје сувише велике разлике у погледу нивоа развоја и висине надница – онда примена доктрине отворених граница има за последицу масовне делокације погона и капитала из развијених земаља ка мање развијеним, „јефтиним“ земљама. Последице су погубне и за једне и за друге. У развијеним земљама долази до деиндустријализације и масовне незапослености. Број незапослених у ЕУ је премашио 20 милиона а у САД стање на тржишту рада постаје драматично. У неразвијеним земљама долази до стихијне и привремене имплантације тог „одбеглог“ капитала који остаје у новој средини само док има погодности -ослобађања од пореза, ниске наднице, динкићевске поклоне. То у просеку траје између 5 и 10 година. Затим тај караван-капитал кроз отворене границе несметано креће даље ка још „јефтинијим“ земљама негде у Африци или Азији. Неразвијеној земљи коју напушта остаје да отплаћује кредите узете да би се створила неопходна инфраструктура за „страног инвеститора“ и, разуме се, остају јој празне буџетске касе јер „страни инвеститор“ је по правилу ослобођен било каквих пореза.
Да би се стало на пут овој погубној пракси која има за последицу скандалозно богаћење једне мањине везане за мултинационални капитал, а са друге стране пропадање читавих држава и региона - Морис Але предлаже да се међународна трговина заснива на регионалним преференцама. Регионе би сачињавале земље приближно истог нивоа развоја.
Препоруке:
0
0
10
петак, 16 јул 2010 06:06
МП
@Za Aleksandra
"Zivotni standard u zemljama koje su praktikovale slobodnu trgovinu u zadnjih 200 godina je porasta 1000 puta vise nego u celokupnoj prethodnoj ljudskoj istoriji."
Испуштате из вида историске услове у којима се то догађало.Беспоштедна експлоатација ресурса ма где они били,као и штампање долара уз подршку оружја је за нама.Кина не практикује слободну трговину а трнутно и поготово убудуће је најјача индустрија света.
Препоруке:
0
0
11
петак, 16 јул 2010 06:09
Aleksandar
@Za Aleksandra
Britanija je u 19 veku bila potpuno laissez-faire
Tu nema niceg protivrecnog mom komentaru. Naravno da drzavi koja zasedne na ekonomski vrh odgovarra da promovise ekonomiju slobodnog trzista jer to joj donosi korist u odnosu na manje razvijene zemlje. To je u vezi upravo 19-vekovne Engleske lepo objasnio nemacki istoricar ekonomijr Fridrih List u knjizi NACIONALNI SISTEM POLITICKE EKONOMIJE (1841) gde objasnjava kako je Engleska usavrsila umetnost "infant industry" protekcionizma da bi onda te "lestve kojima se na vrh popela odgurnula za sve druge" promovisuci fantasticnu blazenost laissez-faire pricom "ne cinite ono sto smo mi uradili, vec cinite onako kako vam mi predlazemo".
Nema nacije koju je unistila slobodna trgovina
Naprotiv, upravo je slobodno trziste i tkz. "level playing field" ono sto unistava sve nerazvijene (odnosno one sto su prethodno bile tkz. "u razvoju") zemlje. To je otprilike kao kad prvak NBA igra kosarku protiv tima devojcica iz pretskolske ustabnove u Mozambiku—naravno da ce ekipa sacinjena od pretskolskih devojcica biti nacisto unisten. Zato su drzave u razvoju uvek lose prolazile pod otvorenim trzistem nego planskoj ekonomija sa terifama I subvencijama. Uostalom, za njih otvoreno trziste nika nije bio autonoman izbor vec nesto nametnuto spolja.
Препоруке:
0
0
12
петак, 16 јул 2010 06:12
Aleksandar
@Za Aleksandra
Japan posle 1860, za vreme Dinastije Mejdzi je posle gubitka rata sa Britancima takodje izvrsio potpunu unilateralnu liberalizaciju
Pogresno je misliti da je Japan imao koristi od liberalizacije. Tacno je da je ranih dana svog industrijskog razvoja Japan praktikovao slobodu trzista. Ali to nije bilo po izboru, vec mu je bilo nametnuto usled serije tkz. "unequal treaties" u koje su ih zapadne drzave uterale posle 1853. Ovim ugovorima tarife u Japanu morale su biti ispod 5% sve do 1911. Ali ni posle toga Japan nikad nije digao tarife na Englesko-americki nivo (kad su bili u razvoju) vec su u proseku bile oko 30%.
Jedine nacije koje su dozivele slom su bile one dovoljno "pametne" da napuste "dogmu" klasicnog liberalizma, recimo komunisticke i fasisticke bande sa svojim vlaznim snovima o apsolutnoj kontroli drustva i ekonomije.
E to je tek istorijasi potpuno pogresno. Uobicajeno poistovecivanje fasizma sa protekcionizmom je apsolutan bezobrazni mit izmisljen od Anglo-topova. Tokom citavog 19. veka u Nemackoj su tarife bile 5-15% procenata pa cak i kad je Nemacka usla u protekcionisticku fazu posle 1920. tarife nisu prelazile 20%. Dakle, ni Nacisti nisu praktikovali ni pola Americkog protekcionizma.
Dakle, dve zemlje koje su najbucniji zagovornici slobodnog trzista, Engleska i SAD ne samo da nisu praktikokavale slobodno trziste u doba svog uspona, vec su bile dve drzave sa najintenzivnijim protekcionistickim rezimom u istoriji (vise nego fasisti i komunisti) i to sve do trenutka kada provo Engleska a onda SAD nisu zasele na tron ekonomske moci. E onda i samo onda, sve ostale drzave zajedno sa njima moraju biti naterana u slobodno trziste (na stetu svih ostalih).
Препоруке:
0
0
13
петак, 16 јул 2010 09:49
Светозар Максимовић
Наша радна снага је до зла бога скупа (није продуктивна) због лоше организације посла, а плаћена мизерно. За ово су криви наши менаџери (најгори су добијали места директора), а школовали их заостали професори по питању струке. Ту треба додати стране задруге које врбују директоре. О овоме се не прича. Предузећа у СФРЈ експресно су пропала због врбованих директора.
Државе су престале да постоје од када су им уведене револуције и на власт дошли невидљиви људи. Монархија и скупштина су жртвени јарци за замајавање очију и спрдање. Уопште не постоји слободно тржиште, оно је за обичан народ, док су невидљиви заштићени. Кенеди је почео то клупко да разрешава, па су га охладили. Царине у Британији су укинули да би увоз робе из колонија био јефтинији како би уништили аутохтону британску индустрију. Данас у Британији и нема индустрије, сем војне индустрије, све магацини и складишта. Британија као држава више није богата, само Лондон начичкан као јелка и банкари у Ситију (права власт). Ови невидљиви су још за време Никсона почели да пребацују новац,знање,производну силу у Кину, Кореју, Индију, где за њих важе посебни договори са матичним државама. Велики су постали велики јер су имали велике заштите и велику моћ да уништавају конкуренцију. Такође, морски саобраћај и монопол који ту имају, знатно је утицао на богатство приватних џепова. Слободно тржиште, либерали,фашисти, марксисти њима служи за замајавање очију лаковерном народу. Иначе ови невидљиви нису били гадљиви да тргују са фашистима и марксистима, где су постојали радни логори са бесплатном радном снагом стављеном ван закона, и остварују мега гига профите. Стварност је нешто друго. О томе се НЕ прича. Пишу се бајке.
Препоруке:
0
0
14
петак, 16 јул 2010 09:59
Светозар Максимовић
Земље са највећим стандардом данас су најзадуженије државе код приватних банкара који управљају тим државама. Ето, то је слободно тржиште. Шта је мерило доброг стандарда и успешног привређивања које то обезбећује? Задуженост до гуше или слободан самосталан човек?
Препоруке:
0
0
15
петак, 16 јул 2010 10:04
Биљана Николић
Браво за текст! Ја се не сматрам великим економским стручњаком, али не треба бити ни велики хемичар да би знао да је H2O voda. Осим тога замислите да некоме утупите своју гаражу за радионцу и дате му 10.000 евре, да вас запосли за плату од 200 евра месечно?????
Препоруке:
0
0
16
петак, 16 јул 2010 11:59
Nikola Turajlić
@ "Za Aleksandra"
Hvala dragom Bogu, da su se vratili sa NSPM izgubljeni neoliberali, istina pod strogom konspiracijom, te ukazuju Srbima ispravan put.
Srbija treba spojiti svu mudrost svojih umnih glava na realizaciji zacrtanog cilja.
Tako ću i ja dati svoj prinos, u toliko što ću sintetizirati ideju našeg konspiratora o slobodnom tržištu, kao uslovu svakog napretka i ideje o uvodjenju pravne države i EU tehničkih i tehnoloških standarda (tekst Nikole Jovanovića: Cena kašnjenja) kao alternativnog puta.
Srbiju ću slikovito uporediti sa kočijom koja jezdi svetom, prema svetskim pravnim standardima, a na kotačima izradjenim po EU tehnološkim i tehničkim standardima, sa zastavom STO (Svetske trgovinske organizacije) koju drži nevidljiva tržišna ruka, a prema cilju zvanom svetla budućnost.
Srbi će potom pevati Aleluju.
Препоруке:
0
0
17
петак, 16 јул 2010 14:23
Nikola Turajlić
Autor je nesumnjivo potkovan teoretskim znanjem iz ekonomije, ali mu je poznavanje političke i ekonomske stvarnosti slabija strana.
Odgovor na autorovo postavljeno pitanje, o opravdanosti davanja stimulacije inozemnim investitorima, je jednoznačno pozitivan iz aspekta političkog marketinga ekspertskog gurua Mladjana Dinkića, (u daljem tekstu: guru).
Dakle naš guru se, po prethodnim, a pogotovo prošlim izborima, pošteno iskompromitirao svojim izbornim obećanjima kao što su hiljadu EURO po glavi stanovnika od besplatnih akcija, pola miliona novozaposlenih, stotine hiljada proizvedenih Fiatovih auta i sl., tako da mu je rejting pao praktično na nulu.
Kako je do novih izbora manje od dve godine, to je guru pripremio novu izbornu strategiju i marketing za njeno provodjenje.
Pre svega organizirao je Partiju (koaliciju) regiona sa jakim lokalnim političkim igračima, sa kojima će ukazati, na konkretnim primerima, biračima u Srbiji, kako oni koji se drže njega i njegovih političkih prijatelja, imaju osiguran put u svetlu budućnost.
Novi marketingovi plan se sastoji od kupovanja inozemnih investitora i njihovo rasporedjivanje po regionima (za sada Kragujevac i Niš), odnosno državne investicije u propale firme (Bor), što će kao svetionici pokazivati biračima, koji je to vodić koji poznaje pravi put. Kupljeni investitori su u obavezi da obećavaju dalje investicije i zapošljavanje u bliskoj budućnosti.
Mudri srpski birači će na ovo reagovati predvidljivo, po onoj narodnoj da je bolje išta nego ništa. Za njih je bolje stotinjak EURO koje će dobiti za besplatne akcije, nego ništa koje bi dobili od opozicije. To nešto malo što čini guru i srpski otac Boris, je bolje od ništa koje bi po njima, učinila opozicija. Uostalom guru i srpski otac se zbog svoje kooperativnosti mogu zaduživati, što bi drugima bilo uskraćeno.
Dakle mudri srpski birači će i na budućim izborima doneti kao do sada ispravnu odluku (poslednji primer Bor).
Autorove druge teze ću komentarisati kasnije.
Препоруке:
0
0
18
субота, 17 јул 2010 16:59
Zaraki Kenpachi
Samo ću napisati ''anti-kriznu'' parolu:''Vidimo se u sledećoj hiperinflaciji''
Препоруке:
0
0
19
субота, 17 јул 2010 18:52
Nikola Turajlić
Autor svoje ocene, teze i predloge zasniva na važećim predkriznim ekonomskim teorijama i praksi, na koju se iste pozivaju, a sve to je prošlo svršeno vreme. Lično ga cenim kao nezavisnog intelektualca, ali sa velikom dozom političke korektnosti, što je posledica njegovog posla za UN.
Njegova kritika tranzicijskih vlada je za mene nesporna, pa se neću na istu osvrtati.
Autor, pored ocene neracionalnosti "kupovanja" investitora, iznosi i svoje vidjenje mogućnosti privlačenja ovih i bez stimulacija, tj. predlaže kao alternativu stalno obrazovanje, pogotovo novih profesija koje su tražene u svetu.
Dakle on nudi Srbiji, koja se kao davljenik hvata za slamku, kao spas penu.
Kako u Srbiju neće doći investitori sa sofisticiranom tehnologijom, već "šrafciger" industrijalci, to su Srbiji nepotrebni nano tehnolozi (koje istina i ne može obrazovati), već jeftina i odgovorna radna snaga (koju nema).
Sve ostale teze i predlozi su nastupanjem SEK-e prevazidjeni, kada je u pitanju Srbija.
Autor je u jednom od ranijih tekstova, kao alternativu EU "predložio" Kinu, sa čime se slažem.
Naime Srbija ima jedinu šansu (u koliko to već nije kasno) da se nametne kao kineska prozvodna i logistička baza u Evropi, poboljšava ekonomske odnose sa Rusijom i pokuša uspostaviti (isprositi)ekonomsku saradnju sa državama, koje je podržavaju u kosovskom pitanju.
Postavljam si pitanje da li je Srbija toliko naprednija od Švedske koja je prodala Volvo, a Grčka polovicu pirejske luke, da odbija suradnju sa Kinom (prodaja Zastave).
Što se tiče same teme stimulacije inostranih investitora, uslovno bih podržao ovakav vid njihovog privlačenja, ako bi se radilo o osnovnoj proizvodnji, za kojom bi došli i tzv. komponentaši.
Tako je Slovačka "kupila" koresku automobilku KIA, a za njom je došla i čuvena JURA.
Istina guru je uz pomoć FIAT-a i para "nagovorio" Juru i Dajteka da dodju u Srbiju, a da pokaže da će za njima doći i sam prozvodjač automobila.
.jpg)
Everything government touches turns to crap.
Ringo Starr
http://mises.org/store/Economics-in-One-Lesson-P33.aspx
i zato:
1. Niko vise ne moze da im pozajmi pare
2. Ne mogu da uzmu iz penzijskih fondova, jer su prazni
3. Ne mogu da povecaju poreze
4. Ne mogu da naprave 'bubble' jer su to vec uradili na svim mjestima
Данас се овај термин користи за државе, у којим се политичка култура ставља у контекст с корупцијом.
Из тога разлога овај се погрдан израз користи у жутој штампи, у политичким расправама те у полемикама у развијеним земљама као што је Швајцарска, Немачка, Француска, Аустрија или Италија, а користи се када неко сличне догађаје (који су деломично скривени или улепшавани) осуђује.
http://sr.wikipedia.org/sr-ec/%D0%91%D0%B0%D0%BD%D0%B0%D0%BD%D0%B0_%D0%B4%D1%80%D0%B6%D0%B0%D0%B2%D0%B0
Drzava ne moze da stvori nista.
Drzite se sto dalje od Misesa i ostalih zaludjenih libertarijanaca koji bi drzavu da svedu na policiju.
Drzava i te kako stvara. Kako su bogate drzave postale bogate? Tako sto su zastitile svoje "infant industries" (Hamiltonova fraza) ogromnim tarifama: SAD Kongres sa 12.5% duplira na 25% tarife 1812, vec 1816 idu na 35%, pa 40% 1820. Tarife na uvezenu robu ostaju u rasponu 40-50% do pocetka Prvog svetskog rata. SAD su u 19. veku najprotekcionisticka drzava na svetu, ujedno sa najvecim rastom (sve do 1920). Mit o Britaniji i SAD kao "free trade" ekonomijama je stravicna laz, medju bogatim drzavamato su istorijski najprotekcionisticke ekonomije. Japan je napredovao upravo zato sto su strane investicije bile ZABRANJENE u sve kljucne industrije. Itd.
Danas bogate drzave nisu to posale zahvaljuci "free trade" politici. Naprotiv! Tak kad su se obogatile postale su zastupnici takve ekonomske politike sto je upravo razlog unistenog ekonomskog razvoja siromasnih drzava i sve veceg obogacivanja onih bogatih.
Neoliberalne besmislice otvorenog i nekontrolisanog trzista su se u potpunosti dokazale kao pljacka koja samo one vec bogate cini bogatijim. Siromasne drzave se mogu razviti samo tako sto se udruze u medjusobnu razmenu, iskljuce svaku razmenu sa bogatima i zastite svoje "infant industries". To jest, ponove ono sto su sada bogate drzave uradile da bi to postale.
Bice da je ovaj direktoropasno zavoleo papriku i kajmak a moguce i da voli da nosi sajkacu pa su to glavni razlozi.
Zapitam se ponekad dal stranci imaku veca prava od nasih preduzetnika , posto imam privatnu firmu dobio bih podsticaj od 10 000 din al da kao garanciju dam jedan bubreg i 4 L krvi u zalog.
Sta god da se desi dobro biti nece
Nema nacije koju je unistila slobodna trgovina, dok su sve nacije koje su propale ekonomski bile visoko protekcionisticke ili zatvorene. Fasisti i komunisti su smatrali aksiomom da drzava ne sme da trguje, ili da treba da trguje sto manje sa drugima (odnosno pojedinci untuar te drzave).
Зато што лесеферизам, отворене границе и конкуренција, имају сврхе само међу такмичарима приближно исте снаге. Уколико између земаља постоје сувише велике разлике у погледу нивоа развоја и висине надница – онда примена доктрине отворених граница има за последицу масовне делокације погона и капитала из развијених земаља ка мање развијеним, „јефтиним“ земљама. Последице су погубне и за једне и за друге. У развијеним земљама долази до деиндустријализације и масовне незапослености. Број незапослених у ЕУ је премашио 20 милиона а у САД стање на тржишту рада постаје драматично. У неразвијеним земљама долази до стихијне и привремене имплантације тог „одбеглог“ капитала који остаје у новој средини само док има погодности -ослобађања од пореза, ниске наднице, динкићевске поклоне. То у просеку траје између 5 и 10 година. Затим тај караван-капитал кроз отворене границе несметано креће даље ка још „јефтинијим“ земљама негде у Африци или Азији. Неразвијеној земљи коју напушта остаје да отплаћује кредите узете да би се створила неопходна инфраструктура за „страног инвеститора“ и, разуме се, остају јој празне буџетске касе јер „страни инвеститор“ је по правилу ослобођен било каквих пореза.
Да би се стало на пут овој погубној пракси која има за последицу скандалозно богаћење једне мањине везане за мултинационални капитал, а са друге стране пропадање читавих држава и региона - Морис Але предлаже да се међународна трговина заснива на регионалним преференцама. Регионе би сачињавале земље приближно истог нивоа развоја.
"Zivotni standard u zemljama koje su praktikovale slobodnu trgovinu u zadnjih 200 godina je porasta 1000 puta vise nego u celokupnoj prethodnoj ljudskoj istoriji."
Испуштате из вида историске услове у којима се то догађало.Беспоштедна експлоатација ресурса ма где они били,као и штампање долара уз подршку оружја је за нама.Кина не практикује слободну трговину а трнутно и поготово убудуће је најјача индустрија света.
Britanija je u 19 veku bila potpuno laissez-faire
Tu nema niceg protivrecnog mom komentaru. Naravno da drzavi koja zasedne na ekonomski vrh odgovarra da promovise ekonomiju slobodnog trzista jer to joj donosi korist u odnosu na manje razvijene zemlje. To je u vezi upravo 19-vekovne Engleske lepo objasnio nemacki istoricar ekonomijr Fridrih List u knjizi NACIONALNI SISTEM POLITICKE EKONOMIJE (1841) gde objasnjava kako je Engleska usavrsila umetnost "infant industry" protekcionizma da bi onda te "lestve kojima se na vrh popela odgurnula za sve druge" promovisuci fantasticnu blazenost laissez-faire pricom "ne cinite ono sto smo mi uradili, vec cinite onako kako vam mi predlazemo".
Nema nacije koju je unistila slobodna trgovina
Naprotiv, upravo je slobodno trziste i tkz. "level playing field" ono sto unistava sve nerazvijene (odnosno one sto su prethodno bile tkz. "u razvoju") zemlje. To je otprilike kao kad prvak NBA igra kosarku protiv tima devojcica iz pretskolske ustabnove u Mozambiku—naravno da ce ekipa sacinjena od pretskolskih devojcica biti nacisto unisten. Zato su drzave u razvoju uvek lose prolazile pod otvorenim trzistem nego planskoj ekonomija sa terifama I subvencijama. Uostalom, za njih otvoreno trziste nika nije bio autonoman izbor vec nesto nametnuto spolja.
Japan posle 1860, za vreme Dinastije Mejdzi je posle gubitka rata sa Britancima takodje izvrsio potpunu unilateralnu liberalizaciju
Pogresno je misliti da je Japan imao koristi od liberalizacije. Tacno je da je ranih dana svog industrijskog razvoja Japan praktikovao slobodu trzista. Ali to nije bilo po izboru, vec mu je bilo nametnuto usled serije tkz. "unequal treaties" u koje su ih zapadne drzave uterale posle 1853. Ovim ugovorima tarife u Japanu morale su biti ispod 5% sve do 1911. Ali ni posle toga Japan nikad nije digao tarife na Englesko-americki nivo (kad su bili u razvoju) vec su u proseku bile oko 30%.
Jedine nacije koje su dozivele slom su bile one dovoljno "pametne" da napuste "dogmu" klasicnog liberalizma, recimo komunisticke i fasisticke bande sa svojim vlaznim snovima o apsolutnoj kontroli drustva i ekonomije.
E to je tek istorijasi potpuno pogresno. Uobicajeno poistovecivanje fasizma sa protekcionizmom je apsolutan bezobrazni mit izmisljen od Anglo-topova. Tokom citavog 19. veka u Nemackoj su tarife bile 5-15% procenata pa cak i kad je Nemacka usla u protekcionisticku fazu posle 1920. tarife nisu prelazile 20%. Dakle, ni Nacisti nisu praktikovali ni pola Americkog protekcionizma.
Dakle, dve zemlje koje su najbucniji zagovornici slobodnog trzista, Engleska i SAD ne samo da nisu praktikokavale slobodno trziste u doba svog uspona, vec su bile dve drzave sa najintenzivnijim protekcionistickim rezimom u istoriji (vise nego fasisti i komunisti) i to sve do trenutka kada provo Engleska a onda SAD nisu zasele na tron ekonomske moci. E onda i samo onda, sve ostale drzave zajedno sa njima moraju biti naterana u slobodno trziste (na stetu svih ostalih).
Државе су престале да постоје од када су им уведене револуције и на власт дошли невидљиви људи. Монархија и скупштина су жртвени јарци за замајавање очију и спрдање. Уопште не постоји слободно тржиште, оно је за обичан народ, док су невидљиви заштићени. Кенеди је почео то клупко да разрешава, па су га охладили. Царине у Британији су укинули да би увоз робе из колонија био јефтинији како би уништили аутохтону британску индустрију. Данас у Британији и нема индустрије, сем војне индустрије, све магацини и складишта. Британија као држава више није богата, само Лондон начичкан као јелка и банкари у Ситију (права власт). Ови невидљиви су још за време Никсона почели да пребацују новац,знање,производну силу у Кину, Кореју, Индију, где за њих важе посебни договори са матичним државама. Велики су постали велики јер су имали велике заштите и велику моћ да уништавају конкуренцију. Такође, морски саобраћај и монопол који ту имају, знатно је утицао на богатство приватних џепова. Слободно тржиште, либерали,фашисти, марксисти њима служи за замајавање очију лаковерном народу. Иначе ови невидљиви нису били гадљиви да тргују са фашистима и марксистима, где су постојали радни логори са бесплатном радном снагом стављеном ван закона, и остварују мега гига профите. Стварност је нешто друго. О томе се НЕ прича. Пишу се бајке.
Hvala dragom Bogu, da su se vratili sa NSPM izgubljeni neoliberali, istina pod strogom konspiracijom, te ukazuju Srbima ispravan put.
Srbija treba spojiti svu mudrost svojih umnih glava na realizaciji zacrtanog cilja.
Tako ću i ja dati svoj prinos, u toliko što ću sintetizirati ideju našeg konspiratora o slobodnom tržištu, kao uslovu svakog napretka i ideje o uvodjenju pravne države i EU tehničkih i tehnoloških standarda (tekst Nikole Jovanovića: Cena kašnjenja) kao alternativnog puta.
Srbiju ću slikovito uporediti sa kočijom koja jezdi svetom, prema svetskim pravnim standardima, a na kotačima izradjenim po EU tehnološkim i tehničkim standardima, sa zastavom STO (Svetske trgovinske organizacije) koju drži nevidljiva tržišna ruka, a prema cilju zvanom svetla budućnost.
Srbi će potom pevati Aleluju.
Odgovor na autorovo postavljeno pitanje, o opravdanosti davanja stimulacije inozemnim investitorima, je jednoznačno pozitivan iz aspekta političkog marketinga ekspertskog gurua Mladjana Dinkića, (u daljem tekstu: guru).
Dakle naš guru se, po prethodnim, a pogotovo prošlim izborima, pošteno iskompromitirao svojim izbornim obećanjima kao što su hiljadu EURO po glavi stanovnika od besplatnih akcija, pola miliona novozaposlenih, stotine hiljada proizvedenih Fiatovih auta i sl., tako da mu je rejting pao praktično na nulu.
Kako je do novih izbora manje od dve godine, to je guru pripremio novu izbornu strategiju i marketing za njeno provodjenje.
Pre svega organizirao je Partiju (koaliciju) regiona sa jakim lokalnim političkim igračima, sa kojima će ukazati, na konkretnim primerima, biračima u Srbiji, kako oni koji se drže njega i njegovih političkih prijatelja, imaju osiguran put u svetlu budućnost.
Novi marketingovi plan se sastoji od kupovanja inozemnih investitora i njihovo rasporedjivanje po regionima (za sada Kragujevac i Niš), odnosno državne investicije u propale firme (Bor), što će kao svetionici pokazivati biračima, koji je to vodić koji poznaje pravi put. Kupljeni investitori su u obavezi da obećavaju dalje investicije i zapošljavanje u bliskoj budućnosti.
Mudri srpski birači će na ovo reagovati predvidljivo, po onoj narodnoj da je bolje išta nego ništa. Za njih je bolje stotinjak EURO koje će dobiti za besplatne akcije, nego ništa koje bi dobili od opozicije. To nešto malo što čini guru i srpski otac Boris, je bolje od ništa koje bi po njima, učinila opozicija. Uostalom guru i srpski otac se zbog svoje kooperativnosti mogu zaduživati, što bi drugima bilo uskraćeno.
Dakle mudri srpski birači će i na budućim izborima doneti kao do sada ispravnu odluku (poslednji primer Bor).
Autorove druge teze ću komentarisati kasnije.
Njegova kritika tranzicijskih vlada je za mene nesporna, pa se neću na istu osvrtati.
Autor, pored ocene neracionalnosti "kupovanja" investitora, iznosi i svoje vidjenje mogućnosti privlačenja ovih i bez stimulacija, tj. predlaže kao alternativu stalno obrazovanje, pogotovo novih profesija koje su tražene u svetu.
Dakle on nudi Srbiji, koja se kao davljenik hvata za slamku, kao spas penu.
Kako u Srbiju neće doći investitori sa sofisticiranom tehnologijom, već "šrafciger" industrijalci, to su Srbiji nepotrebni nano tehnolozi (koje istina i ne može obrazovati), već jeftina i odgovorna radna snaga (koju nema).
Sve ostale teze i predlozi su nastupanjem SEK-e prevazidjeni, kada je u pitanju Srbija.
Autor je u jednom od ranijih tekstova, kao alternativu EU "predložio" Kinu, sa čime se slažem.
Naime Srbija ima jedinu šansu (u koliko to već nije kasno) da se nametne kao kineska prozvodna i logistička baza u Evropi, poboljšava ekonomske odnose sa Rusijom i pokuša uspostaviti (isprositi)ekonomsku saradnju sa državama, koje je podržavaju u kosovskom pitanju.
Postavljam si pitanje da li je Srbija toliko naprednija od Švedske koja je prodala Volvo, a Grčka polovicu pirejske luke, da odbija suradnju sa Kinom (prodaja Zastave).
Što se tiče same teme stimulacije inostranih investitora, uslovno bih podržao ovakav vid njihovog privlačenja, ako bi se radilo o osnovnoj proizvodnji, za kojom bi došli i tzv. komponentaši.
Tako je Slovačka "kupila" koresku automobilku KIA, a za njom je došla i čuvena JURA.
Istina guru je uz pomoć FIAT-a i para "nagovorio" Juru i Dajteka da dodju u Srbiju, a da pokaže da će za njima doći i sam prozvodjač automobila.