«...Иако озбиљни историчари знају да би Првог светског рата било и без Гаврила Принципа, нама остају последице Сарајевског атентата...» Да, али не тада, и не под тим условима. Не могу се отети утиску, после мора књига и радова о том питању, да је онај Апис са својом дружином, вођен «патриотским» жаром био кобан по интересе Србије. Како је шеф војне обавештајне службе Србије могао бити тако слеп за положај у коме му се војска и земља налазила? Војска Србије је била крајње искрвављена и исцрпљена после два балканска рата, недостајала јој је свака врста наоружања. Држава Србија је тада практично удвостручила своју територију, а сама – мада на далеко вишем нивоу образовања, организације државе и друштва него новоослобођене Стара Србија (Косово) и Нова Србија (данашња БЈРМ), је била једна од најпримитивнијих, најсиромашнијих и најнеобразованијих држава Европе. У таквој ситуацији, уместо да све снаге посвети сопственом развоју и постепеном подизању нивоа привреде, просвете, комуникација .... и чега све не, њени најинформисанији војни кругови (јер војна обавештајна служба би то по дефиници морала да буде), учествују у планирању и организацији терористичког акта у Сарајеву! Морали су знати да је то био идеалан “casus belli” , не толико самој Аустроугарској (која је у европским односима била другоразредна сила), него Немачкој. Немачка је једва чекала и чезнула за приликом да искористи такав случај, потпуно спремна да сваког часа отпочне рат. Главни и једини српски савезник, Русија, била је, упркос свом брзом развоју, најмања још десет година потпуно неспремна за суочавање са Немачком, и својим безумним поступком прискакања у помоћ Србији, скочила је у сопствени гроб. Убеђен сам да су негде дубоко скривени докази да су Апис и његови пајташи били (надам се само несвесна) трансмисија (а можда је и неко од њих био директан немачки agent provocateur) између убице – Принципа и немачке обавештајне службе којој је у том тренутку тај безумни терористички акт највише одговарао.
Препоруке:
0
0
2
четвртак, 05 август 2010 15:47
звездарац
Нисам одушевљен што коментаришем текст дотичног аутора, још мање што ћу изнети извесна слагања са њим, али..
Већ сам на овим страницама писао о свом одговору на питање зашто НАТО увек све ради против српског народа. Није то зато што смо православни хришћани, или што смо "мали Руси". Већ зато што из последњих 200 година историје силници виде да је српски народ увек устајао против доминантне силе у свом окружењу. 1804. и 1815. устанци против Турака у Србији, 1848. устанак против Мађара у Срему, Банату и Бачкој, 1875. устанци против Турака у Србији, Херцеговини и Босни, 1912. рат против Турске, 1914. атентат у Сарајеву и неколико војних победа против аустроугарске војске, 1941. устанци против немачких и италијанских окупатора, 1948. разлаз са СССР-ом, 1999. прихватање рата са НАТО пактом! Дакле, српски народ је ратовао са сваком силом која је дошла на Балкан (сем са Русима, мада би борба сигурно била прихваћена да је Стаљин одлучио да нападне Југославију). Логично је да данашњи владари већег дела Европе - а то је наравно НАТО - раде увек оно што је противно српским интересима. Сем што нас уништавају, служимо им и као идеална показна вежба свим осталим европским народима.
Наравно, ничија није до зоре горела. Вероватни будући владари света - Кинези - можда имају извесне симпатије и планове са нама.
Препоруке:
0
0
3
четвртак, 05 август 2010 15:48
The Tao of Groove
3ато што нико није одрешио кесу!
Препоруке:
0
0
4
четвртак, 05 август 2010 16:16
Mihajlović vređa spske antifašiste i žrtve fašizma
Mihajlović ponavlja stare teorije zavere svog prijatelje i učitelja Dragoša Kalajića. U ovakvoj germanofilskoj verziji istorije, za sve su krivi Englezi i Amerikanci koji su nas navodno na prevaru uvukli u rat protiv Nemaca. Svi oni koji su barem minimalno upućeni u "lik i delo" pokojnog Kalajića, veoma dobro zanju da je dotični bio zadrti antisemita, anglofob i antiamerikanac i da je priželjkivao savez Srbije sa "višom rasom". Zbog toga, mislim da je za sve srpske borce protiv fašizma, kao i njihove potomke i pripadnike jevrejske zajednice u Srbiji, veoma uvredljivo to što promoteri teze o judeo-anglo-američkoj zaveri, poput pokojnog Kalajića, Nikole Samardžića ili Dušana Mihajlovića, mogu ovako slobodno da nas vređaju a da zbog takvih stavova ne trpe barem moralnu osudu medijske i intelektualne javnosti.
Препоруке:
0
0
5
четвртак, 05 август 2010 17:04
Небојша Малић
Можда грешим, али мени ово звучи као добро упаковани дефетизам и самомржња.
Препоруке:
0
0
6
четвртак, 05 август 2010 18:23
nataša @ Baja Patak
Vi kao da ste učili istoriju iz propagandnih pamfleta. I za vreme Broza, njegovi zvanični istoričari nisu pokojnog Gavrila Principa nazivali ubicom.
Ono što ste rekli o spremnosti Srbije za rat 1914. je skoro pa tačno. Gde nađoste Apisa? Vi ne znate obaveštajne strukture srpske vojske tog vremena, niti ko je od generala šta kontrolisao. Čuli za Apisove zavereničke sklonosti još iz vremena kralja Aleksandra Obrenovića, pa odmah Apis.
Kad spominjete ubistvo Ferdinanda reč je o klasičnom TIRANOUBISTVU. Od aneksije do atentata u Bosni i Hercegovini je sprovođena neviđena tortura nad srpskim stanovništvom, "veleizdajnički procesi" držanje i hapšenje, pretpostavlja se da su duže od šest meseci u istražnim zatvorima u Bosni bilo oko šesto hiljada Srba, zbog "krivičnog dela" što su voleli Srbiju više od Austro-Ugarske.Mnogi su invalidizirani. Kraće od šest meseci praktično svi. Zatim višemesečno kulučenje, rad bez nadoknade, prinudni. Zatim specijalne jedinice austrijske tajne policije koje su uhodili i zlostavljale porodice neposlušnih Srba koji bi se krili i odmetali, a i druge odreda, od tog odreda su kasnije nastale ustaše. To su razlozi Ferdinandovog tiranoubistva i herojske žrtve Gavrila Principa. Četiri godine je trajala istraga o "srbijanskoj" organizaciji atentata. Nikad nije nađen ni jedan dokaz, samo gola tvrdnja.
Istorijska istraživanja traju sto godina, nema potvrde o organizaciji atentata od strane srpske vojske.
Dakle, slobodarsko, spontano TIRANOUBISTVO. Čovek ima prirodno ili biološko pravo na tiranoubistvo. Tiranin je nosio i sablji i pištolj kad je ubijen.
Prilikom pucanja je upozoren, Princip je prvo rekao "Smrt tiraniji" pa je onda pucao.
Nije ubijen s leđa, upozoren je i bio je naoružan.
Poslednji čovek na sveti koji ima pravo da govori da Srbi ne budu "kamen u tuđoj ruci" je Dušan Mihajlović. To je trebao i treba da kaže pre svega sebi.
Препоруке:
0
0
7
четвртак, 05 август 2010 20:27
Баја Патак
@nataša : Слажем се: “ Poslednji čovek na sveti koji ima pravo da govori da Srbi ne budu "kamen u tuđoj ruci" je Dušan Mihajlović. To je trebao i treba da kaže pre svega sebi.“ Даље не. Не поричем тлачење Срба у Босни од стране Аустроугарских власти. Не поричем бесправност анексије Босне и Херцеговине од стране Аустроугарске 1908 г. Тадашња “међународна заједница“, укључујући и Русију је то са више-мање гунђања прихватила, па је морала и Србија. Аустроугарска јесте Србији радила о глави – али није нашла згодну прилику да то спроведе у дело. Између осталог, баш зато је и преиспољна бесмислица била вршити тај атентат, који је само могао да се Србији обије о главу (и јесте, на дуже стазе). Франц Фердинанд је у владајућим круговима Аустроугарске био непопуларан – а у Угарској директно омрзнут због своје мађарофобије. Његово убиство је на тај начин било индиректна услуга тим круговима, и мало ко је жалио због тога. Немачка је тиме добила на тањиру толико дуго жељени “casus belli” и врло вешто га искористила, манипулишући Аустроугарском за напад на Србију – добро прорачунавши да ће то неспремну и слабу Руску Империју ипак увући у рат, после чега је уследила ланчана реакција настајања Великог рата. На све то треба погледати не само из уске српске и балканске перспективе, и у том смислу Вам препоручујем да прочитате заиста течно написану и лако читљиву књигу проф. Дејвида Фромкина “Последње лето Европе. Ко је крив за рат 1914 г.“, чији је превод на српски језик пре пар година изашао у Београду. Ако Вас мрзи (а сигуран сам да хоће) да је прочитате, одмах да кажем да аутор аргументовано износи да је за рат крива Немачка, а не Србија. Па, после тога кажите да је и то још један антисрпски памфлет. Иначе, уплетеност “Црне руке“у припрему атентата је историјски довољно документована и ту заиста нема врдања. Али, ако полазите од чврстих убеђења заснованих на легендама, машти и патриотизму – чему у оваквим дискусијама не би требало да има места, онда не вреди водити дискусију.
Препоруке:
0
0
8
четвртак, 05 август 2010 21:00
Сокенекос
Потписујем све што је рекла Наташа. Србија је и те како била свесна те замке те са убиством Фердинанда није апсолутно ништа имала.
Апис је од почетка био под контролом енглеских тајних служби којем је на изричит захтев истих тих Енглеза суђено смрћу 1915. да би сакрили трагове мајског преврата. А преврат је извршену сврху скидања са престола прогерманске династије Обреновић и довођења на престо масонске династије Карађорђевић чиме су Енглези хтели да затворе пут Немцима на блиски исток и прузи Берлин-Багдад бацивши тако исцрпјену Србију пред захукталу немачку ратну машинерију која је трајно обогаљила цео српски корпус убивши 1.25 милиона Срба. Приде, увалише нас Енглези за награду у монструозност звану Југославија у којој смо изгубили и нацију и државу, и цео један век. Ова Михајловићева подметачина о кобном устанку на позив Милошевића пре 20 година као још «једном камену у туђој руци» је крајње злонамерна и цинична узевши у обзир од кога долази. Наш неустанак након МСП пресуде он подло назива избегавањем да опет будемо искориштени од стране неког трећег (баш ме занима на кога сада мисли?) тријумфујући уствари над нашим поразом који иде у корист оних за коеј је тако ревносно радио сво време.
Препоруке:
0
0
9
четвртак, 05 август 2010 22:06
sima
Mihajlovic nije uspesan politicar, bar, to nije vise ali je je mudar covek. Mislim da je potrebno pazljivije procitati ovaj tekst pre nego sto se "baci kamen" na autora.
Препоруке:
0
0
10
четвртак, 05 август 2010 22:15
Milos
Odlicna opservacija, mudrog coveka i politicara, koji drzavnicki razmislja.
Gospodin Mihailovic, veoma nedostaje srpskoj politici. Ovi lakrdijasi ce nas totalno unistiti.
Препоруке:
0
0
11
четвртак, 05 август 2010 22:35
Милан
Као политичара га нисам ценио. Од свих ДОС-оваца који су одлучили да нас почасте мемоарском грађом, Михајловић је у врху по изнетим чињеницама, у самој књизи и много више, у полемикама поводом ње. Заслужан је што је Беба истеран на чистац.
У овом тексту видим политичког пензионера који, скрајнут у страну, пасионирано проучава српску историју. Шта у томе има лоше? О ставовима се да полемисати, али аргументовано, не паушално. Иначе, са изнетим ставовима се у већини не слажем, али не видим ни најмању сметњу да се они износе и бране. Као и аутор мислим, заправо сам убеђен, да је сада прави тренутак за то.
Препоруке:
0
0
12
четвртак, 05 август 2010 22:55
@"Mihajlović vređa spske antifašiste i žrtve fašizma"
Не вређа Михајловић никога, него ви овде, да ли самоиницијативно, или по нечијем налогу,под различитим никовима, а увек у истом облику, непрекидно спинујете, оптужујете и вређате ауторе и коментаторе, а модератор то или не примећује или толерише. И свуда и свуда и код скоро сваког проналазите "антисемитизам", "ревизионизам" и сл.
Препоруке:
0
0
13
четвртак, 05 август 2010 23:15
Пера Детлић
Црвена
Црвена је крвца што кипи у нама;
црвена је муња, што облак пролама,
црвено је небо кад се зором смије,
црвен нам је барјак, што се гордо вије,
црвена је мржња у нашим грудима,
па и гнев је црвен, што нас обузима.
О тирани, чујте - не треба вам крити -
И освета наша црвена ће бити.
Коста Абрашевић
Слава Гаврилу Принципу!
Слава Младој Босни!
Препоруке:
0
0
14
четвртак, 05 август 2010 23:20
наташа Баја Патак
Био сам у осмом основне кад је отац донеу у кућу књигу "Сарајево 1914". Годинама сам страсно исчитавао сваку реч написану у тој књизи и онда сам додао и друге, и на крају исказе учесника и очевидаца тог периода. Знао сам записнике са суђења "Младобосанцима" наизуст, записнике из истражних радњи, видео пресуде и мојим рођацима. Пратио сам даље судбину српских таоца у Араду, погроме, значи малосвна линчовања Срба у Сарјеву и Требињу, држање свезаног Чеде Милића испод мостарског моста као таоца, да се не би Срби побунили и привукли аустријске снаге од Србије. Шуцкори су га тукли, а он је громограсним гласом викао "Удрите Швабе браћо Срби где стигнете, и чим стигнете, не осврћите се на мене".
То је био отпор геноцидном зулуму без алтернативе драги Бајо.
Нигде нисам нашао, осим голих тврдњи везу између српске војне обавештајне службе и атентатора, ни ја ни било ко други ко је то озбињно изучавао. Ја сам само читао већ обрађен материјал у књигама. Реците ми ко је и којим доказима икад довео у везу српску војску и атентат.
Потпуно сам свестан да Запад не верује у спонтаност, они спонтаност сматрају лудошћу.
Проучавао сам историју усташког покрета, знам о механизмима и методологији рада обавештајних служби и сад ћу вам рећи моје откриће. Тајне службе, тајне организације, завере, постоје и функционишу, али не покрећу свет нити креирају историју.
Ја више верујем да историју креирају дух времена, дух народа, околности и људски гениј. Тајне службе, завере и наметање режима је највећи домет тих друштвених сила.
И сам сам суделовао у неким историјским догађајима. Они којима је мотив новац, или тактички циљ, не покрећу ствари, они се касније прикључе.
Прецењујете улогу тајних полиција уопште, а и немачку улогу у заметаљу Првог светског рата.
АКО је Апис био немачки агент, и АКО је Апис организовао атентат онда је атентат инсцениран као казус бели. Али није, нити је Апис био немачки човек, нити је организоао атентат.
Пре ће бити обрнуто.
Препоруке:
0
0
15
четвртак, 05 август 2010 23:33
Зоран Поповић
Историјска подлога "новооткривеног" закључка је крајње спорна. Очигледно је битан закључак. Како са сигурноћу знам да аутор није склон "гушчјем перу", знам да је склон да "камење" ставља у туђе руке. Сигуран, ваљда, да је добро обрисано. У последњих месец дана други пут - „камен у туђој руци“ (НИН).
Овај медијски "камен у туђој руци" ме помало забрињава. Срби народ озлоглашен, народ који је "убио свог проевропског премијера", народ који је "започео" најмање пет ратова, народ који за "паре ради свашта",... Ту је повод - узрок се да претпоставити. Могућности операционализације - дајте машти на вољу.
Значи, "камен у туђој руци" није само алегорична списатељска досетка, него може да буде и нешто више. Наиме, ова алегорија ( грч. друго говорити ) не само да друго говори, него може да заболи.
Препоруке:
0
0
16
петак, 06 август 2010 02:27
Pera
Gospodo citaoci i naravno zatim komentatori.Ne dozvolite da vas jedan ad ministar koji je" mudro"cutao svih ovih godina sada pise jer"nema"od cega da zivi,zavarava patriotskim patosom a vecina znamo a on najbolje ko je i kako je dosao na vlast 5 oktobra, i sta je radio.Setite se Kosturice na mitingu u Beogradu"gde su sada",jedan se upravo javlja ihoce da nas obmane sa njegovim insinuacijama,sto odgovara karakteru istog.Gospodin koji smatra da "moderator"uNSPM treba da bude inkvizitor i da stiti ovakve nase umotvorce zivi u pogresnom vremenu.
Препоруке:
0
0
17
петак, 06 август 2010 09:07
Бранислав Александар Јулиус
Дакле, нови НИН је "одрешио кесу" да би се појавили овакви чланци, чију је суштинску поруку тачно оценио г. Малић. И сва је прилика, нажалост, да је ово само почетак. За одбрану од таквих написа, спас су коментари какве шаље г. Наташа. И нека их буде што више.
За крај, молим г. Бају Патка да, уколико то жели, да своју оцену личности, рецимо, Јанеза Јанше. Или Хавијера Солане.
Препоруке:
0
0
18
петак, 06 август 2010 11:14
брм
договорите се да ли је Апис "немачки или енглески човек"...
и уочите колико је дубоко у данашње Србе усађен комплекс ниже вредности по којем ми можемо да будемо једино маргина воље и историјске мисије неког већег народа, тј само немачки, руски, амерички, турски људи, никако своји српски...
а шта ако су Принцип, Апис, Вук, Његош, Андрић , Црњански, Селимовић ИМАЛИ СВОЈЕ ИДЕЈЕ?..ПА ЈОШ МЕЂУ ПРВИМА У СВЕТУ?
Препоруке:
0
0
19
петак, 06 август 2010 11:16
Milan
Osoba koja pise clanak je nekadasnji ministar policije u DOS-u. Neverovatno sta pise i cemu pametuje zar nije sam bio na izvoru i moze mnogo objasniti. Valjda.
Препоруке:
0
0
20
петак, 06 август 2010 13:23
саша р.
Наташа, Сокенекос и Небојша Малић написали су оно што бих и ја.
Само бих додао да је Апис рекао Александру да је главни кривац за албанску голготу јер је допустио да Енглези утичу на њега и онемогуће превентивни напад на Бугаре 1915, као и то да ће платити због тога. Уплашени Александар је изрежирао солунски процес уз свесрдну подршку традиционалних савезника из Лондона.
Препоруке:
0
0
21
петак, 06 август 2010 14:12
Драго Стен макар појео кестен
Овај човек није много писмен,али наиван није.
Он покушава да нама, који осећамо притиске овог тренутка, који живимо у теснацина између две туђе одлуке, на ивицама ултиматума, с вечним забранама, под патронатом целог света и Шиптара и Хрвата И Совенаца чак, подигне маглену завесу, пред очима.Није то ништа .Ми ионако живимо у свету без иједног кључног решеног проблема.Све нам је одавно замућено и немамо никаквог излаза.Према томе ,мене од јуче и ове од данас не дирајте.Сами смо криви, ништа нисмо за двеста осамдесет и колико година урадили, ни пре- могао је и Немањиће да нам набије на нос.Само не знам зашто се буди и шта он сад хоће?Зар његово време није прошло или њих, који међу нама меркају следећег, на овај начин ословљава и налјлепше се препоручује.Има их ,много што сад дижу главу и пливају по мутљазима.
Препоруке:
0
0
22
петак, 06 август 2010 17:55
Dr.
Можда не би било лоше да, бар, на тренутак препустимо „далеку“ историју онима који су се школовали за њу.
А можда не би било лоше да учесницима и сведоцима новијих збивања дамо реч да нам саопште како је то изгледало када су дошли на власт октобра 2000.год.
Па да нам ти учесници, лепо , полако, без журбе и оправдања типа“ још није време“ или „временска дистанца“,“ рано је за анализу и оцену новијих догађања“ и сл; кажу неке ствари које нас, верујем, интересују.
Нпр.: Ко је и са колико новца финансирао „Отпор“, и зашто је њихов некадашњи истакнути члан академик Добрица Ћосић дао изјаву да је преварен и да је касно увидео да је то издајничка организација, коју финансира ЦИА. Сигурно да академика можемо питати за објашњење али сигурно је да и некадашњег министра полиције можемо питати шта он зна о томе? Да?
Можемо ли питати бившег министра ко је и са колико новца финансирао рушење Милошевића и долазак ДОСа на власт?
Да ли је Коштуница уопште победио?
Ко је и какву улогу имао у „трансферу“ Милошевића у Хаг? Која страна обавештајна служба је одрадила цео посао, док су наши органи власти били послушни извршиоци „прљавих“ задатака?
Ко је писао оптужнице против грађана ове републике и ко их је носио тужоцима у Хаг, и то авионом Владе Републике?
Хајде да нам бивши министар објасни своју улогу у октобарским догађајима, искрено и емотивно, па ћемо сигурно, миц по миц, и доћи до тога ко је у чијој руци, био, остао и биће. Мислим, камен.
Препоруке:
0
0
23
петак, 06 август 2010 21:18
Симић Манојло
Наброја нам таксативно госп.Михајловић,педантношћу
полицијског евидентичара, све преломне историјске
догађаје до 1914.год.и уз сваки прикачи,образложење
интерпретацију и "доказе" оних, који нас већ 200 г.
немилице уништавају .
На тај начин је госп.Михајловић, стављајући у 1.
план наше гријехе и кривице, поставио и прикривену,
ненамјеравану тезу : да се не ради о никаквој
" теорији завјере " против Срба, него о очигледној
свакодневној пракси, демонстрираној сваког сата,
сваког дана, сваке године, да се ради о"непрекинутој нити", како би рекао наш уважени Председник, све до 1804.г.,ако њу узмемо као почетак (постоје сви докази и за ранији период),
у којој нам је стављено до знања (читати проту
Матеју Ненадовића , Иву Андрића који о томе пружа
необориве доказе ,па и Мирослава Крлежу који, иако
непријатељски, титоистички предиспониран према
Србима, није могао да не примијети да је "запад"
исказао потпуну спремност да жртвује Србе и Србију)
како ће се према нама односити и у свим каснијим
преломним годинама, све до 1999. на Косову, као
и јучер у УН .
Који год "доказ" госп. Михајловића о нашим
кривицама дотакнете, сваки се расипа као пепео
спаљених српских кућа у "демократској Хрватској".
Како је 1914.год. завршна, врхунски доказ у виђењу
госп. Михајловића, да се осврнемо на године које
су јој предходиле.
1878.г.,Берлински Конгрес, на којем су под
диригентском палицом Бенџамина Д'Израелија,
британског представника, диктирани услови Мировног
Уговора, по чијим се одредбама, послије побједе
једног Царства (руског), над другим Царством
(турским), додјељују све источне провинције које
су до тада припадале пораженом (Сирија , Либан ,
Палестина(са данашњим Израелом),Египат),да припадну
под мандат трећег Царства (британског), а његова
најзападнија провинција Босна, под мандат четвртог
Царства (аустро-угарског).
Три су основне одреднице, које тачно дефинишу
Берлински Конгрес, његове намјере, реализацију и
последице:
Препоруке:
0
0
24
петак, 06 август 2010 21:54
Симић Манојло
наставак ;
1. Русофобија, која протоком времена постаје све
израженија, и данас је на врхунцу( у малој
загради- Србофобија )
2. Лешинарство невиђених размјера, и
3. Заметак, и најранија фаза нацизма и фашизма
Може ли госп.Михајловић и сви другосрбијански
"интекектуалци", на чијем "банеру" читамо :јесте,
али смо за све ми криви, да нам објасне шта је
могло да се догоди, да Берлински Конгрес нису
карактерисале ове 3 одреднице, него да је, вођен
инстинктом права, праведности и дотадашње праксе,
одлучио да Босна припадне под руски мандат, па да
руског престолонаследника убију неки Суљо и Анто,
а не аустроугарског, Гаврило Принцип.
А-У је од самог почетка потпуно изневјерила очекивања Срба у Босни( који су, према турским
дефтерима из 1871.г.,још увијек били већинско
становништво), да ће нове, "хришћанске" Власти,
извршити аграрну реформу, и вратити српску земљу
правим власницима, земљу отету и додијељену
муслиманским агама и беговима, експонентима турске
власти у Босни,као награду за истицање у покољима
и паљевинама, које су редовно вршене по Ужицу ,
Шапцу, Ваљеву, Чачку итд.
А-У је у потпуности задржала већ постојећу
власничку структуру земљишта, прво да се не би
замјерала Турској (како каже Крлежа :" Аустрија
је одувијек помало зазирала од стамболског чибука")
а онда како би, по пројекту Бењамина Калаја,
гувернера Босне, Србе који су због своје вјере и
слободољубивости одувијек свима сметали, лакше
превела у нови нацију, која се и тада звала
"Бошњаци".
1.Аграрна реформа, извршена је тек 1924.год.( за 1.
Југославије ), за коју данашњи муслимански политичари који себе воле да називају научницима,
кажу да је 1 од 10 геноцида, који су Срби над њима
учинили.
А која су се у А-У Босни, очекивања 3 Народа
реализовала ?
Муслимани су, послије почетних негодовања у 1878.г,
ускоро схватили, да се за њих ништа промијенило
није и да су, шта више, постали миљеници нове
Власти.
Препоруке:
0
0
25
петак, 06 август 2010 22:15
Симић Манојло
наставак;
Хрвати су, још у турском периоду колико-толико
заштићени добрим дипломатским односима Ватикана и
Порте, најзад дочекали своју католичку Власт .
КО ЈЕ БИО УГРОЖЕН ?
Анексиона криза 1908., био је отворени терористички
акт једне Државе, над једним Народом : Србима
Исти терористички акт Државе над Србима, неку
годину касније у НДХ, у чијим огромним дијеловима
(тамо гдје није било Четника),српско становништво
није могло да избјегне стравичан геноцид .
Зато су терористички акти Држава над једним Народом
највећи могући злочин, и нису упоредиви ни саједним другим злочином.
Наше кривице евидентне су само, ако се посматрају
на начин другосрбијанских "интелектуалаца":
Издвојено , истргнуто из стварности ,изоловано ,
засебно, и не доводећи их у корелацију са кривицама
других .Тако гледано, не постоји Народ на бијелом
Свијету, који некад није починио геноцид .
У противном,међутим, наше су кривице теоретске,
и у сфери планова и намјера ,никад реализованих
на терену .
Кривице других према нама, конкретне су и зову се:
два и по милиона на најбруталнији начин одузетих
живота, више од 80% цивила ,међу њима огроман
број жена ,дјеце и нејачи .
Послије Холокауста , и 20 милиона побијених Руса
од стране нациста ,злочин над Србима трећи је
највећи злочин почињен у 20. вијеку.
А по начину на који је изведен, потпуно је
неупоредив.
Препоруке:
0
0
26
субота, 07 август 2010 04:51
наташа
Пар напомена за Бају Патка.
И без читања поменутог аутора се слажем да су за Први светски рат крив немачке милитаристички организоване државе, дакле не само аустријска него и друге немачке државе. Из милитаристичког духа германске политике ( Бечом деценијама су одјекивали звуци ВОЈНИХ маршева по дванаест сати сваки дан ).
Како бисте ви, или било ко назвали државну политику Србије кад би се војни оркестар појавио једанпут недељно у Кнез Михајловој улици и само пола сата свирао војне маршеве?
Као резултат потпуне милитаризације политике и под пресијом те политике индивидуална агресивност се јавља као нужна последица укупног погледа на живот и свет сваког појединог и свих скупа лојалних поданика хабсбуршке и других германских монархија, а уједно и као морална обавеза сваког оданог појединца.
То је узрок рата, или казус белли.
Друге узроке треба гледати у смислу очувања колонијалних поседа од стране Велике Британије, и немачких тежњи за прерасподелом тих колонија.
Француска се донекле разликовала, јер је постојао притисак на њену територију (Алзас и Лорену) којих се Немци до тада нису одрекли. Једино је она имала часну одбрамбену позицију у свему томе, уз наравно Русију и Србију.
Убиство фердинанда је било изнуђено тиранијом и поступак босанских Срба, Гаврило је био скоро па случајни извршилац, да није он, убио би га неко други, спада у домен борбе за биолошки опстанак на темељу природног права на опстанак. "Једној смрти хиљаду узрока".
Мала напомена, и аустријска и немачке монархије су том приликон нестале. Србија је била слављена и почаствована, толико много колико није могла да свари и изнесе. Прихватила је пре свега услове у државном уговору, затим популацију, па и неке територије које није требала. Словенија и Хрватско Загорје су били ватикански тројански коњи, а некажњавање шуцкора, односно амнестија истих фатална грешка.
Ипак, били смо поносни ратници и победници.
Ако ништа друго за историју, for the record.
Препоруке:
0
0
27
субота, 07 август 2010 16:43
Баја Патак
@Наташа: Мада се слажем и солидаришем са Вашим патриотским мотивима, ипак – једно су историјске чињенице – а друго је њихова интерпретација. Не слажемо се једино у појединим аспектима интерпретације. Међутим, кад смо код историјских чињеница које користите за илустровање својих ставова (који су – понављам, у основи исправни), онда треба бити опрезан и држати се чињеница. Кажете, између осталог (то се односи на ситуацију пред Први Светски рат):
“...Француска се донекле разликовала, јер је постојао притисак на њену територију (Алзас и Лорену) којих се Немци до тада нису одрекли....” .
Треба знати да Алзас и Лорена тада уопште нису били територија Француске, па према томе није ни могао постојати притисак на тај део њене територије, јер није био њен! У француско-пруском рату 1870/71 г., Француска је била потучена и изгубила је Алзас и Лорену. Анектирала их је победница – Пруска, и остале су део територије Пруске (доцније немачког царства), од 1871 г. до краја Првог Светског рата, када их је, 1918 г. својом победом Француска повратила у свој посед. Иначе, заиста је постојао агресивни притисак Немачке на Француску, али не због Алзаса и Лорене.
Препоруке:
0
0
28
субота, 07 август 2010 17:43
наташа, још овај пут
И ја се слажем са вашим патриотским мотивима, али ја нисам истицао своје патриотске мотиве, управо сам данас блиским људима изјавио, да сам већ годинама забринут над судбином српског народа, али да већ извесно време та забринутост опада и да све мање бринем "шта ће бити са нама". Некако сам близу становишта да и ако пропаднемо и нестанемо овакви какви смо и оваква каква је српска држава неће бити велика штета. Моји патриотски мотиви су тиме све тањи и тањи.
Кад су чињенице у питању дајте реците на који се документ највише позивате кад тврдите да је Апис организовао атентат.
Што се светоназора тиче, он се не стиче читањем једне књиге ма како она квалитетна била. Поготово ако није књига докумената него књига закључака.
Светоназор се стиче, а)васпитањем, б) исчитавањем више књига, уз услов да су и различита становишта заступљена и ц) искуством и дуготрајним читаљем.
Дајте који документ имате или сте чули за њега о организацији атентата.
Једна књига која мења светоназор би морала бити јача од "Библије". А и Бибнлаја има више делова, Стари и Нови завет.
Људи од једне књиге, људи који став о питању атентата у Сарајеву стекну око шездесете, након што су прочитали и чули за мишљење у историјским круговима анонимног немачког историчара прочитали једну публицистичку књигу, или чланак, ја не тврдим да сте то ви, и кад причају о геостратегији или судбини народа, једно је сигурно; осећају страх.
Препоруке:
0
0
29
недеља, 08 август 2010 02:33
Драгош Калајић
"Баја Патак: ...У француско-пруском рату 1870/71. Француска је била потучена и изгубила је Алзас и Лорену... када их је, 1918 г. својом победом Француска повратила у свој посед."
Нетачно. У рату 1914-18. Француска није победила Немачку. Напротив! Немачка је (опет) победила Француску! И то је трајало до краја рата: Немачка је само продирала све дубље у француску територију.
Прекид рата, те мировна "конференција", тј. наметање воље победника (у које је спадала и Француска, сасвим је друга (још увек мистериозна) ствар.
Исто то десило се и у рату 1940-45 - Немачка је победила Француску; Француску је потом од Немаца ослободила Америка, јер СССР није могао брже до Атлантика.
Ни у једном од датих догађања Француска нити је тукла Немачку, нити се сама ослободила од ње.
Препоруке:
0
0
30
среда, 11 август 2010 15:35
Џон Шепард
Тачније, Француска није добила НИЈЕДАН рат у својој историји.
.jpg)
Већ сам на овим страницама писао о свом одговору на питање зашто НАТО увек све ради против српског народа. Није то зато што смо православни хришћани, или што смо "мали Руси". Већ зато што из последњих 200 година историје силници виде да је српски народ увек устајао против доминантне силе у свом окружењу. 1804. и 1815. устанци против Турака у Србији, 1848. устанак против Мађара у Срему, Банату и Бачкој, 1875. устанци против Турака у Србији, Херцеговини и Босни, 1912. рат против Турске, 1914. атентат у Сарајеву и неколико војних победа против аустроугарске војске, 1941. устанци против немачких и италијанских окупатора, 1948. разлаз са СССР-ом, 1999. прихватање рата са НАТО пактом! Дакле, српски народ је ратовао са сваком силом која је дошла на Балкан (сем са Русима, мада би борба сигурно била прихваћена да је Стаљин одлучио да нападне Југославију). Логично је да данашњи владари већег дела Европе - а то је наравно НАТО - раде увек оно што је противно српским интересима. Сем што нас уништавају, служимо им и као идеална показна вежба свим осталим европским народима.
Наравно, ничија није до зоре горела. Вероватни будући владари света - Кинези - можда имају извесне симпатије и планове са нама.
Ono što ste rekli o spremnosti Srbije za rat 1914. je skoro pa tačno. Gde nađoste Apisa? Vi ne znate obaveštajne strukture srpske vojske tog vremena, niti ko je od generala šta kontrolisao. Čuli za Apisove zavereničke sklonosti još iz vremena kralja Aleksandra Obrenovića, pa odmah Apis.
Kad spominjete ubistvo Ferdinanda reč je o klasičnom TIRANOUBISTVU. Od aneksije do atentata u Bosni i Hercegovini je sprovođena neviđena tortura nad srpskim stanovništvom, "veleizdajnički procesi" držanje i hapšenje, pretpostavlja se da su duže od šest meseci u istražnim zatvorima u Bosni bilo oko šesto hiljada Srba, zbog "krivičnog dela" što su voleli Srbiju više od Austro-Ugarske.Mnogi su invalidizirani. Kraće od šest meseci praktično svi. Zatim višemesečno kulučenje, rad bez nadoknade, prinudni. Zatim specijalne jedinice austrijske tajne policije koje su uhodili i zlostavljale porodice neposlušnih Srba koji bi se krili i odmetali, a i druge odreda, od tog odreda su kasnije nastale ustaše. To su razlozi Ferdinandovog tiranoubistva i herojske žrtve Gavrila Principa. Četiri godine je trajala istraga o "srbijanskoj" organizaciji atentata. Nikad nije nađen ni jedan dokaz, samo gola tvrdnja.
Istorijska istraživanja traju sto godina, nema potvrde o organizaciji atentata od strane srpske vojske.
Dakle, slobodarsko, spontano TIRANOUBISTVO. Čovek ima prirodno ili biološko pravo na tiranoubistvo. Tiranin je nosio i sablji i pištolj kad je ubijen.
Prilikom pucanja je upozoren, Princip je prvo rekao "Smrt tiraniji" pa je onda pucao.
Nije ubijen s leđa, upozoren je i bio je naoružan.
Poslednji čovek na sveti koji ima pravo da govori da Srbi ne budu "kamen u tuđoj ruci" je Dušan Mihajlović. To je trebao i treba da kaže pre svega sebi.
Апис је од почетка био под контролом енглеских тајних служби којем је на изричит захтев истих тих Енглеза суђено смрћу 1915. да би сакрили трагове мајског преврата. А преврат је извршену сврху скидања са престола прогерманске династије Обреновић и довођења на престо масонске династије Карађорђевић чиме су Енглези хтели да затворе пут Немцима на блиски исток и прузи Берлин-Багдад бацивши тако исцрпјену Србију пред захукталу немачку ратну машинерију која је трајно обогаљила цео српски корпус убивши 1.25 милиона Срба. Приде, увалише нас Енглези за награду у монструозност звану Југославија у којој смо изгубили и нацију и државу, и цео један век. Ова Михајловићева подметачина о кобном устанку на позив Милошевића пре 20 година као још «једном камену у туђој руци» је крајње злонамерна и цинична узевши у обзир од кога долази. Наш неустанак након МСП пресуде он подло назива избегавањем да опет будемо искориштени од стране неког трећег (баш ме занима на кога сада мисли?) тријумфујући уствари над нашим поразом који иде у корист оних за коеј је тако ревносно радио сво време.
Gospodin Mihailovic, veoma nedostaje srpskoj politici. Ovi lakrdijasi ce nas totalno unistiti.
У овом тексту видим политичког пензионера који, скрајнут у страну, пасионирано проучава српску историју. Шта у томе има лоше? О ставовима се да полемисати, али аргументовано, не паушално. Иначе, са изнетим ставовима се у већини не слажем, али не видим ни најмању сметњу да се они износе и бране. Као и аутор мислим, заправо сам убеђен, да је сада прави тренутак за то.
Црвена је крвца што кипи у нама;
црвена је муња, што облак пролама,
црвено је небо кад се зором смије,
црвен нам је барјак, што се гордо вије,
црвена је мржња у нашим грудима,
па и гнев је црвен, што нас обузима.
О тирани, чујте - не треба вам крити -
И освета наша црвена ће бити.
Коста Абрашевић
Слава Гаврилу Принципу!
Слава Младој Босни!
То је био отпор геноцидном зулуму без алтернативе драги Бајо.
Нигде нисам нашао, осим голих тврдњи везу између српске војне обавештајне службе и атентатора, ни ја ни било ко други ко је то озбињно изучавао. Ја сам само читао већ обрађен материјал у књигама. Реците ми ко је и којим доказима икад довео у везу српску војску и атентат.
Потпуно сам свестан да Запад не верује у спонтаност, они спонтаност сматрају лудошћу.
Проучавао сам историју усташког покрета, знам о механизмима и методологији рада обавештајних служби и сад ћу вам рећи моје откриће. Тајне службе, тајне организације, завере, постоје и функционишу, али не покрећу свет нити креирају историју.
Ја више верујем да историју креирају дух времена, дух народа, околности и људски гениј. Тајне службе, завере и наметање режима је највећи домет тих друштвених сила.
И сам сам суделовао у неким историјским догађајима. Они којима је мотив новац, или тактички циљ, не покрећу ствари, они се касније прикључе.
Прецењујете улогу тајних полиција уопште, а и немачку улогу у заметаљу Првог светског рата.
АКО је Апис био немачки агент, и АКО је Апис организовао атентат онда је атентат инсцениран као казус бели. Али није, нити је Апис био немачки човек, нити је организоао атентат.
Пре ће бити обрнуто.
Овај медијски "камен у туђој руци" ме помало забрињава. Срби народ озлоглашен, народ који је "убио свог проевропског премијера", народ који је "започео" најмање пет ратова, народ који за "паре ради свашта",... Ту је повод - узрок се да претпоставити. Могућности операционализације - дајте машти на вољу.
Значи, "камен у туђој руци" није само алегорична списатељска досетка, него може да буде и нешто више. Наиме, ова алегорија ( грч. друго говорити ) не само да друго говори, него може да заболи.
За крај, молим г. Бају Патка да, уколико то жели, да своју оцену личности, рецимо, Јанеза Јанше. Или Хавијера Солане.
и уочите колико је дубоко у данашње Србе усађен комплекс ниже вредности по којем ми можемо да будемо једино маргина воље и историјске мисије неког већег народа, тј само немачки, руски, амерички, турски људи, никако своји српски...
а шта ако су Принцип, Апис, Вук, Његош, Андрић , Црњански, Селимовић ИМАЛИ СВОЈЕ ИДЕЈЕ?..ПА ЈОШ МЕЂУ ПРВИМА У СВЕТУ?
Само бих додао да је Апис рекао Александру да је главни кривац за албанску голготу јер је допустио да Енглези утичу на њега и онемогуће превентивни напад на Бугаре 1915, као и то да ће платити због тога. Уплашени Александар је изрежирао солунски процес уз свесрдну подршку традиционалних савезника из Лондона.
Он покушава да нама, који осећамо притиске овог тренутка, који живимо у теснацина између две туђе одлуке, на ивицама ултиматума, с вечним забранама, под патронатом целог света и Шиптара и Хрвата И Совенаца чак, подигне маглену завесу, пред очима.Није то ништа .Ми ионако живимо у свету без иједног кључног решеног проблема.Све нам је одавно замућено и немамо никаквог излаза.Према томе ,мене од јуче и ове од данас не дирајте.Сами смо криви, ништа нисмо за двеста осамдесет и колико година урадили, ни пре- могао је и Немањиће да нам набије на нос.Само не знам зашто се буди и шта он сад хоће?Зар његово време није прошло или њих, који међу нама меркају следећег, на овај начин ословљава и налјлепше се препоручује.Има их ,много што сад дижу главу и пливају по мутљазима.
А можда не би било лоше да учесницима и сведоцима новијих збивања дамо реч да нам саопште како је то изгледало када су дошли на власт октобра 2000.год.
Па да нам ти учесници, лепо , полако, без журбе и оправдања типа“ још није време“ или „временска дистанца“,“ рано је за анализу и оцену новијих догађања“ и сл; кажу неке ствари које нас, верујем, интересују.
Нпр.: Ко је и са колико новца финансирао „Отпор“, и зашто је њихов некадашњи истакнути члан академик Добрица Ћосић дао изјаву да је преварен и да је касно увидео да је то издајничка организација, коју финансира ЦИА. Сигурно да академика можемо питати за објашњење али сигурно је да и некадашњег министра полиције можемо питати шта он зна о томе? Да?
Можемо ли питати бившег министра ко је и са колико новца финансирао рушење Милошевића и долазак ДОСа на власт?
Да ли је Коштуница уопште победио?
Ко је и какву улогу имао у „трансферу“ Милошевића у Хаг? Која страна обавештајна служба је одрадила цео посао, док су наши органи власти били послушни извршиоци „прљавих“ задатака?
Ко је писао оптужнице против грађана ове републике и ко их је носио тужоцима у Хаг, и то авионом Владе Републике?
Хајде да нам бивши министар објасни своју улогу у октобарским догађајима, искрено и емотивно, па ћемо сигурно, миц по миц, и доћи до тога ко је у чијој руци, био, остао и биће. Мислим, камен.
полицијског евидентичара, све преломне историјске
догађаје до 1914.год.и уз сваки прикачи,образложење
интерпретацију и "доказе" оних, који нас већ 200 г.
немилице уништавају .
На тај начин је госп.Михајловић, стављајући у 1.
план наше гријехе и кривице, поставио и прикривену,
ненамјеравану тезу : да се не ради о никаквој
" теорији завјере " против Срба, него о очигледној
свакодневној пракси, демонстрираној сваког сата,
сваког дана, сваке године, да се ради о"непрекинутој нити", како би рекао наш уважени Председник, све до 1804.г.,ако њу узмемо као почетак (постоје сви докази и за ранији период),
у којој нам је стављено до знања (читати проту
Матеју Ненадовића , Иву Андрића који о томе пружа
необориве доказе ,па и Мирослава Крлежу који, иако
непријатељски, титоистички предиспониран према
Србима, није могао да не примијети да је "запад"
исказао потпуну спремност да жртвује Србе и Србију)
како ће се према нама односити и у свим каснијим
преломним годинама, све до 1999. на Косову, као
и јучер у УН .
Који год "доказ" госп. Михајловића о нашим
кривицама дотакнете, сваки се расипа као пепео
спаљених српских кућа у "демократској Хрватској".
Како је 1914.год. завршна, врхунски доказ у виђењу
госп. Михајловића, да се осврнемо на године које
су јој предходиле.
1878.г.,Берлински Конгрес, на којем су под
диригентском палицом Бенџамина Д'Израелија,
британског представника, диктирани услови Мировног
Уговора, по чијим се одредбама, послије побједе
једног Царства (руског), над другим Царством
(турским), додјељују све источне провинције које
су до тада припадале пораженом (Сирија , Либан ,
Палестина(са данашњим Израелом),Египат),да припадну
под мандат трећег Царства (британског), а његова
најзападнија провинција Босна, под мандат четвртог
Царства (аустро-угарског).
Три су основне одреднице, које тачно дефинишу
Берлински Конгрес, његове намјере, реализацију и
последице:
1. Русофобија, која протоком времена постаје све
израженија, и данас је на врхунцу( у малој
загради- Србофобија )
2. Лешинарство невиђених размјера, и
3. Заметак, и најранија фаза нацизма и фашизма
Може ли госп.Михајловић и сви другосрбијански
"интекектуалци", на чијем "банеру" читамо :јесте,
али смо за све ми криви, да нам објасне шта је
могло да се догоди, да Берлински Конгрес нису
карактерисале ове 3 одреднице, него да је, вођен
инстинктом права, праведности и дотадашње праксе,
одлучио да Босна припадне под руски мандат, па да
руског престолонаследника убију неки Суљо и Анто,
а не аустроугарског, Гаврило Принцип.
А-У је од самог почетка потпуно изневјерила очекивања Срба у Босни( који су, према турским
дефтерима из 1871.г.,још увијек били већинско
становништво), да ће нове, "хришћанске" Власти,
извршити аграрну реформу, и вратити српску земљу
правим власницима, земљу отету и додијељену
муслиманским агама и беговима, експонентима турске
власти у Босни,као награду за истицање у покољима
и паљевинама, које су редовно вршене по Ужицу ,
Шапцу, Ваљеву, Чачку итд.
А-У је у потпуности задржала већ постојећу
власничку структуру земљишта, прво да се не би
замјерала Турској (како каже Крлежа :" Аустрија
је одувијек помало зазирала од стамболског чибука")
а онда како би, по пројекту Бењамина Калаја,
гувернера Босне, Србе који су због своје вјере и
слободољубивости одувијек свима сметали, лакше
превела у нови нацију, која се и тада звала
"Бошњаци".
1.Аграрна реформа, извршена је тек 1924.год.( за 1.
Југославије ), за коју данашњи муслимански политичари који себе воле да називају научницима,
кажу да је 1 од 10 геноцида, који су Срби над њима
учинили.
А која су се у А-У Босни, очекивања 3 Народа
реализовала ?
Муслимани су, послије почетних негодовања у 1878.г,
ускоро схватили, да се за њих ништа промијенило
није и да су, шта више, постали миљеници нове
Власти.
Хрвати су, још у турском периоду колико-толико
заштићени добрим дипломатским односима Ватикана и
Порте, најзад дочекали своју католичку Власт .
КО ЈЕ БИО УГРОЖЕН ?
Анексиона криза 1908., био је отворени терористички
акт једне Државе, над једним Народом : Србима
Исти терористички акт Државе над Србима, неку
годину касније у НДХ, у чијим огромним дијеловима
(тамо гдје није било Четника),српско становништво
није могло да избјегне стравичан геноцид .
Зато су терористички акти Држава над једним Народом
највећи могући злочин, и нису упоредиви ни саједним другим злочином.
Наше кривице евидентне су само, ако се посматрају
на начин другосрбијанских "интелектуалаца":
Издвојено , истргнуто из стварности ,изоловано ,
засебно, и не доводећи их у корелацију са кривицама
других .Тако гледано, не постоји Народ на бијелом
Свијету, који некад није починио геноцид .
У противном,међутим, наше су кривице теоретске,
и у сфери планова и намјера ,никад реализованих
на терену .
Кривице других према нама, конкретне су и зову се:
два и по милиона на најбруталнији начин одузетих
живота, више од 80% цивила ,међу њима огроман
број жена ,дјеце и нејачи .
Послије Холокауста , и 20 милиона побијених Руса
од стране нациста ,злочин над Србима трећи је
највећи злочин почињен у 20. вијеку.
А по начину на који је изведен, потпуно је
неупоредив.
И без читања поменутог аутора се слажем да су за Први светски рат крив немачке милитаристички организоване државе, дакле не само аустријска него и друге немачке државе. Из милитаристичког духа германске политике ( Бечом деценијама су одјекивали звуци ВОЈНИХ маршева по дванаест сати сваки дан ).
Како бисте ви, или било ко назвали државну политику Србије кад би се војни оркестар појавио једанпут недељно у Кнез Михајловој улици и само пола сата свирао војне маршеве?
Као резултат потпуне милитаризације политике и под пресијом те политике индивидуална агресивност се јавља као нужна последица укупног погледа на живот и свет сваког појединог и свих скупа лојалних поданика хабсбуршке и других германских монархија, а уједно и као морална обавеза сваког оданог појединца.
То је узрок рата, или казус белли.
Друге узроке треба гледати у смислу очувања колонијалних поседа од стране Велике Британије, и немачких тежњи за прерасподелом тих колонија.
Француска се донекле разликовала, јер је постојао притисак на њену територију (Алзас и Лорену) којих се Немци до тада нису одрекли. Једино је она имала часну одбрамбену позицију у свему томе, уз наравно Русију и Србију.
Убиство фердинанда је било изнуђено тиранијом и поступак босанских Срба, Гаврило је био скоро па случајни извршилац, да није он, убио би га неко други, спада у домен борбе за биолошки опстанак на темељу природног права на опстанак. "Једној смрти хиљаду узрока".
Мала напомена, и аустријска и немачке монархије су том приликон нестале. Србија је била слављена и почаствована, толико много колико није могла да свари и изнесе. Прихватила је пре свега услове у државном уговору, затим популацију, па и неке територије које није требала. Словенија и Хрватско Загорје су били ватикански тројански коњи, а некажњавање шуцкора, односно амнестија истих фатална грешка.
Ипак, били смо поносни ратници и победници.
Ако ништа друго за историју, for the record.
“...Француска се донекле разликовала, јер је постојао притисак на њену територију (Алзас и Лорену) којих се Немци до тада нису одрекли....” .
Треба знати да Алзас и Лорена тада уопште нису били територија Француске, па према томе није ни могао постојати притисак на тај део њене територије, јер није био њен! У француско-пруском рату 1870/71 г., Француска је била потучена и изгубила је Алзас и Лорену. Анектирала их је победница – Пруска, и остале су део територије Пруске (доцније немачког царства), од 1871 г. до краја Првог Светског рата, када их је, 1918 г. својом победом Француска повратила у свој посед. Иначе, заиста је постојао агресивни притисак Немачке на Француску, али не због Алзаса и Лорене.
Кад су чињенице у питању дајте реците на који се документ највише позивате кад тврдите да је Апис организовао атентат.
Што се светоназора тиче, он се не стиче читањем једне књиге ма како она квалитетна била. Поготово ако није књига докумената него књига закључака.
Светоназор се стиче, а)васпитањем, б) исчитавањем више књига, уз услов да су и различита становишта заступљена и ц) искуством и дуготрајним читаљем.
Дајте који документ имате или сте чули за њега о организацији атентата.
Једна књига која мења светоназор би морала бити јача од "Библије". А и Бибнлаја има више делова, Стари и Нови завет.
Људи од једне књиге, људи који став о питању атентата у Сарајеву стекну око шездесете, након што су прочитали и чули за мишљење у историјским круговима анонимног немачког историчара прочитали једну публицистичку књигу, или чланак, ја не тврдим да сте то ви, и кад причају о геостратегији или судбини народа, једно је сигурно; осећају страх.
Нетачно. У рату 1914-18. Француска није победила Немачку. Напротив! Немачка је (опет) победила Француску! И то је трајало до краја рата: Немачка је само продирала све дубље у француску територију.
Прекид рата, те мировна "конференција", тј. наметање воље победника (у које је спадала и Француска, сасвим је друга (још увек мистериозна) ствар.
Исто то десило се и у рату 1940-45 - Немачка је победила Француску; Француску је потом од Немаца ослободила Америка, јер СССР није могао брже до Атлантика.
Ни у једном од датих догађања Француска нити је тукла Немачку, нити се сама ослободила од ње.
Постоји СВЕ документовано ово што написах.