Овај текст ме подсетио на једну давну минијатуру писца Душана Савковића из књиге ''Мамузање Европе'', коју ћу с допуштењем модерације пренети у целини.

''Сви се ужасавају новокомпоноване песме ''Отишо си сарму пробо ниси''. Ја не. Ја нисам фини. Ја нисам да се мења народ. Ја у тој песми, прво и прво, видим јад егзистенције, видим каљугу. Видим жену, младу али остављену, напуштену и запуштену, разведену и забрађену. Баш сад је отпратила децу у школу и чека швалера. Намешта протезу, ставља свечане зубе. Кожа на лицу јој је уштављена од ветра, сунца, кише и секирације. Дланови су јој тврди и оштри као ренде за купус. На сиротињском шпоретићу ''тројка'', у сиротињској кухињи, крчка сарма. Запржена је, дакле готова. Чека се само швалер и његова мушка милост. На климавом столу два тањира, један порцелански бели, један плехани бели. И хлеб у пешкиру. Сланик. Долази швалер. Нарогушен. Нису му све козе на броју. Ћути. Ко зна шта га мучи. Не помажу њени свечани зуби. Нека друга жена? Можда. Швалер каже да нема времена ни да седне а камоли љубав. Зар ни сарму? пита она. Он каже: остави сад сарму, ј.... сарму. Швалер одлази. Жена остаје и схвата да се љубав угасила или да ће се угасити. Тури у шпорет шипуру од кукуруза да се бар ватра не угаси кад се љубав гаси. Онда вади протезу и почиње да пева: отишо си сарму пробо ниси... Отвара своје срце. Пева искрено, пева о ономе што осећа. Не пева о Револуцији. Отвара срце и пушта голуба. У срцу остаје истинска, опустошена пустош, сломљена нада. Суза. Ла палома. Жена најзад одлази у шталу да пред краву баци навиљак сена.''

Дакле, слажем се с ауторком. Сваљивати причу о шунду само на турбо-фолк, уз истовремено благосиљање којекавих перформанс-идиотарија, стерилних уметничких пројеката, рокерско-панкерских поза и пренемагања и лицемерно је и контрапродуктивно. Пуно је некаквог туђинског духа и интелектуалног снобизма код домаћих културњака, који се ругају народу без правог разумевања за његову душу и реалне околности у којима живи.

Текст напросто буја од идеологије политичке коректности и сличних западних дискурса "увређење младе". Невероватно је изједначавати стране и независне продукте западне музике и културе с домаћим ђубретом попут турбофолка које не заглупљује енглеску публику, и енглеску музику и културу већ ову домаћу, и од младих људи и 12-огодишњих девојчица ствара друштвене богаље без икаквих вредности.

Odlicno!

Ideja je odlicna i prisutna je dugo godina, ali nikako da se primeni.
Postoji jedan vrlo jednostavan recept. U svim sredjenijim drzavama se kategorisu proizvodi (ne samo TV programi, jer se ljudi bave i drugim stvarima) na PG (roditelj odlucuje), M (do 15 god), MA (16-18), R (preko 18, u srbiji normala) X (nije dostupno ispod 21 god, i zasticeno je da se ne vidi spolja). Alhohol i cigarete ne mogu kupiti mladji od 18 godina.
Sund nisu samo pesme, nego i recnik koje koriste javne licnosti,nacin oblacenja, ponasanje koje sluzi deci da se identifikuju sa pogresnim vrednostima.
Sloboda se ne moze zameniti anarhijom.
Jednom ce valjda doci vreme kada ce bitange i drogasi prestati da nam budu uzori
Farmu ne moze da uredi stanovnik farme (svinja, konj ovca...). Nju uredjuje farmer (vlasnik) i odredjuje pravila.

Без обзира на то што ће се народ и даље провесељавати шундом, мислим да таквим стварима није место, ако већ не уопште у медијима, онда бар не у онима са националном фреквенцијом или значајем. Јер многе ствари које су доступне нашој деци на ТВу, далеко су ван забавног, а још даље од образовног карактера.
Сваки народ је подложан манипулацији и то је природна ствар, јер држава не може да опстане ако не манипулише народом. Наша је несрећа што ми у ствари не манипулишемо својим народом у циљу остваривања виталних националних интереса, него то ради неко трећи у циљу остваривања његових.

Nije muzika sund, nisu tekstovi sund. Nacin izvodjenja i muzike i teksta i pozorisne predstave moze da bude sund ili umetnost.

I nije bitna sarma, bitnije je da su note majstorski odsvirane i pevanje uradjeno zanatski, bez falsiranja.

To je kreacija.

A silikoni, plagijati, falsiranje, povracanje po bini, sviranje i pevanje sa nekim nasnimljenim matricama, nezno nazvanim komercijala, to je za oporezivanje, i za finansiranje mladih umetnika, koji sami kreiraju, izvode i ulazu napor..pa makar pevali o kiselom kupusu, ili pravili predstavu o zavicaju..

Muzika mora da bude i zabava i kultura i sund, ali ne mora da bude svo troje odjednom

Пуна подршка иницијативи ДСС и мислим да треба помоћи предлозима како да се она реализује. Пре свега у односу на ријалити шоу програме, који окупирају медијски простор и одвајају гледаоце од културних, научних, образовних, али и информативних и дебатних политичких емисија. А власт док народ гледа Фарму и Великог брата може да ради шта год хоће и у томе је поред заглупљивања и подилажења воајерству, највећи проблем са оваквим садржајима...

Разлог због ког ПОТПУНО подржава иницијативу Синише Ковачевића и ДСС, упркос критикама!

Ако пажњу усмеримо на ударне информативне емисије већине националних комерцијалних телевизија приметићемо да се догађаји које не афримишу владајућу структуру или прећуткују или недовољно опширно с обзиром на значај помињу у другом делу вести (статут Војводине, раднички протести, покушај увођења царина на косовском административном прелазу, хапшење власника медија). Не постоји нити једна друштвено или политички проблематична тема која би била отворена по узору на најбоље традиције истраживачког новинарства. Као да је Србија земља у којој су сва круцијална државна и друштвена питања повољно решена те грађанству остаје да се бави темама, примерице, ко је шта коме рекао у различитим ријалити шоу програмима. Можда су “Велики Брат“ или “Фарма“ најбоље сведочанство медијског прихватања принципа аполитичности на нечију “топлу“ препоруку. Када су у питању тзв. политичке ток-шоу емисије, следеће телевизијске куће немају садржај овога типа: ТВ Пинк, ТВ Фоx и ТВ Авала (од којих су прве две у врху гледаности), тако да се глас опозиције и продуктивна политичка расправа, ван скупштинских преноса, ретко и тешко може чути. Изузетак је ТВ Б92 са неколико релевантних емисија у поменутом смислу. Ипак, проблем који демократија има са овом кућом је чињеница да се њени водитељи чак и не труде да сакрију своју пристрасност и наклоност поједином учеснику расправе и његовим ставовима.

Bravo, Jovana. Kao metak. Zbog ovakvih napisa i volim ovaj sajt ( živo je! ).
Siniša bi mogao da počna od svoje serije "Gorki plodovi". Koliko treba platiti za ono maltretiranje u udarnom terminu? On inače nije loš lik, ima dosta toga pametnog da kaže, ali tamo je baš promašio. Ne znam ni sam u čemu je greška. Možda najmanje u tekstu. Možda su glumci, možda je režija. Valjda treba biti teoretičar umetnosti da se tačno provali u čemu je stvar, a ne samo običan gledalac. Ali da je bilo gnječenje - bilo je.
Dobro, što se tiče tog kiča, tema je složena. Ne vrede simplifikacije. Ni tržište ni planiranje, uzeti izolovano, nisu adekvatni institucionalni okviri za kulturu. Pa onda, nije stvar samo u kulturi u užem smislu. Mora se razmotriti i svet rada, pa onda vezano za njega i sitem obrazovanja plus socijalizacija uopšte. Mislim - društvena struktura - ovo, ono...
Zatim, ne treba mešati babe i žabe. Mada slično zvuči, pa je teško razabrati šta je šta. Ima u masovnoj kulturi i emancipacije, i vitalizma, i kreativnosti. I to na strani korisnika. Ali, isto tako, ona znači i ispiranje mozga, sklerozu, loše uzore (i sve ostalo iz revolucionarno - moralističkog repertoara). Nemo'š se otresti dijalektike, pa to ti je.
Pitanje je, znači, komplikovano. Međutim, ako se želi raspravljati o njemu, odnekud se mora početi, odnekud se mora ući u raspravu. Ne može sve odjednom. Štos je u tome što ima "ulazaka" i ulazaka. Nekad se samo mlati prazna slama, nekad se obavlja samo nekakvo ideološko iskrivaljavanje i ništa drugo. Izvođači radova. A nekad se zaista ima šta reći. Jovana ima šta da kaže.

У вези шунда:њиме је проглашавано све што је на бази српског фолклора.
Печат су добиле "Девојка из града"Добрице Ерића, плоче са народним колима,а и неке песме Драгише Недовића.

Па сам се у Студењаку објашњавао са цимером који није дао да слушам Квакину "Тајну" јер је шунд, него је пуштао Јасну Госпић:
Једно паче одрпанће
муху једну ловило
па се је уморило

А песма "Отишо си сарму пробо ниси" не постоји. Неко је смислио као спрдњу.

Да је неки рок-панк бенд снимио "Отишо си, џоинт пробо ниси" то би била уметност.
а не српдња.

Подржавам сваку акцију, али је на жалост свака унапред осуђена на неуспех.

Прво,проблем је дубљи, ради се о распаду свих друштвених мерила вредности.

А друго,ко би било овлашћен да пресуди шта је добро? Да ли су то Слађана и Синиша?
Можда да "Секси даму" и "Мики луди" ставимо у читанке?
Синишу да питам да ли је шунд она представа о Светом Сави.

Један пример: Пред крај живота Мике Антића, објављена сабрана дела.На промоцији га питам зашто поема "Рождество твоје" није цела.А он каже да се је одрекао,али је,ето, део стављен у тај зборник.
Реч је о предивној,потресној поеми о трагици паорског живота. О искоришћавању од стране газда, државе итд.
Неке делове су рецитатори узимали као обавезан део репертоара.
Толико дивних метафора.Кад каже:
једино су пси у селу
небо плачем раздерали..

или за ждралове, који лете у клинастој повoрци као лaтинично V,Мика каже:
"док су гуске клиновима
закивале небо с југа."
И сад, зашто се Мика одрекао? Колико сам схватио, зато што понегде,тај његов паор хули Бога због неправди земних.Рецимо,за крстаче каже:
"Као да су то мртваци према небу дигли руке
да загрле доброг Бога, да загрле и удаве..."

Мика се одрекао поеме где је бгохулнст израз очаја несрећника.
А СК се није одрекао "драме" којој је богохулнсот, на прилику главна поента,сама себи циљ. Или, барем ја нисам упознат.

Горштак, скидам капу!
Не видех твј коментар раније.

Само да додам: Израз турбо фолк је тешка подвала.
Нема везе са фолком. ТО је турбо денс.

Чак ни морбидна песма "Чаше ломим руке ми крваве" није деструктивна као тај "њу ејџ".

замене теза до тоталног извртања

основна теза је да народ слуша то што слуша ЗАТО ШТО БАШ ТО ВОЛИ..
а шта се друго пружа бесплатно тим несрећницима?

друга је поређење два тако дијаметрално супротна феномена као што су Пинка и Гранд - и Ибарском..као да су исто

Ибарска је српски андерграунд који је пословао стриктно по законима тржишта и на принципу топ листа... како функционишу праве топ листе?
све америчке станице сабирају гласове својих слушалаца - па тако у овој вукој... победи овајј кантри идиот, у оној онај рок камионџија, у овом граду ова диско лимунада...али кад сс све сабере на националном новоу - првак буде Арита Френклин (зато што је у сваком месту била бар десета, а ови су били први само у понекој забити и нигде их више није било), Ерт винд енд фајр, Џејмс Браун, Отис Рединг..зар они нису прави квалитет?
е онда је уведен МТВ принцип - нема топ листа (читај демократије) већ даноноћно малтретирамо гледаоце монополизованог етра са креатурама типа Бритни како се већ презива, Мајклом Џексоном и осталим бедастоћама ЈЕР ТО "НАРОД ВОЛИ".. не знају да певају, али ћемо снимити апскрт слике без гаћица, пар пута месечно тек ДА би се НАРОД држао у љубави са њима
Замени МТВ са Пинк и то тии је то... зато НИКАД на Гранду неће победити нека Силвана или Бора Квака, увек ће бити саме Карлеуше, Цеце и остали ликови карикатуре оних из Ворхолових журки са травеститима... И ПОСЛЕ ТО НЕКО ПРОГУТА КАО СРПСКУ културу И ЈОШ БУДЕ ПОНОСАН ШТО СЕ ПРОДАЈЕ У ХРВАТСКОЈ...

за горштака и милка

слажем се углавном..
само "најњуејџ" музика данашњице није ни давно изумрли рок ни техно ни поп већ управо планетарни турбо фолк..прошврљајте мало ју тјубом - исти лажни етно мелос - уствари микс најпростије елктронске музике и локалних завијања - хара Арапским земљама - на арапском, Турском, Грчком, ЕСЕФЕРЈОТОМ, кавакским и остали м тамо..ИДЕНТИЧНА МУЗИКА ... а после неки причају да је то модерна српска музика..обичан лиценцни формат - на исту матрицу се у свакој земљи дода локално арлаукање..
прво што је уништио турбо фолк је НАРОДНА МУЗИКА у свакој од тих земаља

Када већ олако узимаш у уста данашњи тежак празник, можеш ли "огњена" да нам појасниш те "верификоване ноте" Слађане М?

Извињавам се што се јављам опет.
Већ сам писао на овом сајту,не сећам се на чијој теми.Па ћу поновити.

Не нудимо маси оно што она воли.
Него маса воли оно што јој нудимо.
Наравно,пре тога ту руљу „обрадимо“.

Тако је у погледу моде-одевања, музике, свега.

Једна маркетинг агенција у УСА хтела да испита докле може да се народу нешто наметне.
И ураде овако: Измисле неку певаљку, дају јој неко лако памтљиво име,Лола,Лејла или како већ беше.
Онда непостојећу песму,да ли „Вечна љубав“ или Несрећна љубав“.

И онда крене машина.У једном таблоиду напишу како певаљка има пискав глас.
У другом је правдају,па млада је, још мутира.
У трећем кажу да је та песма копија неког дваног хита.
У четвртом одговоре да то није тачно, јер имају 3 везана тона, а за плагијат је потребно 4.
Итд,
И, после пар месеци, непостојећа песма непостојеће певачице долази на 49 место УСА топ листе, која броји 100 песама.

Зсмислите, у некој фирми читају новине, и неко пита „Ко је бре, та Лејла“. А неко одврати „Јао, па где ти живиш, кад нису чуо-чула за њу?!“

Зато, ћути и гласај за Лејлу.

Тај експеримент је урађен пре интернета. Замислите како би то ишло данас.
*
До 83-е, Шабан Бајрамовић је имао третман као шундаћи.Спрдали ти се људи ако га слушаш. Онда сними 3 албума за годину и по, мало га маркетиншки „погурају“ и постане институција. Исти онај Шабан од раније.

Сећамо се статуса Брене док је Минимакс убацивао у емисије.После постала иснтутуција.

Кад се народу наметне неки уторитет, треба имати храбрости па искочити из „мејнстрима“.

Као гимназијалац,„прошверцовао“ сам се,нисам прочитао ништа од Крлеже,али нико није открио ту „јерес“. Почео са пар књига и закључио да је човек надуван.
После сам сазнао да је био школски друг ЈБТ, ако се тако звао.И,хајде,мајчин сине,не признај да је геније!
А онда ми је,крајем 80-их, Игор Мандић дао за право, изјавом: „Деценијама смо у Крлежи гледали књижевног Моцарта. А он је заправо литерарни Салијери!"

„Огњена“, није мене увредио псеудоним. Нема разлога. Него, пише у Библији „Не узимај олако име Бжије у уста“.
Замислите да се неко овде појави са псеудонимом „Свети Илија“..

А што се тиче ваших речи да Слађана „ima "verifikaciju" i u narodu, odnosno uspeh...“ да вас питам: Да ли „Јужни ветар" има успех?
Више је продала плоча Шемса Суљаковић него што ох је СМ видела. И то без рекламе.
Па, и тај Саша има верификацију, а зашто је онда пенила СМ на њега?
Значи, кад се треба похвалити некаквим успехом, онда нам је мерило успех. А када је неко успешнији, онда не причамо о успеху, него потежемо квалитет.
*
У време владавине странке којој припадају Синиша и Слађана, угашене су неке радио станице које су неговале нашу музику. Како су само умели да „оладе“ кад би неко тражио неку бљузгу.
Радио Хит, Видовдан итд.

Такође је угашена БК ТВ. Не улазећи у то шта је радио БК, остаје чињеница да је то била наша најквалитетнија ТВ станица. Могли су је узети од Богољуба, спречити га да промовише свју политику, али оставити ТВ.
На тој ТВ је, између осталог, била и емисија "Тихо ноћи" са лепом музиком..
Кажем, никада нисам био присталица БК, али то јесте била најбоља ТВ у Србији..
*
Такође, у време владавине ДСС, са иначе пристојне емисије „Једна песма-једна жеља“ је скинут Радиша Урошевић, јер је хтео да отпева „Живела Србија.“. Писало је да је то забранила уредница.
Али зато је у тој емисији, поред Мерима, Маринка, Раше Павловића,Недељка,Ђердана, често наступала Мина, потоња звезда „Фарме“.

Наравно, немам ништа против ни једне од горе поменутих личности. Само, хајде да се не правимо невешти.

Поента текста Ј. Папан је у питању „...ко би био тај ко би данас у Србији одвајао ’жито од кукоља’?“ Цео текст је затим варијација на тему како је тешко одвојити праве вредности од шунда. Па добро, то је свима јасно, и шта онда? Исто питање се може поставити поводом било које политике у било којој области друштвеног живота. Ко је тај ко би данас у Србији одредио који аутори треба да уђу у школску лектиру? Ко је тај ко би данас у Србији одредио које личности треба да уђу у уџбенике историје? Ко је тај ко би данас у Србији одредио које личности треба да добију улицу или споменик у српским градовима? Узгред, Светлана Велмар-Јанковић је хтела да се једна улица у Београду назове по њеном тати у време када је била члан некакве градске комисије. Не знам какав књижевник је био тата, али је она у сваком случају показала да је особа без осећаја за меру. И шта онда? Да ли то значи да такве комисије не треба да постоје, да улице у Београду треба да буду без имена или да сваки грађанин може на своју кућу да окачи таблу са називом који се њему допада? Тешкоће да се одреди ко, шта, и како, не значи да културна, просветна, национална политика не треба да постоји. Чак и чињеница да у неком тренутку нека политика може бити накарадна, није разлог да се негира сам појам политике.

Разуме се да етар као простор у коме се простиру електромагнетни таласи, пре свега носачи електронских медија – постоји. Не само да постоји већ спада (у свим законодавствима) у јавна добра која се као таква могу користити САМО НА НАЧИН који је у складу са ЈАВНИМ ИНТЕРЕСОМ. Баш као река Сава. То што је неки сплаваџија или кафеџија добио дозволу да отвори локал на обали и што плаћа порез, уопште не значи да на том сплаву или у тој кафани он и његови гости, који су, јел’те изабрали његову кафану, могу да раде шта хоће. Друштво му даје дозволу да ради САМО под одређеним условима. Исто важи за власнике и директоре разних ТВ и радио станица. Укратко, добијати дозволу за рад и бити власник нечега, су две сасвим, сасвим различите ствари. А власник етра и власник реке Саве још увек не постоји, хвала Богу.Тако је то у свим земљама и у свим законодавствима, левичарским, десничарским, центристичким.Зато је потпуно нејасна примедба о левичарској демагогији ДСС-а.

Није јасно шта у целој причи тражи ни позивање на James Clerk Maxwellа, физичара и математичара с почетка 19.ог века. Ако је Dovitljivac Munjarstva то замислио као неки аргумент, онда баш и није довитљив.

Заправо , највећа коска која је убачена , кад се говори о култури у нашој средини, је термин TURBO FOLK , који заправо не дефинише неки одређени музички правац, већ се користи као синоним кад се жели да каже да је нешто јако, јако лоше... Тај термин је лансирао пре двадесетак година иѕвесни Пушић познатији као Рамбо Амадеус, чије стваралаштво врви од кича и будалаштина...он сам у нашој урбаној популацији важи ѕа кул типа, који је супер, ма геније...

@Nebojša 32. петак, 30 јул 2010 22:57 Spominjete automehanicara Radisu,do juce prodavca auto delova za traktore, vlasnika cvecare u sred grada Kragujevca,gazdu radio stanice,potparolu jednog kapitalca-Palme i "produzenoj ruci do (dzepa) kupca" kragujevackog fakulteta ....
Kad sve ovo znam,kome moze biti do pesme?Meni se place,i tebi je muka,majko Srbijo?Dal' da povratim prvo ili da izbljujem sve ono sto mi se odavno kuva u stomaku....I za vas i za mene bolje je da cutim (u svom bolu),a vi se veselite....

Текст је добар, али СВАКИ порез на интелектуалну делатност (зовите је уметност или шунд) је обична будалаштина.

Подједнако ценим Дару Бубамару и Марину Абрамовић. Тачније, обе су подједнако дегутантне, што се мене тиче. Ако ће да цепну Даринку, нек цепну и Марину. Са задовољством ћу, свеједно, да наставим да их игноришем.

Бојим се да је ово још једна подметачина неолибералних министара, обуд... омбуд... (штагод) и осталих еуро-бирократа. А уједно и сјајан начин да се ћапи лова за РТС, СОКОЈ, Егзит, Гучу и остале моралне мизерије и политичке киклопе.

Игнорисати. Неће то проћи.

@Anta
Tebi je verovatno Rambo Amadeus na istom nivou kao Dj Krmak, pošto oboica imaju, kako bih to najbolje rekao, neozbiljne tekstove.
Ako je tvoje mišljenje ovakvo ili ovome slično onda stvarno nemaš šta da radiš u odeljku "Kultura".
Rambo daleko od toga da je sjajan i savršen, ali njegov izraz i njegov kič su parodija kulturi i društvu kakve opisuje Jovana Papan u ovom tekstu.

@Nebojša
Paraf, Idoli, Azra jesu oličenje kulture i učinjena im je nepravda.
Da znaš malo više o njima i njihovom radu verovatno se ne bi ni javio. Novi talas u Jugoslaviji bio je od jedan od najkvalitetnijih u Evropi.
A zašto su oporezovani?
Na primer, jedan od razloga oporezivanja Idola, onih istih Vlade Divljana, Šapera i Krstića, su bili pravoslavni motivi u muzici?! Odbrana i Poslednji dani su bili najkontroverzniji album u Srbiji tada.
Riječki Paraf? Bend čiji su članovi i zatvarani zbog prkošenja komunističkom režimu. Pesme "Narodna" o policiji u SFRJ, "Željko" o Željku Milivojeviću, srpskom studentu koji je ubijen 1973. u pokušaju da zaustavi Jermene koji su ubili ambasadora Turske. Ne bih sada ovde da ti spominjem ceo opus benda, ali to je bio vrhunski umetnički bunt, kako kod Parafa tako i kod Idola i ostalih pomenutih u tekstu.
Ti očito imaš strah od subverzije, ali je subverzija osamdesetih ono što smo mi danas. Ne boj se!

Inače, načuo sam, ali ne mogu nigde da proverim, da je jedan od insporatora tog zakona u SFRJ bila i Latinka Perović. To bi bilo jako zanimljivo, ukoliko je istina:)

"Огњена", ми се заправо, слажемо у доста тога. Опет кажем, немој помислити да сам од оних који су јуче крштени а данас су већ зилоти, па лупају пацке онима који нису на њиховом духовном новоу.

Уредник сајта је избацио мој део коментара о томе ко је избацио песму "Живела Србија", па да не покушавам пет да се "прошверцујем".
*
Анто, кад га помену, буди сигуран да ће Антоније Пушић бити признат од комисије коју оснују Синиша и Слађана.
*
Кешо, није била реч о Радиши, него о нечијој аверзији према Србији.
Знам ја то о Радиши.
Него, и не занима ме много његова школска спрема, ни имање.
Морам да ти признам да у својој колекцији имам његову песму "ТИ ме не волиш више":

Када ти случајно поглед украдем
у твоме оку процевта бадем
горак је поглед твој
на превару ти осмех извучем
ти радост своју држиш под кључем
а мене нема у њој.

Блистава као шеро жар-птице
долети суза низ твоје лице
ни у њој нисам знам,
одеш далеко, не знам колико
зажмуриш да те не види нико
а ја останем сам

Коректне су песме "Падају рани снегови", "Ружо моја крај мене увени".
Значи, немојмо бркати бабе и жабе.

Osim toga porez "na što" nosači zvuka se ne prodaju nego se "piratišu" .Tad bi "silicone sister" sa punim pravom tražile od države sprečavanje piraterije i povećale prihod.Da li bi naplaćivali klik na YouTube. a zbog cenzorske politike u Hr razni MagaCini i druge video/audio performerice su preko Pinka ( i njegove izdavačke kuće) izbegavale porez u Hr za promet u inozemstvu

Evo jednog šund teksta
Kad fazani lete

Ако размишљате о томе шта би Фридман рекао и за шта би се он залагао; ако не знате да право власништва може постојати и над нематеријалним стварима (како Ви кажете „над ничим“); ако не знате да у свим западноевропским законодавствима постоји појам ЈАВНИ ИНТЕРЕС и да је држава та која преко одговарајућих тела дефинише и брани тај интерес свим расположивим средствима (стимулацијама, субвенцијама, ослобађањем од пореза.... или, кад процени да је нешто у супротности са јавним интересом онда опорезивањем, забранама, цензуром... ); ако можете да напишете реченицу „Država može nešto da sprečava ako postoji zločin , a zločin postoji ako postokji žrtva“ - е, онда ја сматрам да је дискусија са Вама беспредметна. Ипак, искрено Вам желим све најбоље. Узгред, ни текст Ј. Папан није баш много „предметан“.

Standardno odlicna g-dja Papan...

1.
Мислио сам да Вам више не одговарам али ево, покушаћу још једном.Пошто ово ипак није сајт за теоријске расправе читалаца, покушаћу да поједноставим ствари.

Дакле, власништво има три атрибута, usus, usus fructus i abusus. Abusus je врховни својински атрибут и даје ономе ко га поседује право да предмет уништи или прода. Народски би се рекло – он је газда. Разуме се да не постоји газда етра, ни газда реке Саве, ни газда Атлантског океана. Међутим, ствар стоји друкчије са друга два својинска овлашћења. Usus и usus fructus над етром (и над реком Савом) могу имати појединци, групе, држава. Кад се неко купа на Ади онда он има usus (користи реку Саву). Кад неко пеца рибу у Сави па ту рибу продаје, онда он има usus fructus (стиче имовинску корист од Саве тј. има плодоуживање). Usus и usus fructus има и град Београд, односно његова надлежна администрација, која утврђује правила коришћења простора на Ади, почетак и крај сезоне, наплаћује таксе од кафана и слично.
Исто је са етром. Подразумева се да нико није газда етра. Али све државе имају одговарајућа својинска овлашћења која им дају право да уређују правила понашања у етру, баш као што то чини град Београд на Ади. Та правила морају бити у складу са ЈАВНИМ ИНТЕРЕСОМ јер је етар ЈАВНО ДОБРО, баш као што су то река Сава и Ада Циганлија. Укратко, дозвола за пецање на Сави је отприлике исто што и додела фреквенција за радио или ТВ станицу.

eto al ja sam jedan od retkih Srba pravoslavaca ( u praktičnom smislu) koji ipak više voli Medisona i Američke očeve ustavopisce. Ali za razliku od muzike samatram korektim da mi država nametne pravni poredak mimo simpatija.
-
Pa bogami Italija je poprilično "pinkizirana" a izraz "ke kazzo voi " se ne označava samo slobodu izbora nego se koristi i u političkim debatama . U Britaniji privatni mediji imaju prilične slobode. Ostaju francuski etatisti ( a mjerilo "pameti" te politike vidljivo je u prisustvu fr kulture na globalnom tržištu i rastu BDP u ekonomiji u zadnjih 3o godina) . DA EU klizi prema kolektivizumu , etatizmu birokratiji , ne efikasnosti a bogami i korupciji (Nikad u DE nije bilo toliko muljanja sa podizvođačima i vraćanja keša kao sad).Pošto vidim da verujete u birokratsku inicijativu za javni interes i opšte dobro ja vam preporučam da pogledate Lisabonske strategije EU , pa usporedite sa SAD bez "strategije"
Mnogi se danas kunu u "Novi talas" ali on je nastao mimo i uprkos komisije za šund , kulturnih radnika i etabliranih kritičara .
Samo sloboda izbora donosi na kraju trajne vrednosti , za sve potrošno tu je mastercard

Делимично ћу одговорити на Ваш последњи коментар.

Ваша реченица „za razliku od muzike smatram korektnim da mi država nametne pravni poredak mimo simpatija“, је типична за поклонике либералне идеологије. По њима, држава одређује само правни оквир, све остало је ствар тржишта. То је, разуме се, једно од могућих мишљења и као такво је легитимно. Али проблем са либералима је што они своја мишљења доживљавају као природне законе или Свето писмо, и у складу са тим тероришу све који мисле друкчије не бирајући средства да наметну своје виђење државе и друштва. При том себе доживљавају - невероватно али истинито - као врло слободоумне и толерантне. Што се мене тиче, за разлику од Вас, сматрам да држава треба да наметне и музику и програме које ће грађани слушати и гледати. Ти програми треба да буду у складу са вредносним системом већинског народа и да промовишу вредности које су му својствене, а то су, између осталог – осећај за правду, солидарност, приврженост породици, толерантност. А да ли ће превагнути Ваше или моје мишљење о томе треба да одлучи надлежно државно тело у складу са својом проценом јавног интереса.

И тако се опет враћамо на оно што је, рекао бих, поента текста Ј. Папан - ко је тај ко има право да одлучи шта народ треба да слуша и гледа - а имплицитан одговор је ( допуштам себи да нагађам) –да то право нема нико. Или прецизније, да је сваки покушај борбе против шунда узалудан па се као илустрација даје пример Конгреса културне акције седамдесетих година после кога се шунд још боље продавао. То је савршено тачно. И шта онда? Ни закони којима се пенализују крађа, убиство, силовање, корупција, диловање дроге нису искоренили ни убиства, ни крађе, ни силовања, ни корупцију ни наркоманију. Напротив. Стопа криминала се повећава у свим земљама, о наркоманији да не говорим. Да ли то онда значи да законе којима се те појаве пенализују треба укинути јер њихово доношење очигледно није дало резултате, криминал буја а затвори су пуни криминалаца?

Није ред да више заузимамо простор на овом сајту мада је увек инспиративно разменити мишљење и аргументе са особом различитог идеолошког опредељења. Јер, чини ми се да је то у питању. Ви сте либерал, ја сам конзервативац. Иначе делим Ваше мишљење о погубном утицају Моше, Ђиласа, Латинке...
У сваком случају желим Вам све најбоље.ББ