U ustašku ideologiju u širem smislu.

Definitivno sjajna u nizu dobrih Antonicevih analiza

Па зар Вучић није свима из '' Друге Србије'' дао руководећа места и добро плаћене пројекте? Значи, ако јесте, нити су озлојеђени, нити било коме завидни. Напротив, њихов социјали статус је јачао последњих година,Према томе, изгледа да сте погрешили у дијагнози.

Oвде наведена имена и презимена (са све њиховим цитатима) за двоструки су презир: јер морају да трпе незадовољне себе такве какви су, у земљи у којој (на своју и нашу жалост) из неког разлога ипак остају, те и због тога што ми ту-и-тамо ипак морамо да се упознамо са њиховим кужним избљувцима.
Не занима ме, али би сигурно било илустративно загребати у њихову породичну историју и порекло, породично васпитање, фрустрације из детињства и младости и уопште - психолошки профил. Било би ту посла!

Како је лепо и прецизно Антонић пописао сву ову гамад!

На пример, шта може да заслужи та Н.Бојичић кад каже "да се изузима из народа са ким се прави споразум"? Ништа друго него да нема способности да створи нешто значајније у области своје професије, па се истиче мржњом према Србима која је исплатива у поплави антисрбизма са Запада. Зато су овакве особе заштићене у Србији.
Ова скупина мрзитеља анонимуса нам је већ позната, и после обраћања пажње на њих они мисле да имају ведност и од својих газда за то добијају награде.
Свима препоручујем да прочитају књигу "Човек по мери шињела" аутора психијатра и психотерапеута Александра Мисојчића , београд 2023, Zepter book, у којој је аутор приказао како је војвода Живојин Мишић волео Српску војску... Мишић је питекао из српског народа и волео је свој народ, за разлику од наведених "модерних" антисрпских агената.

Аутошовинизам је у суштини унутар-психолошки феномен, пројектован споља. Неко своје унутарње фрустрације и неразрешене напетости, конфликте, трауме - пројектује напоље, на друге, свој народ ... било шта споља само не тамо где је стваран проблем - унутра. Суочење са тим унутра је болно, и да би се побегло од тог бола - пројектује се у нешто симболично - споља - аутошовинизам. Тај психолошки профил је видљив код готово свих аутошовиниста... За аутошовинисту, аутошовинизам је исто што и игла за наркомана. Без игле он је у болу, чим почне да се помаља унутарња бол, он посегне за иглом, тј. аутошовинизмом у случају аутошовиниста. У суштини то је облик манифестације властите неуротичности. Лек је да се суочи са унутарњом истином, али неуротичар то не жели, омилела му је лаж, јер кроз лаж отиче и попушта његова напетост, без истинског разрешења, и тако у бескрајан круг, све до смрти.