петак, 05. јун 2020.
 Ћирилица | Latinica

Нови број

Тема: Светска економска криза и Србија (II)
Банер

Претходни бројеви

Банер

Пронађите НСПМ на

&

Нове књиге

Банер

Едиција "Политички живот"

Ђорђе Вукадиновић: Од немила до недрага

Банер
Банер
Банер

Часопис НСПМ или појединачне текстове можете купити и у електронској форми na Central and Eastern European Online Library

Банер
Банер
Коме је до морала у политици, нека иде у НСПМ

Стари и нови илузионисти

Kоментари (25) COMMENTS_ARE_CLOSED
1 недеља, 18 јул 2010 19:54
Има разлике.Пређашни илузионисти владали су деценијама.Савремени виртуалисти биће много,много краћи.У овом веку све је много брже,поготово пропадање.
Препоруке:
0
0
2 недеља, 18 јул 2010 20:01
хиперборејац
Признање доноси разумевање других... самим тим и праштање. Ја се , сада већ нејасно , сећам RFI-ја из доба пре бомбардовања и окупације Косова. А није ни битно.Односно сада више није битно
Препоруке:
0
0
3 недеља, 18 јул 2010 22:17
Бранислав Александар Јулиус
Данојлић пише за НИН, који је отет од народа и поклоњен странцима, и из кога су избачени дугогодишњи новинари и сарадници, а уведена строга цензура. Зашто то чини?
Препоруке:
0
0
4 недеља, 18 јул 2010 23:15
Екрем
Наравно, Србском народу, који је на самрти као аутохтони ентитет пре свега али и биолошки, свако ко прича бајке и даје наду у излечење неизлечиве болести, је добродошао. Као озеблом сунце. И ту никакве промене не може да буде. Осим можда оперативно, али...
Препоруке:
0
0
5 понедељак, 19 јул 2010 06:21
Cernisevski
Бити трпељив према ономе ко те туче по глави, отимајући ти делове државне територије, спада у мазохистичке настраности.

- Zalosno je sto i ovakve, elementarne istine moraju da se "crtaju".
Препоруке:
0
0
6 понедељак, 19 јул 2010 09:39
@@
Господине Данојлићу-добро артикулисано.Можда се неко и "пробуди".
Препоруке:
0
0
7 понедељак, 19 јул 2010 13:28
Симић Манојло
за Екрем ;

Није Екреме тако у Републици Српској .
Ми ћемо на крају припојити Србију Републици Српској
и послушаћемо твоју сугестију о оперативном захвату
тако , што ћемо наш Капитал преселити из Београда у
Бања Луку. Босна и Херцеговина нама је само
завичајни привјесак .И само што није отпао .
Препоруке:
0
0
8 понедељак, 19 јул 2010 14:43
Дејан
@ Бранислав Александар Јулиус

То је стари трик. Немачке новине су промениле уређивачку политику. Кад 95% садржаја промените, онда није проблем да припустите дисонантни тон.

Није искључено ни да рачунају на старе читаоце који су другачијег политичког става.

Ја сам престао да купујем НИН, и почео да купујем Печат.

Револтиран сам чињеницом да немачки власник има дрскости да фаворизује једну политичку опцију у Србији.

Нико не може да ме убеди да страни привредници прво не иду у своје амбасаде по став. Лек је бојкот таквих.

@ Екрем

Срби су државотворни народ. Нама за прављење државе није потребна подршка Америке и целог света.

Током 90-их сви остали су имали огромну подршку Запада, ми смо имали санкције и саплитање на сваком ћошку.

Тако извојевана независност ће да потраје док у Америци Хиспаници не пређу критичну демографску масу.

За демографију ћу да те разочарам, у мом кругу пријатеља има две категорије.

Они без деце, али са псима.

Они са децом који се све чешће одлучују за треће, па некад и четвро дете.

Демографска ситуација није још увек сјајна, али рачунам да ће превладати породичне вредности, а не еволутивни губитници, слепа грана људског рода, које ће у старости да теше ваљда њихове пудлице.
Препоруке:
0
0
9 понедељак, 19 јул 2010 15:18
Екрем
@Дејан

Ове са 3 или 4 детета окуражирујем да само тако наставе! Србија једино може да опстане (и победи!) на масу и искључиво оперативно, у партнерству с онима с којима дели веру и погледе на свет.
Препоруке:
0
0
10 понедељак, 19 јул 2010 16:58
За "Чернишевског"
Потпуно сте у праву. Али, ето, нажалост треба да се црта и господин Данајлић то ради боље и лепше од већине других. А што се тиче критика што је то у НИН-у, боже мој, човек има преко 70 година. А и не могу сви да читају/пишу електронске портале.
Препоруке:
0
0
11 понедељак, 19 јул 2010 17:41
Марио Калик
Милован Данојлић спада у поштеније критичаре комунистичког поретка и његове идеологије. Јер, ма колико се трудио да покаже сличности између старих, комунистичких и нових, капиталистичких илузија, није могао да не призна да су прве у начелу боље од других, тј. да су некадашњи поредак и његова политичка пракса ипак били мање деструктивни од овог данашњег по вредности за које се он залаже и прокламује их.

Пре свега, ниједан уметник не може бити против илузија као таквих, јер су илузорност, машта, дереализација итд. кључно обележје уметничког стваралаштва. Зато се код Данојлића на овом месту примећује једна крупна противречност. Иако у већем делу са ниподаштавањем говори о подлегању разним друштвеним илузијама, нашем "заглупљивању", давајући спрам њих предност "глупој" и "непријатној" стварности и "историјској судбини", он се на крају опире прихватању реалности и истиче њено савлађивање путем критичког разумевања. Није ли тиме подредио стварност коју је претхоно уздигао на пиједестал нечем вишем, неким вредностима које се њој супротстављају и које су нужно, сами тим,(још увек) нереалне, илузорне? Ако је наше и не само наше "историјско проклетство", "усуд географије" то да се непрестано вртимо у кругу "вечног страдања" за које је заслужна "победоносна Сила", тј. они "који те туку по глави", онда је одбацивање трпељивости према таквом насиљу, трпељивости која "спада у мазохистичке настраности", глас побуне, револта против овакве историјске стварности и судбине, у име виших принципа националног и људског достојанства. Ове "илузије" онда у духовном погледу јасно односе превагу над "стварношћу" и позивањем на њу, што је иначе лајтмотив наших евроатлантских реалиста и конформиста.

Комунисти су се такође борили против онога што је деловало као непроменљива историјска стварност, односно судбина. Наиме, ако је читава дотадашња (пред)историја само била историја класног друштва и борби између класа, експлоататора и експлоатисаних у њиховим разним историјским облицима...
Препоруке:
0
0
12 понедељак, 19 јул 2010 17:44
Марио Калик
онда је јасно да комунизам заговара један радикалан раскид са таквим историјским током који се заиста може сабрати у оно што Данојлић на почетку наводи као водеће комунистичке "илузије": разрешење базичних друштвених супротности, укидање бездушног искоришћавања, опште братимљење и излазак из предисторије.

Против ових "илузија" не видим шта се може принципијелно рећи, поготово ако је неко као уметник по природи ствари склонији идеалима и утопији него постојећој стварности, када му је позив да ову стварност процени и осуди из хоризонта оног нестварног, а у дубљем, хуманистичком смислу, стварнијег, истинитијег слоја постојања. Данојлић ништа и не каже против темељних комунистичких "илузија" као таквих. Он може само да критикује лошу стварност тадашњег система за који сам каже да је одступио од својих "првобитних програмских начела". Такав увид није споран; некадашња друштвена пракса није била сасвим у складу са прокламованом идеологијом. Али, не морам бити антикомуниста да бих то приметио и критиковао, то могу чинити управо као комуниста. Данојлић уосталом спомиње критику с "левог крила" и Корчуланску школу. Као што поштено примећује да је у некадашњем социјалистичком поретку, упркос његовим недостацима, тзв. обичан човек имао више достојанства него што га има сада, у време "подивљалог капитализма". Другим речима, и лош социјализам је бољи од транзиционог капитализма.

Ако тако ствари стоје, ако су комунистичке "илузије" у основи исправне, у чему је онда проблем што су те "илузије, барем на речима, брањене до последњег даха"? Данојлић овде превиђа праву природу некадашњег сукоба између власти и дисидената, јер не може да се до краја ослободи своје дисидентске роле која има већ познату атрактивност. Тачно је да је ту било с једне стране, интереса власти, а с друге, позивања на критичко мишљење. Али, било је и нечег много вишег и другачијег од тога. Било је и друштвених интереса управо оних обичних људи, као и некритичког позивања на врлине "грађанског друштва".
Препоруке:
0
0
13 понедељак, 19 јул 2010 17:45
Марио Калик
Која је током 80-тих била једина озбиљнија алтернатива актуелној социјалистичкој власти? Па не она која је тражила више социјализма, односно повратак на оне изворне, прокламоване "илузије", то је замрло већ током 70-тих година, него она која је тражила увођење "парламентарне демократије", "слободног тржишта", "људских права", све оне вредности које је сам Данојлић заступао или их још увек заступа, и због тога био један од оснивача Демократске странке. Радило се о повратку на старо класно друштво и његову идеологију као одговору на невоље новог, социјалистичког, о уништењу социјализма, а не о његовом поправљању и унапређењу. Једина реална алтернатива каквом-таквом социјализму тада је била управо стихија дивљег капитализма, истог оног којег Данојлић с накнадном памећу осуђује, и у коме милиони обичних људи губе елементарне услове живота а онда и достојанство. Требало је већ тада да тога буде свестан, не да чека да се "благодети" капитализма покажу у свом њиховом "богатству".

Зато Данојлићеву оштру критику два система треба да прати одлучнија самокритика. Понешто он признаје као властиту илузију, али недовољно гласно. Јер требало да се деси бомбардовање Србије да би "Европа" у његовим очима била демистификована? Јер тек тад требало да "освоји право да је омаловажава"? Заправо, вероватно је тако морало бити с обзиром на дуго Данојлићево поверење у "грађанску Европу". Из Париза није се могло сасвим јасно видети шта се овде и уопште у Европи дешава са падом Берлинског зида. Није се могло сасвим поуздано знати да је то јуриш капиталистичког Запада на некадашњи социјалистички Исток, подређивање читавог тог простора интересима западног капитала. Ко то није желео да прихвати, добио је санкције и бомбардовање. Слично је са Ираком, Авганистаном, све је то део једне исте логике империјалног освајања.

Дефицит десне, грађанске дисидентске опције овде је очигледан. Такви интелектуалци не могу на време или у целини да виде смисао онога што се у савременој историји дешава.
Препоруке:
0
0
14 понедељак, 19 јул 2010 17:57
vlad
...G.Danojlicu,kazete bombardobanje vas je osvestilo,i Zinovjev...Vi kao da nista od istorije niste citali...postujem vas,ali sramno je pisati za danasnji NIN...
Препоруке:
0
0
15 понедељак, 19 јул 2010 18:08
vlad
...potpuno saglasan sa Kalikom...nisam znao da je Danojlic jedan od osnivaca DS...kako to da nikad ne vide,ocigledno, unapred,nego im postane jasno 20 godina kasnije kad se i na pijacama vec pocne pricati o drustvenim sistemima,vrlo argumentovano,uostalom...a prevodio je Siorana...e,Srbijo...
Препоруке:
0
0
16 понедељак, 19 јул 2010 21:47
Изгубљена воља за коментар
Где прође Калик, ту ни Данојлић не расте...
Препоруке:
0
0
17 уторак, 20 јул 2010 07:15
Radoslav
Ovo je glas svih mislećih Srba. Baš ovakav.
Препоруке:
0
0
18 уторак, 20 јул 2010 09:49
брм
@ dejan
не уклапам се по обичају ни у једну понуђену категорију (поделизма) Срба - имам троје деце али и пса(доскора два), морам опет да контрирам:

"Срби су државотворни народ."
тренутно имамо 4 државе потпуно и 1 делимично српског народа (за неупућене Хрватска, Босна и Х, ЦГ, делимично - Македноија и веровали или не потпуно и поред 20 националних савета - Србија)

кад се опасуљимо и ми и "они"тј. кобајаги не-ми да смо сви исти народ подељен линијом разграничења великих сила која је променљива - на католике кобајаги Хрвате и Црногорце (Немачка), Православне кобајаги једине праве Србе(Русија и Енглеска) и муслин+мане некакве Бошњаке - из Бара, Пазар, Дорћола и Подгорице(Турска, Русија и Енглеска) ...све земље наведене у заградама присно сарађују и договарају се преко наше грбаче, крви и зноја... ово посебно треба да схвате русофили...

илузионисти су прво победили у убеђивању да смо више племена /народа преко југославизма - завади па владај

нажалост и сви ви овде присутни патриоти сте на "томе"
Препоруке:
0
0
19 уторак, 20 јул 2010 09:54
брм
Изгубљена воља за коментар
ништа ново на Балкану


заиста Каликови коментари буде филозофску потребу за преиспитивањем смисла сваке делатности, а поготово мисаоне..кад после свега што се догодило он и даље....
Препоруке:
0
0
20 уторак, 20 јул 2010 14:25
М.И.Т.
Писца Данојлића уважавам много, много више, од оног политичара Данојлића. Да, да. Био је Данојлић и политичар, многе дресове је носио, а знајући га, сигуран сам да их негде у неком ормару и чува, тек понекад проветрава и ретко по неки понесе.
Али, овај текст је, то је мој утисак, далеко испод мете и домета писца Данојлића. Рекао бих да је чак и испод онога што уме политичар Данојлић. Не знам да ли је писао с брда с дола, али никако ми се не допада. Досадно је брате мили.
Препоруке:
0
0
21 уторак, 20 јул 2010 23:14
Nikola Turajlić
S autorovom književnosti i političkom aktivnosti, nisam uopšte upoznat, pa ću o njemu dati svoj sud
na temelju objavljenog teksta.
Autor potvrdjuje izreku da je cesta do pakla posuta dobrim namerama, a njom su se kretali mnogi srpski savremeni pisci, kao aktivni političari ili pobornici odredjenih ideologija.
O onima koji su bili pristalice propale ideologije ne želim gubiti vreme, već ću se osvrnuti na autora i ostale apologete zapadnih demokratija i njihovih vrednosti.
Dakle ogrmna većina intelektualaca iz komunističkih država je bila zaslepljena standardom gradjana zapadnih demokratskih država i upijala bezrezervno njihovu propagandu. Medjutim isti su postepeno počeli sagledavati trulež iza blještavila "zapadnih demokracija".
Prekretnica za srpske intelektualce je bilo NATO bombardovanje.
Jedni su sagledali ništavilo koje se krije iza propapande zapadnih demokratija, te postali njihovi ogorčeni kritičari. Drugi su se razočarano povukli iz političkog života, te osudu držali u sebi. Treći su shvatili da sila boga ne moli, pa su se umesto ovoga istoj poklonoli, što je bilo nagradjeno odredjenim sinekurama i pripadajućim prinadležnostima.
Autor je, praveći po rodjendanu životnu inventuru, odlučio olakšati si dušu i posuti se pepelom za svoje zablude i iluzije vezane uz demokratske standarde i vrednosti zapadnih demokratija.
Iako sa zakašnjenjem, napravio je čin za svako poštovanje, tim više što je to pustio u NIN-u , nezavisnom mediju sa ulogom promotera onoga što autor svojim tekstom "rastura" (istina u nešto prikrivenoj formi).
Uostalom svi smo mi iz "ozbiljnije generacije" Danojlići, koji smo se svojih zabluda pre ili kasnije oslobodili.
Препоруке:
0
0
22 уторак, 20 јул 2010 23:47
Wounded Knee
zar je moguce da u srbiji nema ni jednog rokera, rapera, bluzera, jazzera, ni jedne narikace bar, koja ce da odradi remake Azrine pesme Grad bez ljubavi?
...
briga me, frajeri
za vase reklame
ovuda su prolazili
i drugi prije vas

hej-hej-hej
pljunuo sam magazine,
propagandu, zlatouste novine
hej-hej-hej
pljunuo sam dupelisce
preko cijele stranice

mozda lepi Cane ceka da se 'smiri malo ova frka oko Broza'???.
Препоруке:
0
0
23 среда, 21 јул 2010 12:47
б.с.
"Година пролази кроз авлију", је наслов Данојлићеве књиге, одличне. Кроз нашу авлију се отегла дуууга, комунистичко-демократска година.
Препоруке:
0
0
24 среда, 21 јул 2010 23:36
Нешто после Седме седница (а доста пре Осме)
@Марио Калик
Право је чудо да не примећујете како су Ваши (поново) на власти?!
Па добро, јесу мало камуфлирани, али ипак ...
Препоруке:
0
0
25 четвртак, 22 јул 2010 11:22
Марио Калик
Да, "моји" на власти су толико закамуфлирани да их ја уопште не препознајем! Али, добро, зато сте Ви и остали који трубите о "прерушеним комунистима" ту да ме просветлите, упознате ме са скривеном суштином и тајном овог друштва.

Међутим, мени је још увек право чудо како комунисти, ма колико прерушени били, могу да буду перјанице поретка у коме постоји доминација страних и домаћих капиталиста, у коме Црква такође има велики утицај, у коме је држава крајње зависна од страних сила, и у коме, на крају крајева али не и најмање важно, израз "(радничка) класа" не сме да се помене у водећим медијима, што сам недавно могао да доживим. Док ми не објасните ово чудо, ја ћу и даље веровати да су Ваше приче о "прерушеним комунистима на власти" обичне небулозе!
Препоруке:
0
0

Анкета

Да ли мислите да ће овог лета Вучић и Тачи потписати неки споразум о КиМ у присуству Доналда Трампа?
 

Република Српска: Стање и перспективе

Банер
Банер
Банер
Банер
Банер
Банер