Srbi niti mogu da budu japanci niti treba da budu ,ttreba da budu ono što jesu -srbi.Bitka je izgubljena ali da bi se dobio rat treba menjati generale a to je sada naša Vlada i Tadić.Tim kada gubi određen broj utakmica prvo menja vođuodnosno trenera .Umesto da je Vlada podnela ostavku ili vratila mandat narodu ona je izglasava novu Rezoluciju kojom je došla u sukob čak i sa EU.To je još jedan auto-gol,zar su fotelje toliko važne gde je briga za narod valja i mi treba da imamo neku budućnost a ne da budemo svedeni na Beogradski pašaluk ako ova vlast produži ovako da se ponaša.

Овај текст сам читао до дела, на почетку, где писац каже ("открива" нам) да се "попустљивијом политиком у Рамбујеу могло постићи више", и ту прекинуо читање, уверен да ништа паметно нећу прочитати.
Писац као да је "пао с Марса", односно не зна које услове је Америка поставила Србији у Рамбујеу.

Симпатично је помињање јапанског искуства. Сваки оптимистички осврт је добродошао.

Ипак, потпуно бих се сложио само са првом реченицом у којој аутор пореди поразе Србије 1389 и 1999. Није Србија званично постала део Отоманске империје 1389. Још неко време (преко 50 година!) је постојала као називно независна држава. Исто тако је и сад Србија називно независна земља са својом декларацијом о војној неутралности. Отоманска империја је дуги низ векова после прве косовске битке ломила вољу српском народу и владала њиме. Требало је да прође 400 година да би се родио Карађорђе. Данас, 10 година после друге косовске битке (коју је непријатељ добио из ваздуха са минималним губицима) НАТО империја узима душу српском народу и влада њиме. Колико ће проћи пре него што се појави нови Карађорђе?

Pa zar niste shvatili da oni rade to sto im ameri naredjuju prosto.

@Милоје

Ало Милоје и сви који размишљају као што је Милоје.
Баш ме брига које је, мада је важније зашто баш такве, услове поставила Америка.
Ја немам од чега да живим, а то је "због Косова". Немам кров над главом (и то је "због Косова").
Немам могућности да се лечим (и то је "због Косова").
Све је "због Косова".
Е па није!!!
Све због политичара који су сви исти.
Чему избори када су све партије (својевремено) биле на власти и показале енементарну неспособност у свему, осим да њима буде добро.
Е то значи да је др рашковић био промућуран када је рекао да су Срби луд народ.
Па огули нас оволика администрација (коју ми плаћамо).
То сви знају и ништа не предузимају. наравно да не можемо да будемо Јапанци, јер они нису покварени, а ми?
Узалуд су сви коментари. Мора да се дигнер кука и мотика. Мука је само што нико није кадар да буде Карађорђе, или још боље лукави Милош.
Изгубићемо ми још много више од Косова док се Власи не сете. Зато "'рани сина па шаљи на војску..."

Заиста је тако. А за необавештене, ево само неколико захтева који су тражени од нас у Рамбујеу:

1. Да припадници НАТО-а уживају имунитет од грађанске, управне, кривичне и прекршајне јурисдикције Југославије и од сваке врсте хапшења и истражног поступка од стране југословенских власти ( што јасно значи да би војницима алијансе било дозвољено да раде шта хоће односно да се понашају као права окупациопа војска, а да за кршење закона не одговарају )

2. Да припадници НАТО-а имају пуну слободу неометаног и неограниченог кретања својим возилима, бродовима и авионима у Савезној Републици Југославији (дакле, на целој територији СРЈ а не само на Космету), укључујући право на постављање логора, одржавање маневара и право на употребу читавих региона или инсталација за потребе снабдевања, вежби или операција;

3. Да је Југославија дужна да кретању особља, возила, бродова и авиона НАТО-а да приоритет и да за то не захтева од алијансе никакву одштету, у виду царина, такси и др.

Ово су дакле само неки од многих захтева, којима се од Срба тражило да се буквално одрекну свог суверенитета и предају на милост и немилост силницима, не само на Космету него на простору читаве државе. Да смо пристали на такве услове, НАТО-вски војници би, на пример, могли да се напију у Београду, да ти упадну у кућу, направе ршум, тебе премлате на мртво име ако им се супротставиш и да никоме за то не одговарају. Могли су да раде и горе ствари и да опет никоме не одговарају ( поготово што се налазе међу Србима који су доказано ''фашистички олош'' и легитимна мета за слободан одстрел, што је одобрено онако између редова такозваног ''међународног права'' ).

Опет Г. Туцаковић. Браво!
Можда је ово решење:

http://counterpunch.org/roberts07262010.html

Да не буде забуне, ја веома поштујем јапански народ, који сматрам за један од највиталнијих и најаутентичнијих на планети. Као клинац сам дуго тренирао карате и читао све у вези с јапанском историјом и традицијом. Самураји попут Мијамото Мусашија, али и велики мајстори каратеа попут Гоген Јамагучија и Масутатсу Ојаме, представљали су ми узор за достизање дисциплине тела и духа. Њиховог писца Јукиа Мишиму сматрам за једног од највећих у ХХ веку.
Поред свих разлика, Србима и Јапанцима је заједнички један специфичан идеализам, који подразумева добровољну жртву и самопрегор зарад вредности које нису ''од овога света''. Начин на који су се Јапанци ослободили окупације достојан је поштовања, иако сматрам да та методологија више није делотворна. Јер упркос свим политичким и економским успесима, она је и саме Јапанце пуно коштала на пољу духа и морала. Неолибералне ''вредности'' попут рецимо ''геј-параде'' и сличног данас се намећу и њима ништа слабије него нама. Сваковрсно помодарство, криминал, разврат, наркоманија, потрошачки индивидуализам и друге болести постмодерног света сатиру Јапанце ништа мање него Србе.
Након неуспелог државног удара који је покушао да изведе са ученицима своје самурајске школе, писац Јукио Мишима је 1970. године извршио харакири, на очиглед читавог забезекнутог света, желећи тиме да покаже своје немирење са американизацијом и европеизацијом Јапана, који су га удаљили од његове суштине. Две године касније то је из истих разлога учинио и нобеловац Јасунари Кавабата. У његовом роману ''Велемајстор'' кроз игру двојице мајстора древне игре го, приказан је судар аутентичног и модерног ( европеизованог ) Јапана, где лепоту, достојанство и рафинирану уметност игре смењује бескрупулозност, насртљивост и подлост у тактици и потезима, услед жеље за победом по сваку цену.
Када се узме у обзир та евидентна хипокризија, питање је колико је Јапан добио а колико изгубио прилагођавањем непријатељима и преузимањем њихове методологије освајања моћи.

Умало да схватим да би требало да Србија дотакне дно као Јапан некада. Имамо већ суђења нашим ратним "злочинцима", као што су имали и Јапанци. Нама уопште није потрбно да нам окупатори уводе устав, јер се спроводе већ сад вануставни прописи ЕУ. А од "националног јединства", у Србији је то табу тема.
Свакако се слажем са аутором да би сви у Србији требали се прихватити посла, а не чекати бољи живот од ЕУ.Но они који се осећају "прозвани", засигурно се неће сложити са овом опаском.Тим ЧЕКАРОШИМА треба јасно указати, да ЕУ није на видику. Наш председник је ономад у скупштини изнео своју визију, обзиром да ЕУ нема алтернативу, мисли да ће Србија бити спроведена у ЕУ 2020-те године. О, о ...српски чекароши. А БОЉИТАК живота? То је већ проблем, са више непознатих. Наш диригент се нада да ће до тог временског термина, завршити све своје задатке. Ако пак искрсне ... е, онда још НЕ. Незамисливо је да у том периоду НЕЋЕ бити нових условљавања ни притисака на Србију. Нових штета, срамота и блаћења као: губљења и још других територија Србије, притисака на СПЦ да континуирано одступа од свог учења и традиције, увођење латинског писма као службено, одустајања од многих националних обележја и сл.
Аутор се пита ко би могао остварити, да се Србија издигне изнад муља у којем се налази, па сам одговара: "онај ко добије ново поверење народа".Пун погодак. Тај би МОГАО, а хоће ли? Ако се мисли на коалицију ДС и СНС, немам поверења. А аутор је потпуно у праву да би била потребна потпуно нова гарнитура, а уз то и национално свесна. Ако би се сада зауставио процес назадовања Србије, а уз то добило вођство које би настојало свим силама да ради у интересу Србије и њеног народа, отворила би нам се заиста перспектива са изласком из кризе. Свакако да то неби одговарало ЕУ, па би компас морао да показује коректно правац по коме би се морала усмерити Србија. Ако би се привреда усмерила према:Русији, Белорусији, Кини и другим земљама, колико би дуго трајала криза у Србији?

Ако сам аутор каже да поређење Јапана и Србије није адекватно, онда не треба ни да се анализира.

Осврнуо бих се на једну мисао Миле бре:



Миле, БРИК је празна прича. Бразил је пољопривредна велесила, којој објективно немамо шта да понудимо. Кина има све, не треба јој ништа од других. Индија има пола милијарде људи спремних да раде за сићу.

Једино остаје Русија, где треба да извеземо милијарде само да платимо нафту и гас.

Немам ја ништа против БРИК-а, само не сматрам да је онај који нас није бомбардовао аутоматски наш брат.

Кина неће да призна Косово због Тибета и Ђинјанга, не зато што нас воле, а вето улажу само у одбрани кинеског националног интереса. То је званична државна политика.

Немогуће је у држави једнопартизма и затворених медија стећи ново поверење народа. Србија је диктатура меког типа, односно истог каква је и окупација. А пошто нема меке окупације... ново поверење народа ће стећи странке тзв опозиције које ће низ воду пустити РС, Војводину, Рашку и Прешевску долину, без размене. Није битно да ли су у питању Николић и друштво или Јовановић. Што се мене тиче, они су исти као Кандић и друге перјанице НВО сектора. Или ће Тадић, што је вероватније, остати на власти.

Ништа се неће променити да потпуне промене политичке мапе Србије, утврђивања система финансирања странака и забране деловања, а и укидања грађанских права, праћено процесима за велеиздају земље. Пошто до тога неће доћи, Србима и приличи кукумавчење. Немојте да нас уништавате, ми смо тако добри. Претпостављам да је било таквих који су стајали пред Немцима и усташама, али не верујем да су преживели рат.

Иначе, ДС није изборима дошла на власт, а када је било прилике да је изборима изгуби, Тадић је између редова претио силом. Зар мислите да му пада на памет да даје оставку? Види са каквим народом има посла и жели да Србију, на државном, националном и верском плану потпуно дотуче. Чак и да то не жели, желе они којима се, као пријатељима, хвали, које је у Србији дочекивао.

Најважније, питање свих питања је ко је инспиратор и егзекутор оваквог пораза Србије. То је страни фактор. Не знам да је у историји медицине особа која је нанела тешке телесне повреде другој особи, са намером, успела да је после тога и излечи. Да ли сте чули за силоватеља или убицу који је жртви помогао? То што ће Србима бити тешко да прогутају чињеницу да су СПС и Милошевић били поштенији од ДСа и његових бивших и садашњих вођа, је проблем интелигенције, поштења и самоувида. Наша нација је психички тешко болесна. Југословени, комунисти и евроунијати и њихова деца и унуци и даље владају Србијом. У овој земљи грађански рат није завршен 1945. године. И неће бити, до потпуног слома Србије.

Гебнер Анкер.
Шта ви то причате.За чим трагате.Наши математичари, наши физичари освајају златне, хајде да кажем вашу реч, "колајне", уписују масовно Хрварде,, добијају међународне стипендије,а ви млади незнају, они овако они онако.
Није у томе проблем.Проблем је у томе што су нас притисли са свих страна.Кад не смете да напишете резолуцуију о својој територији који вам узимају а да неког не питате.Проблем је у осећју да сте под туторством.Има народа који су на то навикли, Хрвати, Словенци и Шиптари али ми нисмо.Ни под Турцима нисмо били у ропству.Ћутали смо али смо отпор пружали.Нећемо ни сада.
Јачи су .Нека бију али ћемо их преживети.А "ничија није до зоре горела", господине Гебнер.

Кроз цело своје постојање Србија је била брана за стратешке циљеве Зла. Прво је зауставила Исламизацију Европе, али је платила цех. Друго је зауставила хегемонију Аустроугарске над Европом и долазак тамних времена, али и за то плати губитком самосталности. Треће заустави германизацију Европе па и света, али и тада плати почетком свеопштег нестајања. На крају заустави демонкратску УСА са вођством гордог албиона у походу на Русију. Јељцин постављен у Кремљу а генерална проба спремна за Србију која је требало да траје недељу дана. Колико да се провере у пракси стратегије. Затим окупација Србије, регрутација топовског меса и зверињи скок на Русију. Али не би тако. Задржаше се у кампањи предуго, довољно да се Русија опамети и стисне редове. Али опет повукосмо мачка за реп. У коначном салдирању ако превагне зло - неће нас бити. Ако превагне добро - ето нама будућности, наравно ко преживи.

@ г.Дејан
Поштовани господине Дејане! Необично ми је мило да Вам је мој коментар дао повода за дискусију, па макар и да се неслажете са мојим мишљењем. Полазећи од претпоставке да је Ваш став: слагање са остатком мог коментара изузимајући део који говори о БРИК-у. У том случају, био бих веома задовољан имајући (у будуће) на уму да постоје истомишљеници који ме подржавају.
Немајући у виду правдање мојих погледа, желим Вам дати за право да за сада БРИК и није нека снажна организација. Први пут сам сазнао 1995. године из света Финансијера и њихавих стручних часописа за њихове прогназе о снази привреде у свету. Још тада се предвиђало да ће водећа привредна сила почетком 21.века бити Кина, на запрепашћење обичних грађана. На другом месту је била Индија, па Русија, ЕУ, па тек онда САД. Не сећам се шта је било са Индокином, Јужном Америком, Јапаном, Африком и другима. Но данас се види да обриси прогнозе постају јаснији. Свакако да многима не одговарају позиције па покушавају да осујете даља напредовања, а у немоћи, покушавају да партиципирају на добити. Један од важних фактора који утиче на успешност привреде је кретање (довољно посла) те могућност финансирања тог кретања у привреди. Уређеност и лепота градова и земаља (поготово западних) не значи безусловно и јачина привреде. Осведочио сам се да напр. Немачка, ублажава незапосленост, привидно је смањује неком врстом социјалног запошљавања. Затим из буџета финансира радове (путева, фасада зграда, подвожњака и сл.) који често нису неопходни, не толико да би се довело у функцију, него да би се пружио посао, који повлачи за собом не само грађевинарска него и пропратна пословања. Производње некада индустиске Немачке више неема. Велики концерни као сименс, мерцедес, бмв идр. изместили су своју производњу (или бар део) у земље, где могу остваривати профит.
Но вратимо се многољудској Кини. Као земља, потпуно је свесна свог положаја. Свакако да запад жели на сваки начин да осујети или бар успори развој те земље.

Gospodine Drago,
slazem se sa vama da mladi studiraju na elitnim univerzitetima, i dobijaju nagrade ali je pitanje kakva je konkretno nacionalna korist od tih pojedinaca. Ja licno znam djavojku koja je zavrsila hemiju na berkeley-u (inace najjaca katedra hemije na svijetu), doktorat na istom, sada radi biomedicinski inzinjering u san francisku, uskospecijalizovan za razvoj CT i MRT aparata. zna li ko da jedna takva osoba postoji na ovoj planeti koja je srpkinja i izbjeglica iz sarajeva, ima li je i u jednom registru, da li se neko zapitao koliko ima takvih ljudi i kako bi oni svojim vezama i mrezama mogli da nam unaprijede drzavu i drzave. Nama su vjecito izgovori bili strani faktor, jeste pritisli su sa svih strana i ne znam kako da se toga rijesimo, ali ima stvari koje itekako mogu da se jednostavno rijese a na koje niko ne misli. Gospodine Drago, velika vecina omladine koja je u srbiji ne zna da napise tabelarni CV ( a nemaju sta da stave u njega sem licnih podataka) ili popuni aplikaciju za posao. Govorim vam iz prve ruke jer mi je kolega radio ocjenu istih, od 18 prijavljenih 3 osobe koje su se prijavile na mjesto pripravnika su prilozili potrebnu dokumentaciju, i to je nasa realnost. znaju li ti ljudi kako izgleda pravi interview za posao?mislim da malo ko zna! oni koji znaju odavno vise nisu u drzavi, a rezultate nase diplomatije vidi se u svim novinama i internet portalima. kuca se gradi odozdo prema gore, cigla po cigla. Za to je po obicaju potreban majstor koji zna kako da ih veze jednu za drugu. nasi kvalitetni majstori i dalje grade tudje kuce dok nam djilkosi,nistarije i diplomate 7 klase upravljaju zivotima.

По мом мишљењу једини реалистичан одговор на та питања "Шта даље?" - која се тако често постављају у текстовима на овом сајту - дао је Небојша Катић, и то још пре годину дана:

"Када се буде пренула из сна, Србија ће се суочити са новом ситуацијом у којој ће морати да стимулише, или бар прихвати имиграцију, која ће по логици миграционих токова долазити са Косова и из Азије. Ово није катастрофична, већ реалистична пројекција Србије у наредне две или три деценије. За тај социјални и културни шок, Србија се мора припремити."
( Небојша Катић: "Шок будућности" )

Мишљења сам да замлаћивање са некаквим "националним препородом" по немачком, јапанском, корејском итд. моделу, и слична залуђивања, представљају чисто губљење времена и енергије. Чињеницама треба погледати у очи. Онако како то чини и говори Чедомир Јовановић. Отворено, без Тадићеве демагогије. И без затварања очију пред чињеницама - што нажалост чини већина аутора и коментатора на овом сајту.

Чедомир Јовановић отворено гледа чињеницама у очи и припрема Србију за социјални и културни шок који је неминовно очекује. Ја га на изборима 2008. године још увек нисам разумевао. Али сада видим да је од почетка био у праву.

Teske greske u poimanju problema
(izvinjavam se za cirilicu - na poslu sam u tudjini)
Japan je pod okupacijom. 65 godina
pijani marinci malo malo siluju decu na okinavi (to ste valjda citali)
otkud vam to da Japan nije pod okupacijom???
za vasu informaciju - Nemacka je jos pod americkom okupacijom!
japan krvari poodavno - izgubili su dushu...

pogledajte zasto im se jedan od najboljih pesnika/umetnika ubio 1970 - nije hteo da gleda propast nacije
http://en.wikipedia.org/wiki/Yukio_Mishima

http://ru.wikipedia.org/wiki/%D0%9C%D0%B8%D1%81%D0%B8%D0%BC%D0%B0_%D0%AE%D0%BA%D0%B8%D0%BE

Koji su pojavni oblici? opsednutost tehnologijom, tzv "izgubljena generacija" , noav opsednutost sexualnim sadizmom (u kontri prema ranijem socijalno-vojnim sadizmom)

pogledajte bilo koji japanski crtani film - pa se javite