Ево нама опет овог "мајстора" немуште речи и збрканих мисли. Шта је писац желео да каже, поготово о Јасеновцу и оном што је најбитније, о небројеном нашем умореном народу на том страшном месту? Вероватно ништа, ама баш ништа.
Једино што се може закључити је да овај човек, коме не мањка ега и осећања више вредности, води некакав лични рат са нашом старом националном родољубивом гардом оличеном у једном од ретких академика који се данас усуђује да јавно заступа и брани "српско становиште".
Мишина, Мишина, маните се ћорава посла.
Не постоји начин да се сазна "тачан број" српских жртава у Јасеновцу. Знамо то, то чак није ни битно. Оно што је битно и неспорно је да је тај број епских, библијских размера и да таквог "magnum crimena" на овим просторима никада није било. То се не може ничим оспорити. И да, за такву неспорну тврдњу сасвим се можемо поуздати у Нојбахера, Хашеа и Глеза фон Хорстенауа, колико год ви ситничарили.
Они су били живи сведоци тог времена.

Већ само отварање питања пребројавања зверски убијених јасеновачких мученика, сада, скоро осамдесет година касније, кад је Србија у бедном, банкротираном статусу, кад њоме харају напредњаци који упорно пишу и говоре о „колонијалном статусу“ и Хилу додељују титулу „окупационог гувернера“, кад вам черече државу и Цркву, представља осмишљено и наручено злочињење.

Вељко Ђурић је поштен човек и добар историчар.

Ни тачан, ни приближан број број жртава у Јасеновцу или НДХ не може се знати. Али то није најважније. Важно јесте, али је још важније утврдити постојање намере Римокатоличке цркве и НДХ (и не само НДХ) да побије, протера или покатоличи све Србе ма колико да их има. Ако Срба у Хрватској, Херцеговини и Босни има 70.000 све их треба уништити, ако их је 700.000 онда толико, ако их је 7.000.000 онда толико.О овоме је важније говорити. Непрестано инсистирањем на расправи о броју убијених је тема наметнута да би се мање говорило о овој важнијој - циљу и инспираторима геноцида.Немој да се боримо против погрешног противника и да играмо игру по туђим правилима.

Ja sam dete prezivele majke u Jasenovcu. Njoj su pobili svu rodbinu ukupno 17 u Jasenovcu, a u logorima Nemačke i norveške zavrsilo je njih 7. Prezivelo je rat 4. I sada, kažu mi, da je ministarstvo prosvete poslalo školama da se u Izraelu održava seminar o jevrejski žrtvama drugog sv rata. Da bi se, valjda, našim djacima peičalo o jevrejskim žrtvma!!!!! a o našim se špekuliše. Ne treba umanjivati, već kao sto jevreji rade,povećavati! Bilo je 800000 žrtava!

Спор који се води између две супростављене групе историчара и других интелектуалаца (а изгледа да се као трећа умешала и Црква) нема никакве везе са бројем мученичких страдалника у Јасеновцу, са проблемом геноцида над српским народом у Јасеновцу и целој НДХ. Овде се ради о међусобној нетрпељивости и потреби да једни другима гурну прст у око.
Жалосно.
Онда се, као што рече један коментатор, јаве навијачи, углавном фанатични бранитељи бројке од 700.000, иако се сви, па и они, слажу да ову бројку нико никад није тачно утврдио. Али им то не смета да све оне који покушају да на сасвим пристојан, разуман и научно заснован начин преиспитају ову бројку и утврде макар чињенице које се не могу ничим оповргнути (изузев голом силом) разапну на стуб срама, прогласе за велеиздајнике, злотворе и најцрње непријатеље српства. За њих је врхунски морално следити митоманију која почива на лажној бројки, али је зликовачки неморално ту митоманију оспоравати.
Има ли некога ко уме и може ово да прекине?

Ако је од маја до краја децембра 1941.г., за 7 месеци убијено у НДХ 300 хиљада Срба, Јевреја, Рома и др., око 40 хиљада месечно, зар је тешко закључити колико их је могло бити убијено за преостале три године трајања геноцида, за осталих 36 месеци? Мада је геноцид трајао до капитулације НДХ, до краја априла 1945.г.. Испада око милион ипо! Такође се процењује да је у НДХ систематски уништено више од 3000 српских насеља са у просеку по 50 домаћинстава са по 4 члана по домаћимству - то је око 600 хиљада њих убијених без икакве евиденције!
Овде се воде труле расправе док нико, па ни академик В. Крестић, ништа не говори о наведном, веома драгоценом фамозном Меморандуму СА Синода СПЦ из 1942. г. упућеном преко избегличке Владе КЈ у Лондону светској јавности!? Шта је с њим, што се, и кога скрива - побогу!? Човека спопане мука од оваквих питања! Намерно се тривијализује веома озбиљан проблем око смене владике Ћулибрка - без икакве потребе. Ваљда би сам ако је частан морао одступити!

Порука за Јануса (и остале знатижељнике): Вељко Ђурић Мишина, Меморандуми Светог архијерејског синода Српске православне цркве 1941-1942. године војно-управним командантима Србије, Музеј жртава геноцида, Одбор за Јасеновац Светог архијерејског сабора Српске православне цркве,Београд, 2020!
Прогуглајте наслов!